Аутор Тема: Саси на простору Балкана  (Прочитано 46689 пута)

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Саси на простору Балкана
« послато: Октобар 11, 2015, 03:50:25 поподне »
На основу добијених резултата настављам са истраживањем и долазим до значајних података. Наиме, тестирање је показало да имам доста сличности са једним Немцем и Пољаком (сећате се, ради се о човеку са презименом Кошуба - идентично етничкој групи која живи на северу Пољске, поред Балтика). Пошто са горе поменутом двојицом имам заједничког претка у 8-9 генерацији (на основу мог предања, рекао бих и још неку генерацију преко) историјским сагледавањем кретања људи у том периоду долазим до податка да су се рудари Саси кретали из области централне Европе према Босни, Копаонику и Осоговским планинама. На осоговским планинама постоји  рудник "Сасе" који несумњиво подсећа на њих. Осогово захвата област Славишта, Злетова, Кочанску котлину, Пијанец и Кратово. За Злетово на википедији каже се да становнике ове области зову "Пољаци", затим да су ту били Саси, који нестају у 17. веку, упоредо са пропашћу рударства под Турцима. Сада на реду долази запис нашег путописца Ристе Т. Николића: "Каже се да је он (деда Стоица) био пореклом од Пијанеца из Сакулице, те су их звали „Пијанчани“. Даље се описује разлог због кога је деда Стоица отишао оданде: „Они (Пијанчани) су отуда побегли. Предак им убио спахију с којим је било четворо Турака. Дошли били к њему због жене, а он „огроман човек био“ побије сву четворицу и побегне. Уз пут, „крв ли га стиже“, није могао да бежи, те га је жена носила. Најпре се заселио у Горњој Љубати, па „седео у Црни Вр'“ (Црни Врх у пчињском селу до Криве Веје), па најпосле дошао у Мусуљ – први побио колац, где било „парлог, трње, папрат, фатало се“; две године становао под павитом.“
« Последња измена: Новембар 08, 2015, 02:30:04 поподне админ »
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #1 послато: Октобар 11, 2015, 05:29:13 поподне »
Цитат
имам заједничког претка у 8-9 генерацији

Алексеј, буди опрезан са СТР вредностима. Само СНП може поуздано да одреди колико ти је неко близак. Непобитно је да су ти тај Пољак-Кашуб и Немац близу, али питање је колико близу.

Ја имам скоро потпуна поклапања на 17 маркера са R1b Шкотима и Ирцима, али исто тако и са Италијанима, Немцима и Шпанцима.  Све док не урадим СНП не могу да знам која сам грана, а те гране су раздвојене пре више од четири хиљаде година.
« Последња измена: Новембар 08, 2015, 02:30:16 поподне админ »

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #2 послато: Октобар 11, 2015, 05:54:37 поподне »
Алексеј, буди опрезан са СТР вредностима. Само СНП може поуздано да одреди колико ти је неко близак. Непобитно је да су ти тај Пољак-Кашуб и Немац близу, али питање је колико близу.

Ја имам скоро потпуна поклапања на 17 маркера са R1b Шкотима и Ирцима, али исто тако и са Италијанима, Немцима и Шпанцима.  Све док не урадим СНП не могу да знам која сам грана, а те гране су раздвојене пре више од четири хиљаде година.
Хвала на савету. Нисам се слепо држао тога. Пошто поприлично познајем своје породично стабло од аскурђела, нелогично ми је и немогуће да је већ његов отац или деда заједнички предак том Пољаку и мени. Поготово, што је аскурђел рођен почетком 19. века, а ти Саси, ако потичем од њих су дошли много раније. У 17. веку ти рудари се губе, тј. утапају се са локалним становништвом. У сваком случају, хвала ти на информацији, сваки податак ми користи у даљем истраживњу порекла.
« Последња измена: Новембар 08, 2015, 02:30:31 поподне админ »
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #3 послато: Новембар 08, 2015, 01:45:20 поподне »
Отварам ову тему због указане потребе да истражујем о Саксонцима који су у 13. веку дошли на простор Балкана, због могуће везе са њима. Надам се да ће уредник форума пребацити одређене поруке које се тичу ове теме, а за које сам му сугерисао.
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Алексеј

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 63
  • Г2а Л497
    • Волим Сурдулицу
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #4 послато: Новембар 09, 2015, 11:35:50 пре подне »
https://www.youtube.com/v/xv73XZoWWKA
"У 13. веку, из Шлезије се досељавају Саси. Када дођоше са својим породицама, 7 саксонских рудара, као знак на један нови почетак плодног живота, засадише 7 дрвета - 5 бора и 2 кестена."
Да ли неко зна колико би потомака могло да се изроди од ових седам породица за нешто мање од 700 година?
« Последња измена: Новембар 09, 2015, 12:57:52 поподне админ »
https://волим-сурдулицу.срб

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #5 послато: Новембар 09, 2015, 03:12:48 поподне »
Овде је било речи о потенцијалним Сасима I2a M223.

http://www.poreklo.rs/2013/10/13/cocici-sasi-medju-srbima/

Помиње се српска породица Ћоћић, из Александровца. Међутим, исти хаплотипови постоје код Грка, па не знам да ли је овде заиста реч о Сасима.

