Аутор Тема: Чистота језика на примјеру разних европских народа  (Прочитано 10295 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #100 послато: Децембар 03, 2020, 07:11:53 поподне »
Али сам нешто читала да је откриће хетитског језика померило схватање лингвиста о санскриту као праизвору свих језика.

Сам тај термин, "праизвор свих језика", у суштини нема никакво значење. Постоје раније и касније забележени језици. Хетитски је, уз санскрит, староегипатски, сумерски, акадски, итд. један од најраније забележених језика, односно језика који су имали своје писмо. Хетитски припада анадолској породици индоевропских језика, за коју се на основу њених карактеристика претпоставља да се прва одвојила од до тада јединственог прото-индоевропског стабла. Чак постоји и мишљење да анадолска породица није проистекла из прото-индоевропског, већ да потиче од предачког језика који је био најближи сродник прото-индоевропског, па би самим тим она представљала "пара-индоевропску" грану.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #101 послато: Децембар 03, 2020, 07:21:11 поподне »
http://www.pecat.co.rs/2016/02/aleksandar-loma-milenijumi-srpske-jezicke-vertikale/

Александар Лома
МИЛЕНИЈУМ(И) СРПСКЕ ЈЕЗИЧКЕ ВЕРТИКАЛЕ (2016)

'Праисторијске фазе језичког развоја реконструишемо компаративним путем, на основу установљених генетских веза међу познатим језицима."


"Прасловенски језик поуздано се реконструише онакав какав се говорио у доба пред велику сеобу, око 500 г. наше ере, дакле неких три до четири столећа пре првих писаних споменика на старословенском језику. "

"Обим реконструисаног прасловенског лексичког фонда може се сагледати на основу „Етимолошког речника словенских језика“ који од 1974. излази у Москви, а чија је засад последња, 39. свеска дошла до пред крај слова о."

'Рад на Етимолошком речнику српског језика, који је започео Павле Ивић а сада га ја водим, дао је већ знатан допринос на том пољу. „Топонимију Бањске хрисовуље“ треба схватити као део тог великог посла. Она је пружила десетине нових прасловенских реконструкција. Можда су најзанимљивији неки случајеви кад старосрпска реч налази најближу паралелу у балтским језицима, литавском и летонском, који су најтешње сродни са словенским."
 :)
Било би корисно када би могли да дођемо до тих свески  "Етимолошког речника словенских језика“, о којима Лома говори.

« Последња измена: Децембар 03, 2020, 07:28:34 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #102 послато: Децембар 03, 2020, 07:22:57 поподне »
 :)
« Последња измена: Децембар 03, 2020, 07:28:12 поподне на Црвeњском путу »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #103 послато: Децембар 03, 2020, 07:42:08 поподне »
Било би корисно када би могли да дођемо до тих свески  "Етимолошког речника словенских језика“, о којима Лома говори.

Имамо прва три броја у дигиталној библиотеци.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #104 послато: Децембар 03, 2020, 09:00:26 поподне »
Имамо прва три броја у дигиталној библиотеци.

Хвала. Потражићу их.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #105 послато: Децембар 19, 2020, 11:29:18 поподне »
званично инострано име србског језика треба да гласи - serbish language (као нпр., english language, kurdish language).
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #106 послато: Децембар 20, 2020, 06:04:56 пре подне »
званично инострано име србског језика треба да гласи - serbish language (као нпр., english language, kurdish language).

Слажем се
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже HandsomestOfThemAll

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 70
  • I2 > PH908 > Y84307
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #107 послато: Април 14, 2021, 02:23:29 пре подне »
Или Serbch, као French и Dutch.

Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #108 послато: Октобар 31, 2022, 01:01:27 пре подне »
Па не можеш тако олакко сваку философску ријеч преврнути на словјенски. Ја ти могу смислити ријеч за логику али волио бих то урадити у склопу укупнога система логичкога закључивања. Али за сада што се може, покушајмо, нпр. нисам употребио најадекватније, него најпригодније или најприкладније. Ја сам до сада сакупио преко три тисуће таквих ријечи и настављам то радити . Можда једнога дана издам савјетник или приручник стручних термина изражених по србски.

