Николић, Јовањдан, Грачаница/Љубовија
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435, вјероватно нижој подграни Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића), или подграни FT286752, роду Доњебањаца.
Тестирани има једно одступање од модалног хаплотипа – повишену вриједност на DYS481=25. Због хаплотипа релативно блиског модалу има петнаестак поптуних поклапања, те преко педесет поклапања са једном разликом. Од географски релативно блиских потпуних поклапања треба поменути Мидановића из Црњелова Доњег код Бијељине, који је потврђени припадник подгране FGC28435 и слави исту славу. Потпуна поклапања постоје и са неколико необјављених резултата са подручја Колубаре и Срема, али је њихов значај, с обзиром на то да међу њима има слављеника различитих слава, упитан због релативне блискости хаплотипа тестираног модалном хаплотипу.
Сам тестирани наводи да је предак Никола као трговац дошао из Босне око 1850. године, не прецизирајући из ког дијела Босне.
Љубомир Павловић у дјелу „Соколска нахија“ пише:
„Старији су род испод Закућана у Осоју, где су дошли пре 200 година:
Бановићи. Бановићи су из Пиве и дошли прво негде у Бирач и одатле прешли као сточари, па после и рудари у ово село. Они нису могли дуго остати овде, него су се померали и стали; отишло их је доста Лозници и Мачви. Овде су повнати под овим презименом, а растурили су се низ Микуљак скоро до ушћа Грачанице. У селу се зову још и Весићи, Крсмановићи, Нешковићи, Ђукановићи и Николићи (22 к.; Св. Јован).“
Дакле, ради се о прилично конкретном предању, које је, рекло би се, поткријепљено и резултатом тестирања.
Ни предање, које наводи тестирани, није нужно у потпуној несагласности са овим. Директно неслагање јавља се у дијелу који се односи на године. С обзиром на то да је „Соколска нахија“ настала 1930. године, 200 година морамо рачунати од доба настанка, што нас доводи до 1730-их. Није незамисливо да су преци Николића управо послије завршетка рата 1739. године кренули у даљу миграцију и тако стигли у Азбуковицу из Босне, али је онда разлика између предања тестираног и оног које је завиљежио Павловић већа од сто година, при чему би било интересантно и то да тестирани барата предањем о скоријем досељењу, што одступа од уобичајеног модела.
Уколико у обзир узмемо наводе из књиге „Соколска нахија“ о поријеклу из Пиве, крсну славу Јовањдан и разлике на по једном маркеру са тестираним Кулићима из Јабланице и Кепићима из околине Рудог, који припадају роду Пивљана, односно још нижој подграни Y510986, могли бисмо изнијети претпоставку да и Николић припада овом роду.
У публикацији „Презимена у Црној Гори“, за Бановиће, како по Павловићу гласи старо презиме Николића, пише: „Из Пиве они су пресељени у Грачаницу Соколску (Србија), Бановић, Јоковић, Пејовић и Кецојевић и други потомци Трипка који са Косова дође у Доње Бањане;“ На жалост, осим податка да је објављена на Цетињу 2003. године, ова публикација не садржи ни име/имена аутора, нити наводи изворе (осим уопштено „према свим доступним подацима“), те је упитно у којој мјери јој се може поклонити повјерење. Кецојевићи и Пејовићи припадају подграни FT286752 – Доњебањцима.
Да закључим – на основу самог хаплотипа није са сигурношћу могуће тврдити да ли Николићи припадају Пивљанима или Доњебањцима. Благу предност припадности Пивљанима дајем искључиво због непотврђености писаног извора који указује на припадност Доњебањцима и нешто већег поклапања хаплотипа са тестираним Пивљанима (што, на овом броју маркера, свакако не мора бити пресудно). Међутим, податак о доласку у околину Љубовије из Пиве није нужно у колизији са евентуалном припадношћу Доњебањцима.
У сваком случају, препорука за тестираног је да уради или неки од дубинских тестова, или бар директно тестирање на FT286752 код YSEQ-a, чиме би ова дилема у највећој мјери, ако не и у потпуности, била отклоњена.
