Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Ojler]

  Kosovići u Korjenićima slave Jovanjdan,a prislužuju ljetnji Nikoljdan i oni su bratvo iz Cuca doseljeni.Od Perovića.Pripadaju  J2a haplogrupi.

Хвала на информацији!

[Зарожанин Јагодић]

Једној од ових YP417 припадам и ја, а вучемо корен највероватније из Гацка и(ли) околине. Такође и један од тестираних из Јадра са истом групом као ја, има породично предање о старини са простора између Калиновика и Гацка.  Очигледно се ради о групи која је била прилично мобилна и раштркала се на све стране.

И братство Плескоњића (Вучићевић и Тошић) има предање да су из Источне Херцеговине.

[Atlantische]

Бојовић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Бојовић је тестиран преко ADNTRO лабораторије, стога нема STR маркере, већ је SNP одређен као припадник узводне M337 гране. Узевши у обзир славу и место порекла нема сумње да припада поменутом роду. Ово је иначе трећи припадник генетичког рода Мезгаљана са подручја Пећи. Бојовић је навео да су досељени из села Бојовића. Не знам о којим се Бојовићима ради, с обзиром да васојевско село Бојовиће у близини Мезгаља насељавају Аранђеловштаци Бојовићи Лопаћани.

Приметио сам да се у оквиру S9591 на YFull-у појавио тестирани из Црне Горе формиравши подграну Y464599. Резултат је прошао ''испод радара'', али ћу свакако покушати ступити у контакт са тестираним.

[Иван Вукићевић]

Бојовић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Бојовић је тестиран преко ADNTRO лабораторије, стога нема STR маркере, већ је SNP одређен као припадник узводне M337 гране. Узевши у обзир славу и место порекла нема сумње да припада поменутом роду. Ово је иначе трећи припадник генетичког рода Мезгаљана са подручја Пећи. Бојовић је навео да су досељени из села Бојовића. Не знам о којим се Бојовићима ради, с обзиром да васојевско село Бојовиће у близини Мезгаља насељавају Аранђеловштаци Бојовићи Лопаћани.

Приметио сам да се у оквиру S9591 на YFull-у појавио тестирани из Црне Горе формиравши подграну Y464599. Резултат је прошао ''испод радара'', али ћу свакако покушати ступити у контакт са тестираним.

Према црногорском попису из 1913. године, у српској махали у Пећи била је једна кућа Бојовића. Пописани се звао Агапије, а отац му је Илија.
С обзиром да не славе Аранђеловдан, вероватно немају предање о пореклу од Бојовића из Васојевића. Генетички очито нису повезани.

Да додам и ово - није било других Бојовића у читавој Метохији.

[НУки ⚔🦅⚔]

Који период би у овом случају (а и иначе) био мјерило да је неки род староседелачки?

Мислим на оне родове који су или чији су преци дочекали Турке на том ширем простору Гацка, или што би се рекло да су ту "од фета".
У литератури и предањима се староседелачким родовима сматрају они које су сви други досељени родови затекли на одређеном простору и за које не постоји свест да су се иодакле доселили, што наравно не мора нужно значити да нису, могла се изгубити свест ако је то било доста давно.

[Христифор]

Чим су магловита предања о досељавању из Црне Горе то је добар знак за потенцијално стариначко становништво. Мада опет не мора да значи,  без старе добре днк анализе нема разрешавања мистерије о пореклу.

[НУки ⚔🦅⚔]

Поред њих можемо додати још
Распоповића из Даниловграда (пореклом из Шаранаца),
Воротовића из Никшића (пореклом из Пиве) и
Благојевића из Плужина

И ја сам са очеве стране према предању пореклом из суседног региона. Али свима тестираним YP417 треба да ураде дубински тест.

Има ту још родова, мало сјеверније попут Младића, Тошића, Лангура, Лончара, Радовића...

