Аутор Тема: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство  (Прочитано 6008 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1140
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #20 послато: Јун 26, 2022, 06:12:28 поподне »
Я се не гадим коришћења србских рѣчий, па ни од оних тршићким изродом жигосаних као "словенске". Користим рѣчи йезика свойега народа, койега се не стидим. Као што се не стидим ни словенскога имена.
Не патим од потрѣбе исказивања свойега знања енглескога йезика, те да их умећем гдѣ год могаднем, као што чине наши новинари, и не само они. Стране рѣчи, биле оне турске, енглеске или латинске, користим само ако морам, односно ако никако другачийе не могу изрећи свойу мисао.
Људе койи се из петних жила труде бити већи Енглези од самих Енглеза не схватам. Я не бройим свойе рѣчи словенскога порѣкла па да после сваке йедне или двѣ морам ставити по йедну енглеску или латинску, ради "баланса", како бих се показао већим "Европейцем".

Ми живимо у земљи гдѣ новинарством влада просташтво найгоре врсте. Они од реда Скуштину ове земље (што йе њен уставни и законски назив) називайу енглеском речйу "parlament". Ако им већ смета наша "Скупштина" што йе не називайу онда "medzlis", "дума", "рада", "сейм", "Таг", "Сабор", "Собрање", "Yihui". Што новинарски простаци (исти они што широм Србийе аористе у исказах грађана замѣњуйу Брозовим презент-перфектом) положай прѣдсѣдника владе (што йе такође уставни и законски назив) прѣименоваше у "премийера", а не у "великога везира", "канцелара" или у "Zongli-я"?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #21 послато: Јун 27, 2022, 12:55:51 поподне »
Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. [...]


1) Чєхи и Словаки су доста вєћи чинстунци од Хрват и у току прошлых пєт столѣєћ чєшски ѥзиковѣди за новє поймовє дѣлатно измишљаху нѣколико тысєћи слова основани на староцркъвнословѣнском словосборѣ, за коѥ србскы и рускы ѥзык користают вєћином латинска, английска или нѣмачка слова. Хрвати су ту луду замисао одсутнє равнодушности прєма свом ѥзыку баш добили од Чєхъ,- и од тада ѥ вышє и нѣсут одбацили. Кратко: Чєхи биꙗху тадa, и у мало мањой мѣру йош и данас, найвєћи ѥзычни узори Хрватом.

2) Зато? Є, сада бы могли упытати: зашто сє Руси и Срби одлучишє против словѣнског слова, коѥ ѥ из постоѥћых словѣнскых корѣн врло лагко створити, и умѣсто њєга за грчко- нѣмачко »apoteka«, а и нѣколико дєсєтина тысєћ другых инозємых слов?

Дай да мало о том мозгамо и пытамо: Зато што нѣмачко слово лѣпшє описива значєњє тог пойма, а словѣнском нєшто нєдостаѥ? Зато што нѣмачка/ латинска/ английска слова бољє одговарают духу руског и србског ѥзыка нєго словѣнска слова? Зато што ѥ удобниѥ прѣузєти слова, коѥ су вєћ други дѣлатно измислили, да бы сє нє морало самостално работати на тым, уложити новац, єнєргию, мозг и врѣмє? Зато што ѥ нємогућє узєти напримѣр два постоѥћа слова словѣнског корѣна из своѥга ѥзыка и створити из тога ново слово с новым значєњєм? "Ѥзычны мутант", како га ти називаш. Напримѣр "огањ" (vatra нѣѥ словѣнско слово, нєго албанског порѣкла) и "мєтнути", и из тога као напримѣр Словєнци створити "огњємєт"? Руси радѣѥ користє унакажєно вєзсмыслєно нѣмачко слово "fejerverk" (нѣм. Feuerwerk, Feuer = огањ, Werk = дѣло, створєњє), зато што им ѥ словѣнско слово "нємогућа архаизациꙗ" или због другых разлог. Ни "fejer" нити "verk" у руском ѥзыкѣ имают икакво значєњє, то сут просто праздна мртва слова. Или ѥ истина нєка сасвим друга, ванѥзычна? Да ли ѥ употрѣба туђых слов, рєцимо латинскых/ францучскых/ нѣмачкых/ английскых из глєдишта многых Словѣн — данашљых и прошлых — израз високог "образовања"? Да сє свыма ꙗвно покажє уравєњ/ разину свог знања и стања у дружству и да сє кроз то ꙗсно расликуѥ од простог народа, койи чєсто нє влада французскым йли латинскым ѥзыком? Постоѥ разнє назнакє, койє наговѣштавают да тай "модєрны" протисловѣнскы дух/ одлукы против словѣнскых слов у руском и србском ѥзыку имают вышє психолошкє нєго ѥзычнє узрокє.

