Аутор Тема: МАНАСТИРИ  (Прочитано 11931 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #1 послато: Мај 16, 2019, 04:05:52 поподне »
Да ли неко зна за доступна коначишта у епархији Жичкој у околини манастира Студенице и Жиче као и у епархији Рашкој на простору саме Рашке? Знам да у манастирима Сопоћани  и Ђурђеви Ступови не постоји коначиште, у Студеници има и плаћа се око 10е али не знам да ли постоје одређена правила или прописи приликом ноћења у манастирима генерално? Занимају ме искуства везано за ово, пошто са пријатељима намеравам да направим кратак дводневни, у најбољем случају тродневни излет који би обухватио манастире Каленић и Љубостињу из шумадијске и крушевачке епархије, потом манастире Жичу, стари град Маглич и Студеницу, Павлицу, Градац, Ђурђеве Ступове, Петрову Цркву и Сопоћане а размишљамо и о манастиру Црној Реци код Рибарића и Тутина за који сам чуо да има коначиште.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #2 послато: Мај 16, 2019, 04:15:40 поподне »
Жича, Студеница и Црна Река имају конаке за посетиоце.
Треба само најавити долазак. У Студеници, колико се сећам, нема неке посебне процедуре, а за Жичу треба сагласност игуманије.
Ако се добро сећам и Градац има конак.
У сваком случају, најбоље је да резервишете телефоном.
За Ђурђеве Ступове и Петрову цркву, можете да ноћите негде у Новом Пазару или Рашки (вароши).

Изабрали сте сјајну туру!
Јесенас сам био на сличном путу. Нарочито ме фасцинирао поглед са Маглича.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #3 послато: Мај 16, 2019, 04:20:05 поподне »




"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #4 послато: Мај 16, 2019, 04:29:21 поподне »
Жича, Студеница и Црна Река имају конаке за посетиоце.
Треба само најавити долазак. У Студеници, колико се сећам, нема неке посебне процедуре, а за Жичу треба сагласност игуманије.
Ако се добро сећам и Градац има конак.
У сваком случају, најбоље је да резервишете телефоном.
За Ђурђеве Ступове и Петрову цркву, можете да ноћите негде у Новом Пазару или Рашки (вароши).

Изабрали сте сјајну туру!
Јесенас сам био на сличном путу. Нарочито ме фасцинирао поглед са Маглича.

Слике су заиста прелепе..не кажу џаба да је један од најлепших-ако не и најлепшибсредњовековни град. :)
Мислили смо колима да идемо.у сопственом режиму,  ја и још два члана Порекла. :) Са једним сам обишао и Космет и Херцеговину па је на ред дошла и Рашка као једба од матица. Да Маглич.је прелеп а кад сам видео да је уз Ибар и на путу Жича-Студеница мнпго сам се обрадовао. Него колико треба времена да се попнемо до града од почетка стазе? И још једно питање, шошто бисмо.након ноћења у конаку манастир напустили до пола 6-6 како би стигли да све видимо а на литургију бисмо.отишли.у други манастир ( Градац највероватније)...занима ме да ли у том смислу приликом напуштања конака постоје нека правила, писана или неписана..просто питања су можда глупава ал.не бих да испаднем непристојан приликом одласка из незнања и жеље да посетимо што више манастира.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #5 послато: Мај 16, 2019, 07:18:31 поподне »
Делијо, шаљем ти ПП!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #6 послато: Мај 16, 2019, 07:32:31 поподне »
Делијо, шаљем ти ПП!

Важи, хвала ! :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #7 послато: Мај 16, 2019, 07:54:13 поподне »
Треба у таквим ситуацијама знати и неке ствари везане за богослужбени поредак у појединим манастирима. Нпр. у Жичи је јутрење у 3 ноћу (3 ујутро), а литургија самим тим почиње негде између 5 и 5.30. Ако је тако и нпр. у Градцу, онда је питање кад из једног манастира треба изаћи да би се стигло на литургију у други.  Неки од манастира држе тај светогорски "тајминг", а неки баш нису толико вредни, почињу јутрење око 5, па је и литургија таман толико касније. Треба се просто на време распитати да би се могло планирати, а вероватно је најбоље да се све обави пре пута телефоном.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #8 послато: Мај 16, 2019, 08:03:52 поподне »
Слажем се. Треба унапред проверити распоред богослужења, као и могућност коначења у сваком манастиру у којем је намераван обилазак и боравак.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #9 послато: Мај 16, 2019, 10:06:01 поподне »
Треба у таквим ситуацијама знати и неке ствари везане за богослужбени поредак у појединим манастирима. Нпр. у Жичи је јутрење у 3 ноћу (3 ујутро), а литургија самим тим почиње негде између 5 и 5.30. Ако је тако и нпр. у Градцу, онда је питање кад из једног манастира треба изаћи да би се стигло на литургију у други.  Неки од манастира држе тај светогорски "тајминг", а неки баш нису толико вредни, почињу јутрење око 5, па је и литургија таман толико касније. Треба се просто на време распитати да би се могло планирати, а вероватно је најбоље да се све обави пре пута телефоном.

У праву си потпуно с тим да вероватно нећемо стићи на више од једне , врло тешко две литургије. Вероватно ће опција бити Студеница и друга литургија ако да Бог Сопоћани или Црна Река а остале манастире ћемо обићи и задржати се до сат ипо-два нажалост.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #10 послато: Мај 16, 2019, 10:29:17 поподне »
Да ли неко зна за доступна коначишта у епархији Жичкој у околини манастира Студенице и Жиче као и у епархији Рашкој на простору саме Рашке? Знам да у манастирима Сопоћани  и Ђурђеви Ступови не постоји коначиште, у Студеници има и плаћа се око 10е али не знам да ли постоје одређена правила или прописи приликом ноћења у манастирима генерално?
Пре десетак година сам ноћио у Студеници...Не сећам се који празник је био, али ујутро смо ишли на литургију и имали смо ту привилегију да целивамо мошти Св. Анастасије и Св. Симона (Ане Немањић и Стефана Првовенчаног) ...незаборавно искуство...мошти су прективене плаштом,  који има отвор где је чело моштију, које се целива

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #11 послато: Мај 16, 2019, 10:38:20 поподне »
Пре десетак година сам ноћио у Студеници...Не сећам се који празник је био, али ујутро смо ишли на литургију и имали смо ту привилегију да целивамо мошти Св. Анастасије и Св. Симона (Ане Немањић и Стефана Првовенчаног) ...незаборавно искуство...мошти су прективене плаштом,  који има отвор где је чело моштију, које се целива

