Аутор Тема: Српски ДНК дан 2019  (Прочитано 51754 пута)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #140 послато: Септембар 29, 2019, 08:46:48 пре подне »
41. Цветковић, Никољдан, Гегља, Лебане, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује вредност DYS385=14-18 коју међу припадницима ове гране на нашим прострима има још само један тестирани из Имотског.

Тестирани ништа није навео о даљем пореклу у упитнику. Цветковићи се не спомињу међу породицама из Гегље у радовима Јована Јовановића и Милутина Ђорђевића о Пустој Реци.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #141 послато: Септембар 29, 2019, 09:04:07 пре подне »
48. Мрдаљ, Ђурђевдан, Смилчић, Бенковац, E-V13>PH1246>BY14151

Припада роду Бобана и Васојевића и има модални хаплотип. Од претходно тестираног Мрдаља из Ервеника се разликује на једном маркеру.

Мрдаљи су у Смилчићу забележени још у 18. веку, а настањују више села у Далмацији. Из Смилчића потичу и Врцељи који такође славе Ђурђевдан и припадају овом роду, тако да се очигледно ради о братствима која била део исте миграције.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #142 послато: Септембар 29, 2019, 09:28:16 пре подне »
19. Бојовић, Ђурђевдан, Радошево, Ариље, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Нема ближих поклапања на пројекту. Поседује веома повишену вредност DYS439=15 коју нема ниједан припадник E хаплогрупе на пројекту. У оквиру гране Y30991 се издваја и по сниженој вредности DYS643=11.

Од Бојовића из Радошева потиче Радош Бојовић (1919-1943), народни херој Југославије по коме је некадашње Чичково преименовано у Радошево.

Један посетилац сајта је пре пар година оставио следећи коментар:
Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола.

Занимљиво је да тестирани слави Ђурђевдан, а не Никољдан. У близини Берана живе једино Бојовићи који су грана Васојевића-Лопаћана, међутим они припадају другој подграни E-V13. Исто важи и за Бојовиће из Шаранаца.
Хвала на коментару Иване. Вероватно Вам је "измакао" резултат једног Бојовића из Чичкове са 23andME, са тим резултатом нас је упознао Милош пре недељу дана:
Бојовић, Чичкова Сирогојно, I2-PH908>Z16983
Иначе, од Бојовића из Чичкове је и Никола Бојовић, пописани устаник из 1815. године за село Чичкова, Ариље.
Да ли је "посетилац сајта" и тестирани на 23andME иста особа? С обзиром на то да се Бојовић уз Радошева заинтересовао да уради и напише родослов своје породице а сва досадашња истраживања га усмеравају управо на некадашње село Чичкова у Сирогојну, конкретно на породицу Бојовић из истог села и Николино потомство којој по пронађеној архивској грађи Бојовић из Радошева несумњиво припада, даљи рад би зависио од упознавања са првотестираним Бојовићем и његовим сазнањима. Из тих разлога волели би да ступимо у контакт са њим.

Слава Ђурђевдан је слава Бојовићеве прабабе тј. њенога имања.

Занима ме још и грана E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 којој је тестирани припао, можемо ли да добијемо више информација о њој?
« Последња измена: Септембар 29, 2019, 09:32:03 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ZO

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 161
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #143 послато: Септембар 29, 2019, 09:33:57 пре подне »
С обзиром на днк поклапања, за Станаћеве је изгледнија сеоба из динарских крајева, него из Врањског Поморавља.


Написах да и у Крајини има обе ове "групе", чије су матице, бар за тај простор западно, вероватно нешто другачије. Генерално је ова група која има поклапања мимо Затарја бројнија међу Србима, па је тако и у Крајини. Посебно у Лици, где су доминантно Усорци.

Ако бих морао угрубо да наведем, ових пореклом "из Затарја" има у Северној Далмацији (Кричке), Босанској Крајини и на Банији, док су ови "општи" присутни свуда, али значајније у Лици, Босанској Крајини, Северној Далмацији и Кордуну.

Хвала Небојша!
Остала ми је још једна варијанта коју би чинила географско - временска трансверзала (Македонија - Југ Србије - Црна Гора - Лика  или Босанска Крајина или Северна Далмација или Кордун - Славонија - Барања - Жумберек - Бачка - Банат  с тим што би Бачку и Банат повезала Ада око 1720.године) али можда да то оставим за тему о Кричима или неку засебну тему. Поготово што још нисам сигуран.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #144 послато: Септембар 29, 2019, 09:43:18 пре подне »
Да ли је "посетилац сајта" и тестирани на 23andME иста особа?

