Аутор Тема: Антропологија и људске расе  (Прочитано 114247 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #40 послато: Октобар 14, 2014, 02:21:00 поподне »
Мислим да сљедећи Микићев закључак суштински објашњава кључни моменат у етногенези савремених Срба:

"Or, to put it briefly, in the tenth and eleventh centuries Slav communities
in Kosovo and Metochia lived separately from the indigenous communities,
and were buried in the same way. In the thirteenth century, the
process of population metisation/mixing began
, which is best shown by the
anthropological content of the investigated necropolises. It is characterised
by mixed Slav and indigenous burials both in standard necropolises and
around Orthodox churches and cathedrals, in which case there is no need
for their ethnic origin to be additionally verified or emphasised."

Sirius

  • Гост
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #41 послато: Октобар 14, 2014, 07:37:20 поподне »
Као прво, јасно је да је забрана социјалне покретљивости била мотив Немањића ( ја сам споменуо да су забрањивали мјешање не наводећи због чега).

Као друго, мјешање се не забрањује у Законику (Душановом), већ у неким ранијим повељама (Милутиновим)

Као треће, коријен социјалних влаха и себра у 12. и 13. вијеку је још увијек могао бити етнички различит

Као четврто, Микићев антрополошки рад горе споменут управо то показује, скупине старосједилаца и Словена које се не мјешају све до развитка државе са јасно одређеним феудалним стањем, нема сумње да су себри бјежали у влахе, али то није било само социјално већ и етничко стапање, мелеске форме два антрополошка типа Микић пронаази у гробовима баш кад су доношене забране српских владара о немијешању. Већ у периоду кад су доношене повеље мјешање је по свој прилици било интензивно, јер се обично забрањује оно што је општа појава, а не изоловани случај. Вјероватно се тад десила и славизација влаха о којој говориш.

U pravu si što se tiče Zakonika. Odredba da se ''Srbin ne ženi u vlaseh'' nalazi se u Svetostefanskoj i Dečanskoj hrisovulji, odnosno lokalizuje se na određena vlastelinstva. Teodor Taranovski smatra da je na jednom gazdinstvu trebalo da postoji proporcija vlaha i meropaha da bi ono uopšte funkcionisalo. ''Stoga se ponekad manifestovala težnja da se spreči priraštaj Vlaha na štetu meropaha. Taj se priraštaj mogao vršiti putem međusobnih brakova, te su se ti brakovi zabranjivali, bar utoliko, ukoliko bi za njih bio vezan prelazak meropaha u Vlahe... Dečanska hrisovulja dodaje: ako li se oženi, da ju vode u merophe, da sam dakle ne pređe u Vlahe, nego da ostane na meropaškom položaju zajedno sa ženom... Vlastelinstvo sv Stefana u Banjskoj je već odavno gubilo primetan broj ratara zbog toga, što su Vlasi premamljivali merophe uzimajući ih u svoje katune kao zetove. Spomenuta hrisovulja teži da tome postavi kraj, te preti dotičnim Vlasima kaznom konfiskacije i lišenjem slobode, a vlaške zetove vraća na prvobitni meropaški položaj. Ipak se čini izuzetak za one merophe koji su se već odavno oženili u Vlasima i dugo su vreme živeli kod Vlaha, tako da su na svome vlaškom položaju već zastareli. Ti se starinci ne vode natrag u merophe, nego im je dopušteno da ostanu među Vlasima...'' /Teodor Taranovski,Istorija srpskog prava u nemanjićkoj državi, str. 112/

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #42 послато: Октобар 14, 2014, 08:19:41 поподне »
U pravu si što se tiče Zakonika. Odredba da se ''Srbin ne ženi u vlaseh'' ...