Можда смо се и срели тамо негде  :)
Целивање моштију Светог Симона (Стефана Првовенчаног) је заиста, како кажеш, незаборавно искуство. Лобања првог краља Немањића. Стара скоро осам столећа, а тако очувана...
И блаженопочивши игуман, отац Сава (Милошевић), диван човек, милина је била с њим разговарати...
« Последња измена: Мај 16, 2019, 10:42:56 поподне Nebo »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #12 послато: Мај 16, 2019, 10:44:21 поподне »
Можда смо се и срели тамо негде  :)
Целивање моштију Светог Симона (Стефана Првовенчаног) је заиста, како кажеш, незаборавно искуство. Лобања првог краља Немањића. Стара скоро девет столећа, а тако очувана...
И блаженопочивши игуман, отац Сава (Милошевић), диван човек, милина је била с њим разговарати...
Баш невероватно...то сам тада помислио, девет векова, а тако очувано...:) Ја сам  био када је садашњи игуман Тихон (Ракићевић) већ био постављен...И он је особа достојна да буде игуман Студенице, невероватна ширина
Игуман Студенице, Тихон
« Последња измена: Мај 16, 2019, 10:48:47 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #13 послато: Мај 16, 2019, 10:49:16 поподне »
Баш невероватно...то сам тада помислио, девет векова, а тако очувано...:) Ја сам  био када је садашњи игуман Тихон (Ракићевић) већ био постављен...И он је особа достојна да буде игуман Студенице, невероватна ширина

И ја, испрва, срачунах - девет векова. Математика ми никад није била јача страна. Ипак је безмало - осам векова  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #14 послато: Мај 16, 2019, 10:51:50 поподне »
Да, Тихон је у међувремену постављен за игумана. Отац Сава се у неко доба повукао због старости и болести, али је богослужио и био духовник у Манастиру. Ко је с њим разговарао, памтиће га целог живота. На мене је велики утисак оставио и (тада) млади отац Тимотеј.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #15 послато: Мај 16, 2019, 10:54:16 поподне »
И ја, испрва, срачунах - девет векова. Математика ми никад није била јача страна. Ипак је безмало - осам векова  ;)
Нема везе, ја сам поновио као и ти, али сам помислио тада, где је 12ти и 13ти век у односу на данас, а имаш искуство непосредне близине са некима који су тада живели (и то први српски краљ и његова мајка, жена Стефана Немање, особе које су и нас све формирале, заједно са Немањом)
« Последња измена: Мај 16, 2019, 10:56:41 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #16 послато: Мај 16, 2019, 10:55:49 поподне »
Пре десетак година сам ноћио у Студеници...Не сећам се који празник је био, али ујутро смо ишли на литургију и имали смо ту привилегију да целивамо мошти Св. Анастасије и Св. Симона (Ане Немањић и Стефана Првовенчаног) ...незаборавно искуство...мошти су прективене плаштом,  који има отвор где је чело моштију, које се целива
Можда смо се и срели тамо негде  :)
Целивање моштију Светог Симона (Стефана Првовенчаног) је заиста, како кажеш, незаборавно искуство. Лобања првог краља Немањића. Стара скоро осам столећа, а тако очувана...
И блаженопочивши игуман, отац Сава (Милошевић), диван човек, милина је била с њим разговарати...
Баш невероватно...то сам тада помислио, девет векова, а тако очувано...:) Ја сам  био када је садашњи игуман Тихон (Ракићевић) већ био постављен...И он је особа достојна да буде игуман Студенице, невероватна ширина
Игуман Студенице, Тихон


Једино ми остаје да кажем после ваших искустава да не могу да дочекам да одем. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #17 послато: Мај 16, 2019, 11:01:29 поподне »
Делијо, како год било, најбоља варијанта је да подраните у неки петак, ако сте у могућности због посла, а ако не, онда што пре тај исти дан, јер је најважније да будете негде на литургијама у суботу и недељу. Немојте да промашите Жичу, треба отићи тамо док још примају лаике, јер се у селу завршава црква, управо зато да би се у манастиру могао водити нормалан монашки живот; ко зна како ће бити ускоро. Сестре су усавршиле последњих година византијско појање, и то је лепо чути између осталог. Можда вам се посрећи да вас нпр. у Студеници оставе на обеду после литургије (не знам каква им је пракса), не знам да ли сте видели обред уздизања панагије који се недељом обавља том приликом.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #18 послато: Мај 16, 2019, 11:08:03 поподне »
Док не одемо у Стару Рашку да поделим моје скорашње искуство када сам са девојком обишао светиње средишта Моравске Србије. :)
Манастир Копорин




Манастир Манасија






Манасир Раваница







Не само да смо били одушевљени самим манастирима него и крајевима у којима се налазе..ово је између Раванице и Манасије пут ка водопадима Лисине




« Последња измена: Мај 16, 2019, 11:10:23 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #19 послато: Мај 16, 2019, 11:13:30 поподне »
Делијо, како год било, најбоља варијанта је да подраните у неки петак, ако сте у могућности због посла, а ако не, онда што пре тај исти дан, јер је најважније да будете негде на литургијама у суботу и недељу. Немојте да промашите Жичу, треба отићи тамо док још примају лаике, јер се у селу завршава црква, управо зато да би се у манастиру могао водити нормалан монашки живот; ко зна како ће бити ускоро. Сестре су усавршиле последњих година византијско појање, и то је лепо чути између осталог. Можда вам се посрећи да вас нпр. у Студеници оставе на обеду после литургије (не знам каква им је пракса), не знам да ли сте видели обред уздизања панагије који се недељом обавља том приликом.

У праву си, можда је најбоље тако да се организујемо да до петка увече дођемо до Студенице..мораћемо добро да размислимо како ћемо и шта ћемо, ал шта да радимо када је Србија једна прелепа земља. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #20 послато: Мај 16, 2019, 11:30:30 поподне »
Браво за фотографије! Ево и ја да додам једну из Манасије, за време витешких свечаности:

...где под зидинама манастира, сестра, друштво и ја набасасмо на једног темплара:

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #21 послато: Мај 16, 2019, 11:36:21 поподне »
Браво за фотографије! Ево и ја да додам једну из Манасије, за време витешких свечаности:

...где под зидинама манастира, сестра, друштво и ја набасасмо на једног темплара:


Што каже један мештанин из непосредне околиме Манасије-наш крај је најлепши, где год будеш отишао уверићеш се у то..и заиста очуване зидине око манастира, природа, шуме и потоци и сам манастир који је неописив...и поред турских покупаја да затру српскј културу(што се види по фрескама српских војника, архангела Михаила и Гаврила и Деспот Стефана) .
А када је ово било, скоро нешто? :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #22 послато: Мај 16, 2019, 11:44:25 поподне »
Што каже један мештанин из непосредне околиме Манасије-наш крај је најлепши, где год будеш отишао уверићеш се у то..и заиста очуване зидине око манастира, природа, шуме и потоци и сам манастир који је неописив...и поред турских покупаја да затру српскј културу(што се види по фрескама српских војника, архангела Михаила и Гаврила и Деспот Стефана) .
А када је ово било, скоро нешто? :)
Пре три године. Сваке године, крајем августа, се организују витешки дани код Манасије, траје три дана и вреди видети. Постоји и витешко село, где су смештени гости из Србије и иностранства, и где се могу видети разни занати из тог времена, да се опроба оружје, прикази борби, а главна дешавања су увече, под самим зидинама, где се организују турнири...Иначе, најпопуларније су масовне борбе, где се поред свих мера заштите, дешавало да мора да дође и хитна помоћ да збрине рењене у борби (ипак адреналин уради своје, па се после неког времена, боре са пуним ангажовењем, па услед тога и долази до повреда :) )
« Последња измена: Мај 16, 2019, 11:50:24 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #23 послато: Мај 17, 2019, 12:01:25 пре подне »
Ово је линк фестивала: https://justout.rs/sr

