Неписменост и йезичко просташтво у англо-срПском йезику

[Александар Невски]

Ево писма койе прѣ десетак дана послах уредништву листа "Политика". Наравно, нe удостойише ме одговором.

"Спиритуални лидер" 
23.08.2015 в 15:24
Получатель: [email protected]

Поздрав уредништву,

Данас, у недѣљу, 23-га августа купих примѣрак "Политике" и на йеданаестой страни у чланку "Три кинеска жаришта" налетѣх на израз "спиритуални лидер". Запитах се койи йе то йезик, пошто србски свакако нѣйе. Нађох да се ради о енглеском, и да то значи, прѣведено на србски, "духовни вођа". Питам се, зашто "Политику" не издайете на чистом енглеском него га бесомучно мѣшате са нашим йезиком? Чему ово унаказивање обайу йезика, и зашто ви наш йезик смета?

Обзиром да йе чланак о Кини, зар не би било прикладнийе да се Далай Лама наведе као "Jīngshén lǐngxiù" (што на кинеском значи "духовни вођа"), ако наш йезик већ нѣйе пожељан? Или можда "Geistlichen Führer" на нѣмачком, или "духовни вожд" на руском?

Овай примѣр нѣйе издвойен случай, него йе само кап у мору. Ето, и ваше уредништво зовете страном рѣчйу "Редакция". "Политика" йе угледна и прѣ свега стара кућа, немойте њен углед крњити малограђанским, простачким и надасве непотрѣбним поенглезивањем нашега йезика.

Данашња поява помаме слободнога и неограниченога мѣшања енглескога и срПскога йезикъ прѣвазилази границе пристойности. О разуму да и не говорим. Али, овакво лудило нѣйе почело йуче.

Бивши новинар угледнога београдскога недѣљника ми казиваше о свойих искуствах йош из деведесетих година. Уредник их йе стално био притискао да убацуйу што више енглеских и уопште страних рѣчий у свойе чланке, наводно како бише оставили што бољи утисак на читаоце свойом неразумљивошћу. Рече, често им йе враћао чланке, ако процѣни да има прѣмало енглеских рѣчий, са подвученима рѣчима на србском койе морайу замѣнити енглескими. И додаде да су им рѣчник страних рѣчий "Вуяклия" и енглески рѣчник били постали свакодневно штиво.
Ето, због таквих олошъ наш йезик данас нестайе, као уосталом и наш народ у цѣлини.

Наравоучение:

Ако човѣк жели на саговорнике оставити утисак паметна, мудра и образована човѣка, и слично, много боље ће то учинити ако говори смислено и мудро него ако мѣша енглески и србски.
Говорећи англо-срПским човѣк показуйе да йе поводљив, неспособан размишљати свойом главом и разлучити добро од лошега. Поводећи се за лошими примѣры иде као теле на поводцу за аветињами улизуйућими се натовцемъ.

[Сремац]

Свака част Невски,
само бих додао да сам пре пар недеља, попут тебе, имао порив писати РТС-у, због реченица које чух и то,  ни мање ни више него, на Дневнику.
Прво, појавио се један господин - политички аналитичар, који је употребио реч "рефреширати" (политичку легитимацију садашње  власти), а у наставку када је било говора о ћирилици, госпођа која је припремила прилог, рече, да нам Ћирило и Методије подарише писмо и језик. Ваљда смо пре њих били немушти. Ко не верује, нека погледа:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/08/19/25184762/Dnevnik%20190815.mp4

[Александар Невски]

Прво, појавио се један господин - политички аналитичар, који је употребио реч "рефреширати" (политичку легитимацију садашње  власти), а у наставку када је било говора о ћирилици, госпођа која је припремила прилог, рече, да нам Ћирило и Методије подарише писмо и језик. Ваљда смо пре њих били немушти. Ко не верује, нека погледа:
http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2015/08/19/25184762/Dnevnik%20190815.mp4

У нас се новинари и политичари просто утркуйу ко ће више енглеских рѣчий употрѣбити. А ту не заостайе ни господар Вучић, напротив. Сви они мисле да ће у оках људий изгледати много паметнийе и образованийе ако умѣсто наших "сељачких" рѣчий користе "узвишене" енглеске.

