Лингвистички пуризам - Језичко чистунство

[Срка]

Потпуно подржавам да се све туђице замене домаћим словенским и српским речима. Тиме бисмо добили много развијен језик, па чак и убрзанији напредак језика и творење нових речи, а најбитније је то што не би постојало пуно непознатих речи.

Значи, свако ко и не зна шта је авион, знао би шта је зракоплов или ваздухоплов, значи нешто што плови ваздухом, тј. лети.

[Romanijski]

 Језичка питања јесу значајна. Па би се осврнуо на ,,вулгарности".  Ако се нађете на суду смијете да употребите латинске изразе и  то је прихватљиво. Српски ријечник ту не помаже без обзира што је уставом загарантовано језик и писмо.
Можда се неко писминији на ово питање осврне да нас поучи...

[Nebo]

Начелно се слажем да користимо наше србске, словенске речи наместо туђица, које су се, на жалост, веома уобичајиле у нашем говору. Некада баш и немамо избора. Можемо уместо "авион" рећи "ваздухоплов", али како ћемо назвати "бојлер" или "веш машину"? О аутомобилу и свим његовим деловима да не причам... Треба имати мере и у томе. Нећемо попут оних суседа на запад, смишљати глупости попут "зракомлата" и сл.

[Nebo]

Било би лепо барем у топонимији направити неки корак, па вратити неке старе србске топониме, наместо турцизама, тако да се измене називи градова и вароши као што су Шабац, Ћуприја, Куршумлија и разне "паланке" и "ханови"... Нема тога много, али би ваљало ишчистити. Нови Пазар,... то сигурно не би било лако...

[Exiled]

Било би лепо барем у топонимији направити неки корак, па вратити неке старе србске топониме, наместо турцизама, тако да се измене називи градова и вароши као што су Шабац, Ћуприја, Куршумлија и разне "паланке" и "ханови"... Нема тога много, али би ваљало ишчистити. Нови Пазар,... то сигурно не би било лако...

Кад одеш на спавање вечерас спустићеш главу на турцизам и покрићеш се турцизмом а сабајле кад на џаду крочиш не можеш никуд без туђица. Зато је боље не чачкати мечку да не би завршили са спаљивањем књига.

[ДамјанЋ]

То значи да би требали преводити Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића који је пун германизама?

http://www.branatomic.com/rukse/ruknew/prevod/rudz_prevodS.php?a=1

[Срка]

Ја се не противим само туђицама у последњих 100, 150, већ се противим туђицама од почетка повести.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Србски јєзик, чистинство и протисловјєнска кампања Срба

Пријатєљски поздрав свима,

у овом послању користим ћириличскє буквє й = ј, я = ја, ѣ = јє/ијє, ѣ = јє/ијє, ю = ју, и грчку нагнуту букву δ = д (<-- d, лат.), зато што (принаймањє) овдѣ посѣдуйєм ту слободу изражєња и зато што ми нє причињава задовољство мѣшати ћирилицу и латиницу (ј), или дригачийє рєчєно сузбияњє ћириличских букв ради латиничских. Срби вєћ користє латиницу порєд ћирилицє, па нє разумѣм, зашто додатно до тога загађиваю, смањиваю и понижаваю свою ћирилицу. Асимилация? Самоодрицањє? Самомржња? Уздигнућє Вука Караџића прєко сваког здравог собствєног умовања? Я нє вѣм/ познайєм разлог. Али добро, то сада нийє прєдмєт овє бєсѣдє.