Ѥдан поучан примѣр: Свє до около 1680-тих годин огромны словѣнскы корѣн руског ѥзыка сє йош сматрао одлично подобан и способан за стварањє новых слов за новє поꙗвы из словѣнскых постоѥћых корѣн, и нико сє тада нѣѥ стидио за словѣнство у своѥм ѥзыкѣ. Исто тако као Французи у то врѣмє ствараху тисєћє новє слова на основѣ старо-французскых и латинскых корѣн. Мєђутым, с владою руског Цара Пєтра Вєликог свє сє промѣнило. Западна Європа бѣшє много развиѥниꙗ од руског царства, с односом на разна стручна подручꙗ, науку, тєхнологию, приврєду, дружство итд. Да бы руско царство дигао на уравєњ запада, Цар Пєтар извєдє многa прѣурєђєња и обновы, мєђу койых биꙗху и многє ѥзычнє обновє. Нажалост, Цара Пєтра мучашє жєстока чувства нєдовољност (свєга словѣнског) и комлєкси нижности ка западу. Mислєћи да ћє Русиꙗ постати сличниꙗ Нѣмачкой и Французской ако сє за новє поймовє употрѣбљавают изклучиво нѣмєчска и франдузска слова умѣсто словѣнскых, он нарєди/ намєтнє край словѣнског словотворѣња. Додатно он увєзє тзв. грађанскы "šrift" (нѣм. Schrift), тй. латинизована ћирилица, койи Руси йош и данас користают, па тако у пєтарско- бєчкой йош даљє латинизованой иначици и Срби.

Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #22 послато: Јун 27, 2022, 12:56:55 поподне »

Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).

По мєни никава нѣѥ грѣшка користити страни израз!! По мєни ѥ ѥдина грѣшка забрана умнгог словѣнског словотворѣња додатно до страног слова. Онай койи нє љуби словѣнска слова за новє поймовє, нєка има сву свободу у кориштєњу туђых. Али зашто бы, као србскы ѥзыковѣди, забранио порєд туђых слов, могућых словѣнскых? Ово што сє од врѣмєна Караџића свє до данас на србском тлу дєшава ѥ намєтањє искључиво туђєг. Или за колико новых поймова постоѥ у србском ѥзыку порєд туђых слов и словѣнскє истозначницє? Internet, lift, interfejs, mejn-strim, biciklo, računar, štampa, font, bekstejdž, itd.? Ѥли сє србском народу икада понудило словѣнскє истозначницє за ова нєсловѣнска слова, и тысєћих иных?

Йош ѥдном: Чєхи и Хрвати користают нѣколико тысєћых словѣнскых слов, койых чєшскы/ словачскы/ хрватскы ѥзыковѣди дѣлатно створишє. Лѣп примѣр ѥ познаты словачко- хрватскы ѥчычар Богослав Шулєк, койи ѥ вышє словѣнскых слова створио за хрватскы ѥзык нєго ико други. Нєка њєгова слова су сє каснѣѥ и захвално примѣла у србском ѥзыку. Овдѣ нѣколико примѣра њєговых "поймовных мутанта":

кисик, водик, угљик, обуꙗм (volumen), зрачєњє (radijacija), озрачѥ (atmosfera), ковинє (metali), слитина (legura), топломѣр (termometar), тлакомѣр (barometar), срєдство (medij), далєкозор (teleskop), нарѣчѥ (dijalekt), глазба (muzika), сустав (sistem), твртка (kompanija), зємљовид (karta), ситнозор (mikroskop), стисљивост (kompresibilnost), спойитост (kontinuitet), разпружљивост (ekspanzivnost), суонитост (kohezija), прионитост (adhezija), бугачљивост (kapilarnost), власатицє (kapilare), пружност (elastičnost), растєгљивост (plastičnost), скрљивост (apsorpcija), изхлапња (transpiracija), твориво (materijal), ꙗмаст (konkavan), бокат (konveksan), прозрачан (translucentan), итд.