Изворно србски йе "у власѣхъ", а данас би то трѣбало бити "у власи(х)" у войвођанских говорах, или "у власийе(х)" у србских говорах сѣверне Далмацийе, попут буковичкога.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #43 послато: Октобар 31, 2014, 12:30:13 поподне »
Прасловени већ у старој постојбини у најмању руку нису више били чисти нордијци, бар не оног типа као Германи. Изгледа да су већ Прасловени били расни амалгам који је примио у се неки источни, азиски, по свој прилици палеоазиски или источно-балтички расни елеменат. Тај је елеменат можда извршио ону прото-словенску расну трансформацију која је Словенима дала оно "типично словенско" и у изгледу и у карактеру, оно што су ти Прасловени као "словенску крв" понели са собом у свим смеровима свог каснијег ширења. То ће бити онај тип кога и данас западни и северни Европљани осећају као "словенски".

"Словенска раса" била би дакле нордиско-источно-балтичка расна легура при чему баш оно "словенско" широко лице са истакнутим јагодицама и није првобитно словенско него прилив балтичке или неке палеоазиеке расне компоменте. Паралелу овом сродству налазимо иу језичној балтичко-словенској заједници.

Оно што у најновије доба тврди Ј. Чекановски, да су стари Словени били у почетку нордијци који су примили нешто лапоноидне примесе, изгледа највероватније, и то не само из разлога које он наводи. Нешто лапоноидно, монголоидно у словенско-нордиском типу налазимо и данас подједнако на пољској Висли, у срцу Чешке, као и у хрватском Загорју, Међумурју и — Јужној Србији. У Русији, интензивним финским, доцније и татарским и уопште централноазиским приливом, тај је тип само потенциран — тако да на големој источно-европској степи, отвореној ка Азији и свим етничким ветрометинама, не можемо више ни поставити оштрију границу између "словенског" и монголоидног типа. Све те источне, азиске нијансе могле би се обухватити Чекановскијевим "лапоноидством" — узевши у обзир још и "алписку" расу. Ни општа, готово заједничка данашња словенска брахикефалија, коју истичу Вајсбах и многи други антрополози, не говори за чисти нордизам.

Како је из два "тврда" расна елемента, нордиског и, рецимо овде кратко и јасно, монголоидног, могао да се роди тај специфични "мекани" прасловенски амалгам, тип који по свим старим описима има нека обележја која тако чудно одударају од готово свих познатих карактеристика варварских народа овога културног степена?

Има антрополога (разуме се немачких) који тврде да нема горе расне мешавине од нордиско-монголоидне. Ти антрополози канда циљају баш на Словене као велику историску расну промашеност — која се стога и сакрила у припјетске мочваре, да се намножи, и касније „бројем" победи!

Као јужни огранак Прасловена преци Југословена имали су, дакле, своју постојбину у Карпатима и око Карпата. Из тога би излазила карактеролошки важна чињеница: нису били низиски, мочварни Словени, бар не сви. И једна важна антрополошка чињеница намеће се овде у наш видокруг: да нису ти јужни-северни Словени већ из те карпатске области понели и нешто од горштачког динарског расног елемента који доцније, по доласку на Балкан тако снажно избија, разуме се уз јак прилив и балканског динарског елемента који је ту већ био одавно пре доласка Словена? Конвергенција историских и антрополошких података у овој иначе толико мутној епохи наводи нас на ову помисао, иако је доказати не можемо. Да се већ од преисториских времена у Карпатима налазила јака антрополошка енклава динарске или динароидне расе, утврђен је факат, исто као што је утврђен и факат старих карпатских српских и хрватских држава. Истина, многи расни историци истичу да је расна метаморфоза ксантодоли-хокефалних нордиских Југословена по доласку на Балкан јаче приметљива тек у каснијем средњем веку. Али, ми смо већ навели разлоге зашто у неки јачи нордизам ни у тих Јужних Словена не верујемо: јак лапоноидни, боље источно-балтички елеменат и међу данашњим Југословенима говори противу тога. И карпатски Словени изгледа да су примили оно нешто "с истока Европе" пре но што су се попели на карпатске венце и доцније, преко Паноније и Дакије, допрли у срце Балкана.