I2a M223 је нпр. у Фокеји заступљена 6.5%.

У Грчком днк пројекту се налази Грк са Пелопонеза I2a M223. Такође веома подсећа на Ћоћића.

Ћоћић: 15 23 15 10 16-16 ? ? 11 13 12 29 

Грк: 15 23 15 10 16-16 11 13 11 13 12 31

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #6 послато: Новембар 09, 2015, 03:26:30 поподне »
Ови у Фокеји би могли бити потомци англо-саксонско/фламанских најамника у византијској служби.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #7 послато: Новембар 09, 2015, 03:46:42 поподне »
Ови у Фокеји би могли бити потомци англо-саксонско/фламанских најамника у византијској служби.

Може бити. Прочитао сам негде да су ти I2a 223 из ЈИ Европе потомци Келта. Има их у Анадолији, а видимо и на Пелопонезу.

Можда су то потомци оних Келта, који су се после пораза на Делфима расули по Балкану и Анадолији?

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #8 послато: Новембар 09, 2015, 04:35:12 поподне »
На стр. 274. се наводи, да су одреди византијске Варјанске Гарде  ("the axe bearing-Keltikon") били 1329. г. у Фокеји, али и 1220. године у Јањини (Епир).

Mark C. Bartusis: The Late Byzantine Army: Arms and Society, 1204-1453

https://books.google.de/books?id=rUs-hHd89xAC&redir_esc=y
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #9 послато: Новембар 09, 2015, 06:09:54 поподне »
https://www.youtube.com/v/xv73XZoWWKA
"У 13. веку, из Шлезије се досељавају Саси. Када дођоше са својим породицама, 7 саксонских рудара, као знак на један нови почетак плодног живота, засадише 7 дрвета - 5 бора и 2 кестена."
Да ли неко зна колико би потомака могло да се изроди од ових седам породица за нешто мање од 700 година?

Много, Алексейу, много би се могло изродити. Сѣти се само дробњачких И1-П109. За сада су их процѣне на око 700 година до найскорийега зайедничкога прѣдка.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #10 послато: Новембар 09, 2015, 10:03:31 поподне »
Можда овде није право место, али ипак се у овом прилично нову делу описује и улога Варјашке гарде у византијским збивањима, као и промена етнитета унутар ње током 11. века.

Georgios Theotokis (2014.): The Norman Campaigns in the Balkans, 1081-1108 

https://books.google.de/books?id=PzM3BAAAQBAJ&printsec=frontcover&dq=The+Norman+Campaigns+in+the+Balkans,+1081-1108++Georgios+Theotokis&hl=de&sa=X&ved=0CBwQ6AEwAGoVChMI0rbJvI-EyQIVgoUsCh12GAai#v=onepage&q=The%20Norman%20Campaigns%20in%20the%20Balkans%2C%201081-1108%20%20Georgios%20Theotokis&f=false
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #11 послато: Новембар 13, 2015, 12:49:40 пре подне »

Овај рад упркос наслову има везе са Сасима

Олга Зиројевић; Око имена Хамза, Београд 1983.

http://cosbelgrade.com/sites/default/files/zirojevic_o_oko_imena_hamza_0.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #12 послато: Новембар 13, 2015, 03:16:07 поподне »
Балкански (Ердељски) "Саси" су амалгам различитих досељеника из Фландрије, Валоније, Брабанта, Франконије, и Рајнско-мозелске области. Првобитно их дворске канцеларије називају „Flandrenses" (Фламанци), тек касније бива за све Немце коришћен збирни назив - Саси. .



Horst Glassl, Der deutsche Orden im Burzenland und in Rumänien (1211—1225) München 1971.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #13 послато: Јун 23, 2017, 07:41:03 пре подне »
 Летимичним прегледом по темама Форума помињу се Саси и саско поријекло неких презимена.  Најчешће је ријеч о рударству и рудницима. Занимљивости: Саси у старим записима и натписима, топонимија, презимена, ријечи...

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #14 послато: Јун 23, 2017, 10:49:01 пре подне »
Летимичним прегледом по темама Форума помињу се Саси и саско поријекло неких презимена.  Најчешће је ријеч о рударству и рудницима. Занимљивости: Саси у старим записима и натписима, топонимија, презимена, ријечи...

Браво Видоје за покретање теме.
Ових дана се иста идеја и мени мотала по глави и ето предухитрио си ме.
А и јуче је на састанку кратко било речи и Сасима.