Заисто страшнє измишљотинє ... нєподношљивє мутантє. Подробниѥ сє то можє напримѣр овдѣ прочитати и провѣрити:
https://hr.wikipedia.org/wiki/Bogoslav_%C5%A0ulek



Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс.

Хрвати нєкварє никакав "bilans", и туђицє су такођє дѣо њиховог говора. Али до сада йош нѣсам видѣо, да су порєд ново увєдєног словѣнског слова у току прошлых лѣт, али и ранѣйє, забранили туђє слово или га избацили из словника. Нє, тамо свако има избор измєђу вышє словѣнског говорєња, или вышє английско- латинског. У Србийи тога избора чєсто нєма, нѣѥ жєљєно да постийи.
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1791
  • I-A1328
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #23 послато: Јул 01, 2022, 05:04:34 поподне »
https://core.ac.uk/download/pdf/296575676.pdf

Цитат

Цитат
Поповић (1983: 50) је пишући о Српском рјечнику Вука Караџића пре тачно
тридесет година анализирајући судбину народне лексике Душановог законика на
основу грађе Српског рјечника извео закључак да „судећи по законику, српске
речи, нарочито кључни правни и друштвено-политички термини, брже су
изумирале у народу под Турцима него ли турцизми после ослобођења од Турака у
српскохрватском књижевном језику
”. А то у коликој су мери турцизми издржали
пробу времена потврђује податак да је од око 1750 турцизама, колико је
регистовано у Рјечнику из 1852. године, своје место у Речнику МС нашло око 1500
турцизама. На оваквом примеру се може увидети да су лексичке промене и њихов
динамизам често непревидиве, јер би било очекивано да је процес губљења
домаће лексике из лексичког фонда био знатно успоренији у односу на губљење
турцизама као страног лексичког слоја у српском језику. Турцизми којима су се
именовале реалије које нису до тада биле познате и који представљају делове
различитих терминолошких система опстајали су у језику, није им претило ишчезавање.
[/i]

Говорници српског језика их без обзира на
факторе какви су године, старости, пол, припадност одређеном крају, одређеном
друштвеном слоју и професији користе учестало: нпр. аждаја, бајат, баксуз,
бакар, барут, бибер, боја, бубрег, будала, буђ, бунар, бургија, гајтан, галама, див,
дуван, дугме, дурбин, душек, ђеврек, ђубре, инат, јастук, јорган, јоргован, јуриш,
каиш, кајсија, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, кичма, коврџа, кревет, креч,
кусур, кутија, лепеза, лимун, мајмун, маказе, марама, мердевине, минђуша,
намћор, олук, памук, папуча, пара, парче, патлиџан, пекмез, пешкир, пиринач,
пита, ракија, русвај, ршум, саксија, сандук, сарма, сат, сирће, скела, султан,
сунђер, сурла, табан, таван, тарифа, тезга, тепсија, тестера, топ, торба,
турпија, туршија, ћевап, ћумур, ћуп, фењер, фитиљ, хајдук, хир, чај, чарапа,
чарка, чаршав, чекић, челик, чесма, чизма, чорба, џаба, џезва, џеп, џин, џумбус,
шал, шамар, шатор, шах, шашав, шећер.

