20. Ољача, Ђурђевдан, Бојна, Глина
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се дубља подграна не може са сигурношћу одредити на овом броју маркера. Са Стокановићем из Клења код Богатића (слава Јовањдан) има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера, а врло блиско поклапање има и са једним тестираним из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, разликују се на само 1 од 23 маркера. Нешто даља поклапања има са Опојевлићем из Адашеваца код Шида (Св. Врачи), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, и са Љубојевићем из Петковца код Петриње (Ђурђевдан), од ког се разликује на 3 од 17 маркера.
Према попису из 1948. у Бојни је била само једна кућа Ољача, са шест чланова домаћинства. Ољаче би даљим пореклом требали бити из Лике, док им је по појединим предањима најстарија позната матица у Старој Херцеговини, у околини Никшића. На 23&Мe постоји један тестирани Ољача из Козарске Дубице који припада реткој хаплогрупи I2-L38>S2606, па би Ољаче биле још један крајишки род који је генетски хетероген.
Ољаче из Поуња Карановић сврстава у староседеоце, тј. у старије досељенике са Змијања. Сродни су им у Крајини још Владушићи и једни Петровићи.
"Ољаче–Петровићи–Владушићи славе Бурђевдан. Старином су са Змијања. Петровићи су прешли у Лику. Ољаче 16 к. у6 насеља Петровића 8 к. у 6 H. и Владушићи 1 к. Прозвани су Ољаче што су им предци јели некакве „ољве“ (мљевену комушу) за гладних година."
Милан Карановић је издвојио породичне задруге Јове Карана и Мила Ољаче, као једне од највећих међу старинцима:
"Највеће су задруге у овој области стариначке породице Јове Карана у Баштри (36 чељади) и Миле Ољаче у Великој Рујишкој (35 душа). У кући Миле Ољаче благо је прћијско, док је код Јове Карана све кућно."
Код описа психо-физичких особина староседелачких родова, Карановић се поново осврнуо на Ољаче:
"Најконзервативнији су у селу, чувају најдаље народно одело (Ђукана Ољаче у Великој Рујишкој) и народне обичаје. Имају и више склоности
за веће задруге. Релативно су имућни."
"Помињани Ђукан Ољача у Великој Рујишкој најзад је носио широке рукаве, спавао је и зими на кожуну у кући код огњишта, а није хтео никада у соби. У свему је задржавао старе навике и начин живота сточара."
У сваком случају је занимљиво, ако су Ољаче делом ова R1a-Z280, а делом I2-L38, то што су сврстани у староседеоце и не упадају у генетски профилисане родове у Крајини.