В. Дворниковић

Укратко, Словени су били Нордо-Балтиди, док је кромањонски тип, који је најзаступљенији у Црној Гори, Херцеговини и на северу Албаније, вероватно аутохтон на Балкану као и динарско-медитерански.
« Последња измена: Октобар 31, 2014, 12:32:14 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #44 послато: Октобар 31, 2014, 04:42:28 поподне »
Три основна расна типа код Старих Грка:


Mediterranean”: Pericles, 5th c. BC statesman, narrow-faced and fine-featured; “Alpine”: Plato, 4th c. BC philosopher, broad-faced and broad-headed; “Dinaric”: Aristippos, 4th c. BC philosopher, short and high-headed, salient nose

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #45 послато: Октобар 31, 2014, 09:11:58 поподне »
Прасловени већ у старој постојбини у најмању руку нису више били чисти нордијци, бар не оног типа као Германи. Изгледа да су већ Прасловени били расни амалгам који је примио у се неки источни, азиски, по свој прилици палеоазиски или источно-балтички расни елеменат. ...

"Словенска раса" била би дакле нордиско-источно-балтичка расна легура при чему баш оно "словенско" широко лице са истакнутим јагодицама и није првобитно словенско него прилив балтичке или неке палеоазиеке расне компоменте. ...
Оно што у најновије доба тврди Ј. Чекановски, да су стари Словени били у почетку нордијци који су примили нешто лапоноидне примесе, изгледа највероватније, и то не само из разлога које он наводи. Нешто лапоноидно, монголоидно у словенско-нордиском типу налазимо и данас подједнако на пољској Висли, у срцу Чешке, као и у хрватском Загорју, Међумурју и — Јужној Србији. У Русији, интензивним финским, доцније и татарским и уопште централноазиским приливом, тај је тип само потенциран — тако да на големој источно-европској степи, отвореној ка Азији и свим етничким ветрометинама, не можемо више ни поставити оштрију границу између "словенског" и монголоидног типа. Све те источне, азиске нијансе могле би се обухватити Чекановскијевим "лапоноидством" — узевши у обзир још и "алписку" расу.

Како је из два "тврда" расна елемента, нордиског и, рецимо овде кратко и јасно, монголоидног, могао да се роди тај специфични "мекани" прасловенски амалгам, тип који по свим старим описима има нека обележја која тако чудно одударају од готово свих познатих карактеристика варварских народа овога културног степена?

Има антрополога (разуме се немачких) који тврде да нема горе расне мешавине од нордиско-монголоидне. Ти антрополози канда циљају баш на Словене као велику историску расну промашеност — која се стога и сакрила у припјетске мочваре, да се намножи, и касније „бројем" победи!

Као јужни огранак Прасловена преци Југословена имали су, дакле, своју постојбину у Карпатима и око Карпата. Из тога би излазила карактеролошки важна чињеница: нису били низиски, мочварни Словени, бар не сви. И једна важна антрополошка чињеница намеће се овде у наш видокруг: да нису ти јужни-северни Словени већ из те карпатске области понели и нешто од горштачког динарског расног елемента који доцније, по доласку на Балкан тако снажно избија, разуме се уз јак прилив и балканског динарског елемента који је ту већ био одавно пре доласка Словена? Конвергенција историских и антрополошких података у овој иначе толико мутној епохи наводи нас на ову помисао, иако је доказати не можемо. Да се већ од преисториских времена у Карпатима налазила јака антрополошка енклава динарске или динароидне расе, утврђен је факат, исто као што је утврђен и факат старих карпатских српских и хрватских држава. Истина, многи расни историци истичу да је расна метаморфоза ксантодоли-хокефалних нордиских Југословена по доласку на Балкан јаче приметљива тек у каснијем средњем веку. Али, ми смо већ навели разлоге зашто у неки јачи нордизам ни у тих Јужних Словена не верујемо: јак лапоноидни, боље источно-балтички елеменат и међу данашњим Југословенима говори противу тога. И карпатски Словени изгледа да су примили оно нешто "с истока Европе" пре но што су се попели на карпатске венце и доцније, преко Паноније и Дакије, допрли у срце Балкана.

В. Дворниковић

Укратко, Словени су били Нордо-Балтиди, док је кромањонски тип, који је најзаступљенији у Црној Гори, Херцеговини и на северу Албаније, вероватно аутохтон на Балкану као и динарско-медитерански.

