А који би то био језик? Старонордијски? Опште је позната ствар да су Нормани (ако мислимо на праве Нормане и не мешамо их са Викинзима) говорили старофранцуским језиком, односно његовом нормандијском варијантом.
На тај начин (силовање) су многи покушавали да објасне одређене необичне хаплогрупе, међутим то је најлакше и обично најнетачније решење, што се врло брзо покаже када се гледа целокупна слика. Ако ћемо тако гледати, онда и најбројнију I2a YP196 можемо повезати са неким "старогерманским силоватељима" над прасловенским женама. Мало озбиљности није наодмет.
Поменух ли игде силовање? Имах у виду то да је у средњем веку важило обичајем гостоприимства снабдети веома важне госте девојкама, које су често биле и од важна рода. Овакви чинови представљали су наду за те ситне велможе, да се ороде с неким важнијим родом. И пре него нетко почне изискивати указатеље на то, дајем на приклад самога василевса који је подавао своје кћери што Куманима, што Србима, што Русима и свима онима који су некада нападали а данас се диче двоглавим орлом Византа.
Само што, подметајућ кћи некому, некада попаднеш у мету а некада не, те ти кћи остане с ванбрачним чедом.
Мислим на у науци тзв. старонордијски језик, што је исто што и нормански или норски који се је протезао на копну до 1350 након чега се је растекао у множство говора, а на Исланду и Фарејима продужава постојати у једва ли измењеном облику и до данас.
У Косте Порфиророднога при описању путја из Варег (земље Варега) у Грке (земљу Грка) наводи како се слапи или прази на Дњепру називају по русски и по словенски, при чем језик варега се назива русски, а језик источних словена словенски.
Испис из русске летописи
Бѣ путь изъ варѧгъ въ греки . и изъ грекъ по днѣпру . и верхъ днѣпра волокъ до ловоти . [и] по ловоти внити в Илмерь ѡзеро великоє . из негоже ѡзера потечеть волховъ и вътечеть в озеро великоє нево . [и] того ѡзера внидеть оустьє в море варѧжьскоє . и по тому морю ити до рима а ѿ рима прити по томуже морю ко цр҃югороду а ѿ цр҃ѧгорода прити в понотъ морѧ в неже втечет днѣпръ рѣка.
Испис назвања днепарских прагова на русском или нордском
Ἐσσουπῆ (Ves uppi), Οὐλβορσί (Holmfors), Γελανδρί(Gellandi), Ἀειφόρ(Ei-forr), Βαρουφόρος(Brafors), Λεάντι(Leandi), Στρούκουν (Strykene).
Јоште имах у виду да су се русски вареги женили искључиво девојкама других руса или пловили у своју нордску домовину по своју жену и тако све до кршћења Руси, а к тому исто наводе и арабски путописци.
Како било да било, ја немам начина доказати, је ли било овако или онако, јесу ли Новљани потомци нордијца са нордијском свешћу или генетскога нордијца васпитанога у словенском духу. Своју мисао исказах с намерењем указати на то да је ваш спор полагахно преточио се у маштовито нагађање и само што није постао митологија. Што не знам, то не знам и нема смисла копати се у недоглед могућности, но се ваља уставити и установити где је граница безбедности. Безбедно је рећи, да су Новљани генетски потомци нордијаца, а све остало је маштовитост.