Врло могуће с обзиром да слави различиту славу. Небојша би можда могао да сазна пуно име тестираног са 23andMe.

Занима ме још и грана E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 којој је тестирани припао, можемо ли да добијемо више информација о њој?

Форумаш Zor је доста писао о тој грани на теми о роду Ракоњаца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.0

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #145 послато: Септембар 29, 2019, 09:49:59 пре подне »
Хвала на коментару Иване. Вероватно Вам је "измакао" резултат једног Бојовића из Чичкове са 23andME, са тим резултатом нас је упознао Милош пре недељу дана:Иначе, од Бојовића из Чичкове је и Никола Бојовић, пописани устаник из 1815. године за село Чичкова, Ариље.
Да ли је "посетилац сајта" и тестирани на 23andME иста особа? С обзиром на то да се Бојовић уз Радошева заинтересовао да уради и напише родослов своје породице а сва досадашња истраживања га усмеравају управо на некадашње село Чичкова у Сирогојну, конкретно на породицу Бојовић из истог села и Николино потомство којој по пронађеној архивској грађи Бојовић из Радошева несумњиво припада, даљи рад би зависио од упознавања са првотестираним Бојовићем и његовим сазнањима. Из тих разлога волели би да ступимо у контакт са њим.

Слава Ђурђевдан је слава Бојовићеве прабабе тј. њенога имања.

Занима ме још и грана E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991 којој је тестирани припао, можемо ли да добијемо више информација о њој?

Врло могуће с обзиром да слави различиту славу. Небојша би можда могао да сазна пуно име тестираног са 23andMe.

Нисам вас разумео момци, питате да ли су овај I2a са 23andMe и Бојовић E-V13 иста особа? Наравно да нису? :)

Не знам о ком "посетиоцу сајта" је реч, али Бојовић са 23андме се не зове као овај тестирани са СДД. Уписано ми је у табели без маркера да слави Никољдан и да је из Чичкове.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #146 послато: Септембар 29, 2019, 09:51:51 пре подне »
Врло могуће с обзиром да слави различиту славу. Небојша би можда могао да сазна пуно име тестираног са 23andMe.

Форумаш Zor је доста писао о тој грани на теми о роду Ракоњаца:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1720.0
Ок, хвала. Бојовић је заинтересован за даља тестирања, није искључен ни bigY, до тог евентуалног корака шта би било најбоље да "гађа" на Yseq? Неку одређену грану, подграну или већи број одређених маркера као ја ономад?  :)

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #147 послато: Септембар 29, 2019, 09:54:12 пре подне »
Нисам вас разумео момци, питате да ли су овај I2a са 23andMe и Бојовић E-V13 иста особа? Наравно да нису? :)

Не знам о ком "посетиоцу сајта" је реч, али Бојовић са 23андме се не зове као овај тестирани са СДД. Уписано ми је у табели без маркера да слави Никољдан и да је из Чичкове.
"Посетилац сајта" - мисли се на оног Бојовића којег је цитирао Иван, не на овог са СДД  :)

Један посетилац сајта је пре пар година оставио следећи коментар:
Радим родослов за моју фамилију Бојовић која се налази у селу Чичково општина Чајетина на Златибору.Наиме ово село Чичково датира још из 15 века да би га угасили 1953 године и од једног дела направили ново село Радошево а други мој део прикључили селу Сирогојну тако да то село више не постоји. Ово наглашавам због тражења података.Ја сам успео да прикупим података о мојим прецима до 1823 године где има у попису име Марко Бојовић и све тако редом до данашњег дана .Оно што нисам могао да утврдим јесте одакле су дошли Бојовићи у Чичково. Отац је причао да су дошли из Црне Горе од Берана или из тог краја. МЕНИ треба неки јачи доказ о досељавању у стари Влах или Рујно како се некад звао тај крај.Наша слава је Свети Никола.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #148 послато: Септембар 29, 2019, 10:00:10 пре подне »
"Посетилац сајта" - мисли се на оног Бојовића којег је цитирао Иван, не на овог са СДД  :)

Аха, пардон. Није у питању иста особа. Онај Бојовић са 23andme се зове другачије.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #149 послато: Септембар 29, 2019, 01:32:13 поподне »
Ок, хвала. Бојовић је заинтересован за даља тестирања, није искључен ни bigY, до тог евентуалног корака шта би било најбоље да "гађа" на Yseq? Неку одређену грану, подграну или већи број одређених маркера као ја ономад?  :)