Мене нарочито живцира када пойедини новинарски простаци и малограђани Скупштину Србийе (што йе њено име прописано Уставом и Законими) упорно називайу "Парламентом", као да йе ово Енглеска а не Србия. Питам се само, зашто ли йу не називайу "Меџлисом", "Бундестагом", "Собрањем", "Врховном Радом", или пад "Думом".

Питам се само, зашто се енглеско "Парламент" може користити као име наше Скупштине, а турско-татарско "Меџлис", или руско "Дума" не може? Ко одређуйе таква расистичка правила?

Замислите само да сам я уредник листа, и да у новини обявим "Небойша Стефановић, прѣдсѣдник србске Думе..." Утамничили бише ме већ слѣдећега дана и затворили ми новину.

[Тимар]

Невски, ако ниси прочитао данашњу Политику, стр 9 и 13, прочитај  .

 
 

[Александар Невски]

Невски, ако ниси прочитао данашњу Политику, стр 9 и 13, прочитај  .

 

Тимаре, немам Политику при руках,  о чем пишу?

[Тимар]

Тимаре, немам Политику при руках,  о чем пишу?

Пријатељу, госпођа Драгићевић пише "Све до краја 18. века српски народ није имао речнике. Интересовање за њих јавило се тек после велике Сеобе Срба у јужну Угарску,... Први речници били су двојезични или вишејезични.Да би се Срби лакше снашли у новој средини, морали су, бар у основним цртама, познавати њемачки, мађарски и латински језик, па су први речници углавном обухватали лексике из неког од тих језика.  Један од најстаријих њемачко-српских речника био је РЕЧНИК МАЛИ. Објављен у Бечу 1793. године и није потписан..." итд, стр 9.

А на стр. 13 под насловом Кажњени због књига на ћирилици,  говори се о Српској књижевној задрузи која је основана 1892 године  која је све своје књиге објављивала искључиво ћирилицом,  нема никакве помоћи од државе.

[Nebo]

Мене нарочито живцира када пойедини новинарски простаци и малограђани Скупштину Србийе (што йе њено име прописано Уставом и Законими) упорно називайу "Парламентом", као да йе ово Енглеска а не Србия. Питам се само, зашто ли йу не називайу "Меџлисом", ....

Невски, како је кренуло са овим азилантима, није искуључено да ћемо једног дана доћи и до Меџлиса...

[Nebo]

Мене нарочито живцира нашироко употребљавана туђица "имплементација"...
Пазите реченицу коју прочитах недавно у неким новинама:
"...фактори имплементације стратегије у процесу стратешког менаџмента..."

[Александар Невски]

Невски, како је кренуло са овим азилантима, није искуључено да ћемо једног дана доћи и до Меџлиса...

Немогуће, у исламской држави нема никакве скупштине. Погледай само Арабийу породице ал Сауд. Србия може бити само Емират.

Мене нарочито живцира нашироко употребљавана туђица "имплементација"...
Пазите реченицу коју прочитах недавно у неким новинама:
"...фактори имплементације стратегије у процесу стратешког менаџмента..."

Рѣченица изгледа болестно. Лик ово написавши не зна ни срПски, а камо ли србски. Не знам како йе само добио свѣдочанство о завршеной основной школи. Или можда знам...

Свейедно, када би била написана нашим йезиком, звучала би од прилике овако: "...чиниоци примѣне нацрта у поступку намѣраванога управљања..."
Рѣчи "стратегије" и "стратешки" йе тешко прѣвести на србски. Можда бише могле тако и остати. Но, осталим енглеским рѣчим у србском свакако нема мѣста.

