Шведска је добар типски примјер за проучавање генетичких смјена различитих популација. Генерално су за истраживања и за сагледавање промјена захвалније популације које су географски изоловане, а Скандинавија, без обзира што није острво, због своје исувише сјеверне везе са копном као да то јесте. Швеђани су такође информативни и као популација коју бисмо у највећој мјери могли посматрати као прото-германску типску популацију.
Праисторија у Шведској почиње са мезолитом, и са популацијом која је позната као Scandinavian Hunter gatherer (SHG). Овај SHG био је отприлике равномјерна мјешавина источноевропских и западноевропских ловаца сакупљача, тј. WHG и EHG.
Нова популација на просторе Шведске долази са југа и југозапада око 4500 г. пне. и формира културу Funnelbeaker, TRB, TBK или по српски Култура левлкастих пехара. То су били класични неолитски земљорадници (у генетичком смислу и до 80%), са можда нешто донесене континенталне WHG. Чини се да је у сјеверним дијеловима Шведске остала домицилна мезолитска SHG популација. Између двије популације је свакако дошло до ограниченог мијешања, али прије се може рећи да су двије популације живјеле једна поред друге.
Нова промјена је услиједила око 2800 године пне, када на скандинавско полуострво ступа потпуно нова популација- Индоевропљани. Огранак индоевропске културе Corded Ware у Скандинавији је познат под именом Battle Axe culture или по српски култура бојних сјекира. Све су прилике да је овај долазак Индоевропљана био кобан за припаднике претходне земљорадничке Funnelbeaker културе, јер генетички ова популација буквално нестаје са мапе. Истовремено, сјевернија SHG популација у оквиру своје културе Pitted ware неколико вијекова наставља да коегзистира са новопридошлим Индоевропљанима, као што је то раније био случај и са земљорадницима. Овдје треба поменути, да Индоевропљани који су упали у Скандинавију, поред оригиналне степске генетике (која укључује и EHG и кавкаску компненту), доносе и нову неолитску земљорадничку генетику у одређеном проценту. Међутим та нова земљорадничка генетика није потицала од домаћег скандинавског становништва, већ од популације енеолитске културе Globular Amphora са подручја данашње Пољске. Ову су популацију Battle Axe апсорбовали и њено генетичко наслеђе донијели у Скандинавију. Претпостављам да би ова апсорпција могла да објасни и неке повишене проценте I2-M223 који се налазе у Шведској.
У наставку бронзаног и гвозденог доба, ситуација у Шведској се стабилизује. Временом се свакако и Pitted Ware SHG становиштво утопило у популацију класичног нордијског бронзаног и гвозденог доба, која ће породити прото-Германе. Нема неке велике разлике између становништва бронзаног, гвозденог и викиншког доба на простору Шведске. Може се рећи да је прото-германска популација крајем бронзаног доба већ добила коначни обрис.
Нисам пуно спомињао Y днк хаплогрупе, али можда у наставку би било добро одредити кључне хаплогрупе које би се могле везати за сваку од горе наведених популација. Остало је такође питање, какав је био утицај Bell Beaker културе на формирање прото-германске популације. Ова култура је прилично касно и само дијелом доспјела до југозападних шведских обала.
Аутосомално су прото-Германи највећим дијелом (можда и око 70%) потомци Battle Axe популације, остатак потиче од Pitted Ware. Не знам да ли би се овом могао додати и неки минимални утицај Bell Beakera. Pitted ware је утицао да се код прото-Германа повиси и WHG, али мањим дијелом и неолитски земљораднички удио у односу на Battle Axe популацију , с тим да треба имати у виду да земљораднички удио код Pitted ware потиче од Funnelbeaker земорадника, за разлику од земљорадничког удјела код Battle Axe који је од Globular Amphora културе. Pitted Ware прије стапања са Battle Axe популацијом је имао неких 20% неолитске Funnelbeaker генетике.