Што се тиче источноазийских односно монгололиких примѣса, данас се оне могу одредити тачними или приближними рачунскими поступцы.
Зато дайем овдѣ прорачун опште измѣшаности, као и мазање хромозомъ по вѣроватноћах порѣкла дѣлова на њих неколиких европских узорака на улазних подацих рачунача Додекада Weac2. Овога пута ради разноликости не користим К7б него Weac2. Као што се на сликах може видѣти, сви Европљани имайу мање или више одсѣчака порѣклом из Источне Азийе или Сибира. Али више у источной и сѣверной Европи него ли у йужной.

Прво насумични Рус из ХГДП збирке, првак по количини источних примѣса. Чак 10% сибирске генетике. Уз слику мазања хромозомъ иде и рачунач измешаности, чийи су постотци тачнийи од мазача. Али, не трѣба сметнути с ума да йе овай Рус из Вологде, мѣста доста сѣверно од Москве, те да йе постотак сибирске генетике тамо значайно већи него ли у осталих Русъ. Самим тим он нѣйе баш добар прѣдставник свойега народа, али погоднийега на жалост немамо.



Рус HGDP00879:
Atlantic_Baltic :      81.1643%
Northeast_Asian :      10.0444%
Near_East :      4.8712%
South_Asian :      3.9193%
Southeast_Asian :      0.0008%
Sub_Saharan :      0.0000%
Palaeoafrican :      0.0000%

Затим иде Финац, слободно доступан узорак на мрежи, са 7.76% сибирске генетике.



Финац:
Atlantic_Baltic :      81.6530%
Northeast_Asian :      7.7674%
Near_East :      5.4003%
South_Asian :      5.0692%
Southeast_Asian :      0.1102%
Palaeoafrican :      0.0000%
Sub_Saharan :      0.0000%

И ево сада и Пољака брой 11 из збирке узорака са мреже. Само 2% Сибира.



Пољак11:
Atlantic_Baltic :   79.9632%
Near_East :      13.3166%
South_Asian :      4.6306%
Northeast_Asian :   2.0892%
Southeast_Asian :   0.0004%
Sub_Saharan :      0.0000%
Palaeoafrican :      0.0000%

Ево сада и насумично одабранога Норвежанина. Он са 1.46% Сибира не одступа значайно од Пољака. Што ме наводи на помисао да првобитни Словени ипак нѣсу били значайно монгололикийи од старих Германъ.



Норвежанин 11:
Atlantic_Baltic :      81.7202%
Near_East :      12.9268%
South_Asian :      3.8911%
Northeast_Asian :      1.4613%
Southeast_Asian :      0.0006%
Palaeoafrican :      0.0000%
Sub_Saharan :      0.0000%

Ево и насумично одабранога Србина из Србийе, из збирке од скоро доступне на мрежи, са скромних 0.63% Сибира.



Atlantic_Baltic :      64.0112%
Near_East :      30.6971%
South_Asian :      4.6465%
Northeast_Asian :      0.6316%
Southeast_Asian :      0.0136%
Sub_Saharan :      0.0000%
Palaeoafrican :      0.0000%

И на крайу насумично одабран Йужни Италиян, са такође скромних 0.63% Сибира. Узгред примѣћуйем да йедино овай има афричке подсахарске парчиће на свойих хромозомах од свих наведених узорака. Чак 1.85%.



Йужни Италиян 4:
Near_East :      54.8340%
Atlantic_Baltic :      37.7902%
South_Asian :      4.8757%
Sub_Saharan :      1.8583%
Northeast_Asian :      0.6307%
Southeast_Asian :      0.0072%
Palaeoafrican :      0.0038%

Све у свем. не бих рекао да су стари Словени значайно одступали од осталих Европљана по учешћи генетика Источне Азийе и Сибира.
« Последња измена: Октобар 31, 2014, 09:23:58 поподне Александар Невски »
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #46 послато: Октобар 31, 2014, 09:52:17 поподне »
Дворниковић је пре свега мислио на источно-балтички утицај, по чему се Словени заиста разликују од осталих Европљана.

