Писмо проте Радослава из Поуња надхерцегу Фердинанду - 5. јули 1596
Од христијанских синов, ми протопопа Радослав, бишкуп поунских и поглавник и
заповидник тридесет попов и правитељ христијанске
вире, вазмножмому и вазвеличеному и племенитому и сможитому и светлога рода краљева племену и таначнику и
заповиднику генералом, бишкупом, баном,
капитаном и
вицекапитаном, војводам, шпаном и десетником свих
словинских и хрватских и приморских крајин и земаљ штајерских и которанских и свих западних земаљ господин господину херцегу, пишемо поклон и
липо поздрављеније: поунска крајина, влашки синови,
најпри бишкуп Радослав, војвода Милош, кнез Дојчин, кнез Рак, Богдан ага, кнез Врањеш, кнез Манојло, Вујица јузбаша, кнез Богдан, харанбаша Дракула, одабаше Томаш, Радохна, Радоје, Живко, Војин, Славуј, Новак, бешли баша Новак, кнез Радослав Хранислав, кнез Вујин и сви кнезови поунски крај и сви јунаци мали и велики, препорученије господину херцегу и свим његовим поглавником. Ето чујемо да хоћеш
напридовати на ову крајину поунску. Ходи у добри час
наприд, а ми ћемо чекати, како ваша милост нам одлучак пошаље, те и како Бог да, јере се вашој милости волимо дати и служити господину Ису Крсту и Марије матери и крижу Божијему и свим свецем, него ли служити поганим Турком и
вири проклетог Мухамеда отпадника, ки нас попирају и нашу
виру кршћену, и
тирају да ми кршћену крв
проливамо, а ми волим њих крв
проливати него ли своје
вире кршћене. А сад и, ваша милост, молимо, пошаљите нам одлучак, који ћете нам разлог учинити бишкупу, који ли кнезовом, који ли агам, одобашам, јузбашам, мали људем, јере, господине милостиви, ми, бишкуп, ишћемо од ваше милости један град или два, такајше два кнеза, саки по град, који то дугованије справљамо. Не ишћемо од вас пуних земаљ него од седамдесет пустих градов, који су пусти међу Уну и Купу, и од њих не ишћемо великих него малих еда би Бог дао, да Уни ослободимо и даље, јере морете ако хоћете с Богом јединим и с вашим трудом и нашим. И ако Бог даде, те се ми састанемо, хоће Бог
видити, како ћемо ову крајину ослободити с Богом јединим и вам право и пошћено служити. Јере, господине милостиви, ако дојдете, хоће се ова земља дати и градови заједно и ми вашој милости нећемо
невире учинити срх Бога јединога.
Моја мајка каже да су старији људи у Плавну имали узречицу "Ису Крста ми."