Ово је само доказ да онај који је канонизовао попа Мацу заправо чини штету српском народу и српској Цркви у Црној Гори, иако се самопромовише у заштитника српства. Са оваквим потезима и страдање оних поштених Срба у четницима који су невини страдали од комуниста послије рата, од стране разних мондијалиста се приказује као заслужено, а Црква по ко зна који пут извргава руглу. И како да потомци свих тих људи које је побио Маца икад да уђу више у цркву и да је доживе као своју?
Сад, такво дјеловање може бити или крајњи дилентатизам или крајње смишљено. О чему год да се ради није добро ни за Србе у Црној Гори, а ни за Српску Цркву у цјелини.
Нажалост, СПЦ је овде показала колико је однарођена и да не осећа било народа.
Ево шта је Велибор Џомић, незванични портпарол МЦП и главни иследник синода СПЦ задужен за дисциплиновање непослушних владика, рекао тада тим поводом:
Ni sveštenomučenik Slobodan Šiljak, ni sveštenomučenik Milorad Vukojčić nisu odlukom državne komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz Drugog svetskog rata proglašeni za ratne zločince i ne nalaze se među imenima oko devet hiljada ratnih zločinaca čiji se dosijei nalaze u nekadašnjem Arhivu Jugoslavije u Beogradu. Vredno je pomenuti da su komunisti u pljevaljskom srezu, pored ove dvojice, ubili i sveštenike Krsta Vukojičića, Dragoljuba Šiljka, Sava Šiljka, Dušana Prijovića, Božidara Ćosovića, igumana manastira Svete Trojice arhimandrita Serafima Džarića i mnoge, mnoge druge nedužne civile. Da li su i oni bili zločinci, gospođa koja je uputila otvoreno pismo ne pominje. Kao istoričar Srpske pravoslavne crkve i posebno njenog stradanja iz vremena Drugog svetskog rata mogu da kažem da je protojerej Slobodan Šiljak, kanonizovani sveštenomučenik naše pomesne crkve, rođen 1881.godine na Ilinom Brdu kod Pljevalja u svešteničkoj porodici i da je nosilac brojnih odlikovanja iz vremana borbi za oslobođenje i ujedinjenje, dakle, Ordena Zlatnog krsta Kralja Petra iz '913. Spomenice oslobođenja i ujedinjenja. Ordena Zlatnog Orla Kralja Petra I, Ordena Knjaza Danila I Petrovića IV stepena kojim ga je odlikovao Kralj Nikola, Srebrne medalje za hrabrost Obilića i Ordena jugoslovenske zvezde IV stepena. U ratnoj štampi zabeleženo je stradanje prote Slobodana Šiljaka od komunista i to se nalazi u listu «Obnova» od 12.februara '44.godine, gde se kaže da je ubijen u kući, da on nije bio pripadnik nikakvih vojnih jedinica i da je sa njim zajedno ubijena i njegova kćer koja je bila studentkinja. Hoću da kažem da zločin, bilo čiji i bilo kada počinjen, predmet je istraživanja objektivnog i nepristrasnog suda. Komunisti su imali više od šezdeset godina vremena da dokazuju zločine, ali pomenutih sveštenika na takvim listama, bez obzira što se tim spiskovima s pravom može prigovoriti da su pravljeni sa ideološkim nabojem revolucionarne pravde, njihovih imena nema i otuda pismo Milosave Strunjaš jedino mogu da posmatram kao deo osmišljene kampanje koja se protiv Pravoslavne crkve po raznim nivoima vodi u Crnoj Gori. S druge strane, veoma je bitno istaći da je versko učenje crkava i verskih zajednica čisto unutrašnja stvar svake crkve ili verske zajednice i u to se niko, osim crkvenih tela ne može miješat. To pravo ima svaka crkva i svaka vjerska zajednica u savremenim političkim sistemima, ali nije čudno pismo Milosave Strunjaš, nego je čudna tolika medijska pažnja koju je to pismo dobilo u crnogorskim medijima.
Извор:
https://www.slobodnaevropa.org/a/856243.htmlЧовек се позива на комунистичке судове и на то да ли су они некога званично осудили или не. Врло занимљив приступ јер се СПЦ по правилу позива на слику коју народ има о потенцијалним светитељима, а не на комунистичке судове. Али кад народно мишљење није позитивно, онда логиком дај шта даш ни комунистички судови нису лоши. Ни позивање на ордење и претходне заслуге није никакав доказ невиности јер је познато да се многи обрукали током 2. светског рата. Том логиком би неко могао да каже да ни Коста Пећанац није био издајник јер се борио за Србију у претходним ратовима. Такође, позивање на остале канонизоване који нису спорни је испод сваког нивоа, а поготову трпање у исти кош овог случаја са осталим нападима на СПЦ у Црној Гори. Али имајућу у виду да се ради о доказаном лажову и крајње бескруполозном човеку, овакав одговор није изненађење.
Заиста се стиче утисак да СПЦ у маниру католичке цркве из Хрватске проглашава за свеце све стрељане припаднике клира, били они невине жртве или злочинци. Наравно, огромна разлика између католичке цркве у Хрватској је што се код њих међу гомилом злочинаца из 2. светског рата које су комунисти стрељали једва може наћи по неко невин, док је код стрељаних свештеника и монаха СПЦ број оних који су одговорни за злочине изузетно мали. Међутим, основни проблем је што се одлуке сабора СПЦ третирају као непогрешиве јер су донете "захваљујући благодатном дејству Светог Духа". Зато ће поп Маца остати "свештеномученик" за сва времена.