Мислим да му је у том случају најбоље да одради E-V13 панел:

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2486
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #150 послато: Септембар 29, 2019, 04:27:42 поподне »
6. Тимченко, Руклада, Уб (нема славу)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније подграни YP237>YP951. Упркос томе што има хаплотип близак модалном, нема претерано блиских поклапања међу припадницима ове гране на нашем Пројекту (мање од три маркера разлике). Једина нешто ређа вредност је благо повећана DYS19=17. Од иностраних хаплотипова, блиска поклапања има са тестиранима из Пољске, Русије, Чешке, али и из Хрватске (неколико потпуних поклапања на 17 маркера). С обзиром да и облик презимена није уобичајен за јужнословенске народе, Тимченко је даљим пореклом по мушкој линији највероватније источнословенског порекла. Ова грана се најчешће и јавља управо у источној и централној Европи.

https://www.yfull.com/tree/R-YP951/

У тексту о овом селу не помиње се презиме Тимченко, што додатно иде у прилог тези да се ради о релативно скоријим досељеницима.

https://www.poreklo.rs/2013/02/03/poreklo-prezimena-selo-ruklada-ub/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #151 послато: Септембар 29, 2019, 04:50:18 поподне »
7. Кнежевић, Никољдан, Мали Цвјетнић, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613, и још прецизније подграни YP6098, која се најчешће јавља код крајишких Срба. Од двојице раније тестираних Кнежевића из истог места разликује се на 2 од 23 маркера, а има и велики број релативно блиских поклапања међу осталим припадницима ове гране. Потпуно поклапање на 18 упоредивих маркера има са Шкорићем из Доњег Лапца у Лици, који такође слави Никољдан, и који једини поред двојице Кнежевића поседује вредност DYS389II=31.

"Овде је [у Малом Цвјетнићу], могло би се рећи, свега само једна породица. То су Кнежевићи (49 к.). Славе Никољдан. Њихово породично предање већ смо изнели у општем делу. Разгранали су се у више огранака и добили предевке по даљим прецима. Тако се зову: Пешевићи, Ђукићи, Павловићи, Бибићи, Маркићевићи. Пеш био мален као пеште стога тако назван. Од Пешевића отселили су једни још пре буне у Пишталине (срез крупски), једни у Бјелај по окупацији."

https://www.poreklo.rs/2013/09/02/poreklo-prezimena-selo-mali-cvjetni%C4%87-drvar/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #152 послато: Септембар 29, 2019, 05:58:45 поподне »
8. Кундачина, Лучиндан, Нарат, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има потпуно поклапање на 23 маркера са раније тестираним Кундачином из Ораховице код Билеће. Поред њега, једино нешто ближе поклапање има са Драшковићем из Сливље код Гацког, разликују се на 2 од 19 упоредивих маркера. У Херцеговини ова грана није превише честа, а ниједан од до сада тестираних не слави Лучиндан. За Кундачине се каже да су од рода Милобратовића из Риђана, међутим на основу неколико резултата упитно је постојање овог рода, бар у генетском смислу. Могуће је да су разни родови груписани у Милобратовиће на основу исте славе.

"Кундачине су Милобратовићи из Риђана. Овдје су се доселили прије осамдесет година из Братојевића. Славе Лучиндан."

"Шешлије, Кокољи u Суџуми су исто племе. Од њиховог су племена: Крунићи у Љубињу, Бијеловићи у Шуми, Шиљеговићи у Гацку; Бјелетићи у Прерацима, Папићи на Влаињи, Божовићи и Руљи у Невесињу и Томашевићи у Зупцима. У најстарије вријеме живели су у Требеси код Никшића и звали су се Милобратовићи. Славе Лучиндан."

Јевто Дедијер, Херцеговина

Шешлије из околине Билеће и Невесиња припадају хаплогрупи I2a-Y3120, док је Руљ из Невесиња E-V13.
« Последња измена: Септембар 29, 2019, 07:20:21 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #153 послато: Септембар 29, 2019, 06:38:37 поподне »
30. Ерић, Никољдан, Зоље, Калесија, E-V13>Z5017>Z16988

Припада роду Д из табеле СДНКП који је доста распрострањен у Билећким Рудинама и Попову у Херцеговини. Поседује снижену вредност DYS635=11 коју има још само један тестирани припадник овог рода из Попова чији резултат није јаван.

Тестирани је навео да његова породица према предању потиче од Вујовића из Билећких Рудина, али не знају из ког тачно села. У Билећким Рудинама има више разнородних Вујовића, а овај резултат потврђује да тестирани потиче од Вујовића из западног дела те области.

