Цетињско племе

Порекло становништва > Црна Гора

Цетињско племе

<< < (3/5) > >>

Жика:
Душан Вуксан је био добар историчар, али и пристрасан спрам Његуша - које је фаворизовао. Ожењен је био одивом Петровића-Његоша. Многе историјске податке који су се тицали осталих племена није помињао тј. фризирао, зато лично његовова писанија прихватам са резервом.

Nebo:
Занимљив имењак Цетиња у Чешкој:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BC)

https://cs.wikipedia.org/wiki/Cetyn%C4%9B

Сол:

--- Цитат: Nebo Август 16, 2017, 12:12:38 пре подне ---Занимљив имењак Цетиња у Чешкој:

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D0%B5_(%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BC)

https://cs.wikipedia.org/wiki/Cetyn%C4%9B

--- Крај цитата ---

Cetyn би могло бити келтског порекла, иер CETHYN,CETHIN на келтском значи -> тамно (swarthy)

Проф. Др. Ранка Куић у "Сродност српског и келтског језика", сматра да:

Цетина:CETHYN,CETHIN (значи: велики, огроман); где је „c" једнако „s'",caнаставком-а, дајеCETINA,y значењу: Огромна тврђава.Цетинград: Важи горње тумачење.Цетиње:CETHYN,CETHIN (велик, огроман); пошто је „с" једнако „s", даје иSETIN нa које се наставља „ie", што дајеSETINIE,y значењу: да, јесте. Дакле,CETI-NJE, што значи: Заиста велики град.

https://de.scribd.com/doc/175611500/Ranka-Kuic-Srpski-i-Keltski-Jezik

Nebo:
На Цетињу се чува икона Пресвете Богородице Филермоса (Пустињољубитељка), за коју се сматра да је најстарији приказ Маријин, и да га је израдио Свети Лука. Данас (25/12. октобра) Црква прославља празник посвећен овој чудотворној икони.

Како је ова велика светиња завршила на Цетињу? Сви преноси ове иконе:

1. Насликана у Назарету, средином 1. века.

2. Свети Лука је носи у родну Антиохију.

3. Пренета у Јерусалим, вероватно у 4. веку.

4. У Цариград (у цркву Влахерне) преноси је 430. године царица Евдокија, жена цара Теодосија II.

5. 1204. године, приликом крсташке похаре Цариграда, витезови Јовановци односе икону.

6. Икона код Јовановаца у Јерусалиму до 1291. године.

7. Икона код Јовановаца на Кипру 1291-1310. године.

8. Икона код Јовановаца на Родосу, где подижу цркву Филеримосу, 1310-1523. године.

9. 1484. године, Јовановци икони придружују десну руку Светог Јована, коју су добили на поклон од турског цара Бајазита II.

10. Почетком 16. века овим двема светињама придружују и део Часног Крста, који су добили од француског краља Луjа XII.

11. Све три реликвије (од тада свуда заједно) код Јовановаца у Италији 1523-27. године.

12. Код Јовановаца у Француској 1527-30. године.

13. Код Јовановаца (Малтешких витезова) на Малти 1530-1798. године.

14. Након пропасти малтешке витешке државе (1798), витезови поклањају све три светиње руском цару Павлу I (цар Павле је, 1799. године, дао да се све три светиње окују златним оковом и украсе драгим камењем).

15. У Петрограду 1799-1920. године.

16. У Естонији 1920. године.

17. У Данској код царице Марије, 1920-28. године.

18. У руској Саборној цркви у Берлину 1928-32.

19. Руска црква поклања краљу Александру Карађорђевићу светиње, и оне су у Београду 1932-41. године.

20. 1941-52. године, светиње чуване у Острогу у тајности.

21. Полиција у рацији конфискује светиње од Манастира, и односи их у Подгорицу, најпре у полицију, а затим код Вјерске комисије, 1952-78. године.

22. 1978. године, рука Светог Јована и део Часног Крста предати Митрополији на Цетињу (данас су у Цетињском манастиру), а Филермоса Народном музеју Црне Горе на Цетињу, где се и данас налази...

Nebo:
Успут је неком пошло за руком да са иконе украде два драга камена (рубин и сафир, ваљда), што се види при погледу на икону.

Навигација