Аутор Тема: Цетињско племе  (Прочитано 9267 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Цетињско племе
« послато: Новембар 20, 2015, 08:50:11 поподне »
Поставих на порталу текст о пореклу братстава Цетињског племена, па ако има коментара, додатака, исправки..., позивам све на разговор!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Цетињско племе
« Одговор #1 послато: Новембар 20, 2015, 09:03:04 поподне »
Поставих на порталу текст о пореклу братстава Цетињског племена, па ако има коментара, додатака, исправки..., позивам све на разговор!

Честитке за текст, Небо! Увек ми је занимљиво читати твоје текстове.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #2 послато: Новембар 20, 2015, 09:13:16 поподне »
Честитке за текст, Небо! Увек ми је занимљиво читати твоје текстове.

Хвала, брале.
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Цетињско племе
« Одговор #3 послато: Новембар 20, 2015, 11:10:43 поподне »
Поставих на порталу текст о пореклу братстава Цетињског племена, па ако има коментара, додатака, исправки..., позивам све на разговор!

Одличан текст као и обично. Посебно ми се свиђа што си уврстио днк резултате и што си груписао по племенима.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #4 послато: Новембар 20, 2015, 11:21:47 поподне »
Одличан текст као и обично. Посебно ми се свиђа што си уврстио днк резултате и што си груписао по племенима.

Хвала, Синиша. Терам даље са племенима  ;)
Мени се на први поглед чинило да имамо јако мало днк резултата, али испаде приличан број, што конкретних, што посредних.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Бутор Вукмановић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 10
Одг: Цетињско племе
« Одговор #5 послато: Новембар 21, 2015, 08:03:52 поподне »
Ердељановић у својој књизи "Стара Црна Гора" једно село назива Угни. Мислим да је правилан назив села Угњи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #6 послато: Новембар 21, 2015, 08:18:49 поподне »
Ердељановић у својој књизи "Стара Црна Гора" једно село назива Угни. Мислим да је правилан назив села Угњи.

Могуће је, Буторе. Данас у званичној номенклатури ЦГ место се зове управо - Угњи. Раније постоје и варијанте Угни, Угне, Угна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #7 послато: Новембар 21, 2015, 08:21:12 поподне »
Као и што је Ријека (Црнојевића) у неким документима 16. века уписана као - Река.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #8 послато: Новембар 21, 2015, 08:29:08 поподне »
Оно што код мене изазива недоумице код Цетињана је однос Бајица и Орловића.

Ердељановић као исељене бајичке родове наводи и Орловиће, који нису исти род са Орловићима од којих потичу Мартиновићи и Вуксановићи из Бајица. По њему, ови други Орловићи долазе у Бајице тек у 16. веку из Цуца, а томе претходи боравак у Херцеговини (Гацко – Чарађе) крајем 15. века.
Ковијанић налази Тодора Ненојева Ивановића у которском документу из 1440. године и претпоставља да је то син Неноја родоначелника бајичких Орловића.
Према предању Мартиновића, Неноје је син Павла Орловића, док Тодор Ненојев из которског документа носи презиме Ивановић, што је патронимик његовог оца, који се дакле звао Иван. Павле Орловић није историјски познат лик, бар не под тим именом, али је исувише значајан у народној традицији да би се тек тако његово изворно име (Иван) изменило.
Презиме Орловић се у време Вука Црногорца и војводе Павла нигде не спомиње.
У цетињском крају постоји више јако старих топонима везаних за Орловиће, по Ердељановићу - управо оне старе, исељене.

Намећу ми се питања:

Да ли су, можда, Орловићи стари бајички род којима су се прибили досељеници из Херцеговине, од којих потичу Мартиновићи и Вуксановићи, и преузели њихово презиме?
Да ли Тодор Ненојев заправо припада том старом бајичком братству Орловића? Неноје (Ненко, итсл) није необично име за 15. век и није немогуће да су у питању две сасвим различите особе.
Да ли су се, можда, бајички (они старији) Орловићи иселили из Бајица и населили у један део Цуца где су им се крајем 15. века придружили неки досељеници, да би касније потомци тих досељеника, са причом о припадности знаменитом братству Орловића дошли у Цетиње?
На крају, ко су ти досељеници из Херцеговине? Мени народна прича о пореклу од Немањића, протовестијара Стања и других знаменитих људи нашег средњег века баш и не иде тако лако. Ако је потомак Немањића и витез, како према ратној опреми коју купује у Котору о њему исправно закључује Ковијанић, зашто би Тодор Ненојев себи за место живљења у првој половини 15. века, бежећи из од Турака угрожене Србије, изабрао вукој...ну каква је Цетињско Поље (не заборавимо да је Иван Црнојевић себи престоницу тамо пренео тек око пола столећа касније, кад је већ био притешњен са свих страна), уместо да оде у Котор или Дубровник или Скадар или неки други безбедан град? Мој закључак је да он и није побегао однекле у то Цетињско Поље, већ је био његов изданак. Али, онда ми је вероватније да је он припадник неке старе фамилије која је ту живела много времена раније, а то би могли бити управо припадници братства Бајица.