Познато је да Балтиди садрже у себи нешто монголско, или се бар тако чини. Ево дефиниције балтичке расе:

Источно-балтичка раса или источни европиди. Људи средњег или омањег раста (164 цм), широких рамена и снажно развијеног костура; крупни и мишићави. Врат широк и кратак, руке кратке и прсти сразмерно кратки. Лобања велика, кратка и ћошкаста (брахикефали). Доња вилица широка и гломазна. Лице широко, спљоштено, без изразнтих црта. Брада натраг повучена. Уста велика, уво велико и притиснуто уз главу. Нос дебео, спљоштен и широк. Чело је широко и квргаво, обрве високе. Очи ситне, мало укосо положене. Кожа отворене боје, мало жућкаста. Коса врло светла, жућкаста; брада слабо расте. И ова раса има нешто монголоидно, иако се светлом комплексијом разликује од лапоноидно-алписке.



Ако погледамо Русе, Пољаке и остале Словене, приметићемо да је код њих веома заступљен такозвани "Neo-Danubian" тип. Мислим да је овај подтип "продукт" мешања нордијске и балтичке расе, тако да бих се сложио са Дворниковићем.   

Неки антрополози су установили да се овај тип појављује и код нас, а највише у Хрватском Загорју.



« Последња измена: Новембар 01, 2014, 04:15:31 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #47 послато: Децембар 30, 2014, 12:48:49 поподне »
Словеначки антрополог, Божо Шкерљ, средином 20. века обрадио је на занимљив начин расне типове Европе, с освртом на простор бивше Југославије.

Медитераниди:



Атипичан Медитеранац. Глава је преширока, очи су пресветле. Висина 160 цм, коса смеђа.

Медитеранска раса је врло раширена по јужној Европи и средоземним острвима. Сигурно су у ближем сродству са Оријенталидима. Важе за један од најлепших типова човечанства. Раст није велик, приближно 164 цм, али су пропорције јако правилне. Много модела класичних грчких кипара спада у овај тип. Боја коже је тамна, очи такође, а коса је често коврџава. Нос је узак и раван, или меко конвексан (линија носа на доле).

Раширени су нарочито у Шпанији и делимично јужној Француској, у јужној половини Италије и Грчке. Окружују сво Средоземно море, а у северној Африци налазимо њихов оријентални тип. Код нас их налазимо у средњој и јужној Далмацији и на далматинским острвима.

Ако погледамо у даљу прошлост, медитеранска раса се сасвим сигурно поклапа са хаплогрупом E1b (неолитско становништво).
« Последња измена: Децембар 30, 2014, 12:50:27 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #48 послато: Децембар 30, 2014, 01:08:23 поподне »

Атлантиди:



Висина 188 цм. Дугоглав, кефални индекс -  71,2. Смеђа коса и очи.

Атлантиди су високог раста, дугоглави људи, мрких очију и косе, често врло тамни. Њихов стас је витак, ипак крепак. Налазимо их по читавој атлантској обали и још у Средоземљу. По мишљењу норвешких стручњака и других антрополога, Викинзи су били претежно тога типа (?). Они су донели тај тип на Исланд, у северну Африку, на средоземна острва, па и на нашу далматинску обалу, где Атлантиди нису ретки.

Овај расни тип је на Балкан могао доћи у некој инвазији западних R1b, али ипак би за добар део наших Атлантида могли да кажемо да нису ништа друго до још изразитији, још јаче еволвирани Медитераниди (E1b).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #49 послато: Децембар 30, 2014, 02:06:36 поподне »
Нордид:



Нордид из Норвешке. Висина 180 цм, долихокефалан, к.и. – 72,5. Плаве очи, плава коса.

Нордиди су високог раста, нешто нижи од Динараца. Просечна висина 173 цм. Глава је издужена, очи су модре, коса је плава. Кожа је бела, а некад и црвенкаста. Нос је раван или конвексан. Тај тип је посебно раширен у северној Европи, нпр. на Исланду, на источној обали Енглеске и Ирске, у Норвешкој, у Шведској, у Данској, у северној Немачкој и Пољској, те на обалама и острвима Источног мора.