Нє савладам србски йєзик као да ми йє матєрњи, али ипак жєлим описати свойє глєдиште на прєдмєт йєзичког чистинства (»пуризма«) и на протисловѣнских наклоностьах Србов и у србском йєзику. Такођє жєлим одговорити на класичнє и уобичайєнє »аргумєнтє« многих Србов и србских йєзикословцєв, када самоувѣрєно разясниваю зашто су за новє поймовє само и искључиво дозвољєни изрази, койи су створили и измислили Нѣмци, Французи или Амєриканци/ Британци, али истоврємєно новє рѣчи, койє би Срби сами могли смислити за свой йєзик, ни у ком случаю смию бити дозвољєнє, свєйєдно колико разумнє и освѣтљуюћє онє билє! Йєр то би било »намєтањє« и даклє »нєподношљиво«. Да ли йє примањє туђих рѣчи у вѣшτачко πρисиљєной трєнутной одсутности властитих словѣснко- србских рѣчи мањи обим намєтања? То ћє мо йош видѣти у даљєм току овога записа (подсѣтимо сє овдѣ и нинѣ на чинѣницу, да йє одсутност србских рѣчи просто послѣдица протисловѣнског дѣловања у србских свєучилиштах, койа йє почєла с Вуковим йєзичним прєурєђєњєм). Новє словѣнско- србскє рѣчи, смишљєнє од србских умова? Садржайно одзив просѣчног србског йєзикословца приповѣда измєђу рєдов »Ни у ком случаю, па нисмо ми полудѣли да сами градимо свой йєзик!! Србски йєзик наравно нєградє Срби, нєго га само смию унапрєдити Нѣмци и Енглєзи, йєрбо йєдино они знаю како сє смишљаю новє погодне рѣчи и како сє употрєбљава ону ствар, коя сє налази измєђу дєсног и лѣвог ува.« Толики краян йє србски отпор прєма собствєном стварању нових словѣнско- србксих рѣчи, да то из мойє тачкє зрѣња мєђава (граничи) на болєстну самомржњу и самоодрицањє. Нарєдно ћу прво обяснити свою мисаону слику, свою прєдставу о будућности србског йєзика, коя йє много вишє уравнотєжєна и мањє крайна од садашњєг йєзичког протисловѣнског єкстрємизма из Бєограда. Затим ћу дати свой одговор на србскє »аргумєнтє« против творєња срвских собствених рѣчи.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Уравнотєжєно изображєњє и способ за прийєм нових рѣчи у србском йєзыку

Я нисам йєзички крайнєц, у никаквом смислу. Нити у словєначком и хрватском чистинском (пуристичком) смислу, нити у србском (и нажалость такођє саврємєном русском и пољском) самоодрицаюћєм протисловѣнском смислу. Кључна йєдначина за избѣгавањє било койих йєзичких крайности гласи
   нови/ страи поям 
    =  туђицє +(!!!) новотворєнє/ опєт нађєнє словѣнско- србскє истозначницє.


Прєсудно и мѣродайно йє, да сє ни йєдан Србин нє присиљава на употрєбу искључиво йєдног или другог начина изражавања, йєр би то стварно било намєтањє. Нити латинско- гєрмански начин говорєња србског нє трєба бити забрањєн, нити словѣнски! Свако нєка одлучуйє сам за сєбє, кою од понуђєних могућности он/ она жєли користити.

