Кричи J2b-M205>Y22066

[ДушанВучко]

Јесте то нелогично кад се тако погледа, али мислим да треба гледати другачије. Нека имена народа или насељених места су настала тако што смо их ми посрбили. Пример који ми пада на памет је село Печеноге које је добило име по (мислим) татарском племену Печењези. Наравно, сад већ постоји и прича како је село добило име тако што су Турци ухватили неку бабу и пекли јој ноге да им нешто ода.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Да, али овде се ради ради о роду Крича (Печењези су били народ, а Кричи нису били неки посебан народ, него род)

[Nenad M]

Да, али овде се ради ради о роду Крича (Печењези су били народ, а Кричи нису били неки посебан народ, него род)

Мислим да је свеједно да ли је род, народ, село, лично име или шта год. Неко има неко име, а људи којима је то име и тај изговор стран и тежак, прилагоде га тако да личи на нешто што је њима блиско и познато.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[ДушанВучко]

Мислим да је свеједно да ли је род, народ, село, лично име или шта год. Неко има неко име, а људи којима је то име и тај изговор стран и тежак, прилагоде га тако да личи на нешто што је њима блиско и познато.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Овде уколико би се радило о патрониму Крич, тј. Кричан (под претпоставком да има наш словенски корен, као и код Словака), онда не знам од ког другог страног имена би могло да настане наш облик Кричан)
Покушавам на основу тих претпоставки да се утврди да ли се ради о патрониму...ако се не ради о патрониму, зашто су онда сви Кричи један род? Онда би морали бити разнородно племе

[Nenad M]

Овде уколико би се радило о патрониму Крич, тј. Кричан (под претпоставком да има наш словенски корен, као и код Словака), онда не знам од ког другог страног имена би могло да настане наш облик Кричан)
Покушавам на основу тих претпоставки да се утврди да ли се ради о патрониму...ако се не ради о патрониму, зашто су онда сви Кричи један род? Онда би морали бити разнородно племе

Е, то не знам ни ја, које страно име смо ми "превели", па је постало Кричан, Кричи. Можда неко заборављено име неког заборављеног племена. Ако је уопште то било. Претешко је наћи одговор на та питања која те муче на основу овога што се до сада зна. Можда некад.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[Небојша]

Гордана Томовић (Кричани и Кричак) сматра да име Крича, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је носио оснивач матичног катуна.

П. Влаховић, који се такође осврнуо на порекло Крича, оставља већ више опција. Од оне да је то надимак, преко опције да је племе добило име по области Кричак (али и обрнуто). Лично име са оваквом основом јавља се кроз историју и ван матичне области Крича (Затарја). Нпр. у околини Штипа:

"У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница." (А. Лома).

[ДушанВучко]

Е, то не знам ни ја, које страно име смо ми "превели", па је постало Кричан, Кричи. Можда неко заборављено име неког заборављеног племена. Ако је уопште то било. Претешко је наћи одговор на та питања која те муче на основу овога што се до сада зна. Можда некад.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Управо сам и покушао наглас да размишљам о ономе што је после поставио Небојша, и то ми има једино логике. Поента је да чини ми се да је неко "мејнстрим" предање оно где се на Криче гледа скоро као на неки посебан "народ" (у неком предању чини ми се да се и помиње "народ Кричи", што је погрешно) а изгледа да се ради о патронимском племену, роду, који је и у доба настанка, био словенски, српски, управо због патронима Кричан, а чије постојање није забележила историографија (па се у народу задржало предање "о неким Кричима", скоро као да се ради о неком другом "народу")...Изгледа да су ствари много конкретније и једноставније, тј. да је родоначелник Кричан постојао, само га није забележила историографија (то већ даје нешто конкретно, чим се стави у контекст патронимског племена, рода и издваја овај род од мистерије која је везана за Шпање, Матаруге , у чији "кош" су стављени и Кричи)
А са друге стране, можда на основу гранања ове гране, тј. само раздвајање СНПова од родова за које се зна да су род Крича, и братских СНПова припадника ове гране, али који нису у литератури, као и географски, род Крича, може да се направи претпоставка, када је могао да живи родоначелник Крича - Кричан (тј. да се нађе "Кричанов" СНП )

[ZO]

Гордана Томовић (Кричани и Кричак) сматра да име Крича, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је носио оснивач матичног катуна.

П. Влаховић, који се такође осврнуо на порекло Крича, оставља већ више опција. Од оне да је то надимак, преко опције да је племе добило име по области Кричак (али и обрнуто). Лично име са оваквом основом јавља се кроз историју и ван матичне области Крича (Затарја). Нпр. у околини Штипа:

"У старосрпским споменицима јавља се лично име Кричан, и то у Македонији: један човек у Штипу звао се Стао, син Кричанов, а једно село Архиљевичке цркве у Жеглигови Кричановска Козница." (А. Лома).

Баш занимљиво име.

Владимир Р. Поломац у свом раду ИЗ АНТРОПОНИМИЈЕ ДЕЧАНСКОГ ПОМЕНИКА (xVi ВЕК) наводи као до сада незабележена имена у српским изворима, међу именима недовољно јасног порекла: Каспак (x1), Ловка (x1) и Стас (x1).