У оном горе списку поменуо сам само оне родове који насељавају села гатачке општине.
R1a-L1029 је свакако веома заступљена на читавом простору источнохерцеговачког дијалекта код Срба, а овај простор Гацка, затим Калиновика што је Ојлер поменуо( где је опет већина тих родова дошла из правца Гацка) се некако додатно истиче, и по заступљености гране и јер је то неки матични простор из периода средњег века.

[Nebo]

Бојовић, Јовањдан, Пећ

Припада хаплогрупи G2a-M406>S9591, роду Мезгаљана.

Бојовић је тестиран преко ADNTRO лабораторије, стога нема STR маркере, већ је SNP одређен као припадник узводне M337 гране. Узевши у обзир славу и место порекла нема сумње да припада поменутом роду. Ово је иначе трећи припадник генетичког рода Мезгаљана са подручја Пећи. Бојовић је навео да су досељени из села Бојовића. Не знам о којим се Бојовићима ради, с обзиром да васојевско село Бојовиће у близини Мезгаља насељавају Аранђеловштаци Бојовићи Лопаћани.

Приметио сам да се у оквиру S9591 на YFull-у појавио тестирани из Црне Горе формиравши подграну Y464599. Резултат је прошао ''испод радара'', али ћу свакако покушати ступити у контакт са тестираним.

Шекуларци из Мезгала.

[НиколаВук]

Цмиљановић, Ђурђевдан, Ђурашићи, Пријепоље

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT16449>Y151633, роду Каменогораца са матицом у селу Камена Гора код Пријепоља. Има једну разлику на 17 упоредивих маркера са Цмиљановићем из Камене Горе, а близак је и са другим припадницима овог рода. Једина нешто специфичнија вредност у хаплотипу тестираног би била повишена 12 на маркеру DYS460.

Тестирани је оставио податак да су његови Цмиљановићи пореклом из Камене Горе, што је резултат теста потврдио. О овом роду је писано опширније у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се род у потпуности испрофилисао.

[НиколаВук]

Станичић, заселак Пеани, Тиват

Припада хаплогрупи I2-PH908. Једина нешто карактеристичнија вредност је снижена 11 на DYS439, а друге вредности које одступају од модала су DYS385a=15, DYS576=18, DYS481=30 и DYS533=12, које су и поред своје немодалности веома честе. Има приличан број блиских поклапања у бази, са географски разбацаним хаплотиповима, али ниједно потпуно, самим тим се не може издвојити нека смисленија веза. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се утврдила нижа подграна испод PH908.

Тестирани је оставио податак да су Станичићи у Тиват дошли из Башке Воде код Макарске и да су се раније презивали Пажени. Према предању, у 13. веку су њихови преци, који су били Грци, прешли Јадран из јужне Италије и настанили се код Макарске. Резултат свакако не иде у прилог овом предању о јужноиталијанским Грцима.

[Небојша]

Живковић, Ђурђиц, Буковац, Нови Сад, J2b-M205>Y22059


Нисам пронашао етнолошку грађу која се бави пореклом становништва Буковца, али тестирани каже да су тамо сигурно око 150 година. Вредности маркера указују на подграну J2b-M205>Y22059>Y22063. Због мутације на маркеру 389I/II (13/29), могу се као блиске издвојити следеће породице:

Вуковојац, Јовањдан, Залужница, Врховине, Лика
Павичић, Јовањдан, Шкаре, Оточац, Лика
Милутиновић, Јовањдан, Јабланица, Крушевац

Судећи по поклапањима, није искључено да су преци тестираног дошли у нека старија времена и то управо из Крајине. Веза Срема са Крајином је одувек постојала. До промене славе је претпостављам могло доћи негде у околини Буковца.

[Зрно]

Фемић (Аранђеловдан), Фемића Крш/Бијело Поље

R1b-Z2705>Y32147>FT166340>Y37280>Y104972>Y87891>FT357646 (род Букумира)

Ово је већ трећи тестирани Фемић и за њих је захваљујући дубинском тестирању утврђена најнизводнија грана FT357646. Имају потпуно поклапање у СТР маркерима. Братска грана им је Y84624 (Михајловић и Никић из Шумадије), а изнад су Зилкић из Тутина (ниво Y87891), и узводно у корену гране Букумира је Лаловић из Мораче (ниво Y104972). Ово је Yfull стабло https://www.yfull.com/tree/R-Y104972/.