Нордијска раса (према распореду) највише одговара хаплогрупи I1. Сасвим је извесно да су овај тип на Балкан, између осталог, донели и припадници I1 хаплогрупе.
« Последња измена: Децембар 30, 2014, 04:41:24 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #50 послато: Децембар 30, 2014, 04:06:23 поподне »

Алпиди:



Алпинка, висина 157 цм, к.и. - 88,8. Смеђе очи и коса.

Алпиди су маленог раста (163 - 164 цм), али су у супротности с Медитеранидима "дежмекасти". Боја коже је светла, боја косе и очију тамна (мрка); коса права. Глава је округла, лице такође. Јабучице су наглашене, нос кратак, прав и најчешће конкаван (линија носа на горе). Алпиди су веома раширени по Европи. Налазимо их у средњој Француској, свуда по Алпима, у Чешкој, Словачкој, делимично такође у западном и северном делу бивше Југославије, у Украјини итд.

 


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #51 послато: Децембар 30, 2014, 04:29:48 поподне »
Балтиди:



Висина 165 цм, к.и. - 87,3. Светлосиве очи и пепељасто плава коса.

Балтиди су светли, "округлоглави" и више малени, у већини случајева средњег раста (приближно 165 цм). Нос је обично прав, конкаван и кратак. Боја очију је сива, или модра, коса је светла, често пепељаста, а кожа нема тако светлих свежих боја, већ углавном неке сивкасте примесе. Балтиди су рашени по источној обали Источног мора, или Балтика, посебно у Финској и по целом западном делу некадашњег СССР-а, затим у Пољској. У Карпатима се граниче са Алпидима и Динаридима.

Без сумње су Балтиди са Старим Словенима (R1a) дошли у наше крајеве, где се њихов утицај и данас јако познаје на Словенцима и северним Хрватима (посебно на женама). Антрополози су нашли трагове тога типа у северно алпским долинама (у Горњој Баварској), у Чешкој, у Мађарској, где су изгледа дошли у време прве сеобе Словена.

Изгледа да је тај тип посебно везан за Словене, јер је можда истоветан са словенским типом Чекановског. Свакако је боље да задржимо овде употребљено има балтида (по Бунаку), које је такође у стручној литератури више одомаћено.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #52 послато: Децембар 30, 2014, 04:57:50 поподне »
Динариди:



Висина 181 цм. Кефални индекс 83,7. Смеђе очи и коса.

Динариди су посебно раширени на Балкану. Одликују се високим стасом (172-176 цм), кратком, позади као одсеченом лобањом, мрких очију и косе, која је често накудрена, или управо кудраста. Кожа је често мрка, као да је "од сунца спаљена". За Динариде је значајно да имају сразмерно кратке руке. Ноге су дуге, читав стас је велик и јак, одговара висини. Динариди спадају у највише људе на свету. Телесна длака и брада су јако развијене.

Динариде (Динарце) код нас налазимо у Херцеговини и у граничним покрајинама с Албанијом. Познати су Црногорци као Динариди високог раста. Међу Динаридима се налазе светлије групе с модрим очима и каткада плавом косом, особито у средњој Европи и у Далмацији.

Аутохтон тип, настао мешањем Кромањонаца и Медитеранаца.
« Последња измена: Децембар 30, 2014, 05:00:26 поподне Небојша »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #53 послато: Децембар 30, 2014, 05:41:24 поподне »
Армениди:



Средњег раста (168 цм). Кефални индекс 83,2. Смеђа коса и очи.

Армениди су можда у блиском сродству са Динаридима, али су знатно мањи од њих. Њихова висина је око 166 цм. Нос је доста велики, изражен, на крају меснат (облика шестице). Чело је нагнуто назад, задњи зид лобање је стрм. Армениди су раширени по целој предњој Азији и прелазе преко Босфора на Балкан. Њихове типичне профиле срећемо већ на асирским споменицима Месопотамије.