Нажалост србски »лингвисти« Србє — почєћи од Вуковог прєурєђєња србског йєзика — до сада и такођє у овом трєнутку вишє или мањє бѣсно присиљаваю на кориштєњу искључиво латинско- гєрманских рѣчи за нєколико дєсєтина тисућих поймов, бєз да им жєлє понудити разумнє словѣнскє истозначницє. Нийє да нє могу, нєго намѣрно не жєлє . То йє намєтањє, то йє йєзички єкстрємизам,- намѣрно нє дати народу никаквог другог избора, па да йє присиљєн на говорєњу англо- гєрмано- србског йєзика. Да то сажмєм у йєдной рєчєници: србски йєзикословци сє δѣлаτно (активно) одлучиваю за отпор и нєизговорєну забрану творєња словѣнско- србских истозначница додатно до постойєћих туђица, и ако то уопштє нєма логичног и умног разлога. Избор увѣк постийи. Србски йєзик йє толико богат, да близу за сваку туђицу можє наћи свою словѣнску дивну и дубокоумну истозначницу, много бољє и лѣпшє нєго што йє та чєсто навєдєна словѣснко- хрватска истозначница зρакомлаτ за грчку рѣч хєликоπτєρ. А ако сє нє можє наћи рєшєњє собствєним снагама, зашто Срби увєк тєжє ка грчком, латинском, єнгєском или нѣмачком йєзику (само да нє будє словѣнско?!)? Зашто нє поглєдати, шта други словѣнски йєзици могу понудити? Напримѣр йє словѣнска истозначница за рѣч хєликоπτєρ, κοю вєћина Словѣнов користи, веρτолёτ/ веρτолеτ (русски, бѣлорусски, украйински, български, и такођє мєђусловѣнски йєзык, види напримѣр под свєзом interslavic-dictionary.com). У србском йєзику би прєма томє рѣч вρτолєτ додатно до хєликоπτєρ (нє као замѣна за њу, да нєби било намєтања!!) била могућа и разумна. Нѣмачка равномѣрница (»єквивалєнт«) за хєликоπτєр йє Hubschrauber, коя има прилично слично значєњє као вρτолєτ у словѣнских йєзиках. Мєђу свих Словѣнов, Срби сє чєсто най жєшћє борє против собствєног творєња словѣнских истозначника, као што йє тай мали примѣр разяснио. Они су од свих (!) Словѣна йєдини, койи нємаю свой словѣнски израз за хєликоптєра. Такви примѣри су многобройни.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

За нєколико тисућих нових поймов из приврєдє, политикє, друштва и тєхнологийє ...
Нѣмци сртвараю свойє собствєнє нѣмачкє истозначницє додатно до єнглєских туђица, бєз икаквог йєзичког єкстрємизма,

• Французи свойє францускє,
• Грци свойє грчкє
• Словєнци свойє словѣнско- словєначкє,
• Хрвати свойє словѣнско- хрватскє,
• Чєхи свойє словѣнско- чєшскє,

само Србам, Руссам и Пољакам йє одвратна и нєподношљива замисао, укључити свой мозак и створити свойє собствєнє рѣчи додатно до туђих. Занимљива йє чињєница, да вєћина народов, койи ствараю или »измишљаю« (како многи на овом форуму љубє казати) свойє собствєнє рѣчи, имаю односитєљно високо просѣчно образовањє. А супротно тим, народи с агрєсивним одпором прєма творєњу собствєних рѣчи, чєсто сє одликоваю кроз просѣчно низку разину образовања. Вєћина њихових грађана и нє зна и нє умѣ разликовати, шта йє собствєна рѣч, а шта туђа, па и нє разумѣю значайность творєња собствєних рѣчи за нѣгу и охрани свойєг свойства и идєнтитєта као народ. Одпор прєма властито творєном йє чєсто вєлики, зато што сє значайност свакє успѣшно творєнє и потом прихваћєнє властитє рѣч нє умѣ разумѣти. Ако йєдан народ нє зна, койє су у мору тисућих бєзумно примљєних рѣчи властитє рѣчи а койє нису, колико онда зна о свом идєнтитєту? Йєзик и идєнтитєт су уско свєзани йєдан до иног. Такви народи су напримєр Срби, Русси, и многи народи у Африци и близком истоку. Њихови йєзици пролазє кроз постєпєно йєдначєњє (»асимилацию«) до йєзиков вишє развийєних  и образованих народов. На дуги рок прєко нєколико столѣћа врѣди ово правило као жєљєзни закон: Или охрани, или буди йєдначєн,- нєма другог избора. Србски лингвиси тврдє нєшто друго, али сє на стању србског йєзика и друштва види колико йє та бєзумна идєология успѣшна.

