Ова прича веома подсећа на причу о Јовану Владимиру и Косари, кћери Самуиловој.
Да није нека архетипска прича у питању?
Мислим да је ова аутентична, али и да је архетипска (видим да је Милорад Павић обрадио Лонгибардопула у својим
Панонским легендама, мораћу то да потражим).
Нађох да се ове теме сторије око Лонгибардопула дотакао и Фрањо Рачки, у свом делу:
Borba južnih Slovena za državnu neodvisnost u XI. vieku, из
1873. године (в. стр. 125, 128). Али ипак, узевши сва позната дешавања у вези овог Лонгибадропула, може се извести закључак да је његова српска авантура кратко трајала, јер је он након само пар месеци поново прешао Ромејима, када му се и у историјском смислу, губи сваки траг (крај 1072. године).
Девет година касније (1081), Бодин се жени Јаквинтом, а највероватније исте године, преузима и упражњен(?) очев престо.