’Жена’ се каже/пише исто на словачком и на бугарском. Та два језика би требало да су раздвојена пре око 1500 година.
Према оној ”мојој” теорији ирски и горње-дунавски R-P312 су раздвојени 2500 година пре него је забележен исти облик именице ’жена’ у старо-ирском и галском. Ако се посматра кроз словенски пример келтски случај не делује немогуће.
Допуштам да због мог непознавања лингвистике нешто пропуштам, али тренутно не видим шта би то било.
1. Није исто 1500 и 2500 година, слажеш се?
2. Не могу се поредити словенски и келтски језици, јер су говорници прасловенског били у много приснијем контакту једни са другима и живели на много мањем простору него што је то случај са говорницима протокелтског, отуд појава приличне униформности у великом броју речи код језика који су данас прилично удаљени (словачки и бугарски); једноставно, Словени су се врло брзо раширили на широком пространству из врло малог језгра, код Келта то није случај, мада има и одређених сличности.
3. Што се тиче конкретног примера, овако следи еволуција, почевши од најмлађег слоја (модерног ирског) - na mná>inna mná (Old Irish, 7-10. век)>indás mnás (Ogham Irish, 4-7. век), а овај најстарији облик је истоветан облику са натписа из Галије из 2. века, што не би требало да много чуди, јер је мала разлика (само 200 година). Дакле мора се гледати и временска дистанца, али и карактеристике одређеног језика. Познаваоци компаративне лингвистике су дали своје мишљење о келтском, да се његова прото-форма не може тражити раније од касног бронзаног доба, а то потврђују и натписи на сродним, али различитим језицима, као што је лузитански (који би стварно могао да потиче од неког досељеничког Bell Beaker претка).
