Аутор Тема: Грбаљ  (Прочитано 5190 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9702
  • I2a S17250 A1328
Грбаљ
« послато: Јануар 20, 2016, 03:28:39 поподне »
Поштовани форумаши, ево још једног текста са портала, о Грбљу и Грбљанима:

http://www.poreklo.rs/2016/01/20/grbljani/

О пореклу грбљанских фамилија нема много података. За основ сам узео Накићеновићев рад о Боки, а где год сам нашао нешто шире од тога, трудио се да то убацима у ово писаније. Ако сам негде нешто погрешно уписао, није ми била зла намера. Прихватам коментаре, исправке, све додатне информације.
Наравном добронамерне коментаре. Да не буде као на теми о Ћеклићима.
« Последња измена: Октобар 23, 2022, 12:47:39 поподне Зрно »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Грбаљ
« Одговор #1 послато: Јануар 01, 2019, 06:22:08 пре подне »
Da li može nešto detaljnije o starijem poreklu Boškovića iz Grblja slave sv.Iliju

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Грбаљ
« Одговор #2 послато: Јануар 01, 2019, 06:26:42 пре подне »
Mesto je Zagora ima ih i dan danas izvesni rodovi iz Mojkovca smatraju da potiču od njih recimo Fuštići

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1314
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Грбаљ
« Одговор #3 послато: Јануар 01, 2019, 04:39:15 поподне »
Колико видим нема до сада ниједног тестираног са овог подручја. Било би поготово заниљмиво тестирати неке од стариначких родова типа Лазаревића итд.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9702
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грбаљ
« Одговор #4 послато: Јануар 01, 2019, 04:50:19 поподне »
Колико видим нема до сада ниједног тестираног са овог подручја. Било би поготово заниљмиво тестирати неке од стариначких родова типа Лазаревића итд.

Да, жалосно је да немамо ни једног тестираног аутентичног Грбљанина.

Имамо једног тестираног из Грбља, који је огранак братства Дапчића из Кртола (РН908), као и два "посредна резултата" (Е V13) из Главата (Бан, Бајковић), али то је само закључак на основу резултата братстава из Црне Горе од којих они потичу, па није сасвим поуздано.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1314
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Грбаљ
« Одговор #5 послато: Јануар 01, 2019, 04:54:57 поподне »
Колико видим нема до сада ниједног тестираног са овог подручја. Било би поготово заниљмиво тестирати неке од стариначких родова типа Лазаревића итд.

Да, жалосно је да немамо ни једног тестираног аутентичног Грбљанина.

Имамо једног тестираног из Грбља, који је огранак братства Дапчића из Кртола (РН908), као и два "посредна резултата" (Е V13) из Главата (Бан, Бајковић), али то је само закључак на основу резултата братстава из Црне Горе од којих они потичу, па није сасвим поуздано.

Ако буде у плану неко тестирање спреман сам да новчано допринесем, све у складу са договором..мада би такве акције требало предузимати у крајевима где је наш народ угрожен што се тиче опстанка и нормалног живота као доле на Космету, а у другим крајевима треба покушати  преко познаника заинтересовати неког из подручја од интереса, у овом случају Грбљане.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9702
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грбаљ
« Одговор #6 послато: Јануар 01, 2019, 05:07:57 поподне »
Ево, да будем сасвим отворен:

Мене резултати Грбљана и те како занимају. То је подручје где можемо наћи најстарији словенски слој становништва данашње Црне Горе, али и становништво које потиче од античког доба, као и досељенике из разних крајева Средоземља.

Говорећи о тестирању црногорских Примораца уопштено, моје размишљање иде у следећем правцу: људи из те области су далеко имућнији од већине нас који живимо "на континенту", е, а то захваљујући туризму и својевременој продаји непокретности (земљишта, кућа и др) странцима. Знам то "из прве руке", јер имам фамилије и пријатеља који су из тог подручја и познато ми је о којим цифрама (не бисте веровали) се ради. Отуд, не би било поштено према себи самима да финансирамо тестирање тих људи. Уколико желе да сазнају овај важан податак о свом пореклу, ваљало би сами да у то уложе. Мислим, 55 еура није нека нарочита цифра готово ни за кога ко тамо живи.