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #24 послато: Мај 17, 2019, 12:58:24 пре подне »
Пре три године. Сваке године, крајем августа, се организују витешки дани код Манасије, траје три дана и вреди видети. Постоји и витешко село, где су смештени гости из Србије и иностранства, и где се могу видети разни занати из тог времена, да се опроба оружје, прикази борби, а главна дешавања су увече, под самим зидинама, где се организују турнири...Иначе, најпопуларније су масовне борбе, где се поред свих мера заштите, дешавало да мора да дође и хитна помоћ да збрине рењене у борби (ипак адреналин уради своје, па се после неког времена, боре са пуним ангажовењем, па услед тога и долази до повреда :) )

Видео сам данас то у Мемедовићевој емисији само на Калемегдану. :) Вреди отићи једном колико време и обавезе дозволе јер је лепо искуство.. а ово за Хитну Помоћ просто не могу да верујем  ;D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #25 послато: Мај 17, 2019, 01:06:42 пре подне »
Видео сам данас то у Мемедовићевој емисији само на Калемегдану. :) Вреди отићи једном колико време и обавезе дозволе јер је лепо искуство.. а ово за Хитну Помоћ просто не могу да верујем  ;D
Не вреди  :D Пре две године, био сам са Гилетом, масовна борба између нас и Бугара, и долази ротационо светло са стране  ;D (Који је принцип? Отприлике подједнак број са обе стране, по 30, 40 , углавном један на један у том метежу, свако нађе свог парњака, онај ко падне, елиминише се, и она страна која је у бројчаној надмоћи , иде да помаже својим саборцима...па је било и смешних сцена: онај који је већ избацио противника, иде да помаже свом саборцу који се већ бори са противником, и прилази с леђа том противнику , и буздованом га туче по шлему док се он бори са његовим саборцем  ;D )...оно што је импресивно, је како све то изгледа са само толиким бројем бораца, уз све повике, звекет оружја, а како је тек изгледало некада, када их је било на хиљаде
« Последња измена: Мај 17, 2019, 01:12:42 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #26 послато: Мај 17, 2019, 02:03:53 пре подне »
.. а ово за Хитну Помоћ просто не могу да верујем  ;D
Био је лом руке код једног нашег борца, али смо победили Бугаре  ;)
« Последња измена: Мај 17, 2019, 02:09:23 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #27 послато: Мај 19, 2019, 12:57:20 пре подне »
Не вреди  :D Пре две године, био сам са Гилетом, масовна борба између нас и Бугара, и долази ротационо светло са стране  ;D (Који је принцип? Отприлике подједнак број са обе стране, по 30, 40 , углавном један на један у том метежу, свако нађе свог парњака, онај ко падне, елиминише се, и она страна која је у бројчаној надмоћи , иде да помаже својим саборцима...па је било и смешних сцена: онај који је већ избацио противника, иде да помаже свом саборцу који се већ бори са противником, и прилази с леђа том противнику , и буздованом га туче по шлему док се он бори са његовим саборцем  ;D )...оно што је импресивно, је како све то изгледа са само толиким бројем бораца, уз све повике, звекет оружја, а како је тек изгледало некада, када их је било на хиљаде

Могу мислити како е деци  уживање било да гедају све то.
Него занима ме дал је негде могуће пронаћи географску карту са манастирима у Србији-наравно у пдф формату? Или ако неко има праву географску карту могао би да слика и да окачи ако је добра  видљивост.
« Последња измена: Мај 19, 2019, 01:02:19 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #28 послато: Мај 19, 2019, 02:12:58 пре подне »
http://www.magicmap.rs/karta_manastiri/index.html

Одлична ствар..наравно ако неко нађе неку још прегледнију мапу нека постави. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #29 послато: Мај 19, 2019, 02:40:31 пре подне »
http://www.magicmap.rs/karta_manastiri/index.html

Одлична ствар..наравно ако неко нађе неку још прегледнију мапу нека постави. :)
Ова је одлична! А за нешто детаљније у једној слици, не знам да ли је могуће, осим посебних слика епархија или области...Значи, најзападнији је манастир Горимје, у Горском Котару, у близини словеначке границе, тј. Беле Крајине (1557.)

Манастир Гомирје је најзападнији српски манастир у Европи. Налази се у Горском Котару у Републици Хрватској и припада Горњокарловачкој епархији Српске православне цркве.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%93%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%98%D0%B5
« Последња измена: Мај 19, 2019, 02:42:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #30 послато: Мај 19, 2019, 12:47:03 поподне »
 https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%B0


А најјужнији је манастир Светог Наума :) Тамо би вредело отићи али су тзв. Македонске туре са СПЦ доста скупе.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #31 послато: Мај 19, 2019, 06:34:45 поподне »
На овој карти је као најсевернији приказан манастир Грабовац (у Мађарској), али је изостављен други манастир, Српски Ковин, који је још северније, код Будимпеште:
Манастир Српски Ковин у Српском Ковину (мађ. Ráckeve) је најстарији манастир у Мађарској и један од два манастира у Будимској епархији Српске православне цркве. Смештен је 40 км јужно од Будимпеште, на острву Чепел, у средишту насеља Српски Ковин.
Према сачуваном предању, често занемареном, овај манастир представља средњовековну тековину и настао је у првој половини XII века. Као оснивач манастира помиње се краљица Јелена, ћерка рашког жупана Уроша I и супруга владара Беле II Слепог. У време кад је манастир настао Угарском је владала Јелена уместо свог малолетног сина Гезе II (1141–1161).



https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD
« Последња измена: Мај 19, 2019, 06:36:17 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #32 послато: Мај 19, 2019, 06:52:56 поподне »
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%9D%D0%B0%D1%83%D0%BC%D0%B0


А најјужнији је манастир Светог Наума :) Тамо би вредело отићи али су тзв. Македонске туре са СПЦ доста скупе.
Карта је одлична, али можемо да допунимо неким манастирима који нису на карти:
Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму
Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила је око 1312/13. године основао и подигао краљ Милутин. Налази се унутар зидина Старог града у Јерусалиму (Света земља), непосредно у близини цркве Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије.
На темељима рушевина старог византијског манастира који је ту био од 4. до 9. века, краљ Милутин је у част византијске победе над Персијанцима подигао овај манастир за потребе српских калуђера у Јерусалиму. Подизање овог манастира уско је везано за један историјски догађај о којем се данас врло мало зна. Подигнут је после бриљантне победе српске војске у Малој Азији. О том догађају писао је Милутинов летописац, архиепископ Данило. Он у свом летопису пише да је краљ Милутин своме тасту, византијском краљу Андронику Другом, у помоћ против Персијанаца послао елитне ратнике под вођством војводе Новака Гребостеке који су до ногу потукли Персијанце. Архиепископ Данило је записао: „Срби су њихова тела секли као трску“. После ове победе, краљ Милутин је подигао цркву Светих архангела, а после је саградио конаке, малу болницу и једну гостионицу за све српске и словенске калуђере и поклонике у Светој земљи. Како стоји у Повељи цара Душана из 1350. године, Стефан Дечански, „свети краљ Урош Стефан”, храм је украсио, утврдио и даривао.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83

Ван мреже Сова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • I2-PH908>FT16449>Y151633> FT34788
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #33 послато: Мај 19, 2019, 07:06:54 поподне »
Манастир Јазак је смештен између два брда на обронцима Фрушке горе недалеко од истоименог места. Стари Јазак је манастир који је, по предању, подигао деспот Јован Бранковић крајем XV века.