змај, устајао, несрећник, мијед, палипрах, папар, маст, исто, глупак, пљесњив, студенац, сврдло, уже (узје), вика, великан,
пушиво, пуце, двоглед, стеља, нека остане ђеврек, смеће, прекос, подухо, подглавач, духња, потрк,
ремен, кајсија, вратнице, кава, лажица, врећица, кестен, хрбтеница, кудра, постеља, клак, прок / лихва, ковчежац / кртица,
хладило, лимун, опица, ножице / резнице, убрусац, љестве, бисер, мрча, жлијеб, памук, постола, плат, дио, патлиджан, сладовар, ручник, рижа,
пита, извар, неред, метеж, грн, ковчег, голубци, часовник, киселина, скела, владика, спужва, хобот, гладно, горница ... ( не да ми се даље писат)

Све су ове ријечи наше народне и значе исто што и оне турске; па ко их сматра благом, нека их користи, а ко одпадом, нека користи турске.
Неће ни једному ни другому језик одсјећи за његов избор.
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #24 послато: Јул 21, 2022, 02:29:29 поподне »

Турцизми, хунгаризми, грєцизми, латинизми, гєрманизми, галицизми, англицизми  ...  свє ѥдно, богами, и свє ѥдно ѥли сє тичє назив падєж, мѣсєц, обућє, дружства, приврєдє или наукє, ѥрбо:

Своѥ нєћємо — туђє нє дамо!

« Последња измена: Јул 21, 2022, 02:32:04 поподне Бєз мѫкы нємаѥ наукы »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже Srkaaa

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 80
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #25 послато: Фебруар 18, 2023, 07:43:00 пре подне »
Требају се дозвати језикословци да о овоме расправе. Макар о творењу речи које могу заменити туђице. Не морају се оне нужно скратити из нашег језика.

Али да свака туђица има свог српског клона у нашем језику, али свака. Требају се језикословци обавезно позабавити тиме.

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1791
  • I-A1328
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #26 послато: Јун 23, 2023, 02:01:56 поподне »
Ако ко жели изразити одређене интернационализме или оријентализме с било кога стручнога поља на србски, не само ријечи него и цијеле изразе и структуре,
може предложити овдје, а ја ћу промозгати не бисмо ли нашли достојно рјешење. Паке ви ријешите свиђа ли вам се или је јалово дјело.
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #27 послато: Август 16, 2024, 02:59:08 пре подне »

[...] Када су људи туцали жито па је остајао тако ситан прах који их је напоминао на спаљ, то су назвали паспаљ - као спаљ али није спаљ. Зашто би ти сада навлашт измишљао, да је паспаљ тобоже готски или дакијски хот-дог, ако се та ријеч сасвим уклапа у србске механизме творбе ријечи и по кроју и по значењу?

Е тако исто и ти, брука те не знала, чиниш са ријечима пасрб и србин те иштеш врага ђе га нема;


А да је стародријевни крој по којем се ријечи творе тачан, показују ти ови примјери:
пабирати - скупљати остатке на њиви послије убира,
паведрина - када је облачно па се мало лажно разведри,
паобјед - када мало ручкаш али није прави објед,
пародак - незрео виногра, паспаља - ситна подпира, која није баш права спаља, али послужи;
патворити - творити нешто лажно слично првом, фалсивиковати; као и паспаљ!

Примјењивајући то творило грађења домаћих ријечиј помоћу наше древне рјечце па- даље и шире, чини ми се да нам се отварају двари за изражавање много чега нова, за што нам језик до сада можда јоште није био способан у тој мјери,— принајмање користећи словјенски слој језика. Ево по која замисао. Несловјенске ријечи пишем латиницом, лагкше прјепознатљивости ради:

  • патворина, кривотворина — falsifikat
  • павијест, павест — fake news, лажне вијести
  • павијед, павед¹ — šarlatan, варалица
  • павјешт / павешт - њетко прјетварајући се да је вјешт или обучен гледе њечега. Сљедствено је павијед углавном павјешт.
  • паспис, падјело / падело — plagijat
  • паписати, падјелати / паделати (?) — plagirati
  • ...

Ако његде погријеших, свободно исправи што не ваља.