Према једном предању, потомак Брауновића је са Фемијом добио два сина, али је погинуо, па се она преудала за Букумиру и са њим добила још два сина. И он је умро, тако да је отхранила синове из оба брака који су се прозвали Фемићи. Синови Букумире су добили земљу у Горњем Кршу, а ови други од Брауновића у Доњем Кршу. За сад имамо тројицу тестираних Фемића који су очигледно од Букумире.

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[ВелиборЛазић13]

Вукашиновић, Никољдан, Горња Буквица, Горажде
Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937>FGC28435>Y510986, роду Пивљана (Браниловића-Руђића).

Од модалног хаплотипа разликује се на четири маркера, па тако има повишене вриједности DYS389I-15 и DYS389II-30 и снижене вриједности DYS458-17 и DYS635-20. Нарочито је интересантна вриједност 20 на DYS635, јер се не јавља код других припадника рода, али се зато преостала три одступања од модала јављају и код других.

Тестирани је навео предање о поријеклу од Вукашина Пејовића и досељењу из околине Мојковца, али постоји и друго предање, чији је извор такође један од Вукашиновића - да су досељени са простора између Никшића и Плужина.

Како сваком предању треба посветити дужну пажњу, тако није било згорег потражити и основ за помињање Мојковца. Међутим, Пејовићи из околине Мојковца припадају хаплогрупи Ј2б М205, тако да се ту вјероватно радило о погрешном трагу.

То нас враћа на предио око Плужина. Урош Узелац указује на одломак из монографије „Пива“ др Обрена Благојевића, који гласи: „Пејовићи. Старо пивско братство, сада од око 20 кућа у Миљковцу. Славили су Никољдан и припадају стаблу Руђића. По предању, они су од старих Јелића, који су живјели у Ораху. Радул Јелић био је ожењен Јагитом, ћерком попа Дурута. Његов син Пејо са братом Јовићем одсели се у Миљковац, гдје су тада живјели Ђућили и Миловићи. Пејо је имао 6 синова: Глигора, Саву, Аћима, Зелена, Ивана и Секула и они су се по оцу прозвали Пејовићима. Имали су попове: Јована, Тому (роћен око 1775), Богдана, Антонија, Симеуна и Луку. Једна линија Пејовића ишла је овако: Пејо—Глигор—Јован—Симеун—Томо—Декица—Богдан—Симеун—Богдан (рођен око 1895) Једна кућа Пејовића била је и до скоро у Ораху, гдје се око 1880. године населио поп Антоније.“ Ово нас тјера да се запитамо и да ли на предање о поријеклу из околине Мојковца, које наводи тестирани, може утицати и сличност топонима Мојковац-Миљковац.

Дакле, имамо поклапање крсне славе и презимена које се помиње у предању. Пејовићи из Миљковца су потврђено припадници подгране FGC28435, односно припадају роду Пивљана и подграни Y510986. На жалост, тестирани су без маркера, тако да не можемо коментарисати блискост хаплотипа Пејовића и Вукашиновића, али сматрам да имамо довољно елемената да можемо рећи да је предање о поријеклу од Вукашина Пејовића, очигледно из Миљковца код Плужина, потврђено.

Поред наведеног, можемо поменути и то да, не рачунајући Пејовића, за ког сам рекао да нема маркере, Вукашиновић нема ни једно потпуно поклапање, а најближи од тестираних Пивљана му је Гутовић из Рудиница код Плужина, са три разлике.

Тестирани би директним тестом код YSEQ-a могао потврдити припадност подграни FGC28435, па тиме отклонити било какве недоумице, а, уколико постоји интересовање, свакако би било добро урадити неки од дубинских тестова.