Током Велике сеобе Срба мошти Уроша Нејаког пренете су из Неродимља у стари Јазак. Захваљујући овом чину, манастир је почео да ужива велики углед, што је допринело и грађењу новог и већег манастира у XVIII  веку. Посвећен је Светој Тројици. Барок и благи утицаји исламске архитектуре на фасади су учинили овај манастир својеврсним на Фрушкој гори. Поред архитектуре, манастир краси и богати иконостас.

Више пута су мошти цара Уроша премештане из Јаска, да би 2001. године биле поново враћене. Ту је и део моштију Свете Анастасије Римљанке. У дворишту манастира се налази извор који је посвећен истоименој светици.

Током Другог светског рата Јазак је претрпео велика оштећења, а манастирска ризница је опљачкана. Данас је реновиран, а о њему брине сестринство манастира.






Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #34 послато: Мај 19, 2019, 08:10:16 поподне »
Манастир Јазак је смештен између два брда на обронцима Фрушке горе недалеко од истоименог места. Стари Јазак је манастир који је, по предању, подигао деспот Јован Бранковић крајем XV века.

Током Велике сеобе Срба мошти Уроша Нејаког пренете су из Неродимља у стари Јазак. Захваљујући овом чину, манастир је почео да ужива велики углед, што је допринело и грађењу новог и већег манастира у XVIII  веку. Посвећен је Светој Тројици. Барок и благи утицаји исламске архитектуре на фасади су учинили овај манастир својеврсним на Фрушкој гори. Поред архитектуре, манастир краси и богати иконостас.

Више пута су мошти цара Уроша премештане из Јаска, да би 2001. године биле поново враћене. Ту је и део моштију Свете Анастасије Римљанке. У дворишту манастира се налази извор који је посвећен истоименој светици.

Током Другог светског рата Јазак је претрпео велика оштећења, а манастирска ризница је опљачкана. Данас је реновиран, а о њему брине сестринство манастира.







Које Фрушкогорске манастире би препоручио а да могу да се подете током једног дана или викенда? Ја увек стављам унутрашњост и фреске испред уреености метоха па и свих других погодности па ме то највипе и занима када су манастири у оитању.
Ја сам био у Фрушкогорској Раваници, Гргетегу пре 3-4 године..као дете смо били у још неким манастирима али се не сећам.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #35 послато: Мај 19, 2019, 08:19:11 поподне »
На овој карти је као најсевернији приказан манастир Грабовац (у Мађарској), али је изостављен други манастир, Српски Ковин, који је још северније, код Будимпеште

Лепо да си се сетио Српског Ковина подно Пеште на Чепељској ади. За њега слабо ко зна, а кривац је његова зла судбина. У осмој деценији 18. века, у време редукције православних манастира коју је проводила бечка власт, овом манастиру је укинут тај статус и проглашен је за парохијску цркву (заједно са приличним бројем других манастира, за које просечан Србин никад није ни чуо). Монаси су прешли у Грабовац, где је пренесен и део његове имовине, између осталог и један део библиотеке, која се и данас налази у Српском музеју у Сентандреји. Манастир је постао опет тек последњих година, у време садашњег владике Лукијана (ако не грешим). Чини ми се да је тамо сад неко од хиландарских монаха.
Иначе, прича о старом православљу у Маџарској је занимљива. Њихов краљ Иштван/Стефан, који је код њих као код нас Стефан Немања, такође је и православни светитељ, и помиње се на нашим литургијама које се тамо служе.

Ван мреже Сова

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 68
  • I2-PH908>FT16449>Y151633> FT34788
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #36 послато: Мај 19, 2019, 09:00:19 поподне »
Које Фрушкогорске манастире би препоручио а да могу да се подете током једног дана или викенда? Ја увек стављам унутрашњост и фреске испред уреености метоха па и свих других погодности па ме то највипе и занима када су манастири у оитању.
Ја сам био у Фрушкогорској Раваници, Гргетегу пре 3-4 године..као дете смо били у још неким манастирима али се не сећам.

Најпре бих препоручио манастир Ново Хопово у близини Ирига, у манастиру се чувају мошти светог Теодора Тирона. Овај манастир красе невероватна архитектура (рекао бих, један од најлепших фрушкогорских манастира) и богата историја. Једна Занимљивост -  У Новом Хопову се 1757. замонашио Доситеј Обрадовић и у манастиру провео три године. Прелеп манастир, препоручио бих сваком да га обиђе.

На 2 км од манастира Ново Хопово,  окружен шумом налази се манастир Старо Хопово. Према предању овај манастир је задужбина деспота Ђорђа Бранковића. Засигурно један од најмањих манастира на Фрушкој гори, у близини овог манастира налази се један прелепи извор.

Обавезно препоручујем да се обиђе манастир Крушедол, који је такође у близини Ирига. Манастир је чувен по богатој историјској ризници и иконостасу а у манастиру почивају мошти Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија Чарнојевића III, Арсенија IV Јовановића Шакабенте  и многих других.

У близини се налази и манастир Мала Ремета, манастир је по предању основао краљ Драгутин Немањић. Такође препоручујем манастире Гргетег,  Велика Ремета, Јазак, и манастир Врдник(Мала Раваница) који је по иконостасу један од најлепших манастира на Фрушкој гори. У манастиру се налази део моштију кнеза Лазара, мошти свете великомученице Анастасије (III век), светиње са Христовог гроба, део моштију св. Теодора Тирона. У близини се налазе и остатци Врдничке куле, то такође вреди обићи.

« Последња измена: Мај 19, 2019, 09:03:09 поподне Сова »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #37 послато: Мај 19, 2019, 09:11:31 поподне »
Сова је човек са терена, треба га послушати. Навео је све најлепше манастире Фрушке Горе и оно што се у њима може видети и доживети.

Ново Хопово и пешачење до Старог Хопова. Јазак, обе Ремете, Гргетег (прелеп са дивним сестринством), Крушедол, Нова Раваница (Врдник), као и Шишатовац. И никако не заобићи Беочин са северне стране Фрушке Горе.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #38 послато: Мај 19, 2019, 09:16:31 поподне »
Препоручисте му све манастире на Фрушкој.  :)

Можда је најбоље најпре узети какву фину литературу о манастирима, па се припремити, јер не верујем да ће тамо неко имати времена да прича о историји и знаменитостима, нарочито кад се тако одједном бане ко са крушке. Нису монаси/монахиње увек расположени за ту гимнастику.  ;)
Нпр. класичан приручник за то је књига Пере Момировића и Оливере Милановић Јовић "Фрушкогорски манастири" (не знам које је последње издање, али верујем да има и по градским библиотекама). Па онда одлучиш куда ћеш. Али не много одједном, да се не помешају утисци.
Крушедол свакако на првом месту. Бранковићи су најважнији за читаву каснију Карловачку митрополију, па се просто њему мора обратити највећа пажња.
А мислим да већина манастира има и своје монографије. Крушедолска је у два тома, писао М. Тимотијевић.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #39 послато: Мај 19, 2019, 09:23:54 поподне »
Препоручисте му све манастире на Фрушкој.  :)

Побројани манастири су на релативно малом простору. Ако се иде аутом, сви се могу обићи буквално за један викенд. Једино је Шишатовац мало издвојенији од осталих.