¹ што се коријена -вијед тиче, за оне не прјепознајуће га: познат је из ријечиј попут приповиједати, приповиједка, свједок, свједочанство ... ; значење: виједјети / ведети = знати, виједа / веда = знање, језиковијед / језиковед - језикословац, језиковиједје - језикословље, ...
« Последња измена: Август 16, 2024, 03:00:59 пре подне Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ »
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #28 послато: Септембар 19, 2024, 10:26:30 пре подне »
Ёште по коя могꙋща примѣна честице па- ꙋ србском єзикꙋ:
falsifiable = патворлїв,
unfalsifiable = непатворлїв
falsified = патворен, кривотворен, falsifikovan
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1791
  • I-A1328
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #29 послато: Септембар 19, 2024, 05:01:55 поподне »
Ёште по коя могꙋща примѣна честице па- ꙋ србском єзикꙋ:
falsifiable = патворлїв,
unfalsifiable = непатворлїв
falsified = патворен, кривотворен, falsifikovan


Мали чланак о приставку па- и употреби у русском језику.


https://gramota.ru/biblioteka/spravochniki/slovar-spravochnik-neprostye-slova/paobed#:~:text=%D0%9F%D0%90%2D%20%5B%D0%BF%D0%BE%D0%B4%20%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80.%5D,%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83%E2%80%93%D0%BD.%2C%20%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80.

Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"

Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #30 послато: Октобар 17, 2024, 03:14:51 поподне »

Мали чланак о приставку па- и употреби у русском језику.


https://gramota.ru/biblioteka/spravochniki/slovar-spravochnik-neprostye-slova/paobed#:~:text=%D0%9F%D0%90%2D%20%5B%D0%BF%D0%BE%D0%B4%20%D1%83%D0%B4%D0%B0%D1%80.%5D,%D1%87%D0%B5%D0%BC%D1%83%E2%80%93%D0%BD.%2C%20%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%80.


Хвала на прослѣдници.

Нѣсам знао да именички прѣдметак па- наизглед и у саврѣменном русском језику већма нѣје творбено плодан. Остале су Русом даклѣ само оне рѣчи с тѣм прѣдметком, које су наслѣдили из ранѣјих столѣћа. А и умѣсто тѣх рѣчиј (нпр. паобѣд = не прави обѣд, већ само оброк међу зајутарком и правим обѣдом), се данас, чистећи језик од свега излишна (или од самога себе, тко то зна?), често користе изражајнѣје нове русске рѣчи (нпр. ланч), како наводи чланак.

Овдѣ ти језгровито саже разна можна значења прѣдметка па- :


Удаљиш ли оно па- онда се губи значење лош, некористан, нежељен или псеудо- [...]


У чланку наведени примѣри из русскога језика, попут ...
  • пасынок = усвојени син (пасинак); пасторак
  • падчерица = усвојена кћер (пакћер); пасторка
  • паводок = приврѣменно присутство воде
  • паобед (данас у русском само «ланч») = не прави обѣд (ручак), већ само (мањи) оброк међу зајутарком (зајутрак = први оброк дана) и правим обѣдом. Что је у Руса «паобед» је у нас заправо доручак, који се једијааше као уторо јело дана послѣ зајутарка али прѣђе обѣда, то јест прѣђе ручка.
  • паужин (данас у русском само «Файв-о-клок») = не права вечера, већ само (мањи) оброк међу обѣдом и вечером (рус. ужин = срб. вечера).
  • патрубок = огранак цѣви, цѣвни огранак (рус. трубка = срб. цѣв)
  • пасмурный = облачан, суморан, мрк, мрачан
  • паклен (дерево) = дрѣво налик јавору, које пак нѣје јавор
  • пагруздь (гриб) = печурка налик «млѣчне печурке», али нѣје та

... упућују на то, да Руси тај именички прѣдметак па- углавном користе у значењу pseudo, даклѣ посве neutralno, а не нуђно у negativnom или погрдном смислу па- = лажан, неистинит, некористан. Описује се просто особа или ствар, која по сућини нѣје баш једнака нѣкој другој особи или ствари, прѣмда је налик њој.