[Александар Невски]

Малопрѣ на далековиденийи чух човѣка гдѣ више пута изговара рѣч "деструира". Не знам койи йе то йезик, нити шта значи. Можда йе енглески, француски или латински. Вѣроватно му намѣра бѣше да гледаоце задиви свойим познавањем страних йезикъ.

[Сол]

Можда овде мојем питању није право место, али ипак. Наиме, дали је по правопису а камоли у дневном говору тачно коришћење код имена као нпр. Миле или Раде додатак -та, нпр., идем код Милета, Радета . Зар није правилније и непара уши; идем код Мила тј. Рада.?

[Александар Невски]

Можда овде мојем питању није право место, али ипак. Наиме, дали је по правопису а камоли у дневном говору тачно коришћење код имена као нпр. Миле или Раде додатак -та, нпр., идем код Милета, Радета . Зар није правилније и непара уши; идем код Мила тј. Рада.?

Колико я знам, оба се сматрайу правилнима. Падежни облици "Милета, Радета" су чешћи у екавских србских говорах, а краћи "Мила, Рада" у ийекавских.

[Сол]

Хвала

[Александар Невски]

Прѣ неки дан потражих на мрежи како се на разних словенских йезицих каже рѣч "сусѣд".

И ево шта нађох:

Словачки:          sused
Чешки:             soused
Пољски:             sąsiad
Доњолужичкосербски:       sused
Хрватски:          susjed
Словеначки:          sosed
Руски:             сосед
Украјински:          сусід
Белоруски:          сусед
Бугарски:          съсед
Македонски:          сосед

СрПски:          komsija/komšija/комшија
Турски:          komşu
Азербејџански:          qonşu

За сваки йезик написах рѣч у његовом писму, или у у његових писмах, ако их има више. За прѣвођење, између осталога, користиях прѣводилац Гугла.

Као што се из горњега види, сви словенски йезици користе облике рѣчи "сусѣд", осим срПскога, користећега очигледно турску рѣч са корѣном "комш".

Я већ дуго, дуго година користим искључиво рѣч "сусѣд", без обзира што већина Срба сматра неприхватљивим њено коришћење, сматрайући йе (само) хрватском. Због тога много пута доживљавах разне неприятности, дизање гласа на мене, йедном чак и псовање "матере хрватске". Наравно, такви испади глупости и просташтва (по некада чак и од високо образованих људий) мене никако не могу убѣдити да рѣч "сусѣд" нѣйе србска.

И такви койи се гаде рѣчи "сусѣд", када иду у оближњу улицу, град или село не кажу "идем у комшийску улицу, град, село", него само "идем у сусѣдну улицу, град, село".

Све йе у свемиру коначно, само йе глупост бескрайна, што се види на овом примѣру.

[Nebo]

Невски, потпуно подржавам ово што си написао.
И ја користим реч сусед, знајући за наше порекло ове речи, а турско речи комшија.
Нико иоле образован не може рећи да је реч сусед хрватска. Свако супротно мишљење није вредно коментара.
Слично је и са неким србским речима данас код нас (нажалост) замрлих, а коришћених у "хрватском језику" (под наводницима, јер језик који данас Хрвати сматрају за хрватски, није хрватски већ србски), попут: тисућа, жлица (л/ожица), плахта (уместо турског чаршава грозне звучности), рубац, зрак (ваздух), итд.

[Александар Невски]

Невски, потпуно подржавам ово што си написао.
И ја користим реч сусед, знајући за наше порекло ове речи, а турско речи комшија.
Нико иоле образован не може рећи да је реч сусед хрватска. Свако супротно мишљење није вредно коментара.
Слично је и са неким србским речима данас код нас (нажалост) замрлих, а коришћених у "хрватском језику" (под наводницима, јер језик који данас Хрвати сматрају за хрватски, није хрватски већ србски), попут: тисућа, жлица (л/ожица), плахта (уместо турског чаршава грозне звучности), рубац, зрак (ваздух), итд.