За лично име Стас наводи да је могуће представља варијанту календарског имена Стасије (од лат. Eustachius).

[Небојша]

Баш занимљиво име.

Владимир Р. Поломац у свом раду ИЗ АНТРОПОНИМИЈЕ ДЕЧАНСКОГ ПОМЕНИКА (xVi ВЕК) наводи као до сада незабележена имена у српским изворима, међу именима недовољно јасног порекла: Каспак (x1), Ловка (x1) и Стас (x1).

За лично име Стас наводи да је могуће представља варијанту календарског имена Стасије (од лат. Eustachius).

Ево шта каже Влаховић:

"Стао би, по имену, могао бити Аромун, уп. аром. steao<nar. stella „звезда“ (S. Pugcariu, Die Rumá'nische Sprache, Leipzig 1943, стр. 289). Иза оваквог записа може, међутим, стајати словенско име Cта(j)o, хипокористик од Станимир или сл. (П. Ивић)."

[ДушанВучко]

Поента је да чини ми се да је неко "мејнстрим" предање оно где се на Криче гледа скоро као на неки посебан "народ" (у неком предању чини ми се да се и помиње "народ Кричи", што је погрешно) а изгледа да се ради о патронимском племену, роду, који је и у доба настанка, био словенски, српски, управо због патронима Кричан, а чије постојање није забележила историографија (па се у народу задржало предање "о неким Кричима", скоро као да се ради о неком другом "народу")

На википедији управо је такав стереотип:
Krička je prezime koje potiče iz Stare Hercegovine, današnje Crne Gore. Kričke ili Kriči su bili staro vlaško pleme na Durmitoru (jezerska visoravan) i oko srednjeg toka rijeke Tare. Njih je potisnulo srpsko pleme Drobnjaka krajem 15. veka.

Значи, у време потискивања Крича од стране Дробњака, Кричи једнако "Власи", а Дробњаци једнако Срби...а у то време су и једни и други били Срби (јер како недуго после тога део Крича насељава данашњу Мађарску као Срби шајкаши?)

Porijeklo kričkoga imena je neutvrđeno. Moguće je da dolazi od tračke riječi krisio, ili ilirske krusi, što bi označavalo da su Kriči bili ili tamnoputi ljudi, ili da su bili crnokosi. Vjerovatnije je da su im naziv dali okolni Srbi, jer su u borbama ispuštali glasne krike tj. kričali.

И ово је стереотип...а последња реченица је за смех: околни Срби (пошто Кричи нису Срби?) су им дали највероватније назив , јер замислите, они испуштају у борбама гласне крике?!  А не, "певаће романтичне баладе" 
https://sr.wikipedia.org/wiki/Kri%C4%8Di

Морам да узвикнем овде: Правда за Криче и за Кричана Србина!

[Nenad M]

Јесу Кричи посрбљени, асимиловани, како год, али мислим да је прилично извесно да нису дошли са Словенима. Тако да, ако то прихватимо, јасно је да је постојао период током кога су Срби били једно, а Кричи друго.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[ДушанВучко]

Јесу Кричи посрбљени, асимиловани, како год, али мислим да је прилично извесно да нису дошли са Словенима. Тако да, ако то прихватимо, јасно је да је постојао период током кога су Срби били једно, а Кричи друго.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

То јесте било, али у 15. веку сигруно не (као што пише на википедији да у то време нису били Срби)...могла је да буде неколико векова раније та асимилација (можда и пре Немањића)...имамо претпоставку о родоначелнику Кричану, то име се појављује код Словена, тако да је вероватно да је и родоначелник већ био Србин

[Nenad M]

То јесте било, али у 15. веку сигруно не! (као што пише на википедији)...могла је да буде неколико векова раније та асимилација (можда и пре Немањића)

Мислим да се помиње нека породица Гуске (презиме или надимак?) која је јако дуго, рецимо у седамнаестом веку, била свесна свог кричког порекла, а можда су се и тада сматрали Кричима. Тако да је то ипак био дуг процес. Мада ко би га знао каква је била динамика, тј кад је био главни талас асимилације.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

[ДушанВучко]

Мислим да се помиње нека породица Гуске (презиме или надимак?) која је јако дуго, рецимо у седамнаестом веку, била свесна свог кричког порекла, а можда су се и тада сматрали Кричима. Тако да је то ипак био дуг процес. Мада ко би га знао каква је била динамика, тј кад је био главни талас асимилације.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

Она је била свесна свог кричког порекла, али у смислу рода (да се пар векова одржало предање)...и данас постоји свест код родова много дуже од свести те породице Гуска у то време, али не верујем да је породица Гуска имала неку посебну свест у односу на српску глобалну свест. Мислим да су Кричи у касном средњем веку увелико били Срби (можда већ неколико векова тада, тј. барем од Кричана)

[ДушанВучко]

Тако да, ако то прихватимо, јасно је да је постојао период током кога су Срби били једно, а Кричи друго.

Послато са SM-A715F помоћу Тапатока

У суштини, мислим да није било тако, тј, мислим да су Кричи били Срби...али да је предак Крича био асимилован, то да...