Ово су Вујовићи који воде порекло од Милије, за кога су сматрали да је син/рођак Петра Вујовића који се доселио у Прераца из Риђана код Никшића. Међутим, видимо да се хаплогрупе не поклапају.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #154 послато: Септембар 29, 2019, 06:41:00 поподне »
10. Хајдер, Никољдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Нема неуобичајених вредности, а најближа поклапања има са Јагодићем из Градишке и Јарићем из Лике, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. У Рељино Село су досељени из Клачине код Босанског Грахова, а у селу од Ајдера по предању потичу Глишчевићи, Кљајићи, Петровићи, Ћипуновићи, Аџићи и Гаврановићи. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Од Јагодића из Рашке (Србија), XVI век. Склањајући се од Турака око 1526. године се населише испод планине Шатор у месту Преодац, садашња општина Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Поделише се током векова на више породица: Тртић, Тица, Баришић, Хајдер (Ајдер), ови последњи се населише код Гламоча (старог Дламоча) у пољу које доби име Ајдерово. Јагодићи из Далмације (нпр. поп Петар Јагодић-Куриџа), воде порекло од ових Јагодића."

Може се рећи да би релативно блиско поклапање са Јагодићем из Градишке могло ићи у прилог истинитости предања, бар у делу који се тиче повезаности са Јагодићима.

« Последња измена: Септембар 29, 2019, 06:46:31 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #155 послато: Септембар 29, 2019, 07:14:34 поподне »
16. Чотрић, Никољдан, Јадранска Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген највеће шансе даје грани YP515, која није превише честа на нашим просторима, а чија матица би требала бити негде на подручју данашње Пољске. Поседује две врло карактеристичне вредности, DYS448=19 и DYS643=9, које дели са само још двојицом тестираних из табеле, Сеизовићем из Вранеша код Врњачке Бање и Владисављевићем из Игришта код Куршумлије (обојица славе Св. Враче). Од Сеизовића се разликује на само 1 од 23 маркера, а од Владисављевића на 4 од 23. Сеизовићи су због блискости у маркерима и ретке славе готово извесно повезани са Владисављевићима, а Владисављевићи по литератури припадају роду Маринчана, који је даљим пореклом из села Маринци у копаоничком крају. Блискост са Сеизовићем би указивала на даље порекло Чотрића из јужнијих крајева, међутим у литератури за Чотриће пише следеће:

"Досељени у другој половини 18. века: Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/

Није немогуће да је овај навод из литературе тачан, међутим у Босанској Крајини међу неколико стотина до сада тестираних појединаца не постоји ни један хаплотип близак Чотрићу.


Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #156 послато: Септембар 29, 2019, 07:59:20 поподне »
10. Хајдер, Никољдан, Рељино Село, Гламоч

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>YP6098. Нема неуобичајених вредности, а најближа поклапања има са Јагодићем из Градишке и Јарићем из Лике, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. У Рељино Село су досељени из Клачине код Босанског Грахова, а у селу од Ајдера по предању потичу Глишчевићи, Кљајићи, Петровићи, Ћипуновићи, Аџићи и Гаврановићи. Тестирани је оставио следеће податке о пореклу:

"Од Јагодића из Рашке (Србија), XVI век. Склањајући се од Турака око 1526. године се населише испод планине Шатор у месту Преодац, садашња општина Босанско Грахово, Босна и Херцеговина. Поделише се током векова на више породица: Тртић, Тица, Баришић, Хајдер (Ајдер), ови последњи се населише код Гламоча (старог Дламоча) у пољу које доби име Ајдерово. Јагодићи из Далмације (нпр. поп Петар Јагодић-Куриџа), воде порекло од ових Јагодића."

Може се рећи да би релативно блиско поклапање са Јагодићем из Градишке могло ићи у прилог истинитости предања, бар у делу који се тиче повезаности са Јагодићима.

Лепа потврда! За очекивати је било да би Хајдери могли бити карпатско-далматинска грана. Значајан резултат за ову крајишку групу. Што због ове везе с Јагодићима, што због њихове потенцијалне везе са Рашком и Горњим Подрињем (у једном предању се помиње и тај крај), што због откривања миграционог правца ка западним крајишким областима.

