https://core.ac.uk/download/pdf/296575676.pdf
Поповић (1983: 50) је пишући о Српском рјечнику Вука Караџића пре тачно
тридесет година анализирајући судбину народне лексике Душановог законика на
основу грађе Српског рјечника извео закључак да „судећи по законику, српске
речи, нарочито кључни правни и друштвено-политички термини, брже су
изумирале у народу под Турцима него ли турцизми после ослобођења од Турака у
српскохрватском књижевном језику”. А то у коликој су мери турцизми издржали
пробу времена потврђује податак да је од око 1750 турцизама, колико је
регистовано у Рјечнику из 1852. године, своје место у Речнику МС нашло око 1500
турцизама. На оваквом примеру се може увидети да су лексичке промене и њихов
динамизам често непревидиве, јер би било очекивано да је процес губљења
домаће лексике из лексичког фонда био знатно успоренији у односу на губљење
турцизама као страног лексичког слоја у српском језику. Турцизми којима су се
именовале реалије које нису до тада биле познате и који представљају делове
различитих терминолошких система опстајали су у језику, није им претило ишчезавање.
[/i]
Говорници српског језика их без обзира на
факторе какви су године, старости, пол, припадност одређеном крају, одређеном
друштвеном слоју и професији користе учестало: нпр. аждаја, бајат, баксуз,
бакар, барут, бибер, боја, бубрег, будала, буђ, бунар, бургија, гајтан, галама, див,
дуван, дугме, дурбин, душек, ђеврек, ђубре, инат, јастук, јорган, јоргован, јуриш,
каиш, кајсија, капија, кафа, кашика, кеса, кестен, кичма, коврџа, кревет, креч,
кусур, кутија, лепеза, лимун, мајмун, маказе, марама, мердевине, минђуша,
намћор, олук, памук, папуча, пара, парче, патлиџан, пекмез, пешкир, пиринач,
пита, ракија, русвај, ршум, саксија, сандук, сарма, сат, сирће, скела, султан,
сунђер, сурла, табан, таван, тарифа, тезга, тепсија, тестера, топ, торба,
турпија, туршија, ћевап, ћумур, ћуп, фењер, фитиљ, хајдук, хир, чај, чарапа,
чарка, чаршав, чекић, челик, чесма, чизма, чорба, џаба, џезва, џеп, џин, џумбус,
шал, шамар, шатор, шах, шашав, шећер.
змај, устајао, несрећник, мијед, палипрах, папар, маст, исто, глупак, пљесњив, студенац, сврдло, уже (узје), вика, великан,
пушиво, пуце, двоглед, стеља, нека остане ђеврек, смеће, прекос, подухо, подглавач, духња, потрк,
ремен, кајсија, вратнице, кава, лажица, врећица, кестен, хрбтеница, кудра, постеља, клак, прок / лихва, ковчежац / кртица,
хладило, лимун, опица, ножице / резнице, убрусац, љестве, бисер, мрча, жлијеб, памук, постола, плат, дио, патлиджан, сладовар, ручник, рижа,
пита, извар, неред, метеж, грн, ковчег, голубци, часовник, киселина, скела, владика, спужва, хобот, гладно, горница ... ( не да ми се даље писат)
Све су ове ријечи наше народне и значе исто што и оне турске; па ко их сматра благом, нека их користи, а ко одпадом, нека користи турске.
Неће ни једному ни другому језик одсјећи за његов избор.