Ја бих ти био први купац таквога савѣтника, односно рѣчника словѣнских изразъ и рѣчи, истозначнє — нпр. нєоправдано чєсто употрєбљєнимъ — туђицамъ у србском ѥзику. Ако то умѣм тачно процѣнити, за србски ѥзик такво дѣло ıош нє постоıи, усрєдсрєђуıући сє прєвасходно на словıєнскє, даклє домаћє, синонимє туђицъ. Што многи вѣроıатно вєћ користє, или поњє (тур. barem ← bari) они коıи сє и у 21. столѣћу нє стидє словѣснких рѣчи нашєга ѥзика тє коıима ѥ стало до њєга, су слѣдєћа два источника истозначницъ, — туђих као и словѣнских:
  • Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Вєлики рєчник страних рєчи и израза. 6. издањє. Промєтєı.
  • Ћосић, Павлє (2018): Српски рєчник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт.
Но многє србскє рѣчи и лєксємє словѣнскога порѣкла, коѥ ти у току послѣдних годинъ овдѣ на бєсѣдилишту Порєкло са ıавношћу подѣли, сє у горє навєдєних књигахъ нє могу углєдати. Мєђу тих рѣчи и лєксєма су напримѣр и онаквє, коѥ наш народ кроз своıу повѣст вѣки коришћашє а наıзад под игом страних силъ или утицаıь потпуно изгуби и измѣни са туђим. Али нєдостаıу и онє охрањєнє рѣчи што сє могу услишати ıош до дана данашњєга у само поѥдиних краıих и нарєчıих. Твоѥ на основи старих србско- словѣнских корѣнъ кованє синонимє (рєцимо вєτхословљє/ вєτхонаука као могућа истозначница за arheologiju) сє тамо наравно исто нє умєıу уочити.

Стога закључуѥм, да би твоı нињєшни или будући савѣтник могао испунити ѥдну до сада постоѥћу празнину на србскоı књижєвноı позорници. Можда би дажє (тур. čak) и усхићєни љубитєљи англо-српскога нашли нєко надахнућє за обогаћєњє своѥ (чєсто) сужєнє и ѥдностранє залихє рѣчи. Што сє тичє тєжишта таквога дѣла, мислим да би мєђу проглашєних циљєва ваљало стоıати и оно, што ти на форуму до часа вєћ чєсто напомєну:

  • пажљиво упознавањє са изворноı ѥзичкоı прошлошћу своѥга народа, тє изгубљєном благу и богатству,
  • упознавањє творбєних могућностьи србскога ѥзика на основи прасловѣнских корѣнъ, разıашњєно уз помоћ многоброıних примѣръ,
  • понуђєнє домаћє рѣчи нє жєлє замѣнити никаквє туђицє, нити их протѣрати, нити икомє намєтнути одрєђєни начин изражавања. Циљ нє трєба бити протѣравањє или чишћєњє, но баш напротив понуда проширєња лєксичког фонда и у онаı други, заостављєни словѣнски правац (нє само и изкључиво латинско- єнглєски). Даклє, ѥдна сврха ѥст учєњє трпєљивости прєма мирољубивому супостоıању туђих и домаћих рѣчи као истозначницє у србском ѥзику, бєз икаквих сукоба или ѥзичких краıности, ни у ѥдном ни у другом смѣру.
Можда ћє захваљуıући таквє књигє и твоѥга труда у току нєколико дєсєтлѣћа заиста ѥдна или друга домаћа србска рѣч опєт наћи своı пут у свакоднєвницу Срба, или дажє у стручно називљє. А и онє изворнє србскє рѣчи, коѥ Срби ниикада нєћє трпити порєд туђица, мислим да ипак врѣдє ако су писмєно сабранє и сачуванє свє на ѥдном мѣсту. Одбоıност прєма, и стид за словѣнство ради приближєња србскога ѥзика другим ѥзикомъ високо развиѥних нєсловѣнских народа и култура, можда нєћє увѣк бити толико жєсток(а) као у прва два столѣћа након госп. Караџића и њєгова дѣловања.