[Небојша]

Друга ствар која се помиње у предању, је да је то племе сматрано као нешто посебно, а имамо већ турске пописе, шајкаше, влашки статус, па према томе, у 15. веку је свакако имало неки положај , да би се сматрало нечим посебним (хоћу да кажем да је сигурно вековима пре тога било део српског корпуса, у оквиру ког је и градио тај статус, а на крају, и појам Кричан, је словенски појам , јер се појављује и код нас и код Словака)...можда је и постојао пар векова пре тог 15. века, неки Кричан (неки који је био "грлат" и добио то име, а можда и надимак, који се преносио на потомке)

Приче о посебности неких племена, групација, између осталог и Крича, можда јесу мало преувеличане. Могуће да је у овој категорији и сама прича о настанку имена овог племена (глагол: кричати). Али иако су у 15. веку Кричи увелико Срби, верујем да је неке посебности пре тога свакако било, односно да није случајно то остало у народном памћењу. Ову причу подржава и Y-DNA Крича, која јесте посебна у односу на окружење. Укратко, да су Кричи испали нека подграна I2-Y3120, ова прича о историјском сукобу између српских/словенских племена би свакако дошла у обзир. Овако, делује да већ сада постоји довољно доказа о некаквој посебности Крича.

Ово што Душан говори, помињали су и неки аутори кроз своје радове. Поједини су тврдили да су Кричи само први словенски слој, који је касније дошао у сукоб са досељеницима из 7. века. Неки аутори пак тврде да су део опште "западнословенске" сеобе и да су били ковачи од памтивека. Углавном се све ове приче базирају на тумачењу имена, које се истина јавља и у северним словенским земљама.

Ми данас имамо Y-DNA, која је, у комбинацији са предањима и историјским изворима, неупоредиво јачи доказ.

[argo]

У Кричке код Дрниша су стигли највероватније 1520-их или 1530-их. Оно што је врло занимљиво (кад се већ помиње Михач) је то да имам податке са свих дефтера из 16. и почетка 17. века за подручје Петрова поља са много села и хиљаде имена, а уписана је само једна особа са именом Михач, односно Тодор син Михача (1574. год) из Горанаца (данашње Кричке), Тодоров син је био поп Вујица из Кричака документован од стране Млечана 1596. када се први пут помиње назив села Кричке (раније су ту била два села - Граховице и Горанци). Такође је име Херак на тим дефтерима било карактеристично за Кричке, а ван њих у селу Градац где се наводи Херак Кричко. То је из 1540. године. Исте те године су у Кричкама били Sanko, sin Radovana; Ivan, sin Radiča; Miloje, sin Radonje; Dragić, sin Branka; Herak, sin Radonje, Baština Bajezita, u ruci Ibrahima, njegovog sina; Tur Ali, sin Šahina; Ahmed, sin Ivaniša; Alađoz, sin Strahinje; Vukosav, sin Selaka; Nikola, sin Ivaniša; Vukosav, sin Maloge; Herak, sin Dimitrija; Nikola, sin Vuka; Ivaniš, sin Radiča; Ivan, sin Radiča; Vladko, sin Rajića; Jovan, sin Nikole; Petar, sin Đurđa; Nikola, sin Branisava; Rajko, sin Olivira; Ivaniš, sin Radonje; Ali, sin Šahina; Radič, sin Divonića; Dragiša, sin Branka.

Zanimljivo je ovo ime "Maloga". U defterima se slovo "m" i "k" mogu često zamijeniti pa bi se tako ovo ime moglo pročitati i kao "Kaloga" što je gotovo identično nazivu zadnjeg kričkog vojvode.

[Небојша]

Она је била свесна свог кричког порекла, али у смислу рода (да се пар векова одржало предање)...и данас постоји свест код родова много дуже од свести те породице Гуска у то време, али не верујем да је породица Гуска имала неку посебну свест у односу на српску глобалну свест. Мислим да су Кричи у касном средњем веку увелико били Срби (можда већ неколико векова тада, тј. барем од Кричана)

Са овим последњим се не слажем. Мислим да су управо Кричи из Затарја могли најдуже задржати ту посебност. Као једна хомогена и затворена групација. Какве су шансе да је неки издвојени J-Y22059 из Херцеговине, Босне или Рашке могао задржати своју посебност у мору Словена - практично никакве.

[Ojler]

Zanimljivo je ovo ime "Maloga". U defterima se slovo "m" i "k" mogu često zamijeniti pa bi se tako ovo ime moglo pročitati i kao "Kaloga" što je gotovo identično nazivu zadnjeg kričkog vojvode.

Нешто ми баш и не личе слова "кеф" и "мим".

[argo]

Нешто ми баш и не личе слова "кеф" и "мим".

Ne mislim na "kef" koje je naše meko "K", odnosno Ć nego na "kaf" koje je naše tvrdo "K" ("Q" na engleskom).

[Ojler]

Ne mislim na "kef" koje je naše meko "K", odnosno Ć nego na "kaf" koje je naše tvrdo "K" ("Q" na engleskom).

Не видим ни ту неку велику сличност, али можда је у писању другачије.