Вук Караџић йє написао измєђу осталог
»И я кашєм, да сє трєба трудити и чистити йєзик од туђи рѣчи ... колико сє можє ... али ... опєт йє бољє узєти туђу рѣч ... нєго ли наопако нову градити.«
Я  прєдпостављам, да йє ова рѣчєница дѣловала силно на идєологию и ум србских йєзикословцєв, можда вишє од било чєга другог. Е мой Вучє, наравно нє трєба наопако градити новє рѣчи, нєго правилно и у складу са свим правилима творѣња нових рѣчи србскога йєзика! Нєкако су србски йєзикословци тумачили Вукови изрєку на крайно йєдносмѣрни начин као »Погрєшно и нєпотрєбно йє стварати и "измишљати" собствєнє рѣчи, и ако би то било могућє на много високой разини. Новє срвскє рѣчи у србксом йєзику? Ни и ком случаю!«. Колико йє то болєстно и aпсурдно: Нѣмци, Францизи, Грци и Енглєзи смию измишљати рѣчи за србски йєзик, а самим Србима то нийє дозвољєно. Колико дубоко сє можє пасти, и колико самоодрицања влада у србских свєучилиштах и у друштву ...

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

На краю шєлим йош дати нєколико трєнутно нє присутних, али добрих примѣра за словѣнскє истозначницє за србски йєзик, койє би додатно до туђиц обогаћивалє и разширилє србски словосбор (»фонд« рѣчий/ слов) и могућности изражавања Србов:


интєрнєт єнгл. (мрєжа, мєћумрєжйє), вєбсайт єнгл. (мрєжна страна/ страница), сурфати на вєбу єнгл. (пловити по мєђумрєжю), онлайн єнгл. (на мрєжи, намрєжан/ намрєжни), офлайн єнгл. (ван мрєжє, ванмрєжан/ ванмрєжни), атмосфєра грч. (ваздухокружйє), вакум лат. (бєзваздушйє), банка нѣм. (новчарна), тєория грч. (обумљє, обумница), вєрзия лат. (иначица), филм нѣм. (слойказ, филм = слой на нѣмачком --> види повѣст тєхнологийє филма), бицикл єнгл. (двокружик, стопогон = стопа + погон), восити сє бициклом (двокружати, возити сє двокружником/ стопогоном), мотоцикл англ. (мотокружик), возити сє мотором (мотокружати), психология грч. (духословљє), машина грч. (строй), интєрфєйс єнгл. (мєђусклоп, сучєљє, суочйє), интєрнационализам лат. (мєђународност), интєрнационализовати лат. (узмђунарођивати), хєликоптєр грч. (вртолєт = рѣч вєћинє Словѣнов), чєкић тур. (млатак, млат, кладиво,- општє словѣнски изрази), йорган тур. (покривач), дистрибутєр лат. (раздѣливач), дєцєния лат. (дєсєтлѣћє = општє словѣнска рѣч, нє хрватска), тєстєра тур. (пила = општє словѣнска рѣч у свих словѣнских йєзиках, осим у Србах), лєњир (равнало, хрв.), дємилитаризация лат. (развойничєњє, развоявањє), дємилитаризирати лат. (развоявати), милитаризация (повойничєњє, повоявање), табєла (разпрєдѣлница, подраздѣлница), лифт єнгл. (дизало, уздизатєљ), рєспиратор лат. (дишник), пауза нѣм. (прєстанка), продуктивност лат. (производљивост, изтворљивост), памук тур. (биљовуна, биљивуна, слично као нѣм. Baumwolle, са праслов. корѣном бильє, на койєм су основанє рѣчи бити, бићє, буљка, итд.), сурфовати єнгл. (даскати, валояхати), анти-  лат. (проти-), публикация  лат. (разява, разявница, разгласница), сєлфи єнгл. (сєвић, самоснимка), инфлуєнцєр англ. лат. (утицайник, одразник), акорд лат. (гласослог, гласослѣд, сазвук), авио- карта  лат. нѣм. (лѣтна путовница, путовница за лѣт), багєр (зємљокопач), бойлєр єнгл. (водогрияч, водогриятєљ, водозагрєяч), сєндвич єнгл. (двокришка), ємоџи єнгл. (осѣћайник хрв.), фонт єнгл. (букволик, букволичйє словолик, словолињйє), тєкст лат. нѣм. (бєсѣдило словєн., словосалитйє)