Пуна подржка даклє с моѥ станє за таı захтѣван, али важан подухват. Збогом.
« Последња измена: Октобар 31, 2022, 01:09:42 пре подне Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #109 послато: Новембар 01, 2022, 11:02:58 пре подне »
Ако то умѣм тачно процѣнити, за србски ѥзик такво дѣло ıош нє постоıи, усрєдсрєђуıући сє прєвасходно на словıєнскє, даклє домаћє, синонимє туђицъ. Што многи вѣроıатно вєћ користє, или поњє (тур. barem ← bari) они коıи сє и у 21. столѣћу нє стидє словѣснких рѣчи нашєга ѥзика тє коıима ѥ стало до њєга, су слѣдєћа два источника истозначницъ, — туђих као и словѣнских:
  • Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Вєлики рєчник страних рєчи и израза. 6. издањє. Промєтєı.
  • Ћосић, Павлє (2018): Српски рєчник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт.
Но многє србскє рѣчи и лєксємє словѣнскога порѣкла, коѥ ти у току послѣдних годинъ овдѣ на бєсѣдилишту Порєкло са ıавношћу подѣли, сє у горє навєдєних књигахъ нє могу углєдати. Мєђу тих рѣчи и лєксєма су напримѣр и онаквє, коѥ наш народ кроз своıу повѣст вѣки коришћашє а наıзад под игом страних силъ или утицаıь потпуно изгуби и измѣни са туђим. Али нєдостаıу и онє охрањєнє рѣчи што сє могу услишати ıош до дана данашњєга у само поѥдиних краıих и нарєчıих. Твоѥ на основи старих србско- словѣнских корѣнъ кованє синонимє (рєцимо вєτхословљє/ вєτхонаука као могућа истозначница за arheologiju) сє тамо наравно исто нє умєıу уочити.

Не гајим превелику наду у њекиј преврат и препород. Он ће се збити само ако се истиј збуде и у Бијелом Свијету. Већином наш чловјек навлачи на се онози одијело, које види, да се носи у оном Бијелом Свијету и што му он нуди, из тога и хлепа.
Што и како ће бити одређује тренд - једна силна струја, којој вођ није питање "разумно ли је? користно ли је?", него хлине бујица, а ти супротставиш ли се, изрод си и покидалац везе са социјалном средином.

Риједак чловјек умије поћутити чим се ја бавим и с којом милостју и преданостју тријебим зрно од кукоља и свако`но зрнце подједнако холим и волим.
И није да ненавидим ону ријечцу из инога племена - бо и они су људи, а ја с чловјеком волим дружити - него жалим за сваком оном рјечцом, која је мојему роду тисућами годин вијерно служила, а које се он сада одриче врзајући је у вјечно забивење.
Грехота је то тако и хаба голема, јере може се многа из старијех нашијех ријечи уз мало маштовитости преосмислити и наново употријебити.
Бити ће ми мило, ако који саплеменик поиште покоју неразумљену ријеч овога ми писања и буде пријазно изненађен, да она постоји, а остала му скривеном толика љета.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #110 послато: Новембар 01, 2022, 12:54:11 поподне »
Не гајим превелику наду у њекиј преврат и препород. Он ће се збити само ако се истиј збуде и у Бијелом Свијету. Већином наш чловјек навлачи на се онози одијело, које види, да се носи у оном Бијелом Свијету и што му он нуди, из тога и хлепа.
Што и како ће бити одређује тренд - једна силна струја, којој вођ није питање "разумно ли је? користно ли је?", него хлине бујица, а ти супротставиш ли се, изрод си и покидалац везе са социјалном средином.

