Порекло становништва > Србија

Влашка миграциона струја у североисточној Србији

(1/39) > >>

Мића:
Желео бих да овде покренем тему о влашкој миграционој струји у североисточној Србији и да позовем остале форумаше да се укључе у дискусију. Ова тема је, досад, мало заступљена у литератури и коментарима на Форуму, а што се тиче тестираних, чини ми се да сам ја досад једини у табели Српског ДНК пројекта. Нека ме неко исправи, ако грешим.
   Ова струја је заступљена у источном делу Србије, где само понегде прелази западно од Велике Мораве, а јужна граница је мало јужније од Црног Тимока. Наравно, овај простор је насељен и становништвом динарске, косовске, јужноморавско-вардарске, тимочко-браничевске и шопске миграционе струје. То се јасно види на овој карти Кнежевине Србије у границама после Берлинског конгреса 1878. на којој је ова струја обележена као „влашки досељеници“:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/16/S._Srbija.pdf

Карта са Википедије која акцентује етничку структуру североисточне Србије из 1861. године приказује Влахе као Румуне:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/c/cf/Balkans-ethnic_(1861).jpg

Бројност популације влашке миграционе струје
Познато је да је се становништво влашке миграционе струје, данас само у мањој мери етнички изњашњава као Власи, а у већој мери као Срби. Према попису из 2011.  у Србији има 35.330  Влаха, а број Румуна јужно од Саве и Дунава је незнатан (у 2011. се као Румуни изјаснило 2.173  у Борском, Браничевском, Зајечарском, Подунавском и Поморавском округу). После Берлинског конгреса Власи су пописивани као Румуни. Број Влаха тј. Румуна у зависности од пописа је био веома нестабилан, а највећи број Влаха био је на попису из 1895. године, и то  159.510 1 , када су пописивани као Румуни. Тада се као критеријум за националност користио објективни приступ, тј. националност је уписивана на основу одговора о матерњем језику.
Смањење броја Влаха је највећим делом резултат промене у нациналном изњашњавању овог становништва, тј. већина се изјашњава као Срби, а само мањим делом се може приписати миграцијама (одсељавањем) као и природном прираштају.
   Један од разлога зашто је изазовно проценити данашњи број потомака Влаха су мешовити бракови. Како бројати некога коме је отац потомак Влаха, а мајка Српкиња? А шта ако је само деда по оцу Влах? А само баба?
   Смислене процене које сам нашао на интернету крећу се између 170.000 и 290.000 2 , а по мом мишљењу реална је процена од око 200.000  3  рачунајући и мешовита села, варошко становништво и дијаспору (дијаспора се процењује на око 30.000 2  људи).
   Када одузмемо 35.000 Влаха долазимо до око 160.000 Срба влашког порекла.

Извори:
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Paun-Es-Durlic-Sveti-jezik-vlaskog-hleba.pdf 
2 http://www.paundurlic.com/forum.vlasi.srbije/index.php?topic=178.msg401#msg401
3  http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf

Мића:
Порекло популације влашке миграционе струје
Преносим текст са  српске Википедије, у  теми „Власи (Србија)“ где је на јасан начин објањена суштина порекла Влаха у источној Србији.