Да би се ово разрешило, требало би да се тестирају бајички Бориловићи, Ивановићи и Милошевићи, „орловићки“ Мартиновићи и Вуксановићи, као и Бајковићи из Цуца и Милићи из Бјелица. Њихови ДНК резултати сигурно би разрешили све недоумице.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #9 послато: Децембар 25, 2015, 10:48:00 пре подне »
Приложници Цетињског манастира у раздобљу 1596 - 1623. године. Леп ономастикон и извор података о племенима, главарима, обичним људима тог времена у Старој Црној Гори.

https://www.scribd.com/doc/285967776/Du%C5%A1an-Vuksan-Spisak-ktitora-i-prilo%C5%BEnika-manastira-Cetinjskog
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Жика

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Цетињско племе
« Одговор #10 послато: Децембар 25, 2015, 11:57:41 пре подне »
Душан Вуксан је био добар историчар, али и пристрасан спрам Његуша - које је фаворизовао. Ожењен је био одивом Петровића-Његоша. Многе историјске податке који су се тицали осталих племена није помињао тј. фризирао, зато лично његовова писанија прихватам са резервом.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #11 послато: Август 16, 2017, 12:12:38 пре подне »
« Последња измена: Август 16, 2017, 12:14:27 пре подне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Цетињско племе
« Одговор #12 послато: Септембар 25, 2017, 11:22:14 поподне »
Занимљив имењак Цетиња у Чешкој:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BC)

https://cs.wikipedia.org/wiki/Cetyn%C4%9B



Cetyn би могло бити келтског порекла, иер CETHYN,CETHIN на келтском значи -> тамно (swarthy)

Проф. Др. Ранка Куић у "Сродност српског и келтског језика", сматра да:

Цетина:CETHYN,CETHIN (значи: велики, огроман); где је „c" једнако „s'",caнаставком-а, дајеCETINA,y значењу: Огромна тврђава.Цетинград: Важи горње тумачење.Цетиње:CETHYN,CETHIN (велик, огроман); пошто је „с" једнако „s", даје иSETIN нa које се наставља „ie", што дајеSETINIE,y значењу: да, јесте. Дакле,CETI-NJE, што значи: Заиста велики град.

https://de.scribd.com/doc/175611500/Ranka-Kuic-Srpski-i-Keltski-Jezik
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #13 послато: Октобар 25, 2017, 04:08:10 поподне »
На Цетињу се чува икона Пресвете Богородице Филермоса (Пустињољубитељка), за коју се сматра да је најстарији приказ Маријин, и да га је израдио Свети Лука. Данас (25/12. октобра) Црква прославља празник посвећен овој чудотворној икони.



Како је ова велика светиња завршила на Цетињу? Сви преноси ове иконе:

1. Насликана у Назарету, средином 1. века.

2. Свети Лука је носи у родну Антиохију.

3. Пренета у Јерусалим, вероватно у 4. веку.

4. У Цариград (у цркву Влахерне) преноси је 430. године царица Евдокија, жена цара Теодосија II.

5. 1204. године, приликом крсташке похаре Цариграда, витезови Јовановци односе икону.

6. Икона код Јовановаца у Јерусалиму до 1291. године.

7. Икона код Јовановаца на Кипру 1291-1310. године.

8. Икона код Јовановаца на Родосу, где подижу цркву Филеримосу, 1310-1523. године.

9. 1484. године, Јовановци икони придружују десну руку Светог Јована, коју су добили на поклон од турског цара Бајазита II.

10. Почетком 16. века овим двема светињама придружују и део Часног Крста, који су добили од француског краља Луjа XII.

11. Све три реликвије (од тада свуда заједно) код Јовановаца у Италији 1523-27. године.

12. Код Јовановаца у Француској 1527-30. године.

13. Код Јовановаца (Малтешких витезова) на Малти 1530-1798. године. 
 
14. Након пропасти малтешке витешке државе (1798), витезови поклањају све три светиње руском цару Павлу I (цар Павле је, 1799. године, дао да се све три светиње окују златним оковом и украсе драгим камењем).

15. У Петрограду 1799-1920. године.

16. У Естонији 1920. године.

17. У Данској код царице Марије, 1920-28. године.

18. У руској Саборној цркви у Берлину 1928-32.

19. Руска црква поклања краљу Александру Карађорђевићу светиње, и оне су у Београду 1932-41. године.

20. 1941-52. године, светиње чуване у Острогу у тајности.

21. Полиција у рацији конфискује светиње од Манастира, и односи их у Подгорицу, најпре у полицију, а затим код Вјерске комисије, 1952-78. године.