Риједак чловјек умије поћутити чим се ја бавим и с којом милостју и преданостју тријебим зрно од кукоља и свако`но зрнце подједнако холим и волим.
И није да ненавидим ону ријечцу из инога племена - бо и они су људи, а ја с чловјеком волим дружити - него жалим за сваком оном рјечцом, која је мојему роду тисућами годин вијерно служила, а које се он сада одриче врзајући је у вјечно забивење.
Грехота је то тако и хаба голема, јере може се многа из старијех нашијех ријечи уз мало маштовитости преосмислити и наново употријебити.
Бити ће ми мило, ако који саплеменик поиште покоју неразумљену ријеч овога ми писања и буде пријазно изненађен, да она постоји, а остала му скривеном толика љета.

Како превести тренд (зезнуо си се  :)) на српски?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #111 послато: Новембар 01, 2022, 03:53:40 поподне »
Како превести тренд (зезнуо си се  :)) на српски?

 ;)

Sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok,
jer slušamo ploče i sviramo rok.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #112 послато: Новембар 01, 2022, 05:06:30 поподне »
;)

Sumnjaju neki da nosi nas pogrešan tok,
jer slušamo ploče i sviramo rok.

;D :D :D

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #113 послато: Новембар 01, 2022, 05:11:18 поподне »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #114 послато: Новембар 01, 2022, 06:01:13 поподне »
Тханкс на посведоченију :D

Славяно-английски ленгвиџ. Ленгвиџ нашега народа, да не кажем пипла.  ;D
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #115 послато: Новембар 01, 2022, 06:15:32 поподне »
Славяно-английски ленгвиџ. Ленгвиџ нашега народа, да не кажем пипла.  ;D
Тко није водио децу на загребачки велесајам тај не зна што је патња :)

Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #116 послато: Новембар 02, 2022, 07:12:43 поподне »
Како превести тренд (зезнуо си се :) ) на српски?

Ја то нє умѣм образложити на толико пѣснички вѣшт начин као сɣнце. Али ако ти ѥ убудућє нєкада збиља стало до избѣгавања англо- српскога, наравно тамо гдѣ ѥ могућє и ıош дозвољєно, а ти сє нє можєш присѣтити погодних словѣнско-србских исто- или близкозначниц нєкє єнглєскє, латинскє, турскє или било коѥ странє рѣчи, могао би провѣрити што ти нєки од слєдєћих папирних или мрєжних рѣчник и приручник савѣтуıу. У нєких сє нуди свє за чим би сє могло жудѣти: 1. дєфинициıа, 2. исто- и близкозначницє (чєсто мєђи њима има и словѣнскє), 3. єтимологиıа, порѣкло рѣчи. Мєђутим сє у других приручницѣх/ рѣчницѣх само нудє синоними, нрп. у Ћосићєвом рѣчнику. Можда ти ѥ свє ово вєћ познато, у том случаıу извини ми ово моѥ трабуњањє.

1)  Hrvatski jezični portal, https://hjp.znanje.hr/  Користна страница за проналажєњє єтимологиѥ око 95- 99 посто рѣчи, тако поњє сматрам, коѥ сє користє и у нашєм ѥзику. Такођє сє приказуıу истозначницє, близкозначницє (и многє словѣнскє) и дєфинициѥ.

2) Меджусловјанкы словник, https://interslavic-dictionary.com/ , нажалост ѥ количина рѣчи ıош прилично ограничєна, до сада само око 18 000. Порєд мєђусловѣнских израза сє можє прєглєдати како то гласи на свих иних словѣнских ѥзицѣх, мєђу њима ѥ наравно и србски. Даклє су домаћє истозначиницє туђица (ако постоѥ) у ѥдном рєдку навєдєнє и за србски ѥзик. Штовишє, мєђусловѣнски садржи односно употрєбљава многє рѣчи коѥ бѣху свакоднєвнє у старосрбском ѥзику прѣ наѥздє турака (нпр. словѣнско  р є м є с л о  умѣсто турскога  з а н а т а , или словѣнска  в ѣ ж а  имѣсто турскє  к у л є , итд.), па ѥ то нєкада занимљиво упорєдити.

3) Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Велики речник страних речи и израза. 6. издањє. Промєтєı. Ова ти књига приказуѥ изворну инострану рѣч из коѥ ѥ туђица извєдєна, тє дєфинициıу и могућє србскє синонимє. За онога коıи порєд туђиц тражи прикладан словѣнски начин изражавања зборєћи србкси, ова књига бити ћє у многих случаıих вєлика помоћ.

4)  Ћосић, Павле (2018): Српски речник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт. Такођє сıаıна ризница наших истозначница. Мним да би ово свака србска поридица трєбала посѣдовати, можда дажє и сваки поѥдинац.

5)  Клаıн, Иван (2016): Речник језичких недоумица. 13. издањє. Промєтєı. Ово дѣло прєдставља многє могућности, како сє нєшто можє бољє и исправниѥ рєћи. Штовишє, оно описуѥ броıних наших рѣчи и израза, с коıима сє понєки сувишни и излишни англицизам, латинизам или гєрманизам можє вѣшто заобићи.Можда, или да радиѥ кажєм надамо сє, у таı списак ћє сє скоро уврстити и сунчєв рѣчник.

Є, на концу ıош мало нєшто о трєнду [єнгл. trend]. Као за многє туђицє сє то у нашєм ѥзику тєжко даѥ изразити само с ѥдноı рѣчıу. Но, употрєба дваıу рѣчи умѣсто ѥднє нє би трєбало прєдстављати икаквє манє или нєдостаткє. Можєш trend у нєких случаıих казати и на слѣдєћє начинє с тананими разликами у значєњу:

    i.      прєовлађуıућа тєжња, општа склоност, поıава, стрємљєњє
   ii.     cмѣр развоıа, правац развоıа
   iii.    бити у трєнду — бити у току, пратити тєхничка достигнућа/ моду
« Последња измена: Новембар 02, 2022, 07:26:31 поподне Бєз мѫкꙑ нємаѥ наукꙑ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом петарско- бечком вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Gorance

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 692
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #117 послато: Новембар 03, 2022, 03:00:02 поподне »
Ја то нє умѣм образложити на толико пѣснички вѣшт начин као сɣнце. Али ако ти ѥ убудућє нєкада збиља стало до избѣгавања англо- српскога, наравно тамо гдѣ ѥ могућє и ıош дозвољєно, а ти сє нє можєш присѣтити погодних словѣнско-србских исто- или близкозначниц нєкє єнглєскє, латинскє, турскє или било коѥ странє рѣчи, могао би провѣрити што ти нєки од слєдєћих папирних или мрєжних рѣчник и приручник савѣтуıу. У нєких сє нуди свє за чим би сє могло жудѣти: 1. дєфинициıа, 2. исто- и близкозначницє (чєсто мєђи њима има и словѣнскє), 3. єтимологиıа, порѣкло рѣчи. Мєђутим сє у других приручницѣх/ рѣчницѣх само нудє синоними, нрп. у Ћосићєвом рѣчнику. Можда ти ѥ свє ово вєћ познато, у том случаıу извини ми ово моѥ трабуњањє.

1)  Hrvatski jezični portal, https://hjp.znanje.hr/  Користна страница за проналажєњє єтимологиѥ око 95- 99 посто рѣчи, тако поњє сматрам, коѥ сє користє и у нашєм ѥзику. Такођє сє приказуıу истозначницє, близкозначницє (и многє словѣнскє) и дєфинициѥ.