И, као шлаг на торти, Сремски Карловци.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #40 послато: Мај 19, 2019, 09:42:42 поподне »
Најпре бих препоручио манастир Ново Хопово у близини Ирига, у манастиру се чувају мошти светог Теодора Тирона. Овај манастир красе невероватна архитектура (рекао бих, један од најлепших фрушкогорских манастира) и богата историја. Једна Занимљивост -  У Новом Хопову се 1757. замонашио Доситеј Обрадовић и у манастиру провео три године. Прелеп манастир, препоручио бих сваком да га обиђе.

На 2 км од манастира Ново Хопово,  окружен шумом налази се манастир Старо Хопово. Према предању овај манастир је задужбина деспота Ђорђа Бранковића. Засигурно један од најмањих манастира на Фрушкој гори, у близини овог манастира налази се један прелепи извор.

Обавезно препоручујем да се обиђе манастир Крушедол, који је такође у близини Ирига. Манастир је чувен по богатој историјској ризници и иконостасу а у манастиру почивају мошти Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија Чарнојевића III, Арсенија IV Јовановића Шакабенте  и многих других.

У близини се налази и манастир Мала Ремета, манастир је по предању основао краљ Драгутин Немањић. Такође препоручујем манастире Гргетег,  Велика Ремета, Јазак, и манастир Врдник(Мала Раваница) који је по иконостасу један од најлепших манастира на Фрушкој гори. У манастиру се налази део моштију кнеза Лазара, мошти свете великомученице Анастасије (III век), светиње са Христовог гроба, део моштију св. Теодора Тирона. У близини се налазе и остатци Врдничке куле, то такође вреди обићи.

Побројани манастири су на релативно малом простору. Ако се иде аутом, сви се могу обићи буквално за један викенд. Једино је Шишатовац мало издвојенији од осталих.

И, као шлаг на торти, Сремски Карловци.

Управо ми је то битно,  да неко са терена да мишљење, ако ће боље него Сова. ;) Мене да беко пита имао бих знатно.лакши задатак- обзиром да у Банату (српском делу) има знатно мање манастира.
Препоручисте му све манастире на Фрушкој.  :)

Можда је најбоље најпре узети какву фину литературу о манастирима, па се припремити, јер не верујем да ће тамо неко имати времена да прича о историји и знаменитостима, нарочито кад се тако одједном бане ко са крушке. Нису монаси/монахиње увек расположени за ту гимнастику.  ;)
Нпр. класичан приручник за то је књига Пере Момировића и Оливере Милановић Јовић "Фрушкогорски манастири" (не знам које је последње издање, али верујем да има и по градским библиотекама). Па онда одлучиш куда ћеш. Али не много одједном, да се не помешају утисци.
Крушедол свакако на првом месту. Бранковићи су најважнији за читаву каснију Карловачку митрополију, па се просто њему мора обратити највећа пажња.
А мислим да већина манастира има и своје монографије. Крушедолска је у два тома, писао М. Тимотијевић.


Има истине и.у овоме да је драж полако и у миру посетити манастире , не 5 одједном већ некако постепеније и без журбе...али ако су већ толико географски близу онда није лоше посетити што више можеш. Ово за литературу си потпуно у праву, лепо је информисати се пре одласка у манастир о ктиторству, познатијим дешавањима и личностима које су везане за њега. Ја у ту сврху често користим сајт СПЦ где стоје углавном кратки описи цркава и манастира различитих епархија.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #41 послато: Мај 19, 2019, 11:00:57 поподне »
Карта је одлична, али можемо да допунимо неким манастирима који нису на карти:
Српски манастир Светих архангела у Јерусалиму
Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила је око 1312/13. године основао и подигао краљ Милутин. Налази се унутар зидина Старог града у Јерусалиму (Света земља), непосредно у близини цркве Светог Гроба (црква Васкрсења Христовог) и Грчке патријаршије.
На темељима рушевина старог византијског манастира који је ту био од 4. до 9. века, краљ Милутин је у част византијске победе над Персијанцима подигао овај манастир за потребе српских калуђера у Јерусалиму. Подизање овог манастира уско је везано за један историјски догађај о којем се данас врло мало зна. Подигнут је после бриљантне победе српске војске у Малој Азији. О том догађају писао је Милутинов летописац, архиепископ Данило. Он у свом летопису пише да је краљ Милутин своме тасту, византијском краљу Андронику Другом, у помоћ против Персијанаца послао елитне ратнике под вођством војводе Новака Гребостеке који су до ногу потукли Персијанце. Архиепископ Данило је записао: „Срби су њихова тела секли као трску“. После ове победе, краљ Милутин је подигао цркву Светих архангела, а после је саградио конаке, малу болницу и једну гостионицу за све српске и словенске калуђере и поклонике у Светој земљи. Како стоји у Повељи цара Душана из 1350. године, Стефан Дечански, „свети краљ Урош Стефан”, храм је украсио, утврдио и даривао.


https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85_%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0_%D1%83_%D0%88%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC%D1%83

Овај манастир већ дуго времена није у оквиру СПЦ, већ га је преузела Јерусалимска патријаршија. Спомиње се то и у последњем пасусу у овом чланку са Википедије:

"Свети Синод Српске православне цркве је послао молбу Јерусалимској патријаршији да се манастир врати у окриље СПЦ."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #42 послато: Мај 19, 2019, 11:01:36 поподне »
Реално, сваки боравак дуже од два-три сата у фрушкогорским манастирима не само да није сврсисходан, него може бити и непристојан према монаштву.
Ово говорим из личног искуства, јер сам више пута обишао све манастире које наведох у претходном посту, и још неке поврх тога.
Јер, нису ти манастири Острог или Студеница, где можете бити неко време у храму и међу монаштвом, па онда отићи у шетњу околишем, па се вратити на вечерњу службу или јутром.
Рецимо, одете у Ново Хопово. Будете на Светој Литургији, потом се поклоните моштима Светог Теодора Тирона, затим одете у гостопримницу на послужење, поразговорите се с монасима. И шта даље? Монаштво одлази својим послом, а ви можете само остати и шетати се по порти. Нико вам неће узети за зло, али - има ли то смисла?
Зато кажем да се ти манастири могу обићи за један викенд.
Друга је прича ако негде добијете благослов за нешто дужи боравак. Али, то значи и неко послушање. Нпр. да радите у трпезарији, или чистите порту, или радите неке пољске радове, или нешто слично. А захтева и могућност боравка у конаку, ако манастир има такве услове.
О женским манастирима да не говорим. Ту су правила далеко строжија. Односно, ходочасничка момчад ће имати још мање могућности да борави нешто дуже.
Можда је изузетак Манастир Велика Ремета, где се код оца Стефана може остати и дуже, на духовним разговорима.

https://www.cmm.wiki/video/LPe2EI2eWSk/video.html

А тамо је заиста прелепо. И отац Стефан је велики духовник.
« Последња измена: Мај 19, 2019, 11:15:40 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #43 послато: Мај 19, 2019, 11:08:20 поподне »
Поменух Острог. Некадашњи настојатељ Острошког манастира, тада протосинђел, отац Павле Радусиновић, сада је архимандрит, игуман Манастира Ораховица у Славонији. Манастир је предиван, а о оцу Павлу не треба трошити много речи - један од најсветлијих монаха наше Цркве данас. Ко год је у могућности, треба да обиђе и овај манастир.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #44 послато: Мај 19, 2019, 11:30:33 поподне »
Побројани манастири су на релативно малом простору. Ако се иде аутом, сви се могу обићи буквално за један викенд. Једино је Шишатовац мало издвојенији од осталих.