Да не дужимо даље, ево нам кратког прилога из Народне енциклопедије СХС, Станоја Станојевића из 1929. године. ;)

САСИ. Саски рудари јављају се у Србији за владе краља Уроша 1. Они су у Србију почели долазити из Угарске, делимично можда одмах после татарске најезде (1241), када је настрадао Ердељ, у коме су биле веће саске рударске колоније, а делимично су их доводили дубровачки закупци рудника. Постоји мишљење, да ти саски рудари потичу највероватније из области сепешких С. Из Србије и Угарске прешли су они у Босну, а било их је доста и у Бугарској. Да би их задржали у својим земљама, српски су им владари давали знатне повластице. Они су имали своје посебне судове, своје нотаре и књиговође (урбаре). Штована је и њихова католичка вера. Многа католичка средишта у нашим земљама развила су се из тих рударских и дубровачких трговачких колонија, као Фојница, Сребреница, Крешево, Олово, Јањево и др. За своја насеља С. су имали право горосече и прихватања јавних, а чини се и приватних, земљишта, која су искоришћавати не само за тргове, него и за обрађивање. Злоупотребе у том правцу нагнале су цара Душана, да у чл. 123 свога Законика ограничи та права. У градовима је саско становништво имало немачки назив, пургар; град се звао бург, радници валтурзи, а у рударској терминологији одржао се кроз читав средњи век читав низ њихових речи: хутман, варк, клухта, шлаг, шлакна, шарафи, рошт и. т. д. Сулејман Велики издао је посебну наредбу, да се у мајданима врши и даље саски закон. Тај саски закон, поштован и од Турака, нашло се да одговара немачком рударском праву у Шемници и Кремници. Од 17 века, Турци су напустили систематску експлоатацију рудника, јавна безбедност је попустила, и стога су се С. повукли на друге стране. Али трагова њихових насеља у нашим земљама остало је врло много, на пр. у околини Сребрнице и у вишеградском срезу назив Саса (сад са претежно муслиманским становништвом), село Сасе у студеничком срезу и код Кратова, Сасин–Поље код Плеваља, Шашка река код Мајдан Пека и. т. д. Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.

Литература: К. Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien [1879]; Cт. Новаковић. Рударство у Србији (Годишњица, 3); Ф. Спахо, Турски рударски закони (Гласник Земаљског Музеја, 25); Јиречек-Радонић, Историја Срба, 11, 20—22;

B. Ћоровић. В. Јањево. Кратово. Кратовско–Злетовска Рударска област. Ново Брдо. Новобрдско–Копаоничка Ркударска област. Рогозна. Трепча.

Извор: Наведено дело, књига 4, стр. 50



Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #15 послато: Јун 23, 2017, 11:13:08 пре подне »
 Хвла Amicuse,
  Намјерно сам просторно широко поставио тему, да не буде само везано За Црну Гору. Брсково јесте у Црној Гори, али рудника  и рударења је било више и онда и сада (ако је шта претекло) на територији Србије и Босне. Текст из Станојевићеве  енциклопедије је одлично уводно слово. 

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #16 послато: Јун 23, 2017, 12:06:37 поподне »
Заиста добра тема, али ето .... због обавеза на послу не могу да дам "озбиљнији прилог", плус што на овом речунару немам могућност приступа дигиталној библиотеци.

Међутим, један од највећих ауторитета за средњовјековно рударство, дакле посредно и за Сасе, је Десанка Којић-Ковачевић. Треба погледати шта од тога има у "нашој библиотеци".

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #17 послато: Јун 23, 2017, 12:19:30 поподне »
Али трагова њихових насеља у нашим земљама остало је врло много, на пр. у околини Сребрнице и у вишеградском срезу назив Саса (сад са претежно муслиманским становништвом), село Сасе у студеничком срезу и код Кратова, Сасин–Поље код Плеваља, Шашка река код Мајдан Пека и. т. д. Остало је много и имена; позната је на пр. дубровачка породица Сасина.

У Срему постоји село које се зове Сасе,можда овај народ има неке везе и са тим сремским селом?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #18 послато: Јун 23, 2017, 12:27:46 поподне »
Jeдaн oд цeнтapa cpeдњoвeкoвниx Caca je cвaкaкo Koпaoник. Интepecaнтнo je дa je и дaнaшњe cтaнoвништвo, poдoви кoje cлaвe Mpaтиндaн, ocтaци тoг cтaнoвништвa. Пoкушaћу oвиx дaнa дa пoпишeм cвe тe пopoдицe и мecтa oдaклe cу.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 974
  • I2-Z16982
Одг: Саси на простору Балкана
« Одговор #19 послато: Јун 23, 2017, 01:39:09 поподне »
А шта мислите о овоме?

Село Ба је познатије из неког другог периода (други свјетски рат), али ми је одувијек тако кратак назив за насељено мјесто био интерсантан. Нешто отприлике као Уб.

Ово је ипак Зборник Матице српске, мада је написано "вјероватно"!