2) Меджусловјанкы словник, https://interslavic-dictionary.com/ , нажалост ѥ количина рѣчи ıош прилично ограничєна, до сада само око 18 000. Порєд мєђусловѣнских израза сє можє прєглєдати како то гласи на свих иних словѣнских ѥзицѣх, мєђу њима ѥ наравно и србски. Даклє су домаћє истозначиницє туђица (ако постоѥ) у ѥдном рєдку навєдєнє и за србски ѥзик. Штовишє, мєђусловѣнски садржи односно употрєбљава многє рѣчи коѥ бѣху свакоднєвнє у старосрбском ѥзику прѣ наѥздє турака (нпр. словѣнско  р є м є с л о  умѣсто турскога  з а н а т а , или словѣнска  в ѣ ж а  имѣсто турскє  к у л є , итд.), па ѥ то нєкада занимљиво упорєдити.

3) Клаıн, Иван; Шипка, Милан (2012): Велики речник страних речи и израза. 6. издањє. Промєтєı. Ова ти књига приказуѥ изворну инострану рѣч из коѥ ѥ туђица извєдєна, тє дєфинициıу и могућє србскє синонимє. За онога коıи порєд туђиц тражи прикладан словѣнски начин изражавања зборєћи србкси, ова књига бити ћє у многих случаıих вєлика помоћ.

4)  Ћосић, Павле (2018): Српски речник синонима. 2. издањє. Промєтєı, Корнєт. Такођє сıаıна ризница наших истозначница. Мним да би ово свака србска поридица трєбала посѣдовати, можда дажє и сваки поѥдинац.

5)  Клаıн, Иван (2016): Речник језичких недоумица. 13. издањє. Промєтєı. Ово дѣло прєдставља многє могућности, како сє нєшто можє бољє и исправниѥ рєћи. Штовишє, оно описуѥ броıних наших рѣчи и израза, с коıима сє понєки сувишни и излишни англицизам, латинизам или гєрманизам можє вѣшто заобићи.Можда, или да радиѥ кажєм надамо сє, у таı списак ћє сє скоро уврстити и сунчєв рѣчник.

Є, на концу ıош мало нєшто о трєнду [єнгл. trend]. Као за многє туђицє сє то у нашєм ѥзику тєжко даѥ изразити само с ѥдноı рѣчıу. Но, употрєба дваıу рѣчи умѣсто ѥднє нє би трєбало прєдстављати икаквє манє или нєдостаткє. Можєш trend у нєких случаıих казати и на слѣдєћє начинє с тананими разликами у значєњу:

    i.      прєовлађуıућа тєжња, општа склоност, поıава, стрємљєњє
   ii.     cмѣр развоıа, правац развоıа
   iii.    бити у трєнду — бити у току, пратити тєхничка достигнућа/ моду

Јесам за што већу чистоту језика док то не пређе у неку комендију.Иначе, слажем се да смо требали да оставимо јат. Овако,на прву делује блесаво,али мислим да би били уједињенији,тј мање неког локал патриотизма.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #118 послато: Новембар 03, 2022, 04:08:05 поподне »
Славяно-английски ленгвиџ. Ленгвиџ нашега народа, да не кажем пипла.  ;D

Пита мене мали син Велибор " тајо, а шта је то вјерник?". Речем ја њему "сине, то ти је човјек који вјерује."
А он ће мени "тајо, а када ми четамо на виберу, онда сам ја четник, зар не?".
Гледам га онако надоље и послије уздаха одповијем " јеси, сине, четник си!".
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Чистота језика на примјеру разних европских народа
« Одговор #119 послато: Новембар 03, 2022, 04:12:26 поподне »
Ја то нє умѣм образложити на толико пѣснички вѣшт начин као сɣнце.

Дружино, прочитај ово па ћеш и ти заумјети  ;)
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%B5%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5_%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5

погодних словѣнско-србских исто- или близкозначниц

Њешто не ваља с том ријечју близкозначница. Ближе природному начину творења ријечи у нашему народу би било -значеница,
па ти сада гледај воља ти једнакозначеница, истозначеница, равнозначеница итд.
А ти можеш себи дати и мало слободе па за синоним рећи истосмислица, јербо има исти смисао.
« Последња измена: Новембар 03, 2022, 04:22:08 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?