Са друге стране, Грбаљ је нарочито подручје, где се мањи број људи бави туризмом и постоје изразито рурални крајеви. Верујем да нису тако имућни као што су нпр. људи у самом Бококоторском заливу или у Будви и Пештровићима. Па, имајући то у виду, можда, Делијо, твој предлог и није за одбацивање. Ако се подухват добро осмисли и још, притом, нађе неки добростојећи Грбљанин да га финансијски подржи, могли бисмо и ми допринети одређеним прилозима.
« Последња измена: Јануар 01, 2019, 05:11:17 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9702
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грбаљ
« Одговор #7 послато: Јануар 01, 2019, 05:10:30 поподне »
Мислим, 55 еура није нека нарочита цифра готово ни за кога ко тамо живи.

Код ове цифре, Порекло је већ дало свој допринос преполовљавањем тржишне цене лабораторијске анализе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1314
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Грбаљ
« Одговор #8 послато: Јануар 01, 2019, 05:17:43 поподне »
Ево, да будем сасвим отворен:

Мене резултати Грбљана и те како занимају. То је подручје где можемо наћи најстарији словенски слој становништва данашње Црне Горе, али и становништво које потиче од античког доба, као и досељенике из разних крајева Средоземља.

Говорећи о тестирању црногорских Примораца уопштено, моје размишљање иде у следећем правцу: људи из те области су далеко имућнији од већине нас који живимо "на континенту", е, а то захваљујући туризму и својевременој продаји непокретности (земљишта, кућа и др) странцима. Знам то "из прве руке", јер имам фамилије и пријатеља који су из тог подручја и познато ми је о којим цифрама (не бисте веровали) се ради. Отуд, не би било поштено према себи самима да финансирамо тестирање тих људи. Уколико желе да сазнају овај важан податак о свом пореклу, ваљало би сами да у то уложе. Мислим, 55 еура није нека нарочита цифра готово ни за кога ко тамо живи.

Са друге стране, Грбаљ је нарочито подручје, где се мањи број људи бави туризмом и постоје изразито рурална подручја. Верујем да нису тако имућни као што су нпр. људи у самом Бококоторском заливу или у Будви и Пештровићима. Па, имајући то у виду, можда, Делијо, твој предлог и није за одбацивање. Ако се подухват добро осмисли и још, притом, нађе неки добростојећи Грбљанин да га финансијски подржи, могли бисмо и ми допринети одређеним прилозима.

Иако нисам из тих крајева , а до пре 10-так година сам редовно одлазио тамо на приморје и моје размишљање је било слично вашем.
За почетак тестирати макар једног Грбљанина па ће то даље кренути некако. Видим да је просрпски оријентисан крај у питању, још само да неко ко је из тих крајева (видим да има подоста људи, што пореклом што и самим присуством у Црној Гори) мало прошири причу и да се нађе макар за почетак неко ко је виђенији и коме неће бити тешко да схвати важност и предности ових генеолошких испитивања. Сада када се зна генетика највећег дела братстава и племена у Црној Гори мислим да је приоритет сазнати то код оних других нетестираних као што су Грбљани.
Како свако гура на своју воденицу што је потпуно природно, не могу бити непоштен и да не кажем како бих волео да се много боље обраде Банат и Срем јер се и ту крију многи одговори и сигурно би се из тога доста сазнало , ипак зна се да крајеви северне Србије нису били матица а зна се да су готово сви остали крајеви то били.
Због тога сваку иницијативу за тестирањем старинаца у до сада необрађеним крајевима максимално подржавам и спреман сам да помогнем !
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9702
  • I2a S17250 A1328
Одг: Грбаљ
« Одговор #9 послато: Јануар 01, 2019, 05:25:24 поподне »
Слажем се у свему. Ето, можда је ово зачетак неког подухвата у којем бисмо нашли неког Грбљанина који би ову причу проширио по својој матици. Имам неке људе тамо, па ћу се и лично око тога потрудити. Па ће можда то бити неки замајац и за друге Грбљане.