И, као шлаг на торти, Сремски Карловци.
Карловци су су стварно посебни.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #45 послато: Мај 19, 2019, 11:32:29 поподне »
Карловци су су стварно посебни.

Јесу. Мала варош, али је свака стопа тамо посебна.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #46 послато: Мај 19, 2019, 11:40:21 поподне »
Реално, сваки боравак дуже од два-три сата у фрушкогорским манастирима не само да није сврсисходан, него може бити и непристојан према монаштву.
Ово говорим из личног искуства, јер сам више пута обишао све манастире које наведох у претходном посту, и још неке поврх тога.
Јер, нису ти манастири Острог или Студеница, где можете бити неко време у храму и међу монаштвом, па онда отићи у шетњу околишем, па се вратити на вечерњу службу или јутром.
Рецимо, одете у Ново Хопово. Будете на Светој Литургији, потом се поклоните моштима Светог Теодора Тирона, затим одете у гостопримницу на послужење, поразговорите се с монасима. И шта даље? Монаштво одлази својим послом, а ви можете само остати и шетати се по порти. Нико вам неће узети за зло, али - има ли то смисла?
Зато кажем да се ти манастири могу обићи за један викенд.
Друга је прича ако негде добијете благослов за нешто дужи боравак. Али, то значи и неко послушање. Нпр. да радите у трпезарији, или чистите порту, или радите неке пољске радове, или нешто слично. А захтева и могућност боравка у конаку, ако манастир има такве услове.
О женским манастирима да не говорим. Ту су правила далеко строжија. Односно, ходочасничка момчад ће имати још мање могућности да борави нешто дуже.
Можда је изузетак Манастир Велика Ремета, где се код оца Стефана може остати и дуже, на духовним разговорима.

https://www.cmm.wiki/video/LPe2EI2eWSk/video.html

А тамо је заиста прелепо. И отац Стефан је велики духовник.

Потпуно разумем и слажем се са тиме што пишеш. Ја лично волим као.што кажеш да будем на литургији или ако дођем касније лепо натенане уживам у његовој унутрашњости онако како ми Срби то радимо (целивајући иконе) после обиђем имањем и направим фотографије за успомену. Али има људи који воле и да попричају са неким од свештенства ако могу и да некако све одраде натенане. Ја волим да видим што више ствари по цену да се и мање негде задржим, јер ко зна када ћу поново бити у прилици да нешто обиђем а ако будем био знаћу где да се вратим а где не.
Иначе у манастиру Врдник сам имао непријатну ситуацију са једном од монахиња а чуо сам да многи људи нажалост понесу и такве утиске из тог манастира.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #47 послато: Мај 20, 2019, 07:22:46 пре подне »
Треба рачунати и на те непријатне ситуације. Ствар је у томе што много света у манастире одлази туристички, немају појма ни шта је манастир уопште, а камоли чему служи; ако ишта, гледају на манастир као на културно-историјски споменик у који може да се уђе кад и како хоћеш. Монасима је тога преко главе, јер они нису кустоси, него су тамо отишли, што би се рекло, да се спасавају, и зато се може очекивати да неће увек бити расположени за људе. Побегнеш од света, а свет нахрупи за тобом, и то често у кратким панталоницама и сукњицама (а обавезно вире и брусхалтери). Треба имати живаца за све то.
Осим тога, није ни предвиђено да мирјани уопште залазе по манастирима, а нарочито не да мушкарци иду по женским, а жене по мушким. То треба увек имати у виду, јер је све друго у ствари снисхођење према нама. И као што лепо рече Небо, сваки дужи боравак без благослова није пристојан; а ако се добије благослов, то је друго, али то значи и да ће се морати понешто радити, јер ни монаси не седе беспослени тамо, ко што тај поменути свет мисли.
Дакле, у манастир треба ићи са свешћу о свему овоме, а ако ту свест имаш, онда ће и Бог помоћи и отварати врата где треба. :)

Блејао ја једном по Кареји, па ко велим ајд да мало свратим у Кутлумуш. Кад на вратима ме заустави калуђер, каже да се може ући тек од 17 сати, јер тад почиње вечерње. Морам рећи да ми је било чак и драго, јер на шта може личити монашки живот, ако може у манастир да улази ко како хоће? То се посебно односи на Хиландар, где је гужва ко у ГСП-у.


Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #48 послато: Мај 20, 2019, 08:46:45 пре подне »
Узгред, умро је јуче легендарни Динко Давидов, један од највећих познавалаца фрушкогорских манастира, који је као млад био сведок њихове пропасти после рата, а онда и сведок обнове.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #49 послато: Мај 20, 2019, 11:38:31 пре подне »
Треба рачунати и на те непријатне ситуације. Ствар је у томе што много света у манастире одлази туристички, немају појма ни шта је манастир уопште, а камоли чему служи; ако ишта, гледају на манастир као на културно-историјски споменик у који може да се уђе кад и како хоћеш. Монасима је тога преко главе, јер они нису кустоси, него су тамо отишли, што би се рекло, да се спасавају, и зато се може очекивати да неће увек бити расположени за људе. Побегнеш од света, а свет нахрупи за тобом, и то често у кратким панталоницама и сукњицама (а обавезно вире и брусхалтери). Треба имати живаца за све то.
Осим тога, није ни предвиђено да мирјани уопште залазе по манастирима, а нарочито не да мушкарци иду по женским, а жене по мушким. То треба увек имати у виду, јер је све друго у ствари снисхођење према нама. И као што лепо рече Небо, сваки дужи боравак без благослова није пристојан; а ако се добије благослов, то је друго, али то значи и да ће се морати понешто радити, јер ни монаси не седе беспослени тамо, ко што тај поменути свет мисли.
Дакле, у манастир треба ићи са свешћу о свему овоме, а ако ту свест имаш, онда ће и Бог помоћи и отварати врата где треба. :)

Блејао ја једном по Кареји, па ко велим ајд да мало свратим у Кутлумуш. Кад на вратима ме заустави калуђер, каже да се може ући тек од 17 сати, јер тад почиње вечерње. Морам рећи да ми је било чак и драго, јер на шта може личити монашки живот, ако може у манастир да улази ко како хоће? То се посебно односи на Хиландар, где је гужва ко у ГСП-у.

У праву си за то, ал ово је била јако чудна ситуација из разлога што смо куповали свеће (у манастиру самом је продавница) и монахиња је почела да се бреца јер нисмо.узели свеће од 40 динара већ од 20 нпр...

