Порекло становништва > Србија
Ресава
Дробњак:
Јуче је било приче на форуму како се углавном пишу, коментаришу и отварају теме везане за порекло нашег народа из динарских крајева, док су остали запостављени. То донекле и може бити истина али само зато што на форуму има више учесника који су динарци, него оних који то нису. Чини се да динарци више пажње обраћају на порекло и корене од других Срба. То може бити зато што су у динарским крајевима, пре свега оних који су племенски устројени, породична, племенска и братственичка традиција изузетно важни и имали су изузетан значај за очување јединства. Стога се реших да отворим тему везану за Ресаву, крај који познајем мада ипак недовољно. И сам једним добрим делом имам порекло из Ресаве. У следећим постовима писаћу мало о Ресави и њеном становништву, мало из главе, а много више уз помоћ монографије Станоја Мијатовића "Ресава". Волео бих да се укључе и остали форумаши који знају нешто о овом крају, била то историја или нешто о пореклу становништва. Најбоље би било да се неки Ресавац укључи у расправу.
Дробњак:
Ресава или Ресавски крај је област у Централној Србији, источно од Велике Мораве. Област Ресаве обухвата данашње општине Деспотовац и Свилајнац и део општине Јагодина, као и два села општине Ћуприја. Део је Поморавског округа. Праву Ресаву чине села у долини истоимене реке, која је највећа десна притока Велике Мораве. Име Ресава се у прошлости проширило и на насеља која немају непосредни географски контакт са реком Ресавом али и на планински крај Јужног Кучаја и Бељанице. Ресава се дели на Горњу и Доњу Ресаву. Угрубо речено Горња Ресава би била општина Деспотовац, а Доња територија општине Свилајнац. Села која се налазе у на десној страни Велике Мораве, у општинима Јагодина и Ћуприја, неки убрајају у Горњу Ресаву а неки у Ћупријско Поморавље. Станоје Мијатовић, који је писао о Ресави и њеном становништву ова села убраја у Ресаву. Ресава је данас најпознатија по природним лепотама и манастиру Манасији крај Деспотовца.
Насеља и становништво Ресаве обрадио је поменути Станоје Мијатовић у својој монографији „Ресава“. Мијатовић је Ресаву обилазио и записивао податке у два наврата; 1907. и 1926. Године. Обрадио је 58 ресавских насеља, укључујући ту и вароши Свилајнац и Деспотовац. Ресавска насеља која Мијатовић није обрадио су варошица Ресавица и Равна Река, оба су била рударска насеља. Становништво Ресаве је српско (већина) и влашко (мањина). Сем Срба и Влаха у Ресави има и Рома, нарочито у селу Велики Поповић и Хрвата и Словенаца у насељима Равна Река и Ресавица, мада се већина њих временом асимиловала у Србе. По подацима из предходног пописа 95,78 % становништва општине Деспотовац чине Срби, док Власи чине 1,67% становништва. Што се тиче општине Свилајнац, по подацима са последњег пописа Власи чине мало више од 1%. Становништво говори косовско-ресавским дијалектом. У Горњој Ресави се још понегде чују фрагменти ијекавице и акцентовање типично за новоштокавске говоре, које је донело становништво некада давно насељено из динарских крајева.
Дробњак:
Станоје Мијатовић је на простору Ресаве побројао 615 родова. По месту порекла Мијатовић је родове овако поделио:
Порекло број родова
Старинци 101
из Тимочке Крајине 104
Непознато порекло 80
са Косова 68
из Јужне Србије 12
из Македоније 4
из Херцеговине 1
из Црне Горе 3
из Ердеља 18
из Хрватске 1
из Срема 2
из Баната 1
из Мађарске 4
из Албаније 1
од Видина 5
из ћупријског округа 83
из околине Параћина 4
из јагодинског округа 7
из смедервског округа 9
од Пожаревца и Хомоља 42
из околине Ниша 5
из околине Врања и Лесковца 25
из крајинског округа 2
из пиротског округа 4
од Крушевца 2
са Копаоника и из Ерских крајева 5
из околине Алексинца 15
Дробњак:
Становништва из Тимочке Крајине, по Мијатовићевим подацима има највише, тј. највећи број родова. Мијатовић каже да их има по читавој Ресави али да су гушће концентрисани у Доњој Ресави. Чисто тимочко насеље је село Дубље, чији становници не говоре косовско-ресавским дијалектом, него архаичним дијалектом који су донели из села Велики Извор код Зајечара. Други Ресавци их зову Бугарима. Међу ових 80 родова за које се не зна место порекла Мијатовић држи да су то углавном Ере-Старовласи, а у мањем броју Пироћанци. Ере су досељене пре устанака, били су сточари и кириџије, док су Пироћанци дошли након устанка када је Ресава ушла у састав Кнежевине Србије, и углавном су били дунђери и занатлије. За становништво села Сладаје, Пањевца и Липовице, Мијатовић каже да у говору користе фрагменте ијекавице па их сматра за давнашње досељенике из Старог Влаха. За родове досељене из Ердеља, Пожаревца и Хомоља, њих укупно 60, Мијатовић каже да су Румуни и да говоре румунски, тј. влашки. Што се староседелаца тиче Мијатовић овај податак узима са резервом и сматра да су то неке старије сеобе које се не памте, па се потомци тих старијих досељеника сматрају староседоцима. За већински стариначка насеља се сматрају Глоговац (општина Јагодина), Дражмировац (општина Јагодина) и Стењевац (општина Деспотовац).
Дробњак:
Што се тиче порекла становништва два насеља која Мијатовић није обрадио у својој "Ресави", вароши Ресавице и Равне Реке, могу рећи следеће. Становништво ова два места потиче са разних страна прве Југославије. Разлог томе је јер су Ресавица и Равна Река биле рударска насеља. Равна Река је прво насељена влашким становништвом села Жидље, које је ту имало своја имања. Када је отворен рудник у Равну Реку се досељавају рудари са простора целе Краљевине Југославије. Међу њима је било највише Словенаца и Хрвата, потом Срба из Босне и Далмације, Немаца, Чеха, Руса и Албанаца. И данас се у Равној Реци чују презимена која су донели рудари пре скоро 100 година. Слично је и са Ресавицом. Она је насеље варошког типа и насељена је рударима из читаве Југославије. У Ресавицу се населио и један број Срба избеглих из НДХ. У Равној Реци постоји и католичка црква Св. Барбаре јер је некада већина становника била римокатоличке вероисповести. Данас потомци тих католика себе сматрају православцима и црква више није у функцији.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију