Ево, обраћам се форуму на посебно место које је за мене означено, тема: Обраћање администраторима форума. Која привилегија и част!? Или је то страх да "зараза" не захвати и остале? Као шуга, губа не дај Боже.
За великог неистомишљеника са мојим схватањем о праисторији Срба, за Валахорума, који је мој земљак јер старином потичем са Баније, сам знао ко је, још од раније. Данас сазнадох и за другог неистомишљеника и земљака Бакса из општине Нова Црња у Банату којој припада и моје родно место Александрово, где ми је отац колонизирао још негде око 1920. године, кад још село није ни постојало. За трећег Корисник 77, још не знам ко је. Можда опет неки земљак. Интересантно како увек Србин удара по Србину, као да нам је то нека клетва. Сетимо се само злодела исламизирануих и покатоличених Срба. Да не дужим. То су уопштена питања.
Увек инсистирам баш на томе: где је отаџбина Срба, где су им праоци? Подунавље, Индија или негде другде. Не где им је домовина. Домовина је где су сада. Зашто толико истичем то? Јер смо заборавили ко смо. Раније смо ми старији бар понешто учили о томе. После, углавном површно или нимало о прошлости, а о офанзивама превише. Тако је онда требало, да се васпитавају младе генерације у новом духу југословенства и братства-јединства. О Србији и Србима се мало водило бриге. И, до чега нас је све то довело, видимо данас.
Опет се удаљих. Запитајмо било ког ученика из основне школе да ли нпр. зна ко је био Војвода Момчило? Мало ко ће знати, чак ће можда бити и подсмеха питању. А ми смо га помињали макар у народној песми "Женидба краља Вукашина". Сад ни те песме нема у лектирама. Лектире више нико ни не чита. Све се скида са интернета. На ТВ-у ријалитији. Хлеба и игара. Полако се све заборавља о прошлости Срба. А шта ли ће тек њихова деца знати, то сам Бог зна. Заборавиће се као и прапостојбина Срба. Чини се као да све радимо да уништимо сами себе. Није довољно што смо демографски нестајали гинући за друге.
Извини, Синиша. Бар овај последњи пасус нека буде неки мој коментар уз овај линк. А ти, ако шта желиш, пусти, ако не, бриши. Опет добро. "И то ће проћи", што би рекао И. Андрић.
Искрено,
Војислав
http://www.srpskaistorija.com/ko-je-bio-vojvoda-momcilo/