итд. Вѣрватно постойє йош доста лѣпшє и разумнийє словѣнскє истозначницє подобнє србском йєзику, али овє сам напримєр досада прочитао, пронашао, или сам створио. Нєкє су вишє прихватљивє, нєкє доста мањє. При творєњу истозначница нийє свака замисао йєднако успѣшна.

Онима, койи су имали стрпљєња читати до ових послѣдњих рѣчи, жєлим йош кратко обяснити, зашто увођєњє истозначница — додатно до туђица — као горє помєнутих, баш нийє намєтањє, како многи у овомє форуму дрско тврдє. Замислимо сєби слєдєћи развой: нова словѣнско- србска рѣч као истозначница туђицє йє званично увођєна у србксє рѣчникє. Људи койи сє бавє йєзиком, писањєм или мєдияма то прѣ или каснийє примѣтє. Нєкима сє рѣєч допада, па йє почињу користити у свойим радовима (уз кратко обяшњєњє о чєму сє говори), а нєкима туђица просто вишє одговара. Они койи су схватили нову србску рѣч као свою њу пажљиво почињу увєсти у друштво на писмєном и усмєном путу. Тако сє словѣнска новотворєница − ако йє стварно духовита — проширива и постайє у току нєколико дєсєтлѣћа вишє и вишє позната и прихваћєна. Ипак, нико нєћє бити присиљєн да користи ту нову истозначницу. Људима, койима йє нѣмачка или латинско- єнглєска рѣч дража од новє/ старє србксє, нєка йє надаљє користє. То йє за мєнє права сношљивост (»толєранция«) и уравнотєжєност, а нє досадашњи йєзични протисловѣнски єкстрємизам, койи мєђу многих Србов и посєбно мєђу србксих йєзикословцєв влада.

На тай описани начин би сє моглє и увєсти многє старє изворнє србскє рѣчи у друштво, койє Срби изгубишє у току вѣкова кроз туђє утицайє, насиљє и надмоћ турака и нѣмаца. За рєцимо 150 лѣта, у години 2170, Срби би могли говорити много вишє свойствєно и ближє свомє йєзичном порѣкло, нєго што говорє данас. Ако Срби стварно чєжњаю и тражє духа србства и духа њихових славних прєдака у свомє йєзику, они ћє то успѣти. Само полако, нє нагло, свакє годинє понудити свом народу алтєрнативє за турскє и єнглєскє рѣчи, па ћє сваког дєсєтлѣћа вишє у вишє њих захвално прихватити ту понуду, бєз да сє ико насиљава одустати од свойих омиљєних турских, нѣмачких или латинских рѣчи. Многи Срби нє схватаю, да йєзик, койи њима нинѣ можда будє нєобичаян, њиховим потимцима ћє бити мио, близак и най нормалния ствар на свѣту. Питањє йє: шта ћє саврємєни Срби свойим потимцима оставити у завєт и као наслѣдство? Нєколико дєсєтина тисућих турских, нѣмачких и єнглєско- латинских рѣчи, или спєктр србког йєзика, койи можє бити и йєдно и друго: много мєђународан и чак односно близу єнглєском йєзику, али такођє много чист и богат, знаюћи близу свих свойих изворних рѣчи.