Небо, твой примѣр йе охрабруйући, али већина Срба, на жалост, преза од рѣчи "сусѣд". Я користим и рѣчи "тисушта", "лажица" и наравно "плахта".
Не трѣба заборавити ни рѣч "разина", "наша" ниво йе француска.

[vojislav.ananic]

Без обзира колико то изгледало парадоксално, а у својој тежњи ка стварању разних кованица у "своме" хрватском језику, без обзира шта ми о томе мислимо па се и исмевамо, Хрвати су најревноснији чистачи и чувари српског језика од туђица. Склони смо томе да заборављамо наше изворне речи, а ваљда и у неком помодарству, употребљавамо туђице.
Предлажем свима да у вези с тим, једноставно укуцају на ГУГЛ:  hrvatski jezički purizam i srpski paradoksi.
Или: http:www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvatski-jezicki-purizam-i- srpski-paradoksi. html?alphabet=1
Нека свако прочита цео текст. Можда ће нам бити јаснија не само лингвистичко-лексиколошка слика, наго и нешто од појма национализма.

[Сремац]

Купих на овогодишњем сајму књигу Мирослава Телебака - Шта се крије иза етимологије. Наравно, прво сам је добро прелистао, јер сам обично прилично сумњичав према књигама које се баве етимологијом, посебно на популаран начин. Очигледно је човек језикословац и зна свој посао, тако да се књигом може много научити, пре свега о сопственом језику, али и о туђицама у нашем језику. Такође, везано за ову тему, помињу се наше старе речи, истиснуте од стране турцизама.
Рецимо, српска реч за боју је "маст", а мастило је боја за вуну. Додуше, у старословенским речницима видех да се за боју употребљавала и реч "шара" или "шарота".
Такође, човек се на врло занимљив, шаљив и приступачан начин бави етимологијом, тако да књигу препоручујем.

[Љиљан]

Старије је издање, али одлична је и књига пок. проф. Милана Шипке  - Приче о ријечима. Чини ми се да се тако зове. На један забаван начин уводи читаоца у свијет етимологије. Ја сам књигу први пут читао крајем осамдесетих, након чега код мене никада није престала жеља за сазнавањем поријекла ријечи.
Нажалост осим Петра Скока и његовог капиталног издања Етимолошког ријечника, мало је рађено у области етимологије српског или хрватског језика. Александар Лома је са тимом сарадника био нешто почео, и чини ми се да је пар слова већ обрађено, али се, изгледа, на томе застало - вјероватно је се у буџету нашло нешто много важније.

[Сремац]

Старије је издање, али одлична је и књига пок. проф. Милана Шипке  - Приче о ријечима. Чини ми се да се тако зове. На један забаван начин уводи читаоца у свијет етимологије. Ја сам књигу први пут читао крајем осамдесетих, након чега код мене никада није престала жеља за сазнавањем поријекла ријечи.
Нажалост осим Петра Скока и његовог капиталног издања Етимолошког ријечника, мало је рађено у области етимологије српског или хрватског језика. Александар Лома је са тимом сарадника био нешто почео, и чини ми се да је пар слова већ обрађено, али се, изгледа, на томе застало - вјероватно је се у буџету нашло нешто много важније.

Нисам читао књигу проф. Милане Шипке, али чини ми се да сам је видео на истој "тезги" на којој купих Телебакову књигу. У сваком случају, прочитаћу.
Знам да је Александар Лома са сарадницима обрадио само слово "А" и колико ми је позната ту се стало.
Иако није српски етимолошки речник, ја свакако препоручујем "Słownik etymologiczny jęzika polskiego" Александра Брукнера, где се може научити много о нашем језику, вероватно зато што српски и пољски имају сличну лексику. Такође, Скок се често позива на Брукнера.