Да се ради о носиоцима РН908 који су живели, нпр, у Далмацији или западној Босни, те били католичке вере, латинизовани и похрваћени током последњих неколико столећа, не би ме чудило.
Код Катуњана се овај процес одвијао невероватном брзином. Буквално до Другог светског рата, ти људи су имали јасну свест о свом Србству, коју није могло нарушити ништа, чак ни догађаји у раздобљу након Првог светског рата (Божићни устанак и др). Њихови потомци, и то прво или друго колено, данас, су не само не-срби, него неки од њих и отворени србомрзци.
Но, верујем да међу овом популацијом има и мноштво свесних људи, а и да ће генетски резултати некима отворити очи.
Сигурно је један дио Катуњана расрбљен чак и у периоду између 1918. и 1945. године, поготово међу овима што су симпатисали комунистичку идеологију, али то није узело маха међу обичним народом. Ипак, у том периоду се међу Црногорцима, Брђанима и Старохерцеговцима већ јављају први расрбљеници као што су Никола Петановић, Секула Дрљевић и С. М. Штедимлија.
Али пустимо сад то, мене нешто живо интересује.....У Божићној побуни су слабо учествовали чак и они Брђани који су живјели уз стару Црну Гору, а и од четири нахије, само је у Катунској та побуна узела већег маха (мислим да је у Црмничкој расположење било пола-пола, а у остале двије нахије становништво је углавном подржавало уједињење). Међутим, Ровчани су много екстремније реаговали на дешавања из 1918. године, што ми је необјашњиво. Професор Предраг Вукић са Цетиња, доктор историје, човјек који малтене познаје све везано за свој крај (историју, обичаје и слично) каже да ни дан данас није објашњено због чега је у Ровцима дошло до побуне таквог интензитета.
Они су тек у 19. вијеку ушли у састав Црне Горе, не видим зашто би њима сметало гашење подловћенске државности, која уз то својим грађанима није могла обезбиједити ни биолошку егзистенцију, јер нити се је више могло живјети од хајдуковања, нити је Русија више хтјела из свог буџета издржавати Николино буре без дна кад су се већ били стекли услови за свесрпско уједињење. Сама династија Петровић-Његош је углавном форсирала Катуњане као дворску елиту, иако је међу војним чиновницима било Брђана и Херцеговаца. Углавном, не видим чиме су то Петровићи задужили Ровчане, да би се ови тако фанатично борили за њихове фотеље.