Што се тиче Срема и Баната, а и Бачке и Барање, па затим и Славоније, ови крајеви су нам у приличној мери својеврсна "црна рупа", где би, свакако, ваљало анимирати људе да се тестирају.

Поменусмо на теми о тестирању Срба и осталих са КиМ да би, можда, Шумадија могла бити први следећи приоритет.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Грбаљ
« Одговор #10 послато: Март 30, 2019, 02:13:01 поподне »
Za Ivana Vukićevića da li bi mogao nešto više da nam kaže o Boškovićima iz Grblja starom poreklu i migracijama? Preciznije da li ima u Sjeničkom i Novopazarskoj  oblasti po pitanju migracija tokom seobe Crnogoraca tokom srpsko turskih ratova u Srbiju?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2888
  • Васојевић
Одг: Грбаљ
« Одговор #11 послато: Март 31, 2019, 12:25:51 пре подне »
Za Ivana Vukićevića da li bi mogao nešto više da nam kaže o Boškovićima iz Grblja starom poreklu i migracijama? Preciznije da li ima u Sjeničkom i Novopazarskoj  oblasti po pitanju migracija tokom seobe Crnogoraca tokom srpsko turskih ratova u Srbiju?

Накићеновић је почетком прошлог века записао следеће говорећи о становништву Загоре:
Још су били Страхиње и Бошковићи, који се истрачали, а спомињу се као приложници са Вучићевићима, Барбама, Поповићима и Марићима из 1803. год. за градњу иконостаса св. Јована Богослова у Загори.

Три од четири споменута братства славе Илиндан као и Бошковићи, тако да је врло могуће да су род са неким од њих. Није ми познато да се било ко бавио истраживањем порекла Грбљана сем Накићеновића који је тај посао обавио крајње површно, а камо ли да је неко обрадио миграције Грбљана.

Да ли се зна где данас живе ови Бошковићи ако се већ нису истражили као што наводи Накићеновић?

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Грбаљ
« Одговор #12 послато: Март 31, 2019, 01:46:20 пре подне »
Navodno jedan deo je otišao u oblast Mojkovca Jevtić koji je napisao knjigu nije dovoljno jasan naime Fuštići smatraju da potiču od njih zanimljivo Sasi od starosedeoca nelogično .Mada i sam Jevtić se suviše držao usmenog predanja naime tri grane od tri brata pripadaju različitim plemenima! Reč je o rodjenoj braći.....Fuštići slave Mratindan starosedeoci Boškovići sv.Iliju.....uredu promena slave i to je sve totalno nepouzdano .

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2888
  • Васојевић
Одг: Грбаљ
« Одговор #13 послато: Март 31, 2019, 01:48:09 пре подне »
Navodno jedan deo je otišao u oblast Mojkovca Jevtić koji je napisao knjigu nije dovoljno jasan naime Fuštići smatraju da potiču od njih zanimljivo Sasi od starosedeoca nelogično .Mada i sam Jevtić se suviše držao usmenog predanja naime tri grane od tri brata pripadaju različitim plemenima! Reč je o rodjenoj braći.....Fuštići slave Mratindan starosedeoci Boškovići sv.Iliju.....uredu promena slave i to je sve totalno nepouzdano .