Ово каже Рађеновић (Унац) о Ајдерима:

— Ајдери (25 к.) славе Никољдан. Они су од рода Јагодића. О своме презимену причају да је неко од њихових у старини служио код бегова и био потежак у раду и слабо послушан. Бег му заповедао, а он се оглушивао. Онда бег узме штап и опали га говорећи му: „Ајдер, урадн то!“ Овај одмах скочи н узе да ради што му је заповеђeно. Онда ће бег: „Аха, гле како је Ајдер ваљан!“ Ајдери су населили међу најстаријим породицама, али најпре на Клачину, а пре 120 г. преместили се овде где су данас. Један брат од њих четворице отселио тада с Клачина у Рељино Село. После одавде отселила једна кућа у Љубаћево код Бања Луке.

Верујем да је од крајишких Ајдера и бивши фудбалер ФК Рад, Душко Ајдер

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #157 послато: Септембар 29, 2019, 08:22:28 поподне »
32. Млађеновић, Аранђеловдан, Гостиница, Ужице

Припада хаплогрупи R1a-M458>L260. Нема ближих поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране. Ова грана се ретко јавља у нашим крајевима, а карактеристична је за западне Словене, пре свега за Пољаке. По подацима које је тестирани навео у упитнику, досељени су крајем 18. века из околине Требиња, а презиме је настало након досељења по претку Млађену.

"Шишићи (Миливојевићи, Игњатовићи, Савићи, Млађеновићи и Петровићи). Стари хајдук Петар Шишо дошао је кад и Ђокићи однекуда из Херцеговине, населио се привремено у овом селу, па се после мало примирио и стално настанио. Петар је са собом довео и два-три брата; једног је задржао поред себе, другог је преселио у ваљевска села а трећег негде у Јадар. Од Петрових синова и синоваца су горе наведене породице под општим именом Шишићи са 28 кућа, славе Аранђеловдан."

https://www.poreklo.rs/2014/02/17/poreklo-prezimena-selo-gostinica-uzice/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #158 послато: Септембар 29, 2019, 08:51:14 поподне »
37. Аризановић, Аранђеловдан, Бистрица, Лесковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP343>YP371. Нема блиских поклапања међу до сада тестираним припадницима ове гране. Поседује велики број специфичних и ретких вредности: DYS19=15, DYS456=18, DYS570=21, DYS549=13, DYS643=24, као и RecLOH мутацију на маркеру DYS385=11-11. Тестирани је у упитнику навео Костадиновић и Стоименовић као могућа ранија презимена.

"Аризонови, Аранђеловдан. Садашњи становници кажу да су њихови преци дошли пре око 100 година из Ћустендил Бање у Бугарској."

https://www.poreklo.rs/2016/01/30/poreklo-prezimena-selo-bistrica-leskovac/

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Српски ДНК дан 2019
« Одговор #159 послато: Септембар 29, 2019, 10:18:49 поподне »
16. Чотрић, Никољдан, Јадранска Лешница, Лозница

Припада хаплогрупи R1a-M458, док се дубља подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Невген највеће шансе даје грани YP515, која није превише честа на нашим просторима, а чија матица би требала бити негде на подручју данашње Пољске. Поседује две врло карактеристичне вредности, DYS448=19 и DYS643=9, које дели са само још двојицом тестираних из табеле, Сеизовићем из Вранеша код Врњачке Бање и Владисављевићем из Игришта код Куршумлије (обојица славе Св. Враче). Од Сеизовића се разликује на само 1 од 23 маркера, а од Владисављевића на 4 од 23. Сеизовићи су због блискости у маркерима и ретке славе готово извесно повезани са Владисављевићима, а Владисављевићи по литератури припадају роду Маринчана, који је даљим пореклом из села Маринци у копаоничком крају. Блискост са Сеизовићем би указивала на даље порекло Чотрића из јужнијих крајева, међутим у литератури за Чотриће пише следеће:

"Досељени у другој половини 18. века: Чотрићи су из Чота у Босанкој Крајини. Они су овде променили презиме и славу, сада славе Никољдан."

https://www.poreklo.rs/2014/07/15/poreklo-prezimena-selo-jadranska-lesnica-loznica/

Није немогуће да је овај навод из литературе тачан, међутим у Босанској Крајини међу неколико стотина до сада тестираних појединаца не постоји ни један хаплотип близак Чотрићу.

У Монографији Јадранске Лешнице, аутора Љубомира Чотрића пише следеће:

Славе Св.Николу. Доселили у 18. веку из Тршића. Старином из Дробњака. Овде су променили славу и презиме. Раније презиме Караџић, а слава Аранђеловдан. Славу променили због имања на које су дошли, а и да би могли својима у Тршић ићи на славу, а они њима. У Ј.Лешницу су дошли због трговине.

У Тршићу има Чотрића, али славе Ђурђевдан.