Годинама ме опседа да сазнам своје порекло и то ме је у једном тренутка довело до сајта Порекло...
Твој резултат је потврдио да си од Бурмаза из Дуба, због претохдном тестираном Бурмазовићу из Руњана код Лознице и зато што се у литератури наводи да су ваши Милинковићи доселили у Докмиру у другој половини 18. века из Дуба.
Ја сам прошле године направио списак породица које би требали да су Бурмази. Твоје Милинковиће из Докмира нисам обухватио списком, нисам баш детаљније истраживао по Етнографским литературама. Али сам писао да постоји могућност да има још породица по западној Србији који су од Бурмаза, поготово огранци који су се раздвојили пре 250 и више године.
Матично место
Бурмаза/Бурмазовића је село Дуб код Бајине Баште, одатле су се расељвали по околна и даља места. Списак од прошле године;
Дуб, општина Бајина БаштаБурмази (52 к.; Св. Алимпије). Дошли су као јак род, у коме је било више братственика. (Мој додатак у другој половини или крајем 17. века) Прво су дошли у Љештанско, па им се није свидело. Одавде су се повратили у ово село и први пут закућили на вишесавској Главици. Деобама су се растурали из овог места и по њему, па их има и по Вишесави и Јаворини, и чине више од пола села. Бурмаза има данас у Јадру око Јаребица у неколико села, има их у Мачви у два-три села. Свуда падају у очи крупним растом, јаком телесном грађом, нарочито у млађим годинама. Воле да су на површини и да се баве занатима и трговином. Бурмаза има и по ваљевским брдским селима. Врло су склони сеоби. Они су ушли у неке старе родове, од којих су неки сишли у Мачву, а неки се утопили у Бурмазе. Стари Бурмази добро знају свуда, да су с горњег Лима однекуда од Плава, и да им је и презиме отуда. Овде су у две махале под презименима: Петровићи, Радојичићи, Миловановићи и Василијевићи на Вишесави, Петронијевићи горњи и доњи на Јаворини.
Црвица, општина Бајина БаштаТадићи на Лађачи. Дошли су из Дуба од Бурмаза око 1790 године (22 к.; Св. Алимпије).
Петронијевићи у Божићима су из Дуба (3 к.; Св. Алимпије), дошли после 1878. године.
Стрмово, општина Бајина БаштаСпасојевићи, купили имање од Митровића; дошли су из Дуба од Петронијевића (5 к.; Св. Алимпија).
Рибашевина, општина УжицеДубњани су од Петронијевића у Дубу, дошли иза Ђокића до Губиног Дола, има их (11 кућа, славе Алимпијевдан).
Дворска, општина КрупањБурмазовићи (8 к., Св. Алимпије), од њих и Ковачевићи (2.,к Св. Алимпије). Од Бурмазовића има одсељених у Великом Селу.
Дреновац, општина ШабацБурмазовићи (Алимпије, 10-2 к), старином су од Плава (Горњи Лим). Досељени прво у Дуб, а потом – браћа Лаза, Јаков и Никола, одселе у Дворску, у Раћевини,» После неког времена, сродници се поделе, и крену у нову сеобу, те једни дођу у Велико Село, у Јадру, а други у Дреновац.
Велико Село, општина ЛозницаБурмазовићи (4 к., Св. Алимпије), из Дворске.
Руњани, општина ЛозницаБоривоје Милојевић у уводно
тексту бележи Бурмазовиће у засеоку Караново, али у набрајању родова ко је одакле дошао више их не помиње.
Доња Ораховица, општина ЉубовијаИлићи у Петњику су Бурмази из Дуба, населили су их хајдуци Бурмази из Суводања (4 к.; Св. Алимпије). Љубомир Љуба Павловић не бележи Бурмазе у Суводању у студији "Колубара и Подгорина".
Станина Река, општина ВаљевоБурмази: Родоначелник данашњих Бурмаза доселио се као хајдук мало после Вуковића и поред њих се населио. Бурмаз је пореклом из Старе Србије, па је дуго хајдуковао по Романији, где је и породицу раније превео у Гласинац, одакле се доселио у ово село, њих је две куће и славе Алимпијевдан.
Радобић, општина МионицаБурмази су из Станине или некада Старе Реке у овој области, дошли на купљено имање, славе Алимпијевдан.
То је то што сам исцрпео из Етнографских литература; "Соколска Нахија, Рађевина и Јадар, Колубара и Подгорина и др. Подаци и број кућа датирају из периода од 1900. до 1930 године. Све те области око Дрине и и уопште у том крају западне Србије прилично су добро етнографски обрађени.