Наравно треба узети у обзир да им је то духовно уточиште али опет су то и наше светиње, наравно не треба тражити кустоса али ући и целивати.иконе када не траје служба мислим да није неразумно. Опет је проблем и постојање различитих правила односно термина Богослужења а обичан човек удаљен 150+ км тешко да може да зна. Можда грешим али то је моје виђење.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Јосиф из Трбушнице

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 225
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #50 послато: Мај 20, 2019, 02:51:50 поподне »
Расположив простор налази се управо између тога што су манастири "њихови" (јер у њима живе, дакле и старају се и одговорни су за њих) и што су уједно "наши" (зато што су стварно наши), па је и одговорност заједничка. Али како год окренеш, ми мирјани смо у сваком случају тамо најпре гости, а после може да се пређе и на некст левел.
А баксуза има свуда. Као што има и монаха који увек воле да им се дође, па да и поразговарају с људима. Поменут је на овој теми великореметски игуман Стефан, он је један од оних које заиста треба упознати.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #51 послато: Јун 15, 2019, 01:33:08 пре подне »
Манастир Врањина
Манастир Врањина је манастир Српске православне цркве из 13. вијека. Налази се на истоименом острву Врањина и припада Митрополији црногорско-приморској.
Смештен је на узвишици изнад ушћа реке Мораче у Скадарско језеро. Од три некадашње манастирске цркве сачувана је једна, посвећена Светом Николи. Заједно са још неколико манастира на подручју језера, Врањина чини целину која се у народу са правом зове Зетска Света гора.
Манастир Врањина је саграђен по благослову Светог Саве, почетком 13. вијека, а саградио га је његов ученик Иларион, први епископ зетски. По предању, Свети Сава је Илариона срео како чува овце са осталом сеоском децом, препознао у њему достојног ученика и повео га са собом у манастир Хиландар. Иларион се тамо замонашио. Са Хиландара је послат у тадашњу Зету, гдје је постављен за првог епископа, са седиштем на Михољској превлаци. Након смрти Иларио је сахрањен у манастиру Врањина.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80_%D0%92%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD%D0%B0
Иларион (епископ зетски)
Иларион Шишојевић је био први владика зетског владичанства (1220—1242), којег је 1220. поставио Свети Сава. Овај податак у својој Историји Црне Горе доноси митрополит Василије Петровић. [1].
„Тамо у Зети је и свети Сава поставио првог архијереја Илариона Шишојевића године 6723 (прим. - по старом рачунању времена од почетне 5508. п.н.е).”
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BB%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D0%BD_(%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF_%D0%B7%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8)



Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #52 послато: Јун 25, 2019, 10:15:58 поподне »
Да се похвалим, али и да предложим туру људима који желе да обилазе наше светиње али и остале знаменитости које се налазе у централној Србији (Јагодина-Крушевац-Краљево-Крагујевац) али и Ибарској магистрали и њеног околини. Предлог за обилазак манастира али и старих српских утврђења, на путу који обухвата Поморавље и Рашки регион. За два дана пређених преко 750 км кроз магистрале, аутопутеве али и шумске макадамске путеве.

Помало занемарен манастир у околини Рашке (скретање из Брвеника за село Павлицу)-задужбина браће Мусић, познатији као манастир Нова Павлица. Поред њега-на око 300 м раздаљине налази се манастир Стара Павлица из 9.века.



Поглед на Нови Пазар са Старог Раса на путу ка Сопоћанима



манастир Сопоћани






Црква светих апостола Петра и Павла изван новог Пазара


Ђурђеви Ступови и тројка из Порекла  ;)


манастир Студеница


манастир Каленић у околини  Гледићких планина

[url=https://postimg.cc/r040L2VY]


манастир Љубостиња у околини Трстеника


Манастир Жича



средњевековни град Маглич





« Последња измена: Јун 25, 2019, 10:25:13 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #53 послато: Јун 26, 2019, 01:17:47 пре подне »
Прелепе фотографије

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #54 послато: Јун 26, 2019, 08:28:49 пре подне »
Момци, драго ми је да сте се лепо провели!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #55 послато: Јун 26, 2019, 07:10:25 поподне »
Прелепе фотографије
Момци, драго ми је да сте се лепо провели!

Хвала пуно ! Значили су савети које смо од тебе добили Небо :) Остаје само жал за манастирима Градац и Црна Река јер нисмо стигли да их обиђемо :(
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #56 послато: Јун 30, 2019, 01:39:19 поподне »
Да ли се разматрала могућност да Порекло.организује одређене културно-историјске излете за чланове друтва, поготово по старим матицама какве су Стара Србија и Црна Гора нпр. ? Ако у аутобусу има 80-так места а ако се по сваком путнику узме  5-6 хиљада динара мислим да би то итекако било исплативо (преко 450 хиљада динара без одбитака на гориво, два возача, путарину и преноћиште нпр.). Од овога би могло да се финансира и тестирање старинаца из разних матица и друге активности друштва. Занима ме мишљење око овог предлога, д ли је изводљуво али и примамљиво за друштво Порекло?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #57 послато: Септембар 14, 2019, 01:00:51 пре подне »
Манастир Бањска (пар сличица приликом посете Гилета и мене пре два дана)...Иначе, у манастиру се производи и пиво које се израђује по рецепту из средњег века и уз које смо се освежили у конаку манастира, пре наставка пута на Рогозни и у Митровицу




« Последња измена: Септембар 14, 2019, 01:04:15 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #58 послато: Септембар 14, 2019, 01:33:00 пре подне »
Лепо, лепо.. него, какво је пиво рођо?  :)

Иначе, жеља ми је да пробам манастирски квас, зна ли неко где се производи?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #59 послато: Септембар 14, 2019, 01:45:10 пре подне »
Лепо, лепо.. него, какво је пиво рођо?  :)
Одлично рођо  :D Има специфичан укус , укус оних пива која нису фабричка ( требао сам да фотографишем и сам рецепт, који наводи и које травке се користе, али вероватно нису сви детаљи процеса производње наведени ) , мислим да је непастеризовано...(следећи пут нам се придружујеш на путешествију и на дегустацији  ;) )
« Последња измена: Септембар 14, 2019, 01:54:30 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #60 послато: Децембар 30, 2019, 01:03:36 поподне »

Ван мреже marigold

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • mtDNA: H1-f2d1*
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #61 послато: Јануар 10, 2020, 12:00:42 пре подне »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #62 послато: Мај 02, 2020, 10:55:06 пре подне »
Светиње Космета - Манастир Дечани
<a href="https://www.youtube.com/v/NopWhX960LY&amp;feature=emb_logo" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/NopWhX960LY&amp;feature=emb_logo</a>
« Последња измена: Мај 02, 2020, 01:09:00 поподне НиколаВук »
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Слатинац (Јанићијевић)

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #63 послато: Мај 02, 2020, 12:06:16 поподне »
Манатир Бањска пре 1938.


Манатир Бањска сада

Ван мреже Слатинац (Јанићијевић)

  • Гост
  • *
  • Поруке: 20
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #64 послато: Мај 03, 2020, 10:50:02 поподне »
Манастир Хиландар. Света Гора Атос.