--- Цитат ---Основу за данашњу етичку слику источне Србије формирају етно-историјски, политички и економски фактори с краја 17. и почетка 18. века. Преломни је тренутак била Велика сеоба Срба под Арсенијем Чарнојевићем 1690. године која је готово испразнила ондашњу Србију. Преци данашњих Влаха били су у то време обесправљени сељаци под стегом бојара у романским кнежевинама северно од Дунава, Влашкој и Молдавији, или под влашћу Аустрије и Угарске на подручју Баната и Трансилваније, док се један део њих налазио у сличном положају у Бесарабији или Добруџи.
Историјски подаци говоре о хиљадама сељака који напуштају ове области и беже преко Дунава на југ, у област између Мораве и Тимока, посебно током фанариотског режима који је у двема романским кнежевинама владао више од једног века (1711-1821). Сама Србија је била демографски толико опустошена да је пред Пожаревачки мир (1718) имала једва 4.000 становника, и то заједно са Београдом.
Досељавање Влаха са севера плански је подстицала и аустријска власт, чијој је администрацији, са седиштем у Темишвару, после Пожаревачког мира припао део карпатске Србије. Према историјским изворима, аустријски државници имали су задатак да од задобијених земаља нарочито од Србије, створе не само један извор више за војничку и финансијску снагу Хабзбуршке монархије, већ земље у којима ће нови ред и народ, потпуно задовољан новом владавином, бити привлачна сила за остале хришћане у Турској. Командат Темишварске администрације, гроф Клаудије Мерси, лично обилази групе банатских Влаха које је Администрација преселила у Србију 1721. и 1722. године, брине о њиховом распореду на простору између Тимока и Кучајне, и подстиче их да наставе сами да раде на довођењу својих рођака с подручја Баната.
Привучени том политиком, с југа, из крајева под Турцима, долазе Срби такође у таласима, од којих је нарочито значајан онај из 1737. године, јер га је предводио тадашњи српски патријарх Арсеније IV. Аустријска власт је прихватила пристигло српско становништво и населила га у делу Црне Реке који је био под њеном управом. Сем унутрашњих миграција, међусобних мешања и претапања, никаквих других етничких потреса овде касније није било, ако се изузму буне, устанци и ослободилачки ратови, кроз које су Власи и Срби пролазили заједно, раме уз раме. Када на подручју данашње Румуније почиње формирање румунске националне свести у 18. и 19. веку, предака данашњих Влаха тамо није било.
--- Крај цитата ---
Сличне ставове има и Драгољуб Петровић 1
У већински влашким срединама (руралним) долази до повлашивања малобројних Срба, а већински српским срединама (руралним и градским), долази до србизирања Влаха.
Друга је теза о аутохтоности Влаха на овом простору, која по мом мишљењу нема пуно аргумената.
Трећа је теза о српском пореклу Влаха. Колико ја разумем, ову тезу је заступао Тихомир Ђорђевић почетком двадесетог века, а критичари му приписују политичку функцију, тј. да је написана у циљу заступања српских интереса на Париској мировној конференцији 1919. и територијалног разграничења са Румунијом. Она овако гласи  2:

--- Цитат ---Власи су у прошлости били Срби, који су пред најездом турских освајача прешли у Румунију и населили у Алмаш и Ердељ, где су се асимиловали са романским становништвом примивши њихов језик и обичаје. Инверзним миграцијама када су се стабилизовале прилике на тлу источне Србије, они се враћају и поново насељавају ове крајеве, затичу освежено српско становништво досељено претежно са Косова, које их не прихвата као Србе, већ као Влахе
--- Крај цитата ---

По мом мишљењу, прва теза о румунском пореклу Влаха има највише аргумента.

Становништво влашког порекла према Пауну Дурлићу, етнологу у Музеју у Мајданпеку:
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/img/etnicka-slika-istocne-srbije.jpg

Још једна карта Влаха у североисточној Србији:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a7/Vlachs_in_Serbia.png
Извори:
 1 http://ia600306.us.archive.org/3/items/DragoljubPetrovic-JedanMomenatIzIstorijeVlaha/Dragoljub_Petrovic_Jedan_momenat_iz_istorije_Vlaha.pdf
 1 http://www.paundurlic.com/pdf/Vlasi prema popisu 2011. godine.pdf

kraljpajaca:
Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

vidoje 013:

--- Цитат: kraljpajaca  Фебруар 01, 2017, 07:16:43 поподне ---Rado bih se uključio u ovu temu ali osim opštih mesta ne vidim o čemu bi se dalo ovde raspravljati?

--- Крај цитата ---

 Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.

kraljpajaca:

--- Цитат: vidoje 013  Фебруар 01, 2017, 07:31:17 поподне --- Напишите нешто конкретно, па ће имати о чему да се расправља.

--- Крај цитата ---
Pa, zbog mog ličnog porekla tj. u sebi baštinim vlaško poreklo
ovu temu rado pratim na Netu
i spreman da uvek nešto više saznam o Vlasima a i da podelim ono što znam o njima sa drugima.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна