Стегић, Срђевдан, Друговићи, Лакташи
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>YP6098>BY149000. Најближа поклапања очекивано има са припадницима рода Б, који сви такође славе Срђевдан, а једина вредност која одудара од модалне за овај род је снижена DYS456=16. Од Грбића из Рачића код Бихаћа, Љиљка из Горњег Жировца код Двора и Грунчића из Зрењанина разликује се на само 1 од 23 маркера, а од Богдановића из Јелићке код Приједора на 2 од 23.
Тестирани је у упитнику навео да су по породичном предању даљим пореклом из околине Шибеника, одакле су стигли у Крајину бежећи од унијаћења. У Тисну на острву Муртер јесу забележени неки Стегићи, али не можемо знати да ли су заиста у вези са крајишким Стегићима. Припадност грани BY149000 би више ишла у прилог староседелачкој опцији на подручју Крајине, односно присутности на овом подручју још од најранијих турских освајања Србије, Босне и Херцеговине.
Мислим да би било од користи да се резлтати Стегића нађу и овдје, са осталим резултатима карпатско-далматинске гране.
Стегићи су на Муртер доселили
из Дазлине и Ивиња, а имају предање да су се ту доселили у 17.в. када су се "склонили од Турака".
1684.г више група харамбаша и сердара доводе народ из Трпинца, Ловинца, Парчића , Срба и других места из Лике, а
Накић и Лалић доводе те породице у Дазлину и Ракитницу.
Обзиром да Стегићи из Друговића имају предање да су дошли од Шибеника, нема сумње да се овде ради о њима, односно о делу муртерских Стегића који су иселили дубље на турску територију, а досељени су у Дазлину вероватно у овој сеоби 1684., могуће од Срба или од Врховина где су им живели и сродници.
Код Стегића ( презиме ) је интересантно што се сматра да су на северу Хрватске били од оснивања Војне крајине, од 16.в, па не треба искључити да се ради о истом овом роду можда исељеном од Бјелаја или Унца и Срба, онда када су исељени и други родови који су и касније присутни у овим областима.