<a href="https://www.youtube.com/v/End1Yb91g0s" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/End1Yb91g0s</a>

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #65 послато: Јул 28, 2020, 09:57:06 поподне »

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #66 послато: Јул 28, 2020, 10:48:53 поподне »
Манатир Бањска пре 1938.


Манатир Бањска сада




Деда, мајчин отац, ми је причао да "паНти минарет у Бањску" :)

Мислио је на минарет у оквиру манастира, међутим, од других људи сам чуо да је у самој Бањској било џамија и минарета до пред Други рат.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #67 послато: Август 24, 2020, 04:04:01 поподне »
Манастир Паља, са једним од најстаријих храмова у Србији. Сматра се да је из 9. века, мада постоје мишљења да је храм ту постојао још у 2. веку.

https://putevimapravoslavlja.info/manastir-palja/?pismo=cir
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #68 послато: Август 24, 2020, 06:07:56 поподне »
Манастир Паља, са једним од најстаријих храмова у Србији. Сматра се да је из 9. века, мада постоје мишљења да је храм ту постојао још у 2. веку.

https://putevimapravoslavlja.info/manastir-palja/?pismo=cir

Занимљиво је да су написали да је наводно подигнут 818. године, мада је у то време ово подручје било под управом још увек паганске бугарске државе. Ако би ова година или барем период били тачни (почетак 9. века), то би дало на снази хипотези о присуству несловенског хришћанског "клина" у овој области (источноромански/проторумунски уз могуће раноалбанско присуство). Штета је што овај и њему слични храмови нису археолошки истраживани.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #69 послато: Децембар 01, 2020, 09:42:42 поподне »
"Апел да се оскрнављене фреске у манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке врате у првобитно стање"

http://srbi.org.mk/apel-da-se-oskrnavljene-freske-u-manastiru-sv-joakima-osogovskog-kod-krive-palanke-vrate-u-prvobitno-stanje/




Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #70 послато: Децембар 01, 2020, 09:50:17 поподне »
"Апел да се оскрнављене фреске у манастиру Св. Јоакима Осоговског код Криве Паланке врате у првобитно стање"

http://srbi.org.mk/apel-da-se-oskrnavljene-freske-u-manastiru-sv-joakima-osogovskog-kod-krive-palanke-vrate-u-prvobitno-stanje/





Да ли се на крају сазнало кад је тачно дошло до ових "козметичких" измена? Када сам био у посети Осоговском манастиру у октобру прошле године, фреске су већ биле "дотеране".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже пек

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 82
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #71 послато: Децембар 02, 2020, 09:08:35 пре подне »

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #72 послато: Децембар 05, 2020, 12:03:34 поподне »
Да ли се на крају сазнало кад је тачно дошло до ових "козметичких" измена? Када сам био у посети Осоговском манастиру у октобру прошле године, фреске су већ биле "дотеране".

Политика у свом јучерашњем броју такође је пренела ову вест.

http://www.politika.rs/scc/clanak/468180/Makedonci-preimenovali-sccpske-svetitelje-na-freskama

Видећемо да ли ће она изазвати неку реакцију, или се историјски процеси настављају својим путем без нас.



Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #73 послато: Децембар 06, 2020, 10:01:49 поподне »
Политика у свом јучерашњем броју такође је пренела ову вест.

http://www.politika.rs/scc/clanak/468180/Makedonci-preimenovali-sccpske-svetitelje-na-freskama

Видећемо да ли ће она изазвати неку реакцију, или се историјски процеси настављају својим путем без нас.

Ево данашње вести - пише да је све враћено у пређашње стање:
https://www.srbijadanas.com/vesti/region/srpski-svetitelji-ponovo-u-manastiru-u-makedoniji-sve-vraceno-na-svoje-mesto-2020-12-06
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #74 послато: Децембар 06, 2020, 10:43:31 поподне »
Ево данашње вести - пише да је све враћено у пређашње стање:
https://www.srbijadanas.com/vesti/region/srpski-svetitelji-ponovo-u-manastiru-u-makedoniji-sve-vraceno-na-svoje-mesto-2020-12-06

Супер ако је ова мала кампања имала такав утицај да се експресно врате оригинални натписи.



Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #75 послато: Децембар 31, 2020, 11:40:08 пре подне »
Занимљиво је да су написали да је наводно подигнут 818. године, мада је у то време ово подручје било под управом још увек паганске бугарске државе. Ако би ова година или барем период били тачни (почетак 9. века), то би дало на снази хипотези о присуству несловенског хришћанског "клина" у овој области (источноромански/проторумунски уз могуће раноалбанско присуство). Штета је што овај и њему слични храмови нису археолошки истраживани.

Молим мало за појашњење. Како би подизање манастира у 9-ом веку потврдило тезу о присуству "несловенског живља" (укључујући албанско) у поменутој области?

Ван мреже Malesevic

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 517
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #76 послато: Децембар 31, 2020, 11:47:13 пре подне »
Није баш одговарајућа тема, али поставићу овде. У разорном земљотресу на Банији страдали су и храмови СПЦ.
Храм у Мајским пољанама је потпуно унуштен. Такође и парохијски дом у Глини. Озбиљно је оштећен манастир Комоговина.

Овде могу да се погледају слике: https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/2020/12/30/фотографије-оштећених-храмова-баниј/ 

Митролопија загребачко-љубљанска покренула је акцију прикупљања помоћи за обнову храмова и помоћ преосталом српском живљу које је прилично погођено земљотресом: http://mitropolija-zagrebacka.org/prikupljanje-pomoci-za-stradale-u-zemljotresima/

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: МАНАСТИРИ
« Одговор #77 послато: Децембар 31, 2020, 12:38:24 поподне »
Молим мало за појашњење. Како би подизање манастира у 9-ом веку потврдило тезу о присуству "несловенског живља" (укључујући албанско) у поменутој области?

То је хипотеза коју је први изнео немачки историчар и лингвиста Готфрид Шрам, о присуству несловенског хришћанског "клина" између западне и источне гране Јужних Словена, отприлике у граничном региону Србије, Бугарске и Северне Македоније. Додуше, сличну идеју, додуше само лингвистичку (нису улазили у религијско стање тог становништва), су имали и други лингвисти, нпр. наши Павле Ивић и Александар Лома. Шрам је у том клину видео подручје где се одигравала симбиоза Источних Романа (језичких предака Румуна, Цинцара, Мегленских Влаха и Истрорумуна) и раних Албанаца (које је он повезао са рано покрштеним старобалканским племеном Беса). Клин је "разбијен" приликом ширења бугарске државе на запад (освајање Сердике 809. године), па су онда по Шрамовом тумачењу рани Албанци-Беси отишли ка западу, на простор новоформиране Драчке теме (у чијем оквиру се налазила и област Арбанон, по којем би ово ново становништво добило свој средњовековни етнички назив), док су се Источни Романи делимично иселили (језички преци Цинцара), а делимично остали под влашћу Бугарске. Његову књигу "Почеци албанског хришћанства", која је на немачком, имамо окачену у дигиталној библиотеци Порекла, a уводно поглавље преведено на енглески се може пронаћи на овом линку:

http://www.albanianhistory.net/1994_Schramm/index.html
Чињеницама против самоувереног незнања.