Да, то предање не звучи баш поуздано. У сваком случају, Бошковића у Загори очигледно више нема.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Грбаљ
« Одговор #14 послато: Март 31, 2019, 01:51:13 пре подне »
Navodno jedan deo je otišao u oblast Mojkovca Jevtić koji je napisao knjigu nije dovoljno jasan naime Fuštići smatraju da potiču od njih zanimljivo Sasi od starosedeoca nelogično .Mada i sam Jevtić se suviše držao usmenog predanja naime tri grane od tri brata pripadaju različitim plemenima! Reč je o rodjenoj braći.....Fuštići slave Mratindan starosedeoci Boškovići sv.Iliju.....uredu promena slave i to je sve totalno nepouzdano .
Rod nije se istražio ima ih i danas u Grblju da li su u srodstvu sa rodom iz Zagore ili došli sa strane...konkretno mislim na Boškoviće

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2888
  • Васојевић
Одг: Грбаљ
« Одговор #15 послато: Март 31, 2019, 03:36:52 пре подне »
Rod nije se istražio ima ih i danas u Grblju da li su u srodstvu sa rodom iz Zagore ili došli sa strane...konkretno mislim na Boškoviće

Ако су у Ластви или Радановићима могу бити и неки други Бошковићи у питању јер су се та два села доста изградила у последњих 30 година те има доста досељеника који нису пореклом из Грбља.

Ван мреже DraganP-BG

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 130
Одг: Грбаљ
« Одговор #16 послато: Април 01, 2019, 03:09:14 пре подне »
Uredu to su ,,mladje,,migracije naseljavanja.

Ван мреже Никин

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Грбаљ
« Одговор #17 послато: Октобар 25, 2020, 08:35:36 поподне »
Да, жалосно је да немамо ни једног тестираног аутентичног Грбљанина.

Имамо једног тестираног из Грбља, који је огранак братства Дапчића из Кртола (РН908), као и два "посредна резултата" (Е V13) из Главата (Бан, Бајковић), али то је само закључак на основу резултата братстава из Црне Горе од којих они потичу, па није сасвим поуздано.

грбаљ је био жупа не племе, али ако причамо о старогрбљанима који су ту од сигурно 11 вијека, мојом неком логиком ако би се ишло то су, Тичићи, Бан, Лазаревићи, Микијељи као вјероватно биолошки исти род старокртољски који управља грбљом као жупом из кртола, док су грчког поријекла Парапиди, Чолани који живе са њима, као засебна братства. Грисполис данас обновљена Бигова, је уништен у 14 вијек, није био како се наводи главни град грбља, већ је овима био љетовалиште и мјесто које су окруживала њихова и данас, брда маслињака и винограда, само што нема више тих винограда и маслињака, имали су луку за пристан бродова... по предању српске православне цркве, свети сава отавде креће бродом на ходочашће у египат из помоћ локалних срба и грка који су имали бродове. тада добија аутокефалију српске цркве... такође погрешно се наводи да је грисполис тј. данас бигова добила име од бега црнојевића, јер црнојевићи нису владали тим подручијем као црнојевићи, они владају зетском планином, рибњацима и коритима за стоку код скадра, значи владају катуном гдје се грбљанима чува стока преко љета или уопштено. лазаревићи су ту данас најбројније братство, од њих је Војин Лазаревић бизнисмен што је мигрирао из црне горе у србију након независност а био је неки министар у влади прије одвајања. они су били грбаљска кнежевска породица од краја 14 вијека најраније у грбаљ. али касније тичићи, лазаревићи... управљају грбљем подијељено на дјелове жупе.

притом они су изворно кртољани, док овамо у данашњу бигову љетују. зашто би неко љетовао на 300 метара од своје куће, то јеобичај код старих кртољана да на узвишење имају кућу а на обалу близу имају другу кућу за поморску опрему, љетовање, вез за брод, своју плажу... тако су касније бјелила у кртољски архипелаг настала као насеље на острво. главно насеље кртола је преименовано у миловиће и радовиће након што су и кртоли уништени од турских и алжирских напада са мора. али коначно у баш велики земљотресу, нестају кртоли и многи страдају, такође барбарези су слати из алжира да униште насеља срба и грка. па тако и гришпула и град бобовац који је био у кртољски архипелаг. остали су темељи и дио цркви али оба града су испод мора данас у својим остацима.