22. 1978. године, рука Светог Јована и део Часног Крста предати Митрополији на Цетињу (данас су у Цетињском манастиру), а Филермоса Народном музеју Црне Горе на Цетињу, где се и данас налази...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #14 послато: Октобар 25, 2017, 04:09:50 поподне »
Успут је неком пошло за руком да са иконе украде два драга камена (рубин и сафир, ваљда), што се види при погледу на икону.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Цетињско племе
« Одговор #15 послато: Децембар 02, 2017, 08:58:09 пре подне »
Da li neko moze da mi kaze kom plemenu pripadaju Zuberi, ima ih oko Cetinja? Eventualno koji bi haplotip mogli da nose? :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #16 послато: Децембар 02, 2017, 10:31:25 пре подне »
Зубери су старинци у Цетињском племену:

Угне и Врела

Данашња врељанска и угњанска братства стариначког порекла су: Капе (или Капичићи) и Беладе, који су истог порекла и носе заједничко братствено име Шоровићи (Шоровића има исељених по Црној Гори и Русији, као и потурчених у Крајини), Лагатори (раније презиме им је било Бојковићи) и Зубери. Сви славе Митров-дан.

Било би лепо да неког од ових родова тестирамо. Питање је да ли су сви они међусобно сродни...
Некако, мислим да би могли бити динарик, јер већ имамо потврда да је то старије (пре сеоба изазваних турским освајањима) становништво Катунске нахије, оно племенски неорганизовано, - динарик.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Цетињско племе
« Одговор #17 послато: Децембар 02, 2017, 08:43:47 поподне »
Зубери су старинци у Цетињском племену:

Угне и Врела

Данашња врељанска и угњанска братства стариначког порекла су: Капе (или Капичићи) и Беладе, који су истог порекла и носе заједничко братствено име Шоровићи (Шоровића има исељених по Црној Гори и Русији, као и потурчених у Крајини), Лагатори (раније презиме им је било Бојковићи) и Зубери. Сви славе Митров-дан.

Било би лепо да неког од ових родова тестирамо. Питање је да ли су сви они међусобно сродни...
Некако, мислим да би могли бити динарик, јер већ имамо потврда да је то старије (пре сеоба изазваних турским освајањима) становништво Катунске нахије, оно племенски неорганизовано, - динарик.

I ja bih tako rekao. Verovatno je neki dinarik . Mada dosta tkzv. plemena se formiralo za vreme turaka radi lakse odbrane itd...Nije to bilo bas tako homogeno. Jedino su mozda Brda imala jacu plemensku organizaciju u nekom pred turskom periodu.

Ja sam primetio nesto sto vec moze biti pravilo jer se ponavlja u vise navrata, dakle vecina stanovnistva koje je zivelo po selima i bez nekog striktnog plemenskog uredjenja u staroj cg i sire je dinarik jug ili sever a neretko u zapadnijim delovima i R1a. Ti rodovi su verovatno i u samu Crnu Goru dosli mnogo ranije iz Hercegovine...Zuberi se spominju i kao deo hercegovackog plemena Zubci.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #18 послато: Децембар 02, 2017, 10:01:51 поподне »
I ja bih tako rekao. Verovatno je neki dinarik . Mada dosta tkzv. plemena se formiralo za vreme turaka radi lakse odbrane itd...Nije to bilo bas tako homogeno. Jedino su mozda Brda imala jacu plemensku organizaciju u nekom pred turskom periodu.

Ja sam primetio nesto sto vec moze biti pravilo jer se ponavlja u vise navrata, dakle vecina stanovnistva koje je zivelo po selima i bez nekog striktnog plemenskog uredjenja u staroj cg i sire je dinarik jug ili sever a neretko u zapadnijim delovima i R1a. Ti rodovi su verovatno i u samu Crnu Goru dosli mnogo ranije iz Hercegovine...Zuberi se spominju i kao deo hercegovackog plemena Zubci.

Успостављање племенске организације у ЦГ иде управо са појавом Турака. У предтурско доба једини облик извесне племенске организације били су сточарски катуни из 13. и 14. века у неким деловима подручја данашње ЦГ. Иначе је постојало жупно устројство, заоставштина из времена државе Немањића (дуже се одржало у северним и источним крајевима данашње ЦГ) и устројство по кнежинама или општинама, на југу и западу данашње ЦГ (чему је допринео утицај Млетачке Републике).

Велика брђанска племена (а и нека у области Старе ЦГ и источне Херцеговине) која данас познајемо настала су управо у почетном раздобљу турске власти, а касније (17/18. век) постала водећи чинилац у друштвеном животу својих подручја. Старији родови, из раздобља жупске или кнежинско / општинске организације нису могли парирати јачем племенском устројству својих суседа другачијег порекла, што је утицало на њихово изумирање, исељавање, асимилиацију. Зато данас те старије родове (већином I2a din или R1a) налазимо раштркане, са нејасним предањем или прибраћене већим братствима.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Цетињско племе
« Одговор #19 послато: Јун 12, 2021, 11:27:44 поподне »
Један леп туристички прилог о Цетињу и Ловћену:

<a href="https://www.youtube.com/v/WwTIqqW16DA" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/WwTIqqW16DA</a>
"Наша мука ваља за причешћа"