Покушавам најти, по узору на горѣ наведене рѣчи, ваљан примѣр за наш језик. Рецимо, могао бих ли нѣкога, бивши ми у дѣтинству као дѣд но без крвнога сродства, назвати падѣдом? И что се јоште питам: изкључује ли у језику присутство negativnih значења — па- = лош, некористан, нежељен, лажан, неистинит — узпоредно постојање neutralnoga значења «pseudo», и обврнуто? Ако би одвѣт на ово питање био «не!» (једно не изкључује ино), онда бисмо у србском језику могли имати рѣчи попут
  • паизданак
  • патворити, патворина, патворен, патворљив / непатворљив,
  • павѣст, павѣд, павѣшт
  • паведрина,

 с већма negativnim призвуком, поред рѣчиј neutralne konotacije, бивше у току овога разговора јуре спомѣнуте:
  • пасинак (+ пакћер, паотац, паматер, пародитељи, падѣд)
  • паспаљ / паспаља
  • пародак
  • паобѣд (+ павечера)

Что мниш о свем овом?
Краткo помоћно упутство за читање неколико букви изворне ћирилице и поређење с латинизованом вуковицом
-    ⲁ  ⟷  a
-  Є є ⟷ Е е
-  І ı / Й й ⟷ Ј ј
-  Ꙗ ꙗ ⟷ Ја ја
-  Ѥ ѥ ⟷ Је је
-  Ю ю ⟷ Ју ју
-  Ѣ ѣ (јат) ⟷ и (икавица)/ е (екавица)/ (и)је ((и)јекавица), [æ] (првобитни звук у старословѣнском)
-  Ꙑ ꙑ (Ы ы), [ɨ], затворени средишњи незаокружени самогласник, негдѣ између "и" и "е"

Ван мреже ⲥуⲛцⲉ

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1791
  • I-A1328
Одг: Лингвистички пуризам - Језичко чистунство
« Одговор #31 послато: Октобар 18, 2024, 02:27:16 поподне »



... упућују на то, да Руси тај именички прѣдметак па- углавном користе у значењу pseudo, даклѣ посве neutralno, а не нуђно у negativnom или погрдном смислу па- = лажан, неистинит, некористан. Описује се просто особа или ствар, која по сућини нѣје баш једнака нѣкој другој особи или ствари, прѣмда је налик њој.


Что мниш о свем овом?


Драги мој сарадниче,


па- је приставак који сеже из далеке прабалтословенске прошлости; па- и по- имају један те исти коријен, само је па- остало па- зато што је вазда под гласним ударом (акцентом), а по- је безударно. У литавском они гласе- и pa-.  При том се каже за pā- prefix to many bases, with general meaning of “in the nature of, having the quality of.” О значењу и употребљивости у русском језику Толковый словарь Ефремове каже следеће:


Цитат
ПА- предлог слитный, образовавшийся из по; выражает: под, недо, последствие или униженье, низшую степень, и всегда берет на себя ударенье, напр. пабедить, паводок, пагуба; пащенок, пачеси, падчерица, пасынок. Вообще, предлог этот больше любят на севере.Источник: https://gufo.me/dict/dal/%D0%BF%D0%B0


Савремене концепте негативности и позитивности не можеш примјенити на ријечи које су настајале када ти концепти нису били знани. "Негативно" може значити велики спектар ствари, а па- може закрзнути дио њих, али не све. У вријеме настанка нашега прајезика важни су били концепти употребљивости или неупотребљивости, пожељности или непожељности, истине или лажи, исправности или неисправности и то су могли индиковати разним приставцима. Тако би по обичају приставак био -ба ( молба, гостба (>гозба), вјештба (>вјежба), судба, ходба, гудба, резба, палба итд. али ако је својство непожељно приставак користи се приставак -оба, нпр. тегоба, тјескоба, тјесноба, чароба ( од тога је чаробњак), скврноба, худоба, злоба, ругоба. Исто у русском мольба, судьба, журьба, гоньба, али непожељне особине жадоба, жалоба, худоба, хвороба. Већина придјева гради се типом -р-, -н- или -ив- ( а) добар, оштар, модар, бодар, б) гладан, слободан, плодан, чедан, биједан ц) милостив, родољубив, неизрецив) али неке непожељне особине или рецимо особине када нешто није како треба, гради се с помоћу -ав- ( мрша = лешина > мршав, губав, гњецав, траљав, шкиљав, мрљав, прљав, шугав, длакав, мањкав, ћорав, ћелав, храпав, трапав, жилав, блесав, крастав, шашав, бљутав.
Најдеш ли се у њекој великој биједи,
не реци "Свевишњи, имам велику биједу!"
реци "Биједо, имам великога Свевишњега!"