У кртоле од старогрбљана тешко да има потомака. јер костићи су од косте који касно долази, овамо луштичани су братства од потомака баја пивљанина, ког ми не зовемо тако него драгојло николић како се писао. дапкови долазе такође у кртоле из скадра... једино можда миловић, старчевићи микјељевић и миљешковићи јесу старина али не знам јесу ли стари род биолошки са овима повезани по мушкој линији. Међутим ако је тачно предање да су Микијељи род од Миљешковића, онда су Миљешковићи сигурно стари грбљани тог огранка неког или су скупа они дробњаци или неко племе уз ријеку тару. јер те миљешковиће у цетињу ови монтенегрини на њихов сајт фондација поријекла, наводе као род дробњака и ријеке таре, неки људи то тумаче тако да су миљешковићи поријеклом са сјевера. Али тешко јер Миљешковић по зборовима, како моји памте, су били јаки и изнад кнеза његуша Марка Вучетина који је прије Петровића владао а вјероватно је тај био потомак ровачких миграната у његуше, од Ровачког кнеза Вукић Вучетина који је обновио кров у манастир Морача како кажу књиге манастира.

након истјеривања бушатлија из грбља, тј. држали су само горњи грбаљ и опустошили дио доњег грбља од становника потпуно. Тада Микијељ, Бан и Тичић, Парапид мигрирају кроз грбаљ источније ка будви. Тичићи из главатичића оснивају Тичиће гдје живе Бан са њима. притом Бан постаје миторполит црне горе, а микијељ је главни парох грбља тада био и сви они имају потомке данас јер су то братства. углавном Микијеља има преко 30 сигурно мушких, они су по локалној историји од најраније 14 вијека доста свештеника имали и одржали цркву кад није било богословије јер су знање у породици наслијеђивали... али већином су били поморци. кажу да у Грбаљ нема старије породице од Микијеља, притом су 6 вјекова свештеници и прахијанци, протопопови... у грбаљ, па сигурно они имају тачне податке о свим родовима у грбаљ из старих архива.
« Последња измена: Октобар 25, 2020, 08:39:02 поподне Никин »

Ван мреже Никин

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: Грбаљ
« Одговор #18 послато: Октобар 25, 2020, 09:00:48 поподне »
сигурно има још родова, то ће днк да покаже. баш сам јуче причао са једним грбљанином, рече да ће се тестират, сад јели од старогрбљана нисам сигуран. мене лично интересује да видим одакле сам. ја сам више овамо поријекло западније старе дукље... И тешко данас можемо знати шта је било у 13 вијек или 14 вијек. рецимо кртољани се закрве са бјелицама због цеклињана које су подржавали и доста цеклињана живи у кртоле и грбаљ који су утекли од крви. прије тога бјелице су окупирале цеклињане па су их ови испрашили у 12 година неког рата док цеклин није обновио своје посједе.

ово за његушког кнеза марка вучетина сам чуо од вучетића из његуша, који је мислио да је потомак од вучетина, али је сазнао да није. како год, нису сви црногорци били у добрим односима са грбљанима и кртољанима. разлог не знамо ни ми из херцег новог што смо прве комшије. али нешто су ови издали кртољане и грбљане, или турцима или млецима, сад тачно ко, када, како, зашто то немам појма али бих волио да сазнам
« Последња измена: Октобар 25, 2020, 09:02:27 поподне Никин »

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 420
Одг: Грбаљ
« Одговор #19 послато: Мај 06, 2021, 01:54:09 поподне »
Примјетио сам у тексту да нема Томичића из Побрђа (славе Ђурђевдан), то је доста велико братство у Грбаљ. Ако има неко неке додатне информације не би било лоше кориговат то у тексту.