Овај тип је вероватно био карактеристичан за припаднике "источне R1b" и Ј2b2. Тај арменоидни елеменат су византијска и турска миграција само крвно појачале на Балкану.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #54 послато: Децембар 30, 2014, 05:57:38 поподне »
Палеоевропиди:



Висина 184 цм. Долихокефалан, к.и. - 73,0. Светле очи, смеђа коса.

Палеоевропиди које можемо назвати по младопалеолитском налазишту Cro Magnon у јужној Француској такође Кромањониди (Кромањонци), су можда најстарији тип белаца у западном делу Старога света. Слични су Атлантидима и Нордидима, али су много крепкијег стаса, дугоглави, светлих очију и тамне косе, која често потамни тек по пубертету, а раније је редовно плава. Кожа је тамнија, очне дупље су ниске и широке. Вилица је широка и "угласта".

Историја те расе се може пратити до палеолита. Остатке и делове те подрасе налазимо у Шведској (Даларна), у Немачкој (Вестфалија), свуда по Европи па такође и у Шпанији и без сумње на Канарским Острвима.

И део наших Далматинаца, особито на острвима, припада тој раси, коју смо у већем броју открили још код старих Словена по нашим гробљима.

Овај тип се може повезати са хаплогрупом I2a.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #55 послато: Децембар 30, 2014, 06:46:35 поподне »
Овај Динарид на слици, није ми баш репрезентативан примерак, посебно нашег Динарца. Некако му је брада сувише увучена, тако да и нос долази до изражаја више но што би требало.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #56 послато: Децембар 30, 2014, 06:51:37 поподне »
Овај Динарид на слици, није ми баш репрезентативан примерак, посебно нашег Динарца. Некако му је брада сувише увучена, тако да и нос долази до изражаја више но што би требало.

Слажем се. Брада и није баш динарска.

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #57 послато: Децембар 30, 2014, 06:55:35 поподне »
Профил и брада су му готово као код Арменида.
« Последња измена: Децембар 30, 2014, 09:56:12 поподне Сремац »

Ван мреже Муњени Ћелић

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #58 послато: Децембар 30, 2014, 09:12:19 поподне »
Профил и брада су му готово као код Арменида.

Кожа ми нордидска, коса палеоевропоидска (отприлике + благи R1b утицај), главужа мислим мешавина Кромањонца и ''нашег'' Динарца (а не овог на слици). Нешо, јел ми нос од алпида?  ;D
« Последња измена: Децембар 30, 2014, 09:13:55 поподне Александар I1 »
Икавац

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Антропологија и људске расе
« Одговор #59 послато: Децембар 30, 2014, 09:33:27 поподне »
Кожа ми нордидска, коса палеоевропоидска (отприлике + благи R1b утицај), главужа мислим мешавина Кромањонца и ''нашег'' Динарца (а не овог на слици). Нешо, јел ми нос од алпида?  ;D

Нос не толико, али брада и донекле облик лобање свакако јесу.

"...лобања округла, вилица широка, брада обла, често двострука и неистакнута..." (Алпиди, Б. Малеш)

The Alpine race is a reduced Upper Palaeolithic survivor; Alpines are as a rule of but medium stature, and lateral in bodily build; their heads of moderate size and globular; their faces characteristically round and their facial features slightly infantile. Their pigmentation ranges from blond to brunet, but is usually intermediate. The Alpines represent a reëmergence of a brachycephalized and partially foetalized Palaeolithic survival in the central highland and forest zone of Europe and Asia, all the way from the Pyrenees to the Pamirs. Alpines are at the root of all or nearly all the brachycephalic racial types throughout this entire expanse of territory. The Alpine territorial distribution is not the result of an invasion or expansion, but of a parallel set of emergences. In Europe, southern Germany is the seat of one of the greatest Alpine concentrations in the continent. The best place in the world to find Alpines is in a Bavarian restaurant; that is where all four individuals on this plate were photographed and measured. (Алпиди, Carleton Stevens Coon)

Алпид, Горња Баварска