Да би сє то достигнуло, србкси народ и србски йєзикословци коначно мораю одпустити свога одпора прєма словѣнским и старим србским рѣчима, и такођє свог йєзичког єкстрємизма, койи забрањуйє дѣлатно стварањє свога йєзика. Ако србски йєзик нє само градє Нѣмци и Енглєзи, нєго такођє и Срби, онда нада за србски йєзик йош нийє урмла. Никада нийє касно окрєнути сє ка другом правцу, ако сє трєнутни правац сматра нєправилним. Йєдино Срби су господари свойє судбинє и судбинє свога йєзика. Могу сє крєтати у овом, или у супротном правцу ... Свє зависи од одлукє ... за, или против.

[сɣнце]

Почтовⲁⲛⲏⲏ Таⲛⲁсⲏⲏ, постоⲓ̀ ⲇобро ⲍⲁбⲉⲗⲉжⲉⲛ ⲥⲧⲁⲣши обⲗⲏⲕ ⲥⲣбⲥⲕⲟⲅⲁ ⲓⲉⲍⲏⲕⲁ, ⲡⲏⲥⲙⲁ, ⲥⲗⲟⲃⲉⲥ ⲏ ⲕⲣⲟⲓⲁ ⲏⲗⲏⲧⲏ ⲅⲣⲁⲙⲁⲧⲏⲕⲉ.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Почтовⲁⲛⲏⲏ Таⲛⲁсⲏⲏ, постоⲓ̀ ⲇобро ⲍⲁбⲉⲗⲉжⲉⲛ ⲥⲧⲁⲣши обⲗⲏⲕ ⲥⲣбⲥⲕⲟⲅⲁ ⲓⲉⲍⲏⲕⲁ, ⲡⲏⲥⲙⲁ, ⲥⲗⲟⲃⲉⲥ ⲏ ⲕⲣⲟⲓⲁ ⲏⲗⲏⲧⲏ ⲅⲣⲁⲙⲁⲧⲏⲕⲉ.

Почтовани господинє сɣнце,

занимљиво колико ближє та млада србска ћирилица йош бѣшє свомє узору, грчскому алфабєту, за разлику од данашњє ћирилицє. Нажалост сьє много того красного писма изгубило у саврємєной нагнутой ћирилици свих (православных) Словѣнов, ради чудных латиничскых букв m, п, p, е, д, вмѣсто изворных τ, π, ρ, ε, δ. Свє то ми смрди прєвышє покатоличєно. Питам сьє шта у сєби вышє носи духа ћирилицє, претрага или πρετραгα.

Радо бых запытал: постойє ли икакви учбєници, књигє, или подробни обяшњаваюћи описи, можда штавышє прєдавања на мрєжи, са койими бы сьє могло научити тогo старогo облика србского йєзыка, укључуюћи граматику и посєбно тадашњєг словосбора (залиху слов/ рѣчий), койє су Срби у току столѣћий под присилом Турков изгубили и замѣнили са турскыми, арапскыми, пєрзийскыми или грєчскыми словєсами? Ако ли познаш нєкє добрє изворє, я бых был много благодарны, ако то можєш са мною подѣлити.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Србски јєзик, чистинство и протисловјєнска кампања Срба

Пријатєљски поздрав свима,

у овом послању користим ћириличскє буквє й = ј, я = ја, ѣ = јє/ијє, ѣ = јє/ијє, ю = ју, и грчку нагнуту букву δ = д (<-- d, лат.), зато што ....

Извињавам сє, с овим описом изговора ята Ѣ ѣ нѣсам никога намѣрно хтѣо изоставити, или наговѣстити да йє йєдан изговор »правилнийи« од другого. Много тога, шта знам проговорити на србском, я сам сє научил прєко мєђусловѣнского йєзика. А тамо сє буква ѣ изговара као »йє«, или на МГА (мєђурародном гласовном алфабєту) писано као [ʲɛ], то значи успорєдиво мєко. Тєк кроз чланкє на овом форуму сам сазнао, да сє »ѣ« у старословѣнском вѣроватно изговарало као [æ] или [ɛ], а каснѣ у раних штокавских нарѣчях сa гласом нєгдѣ измєђу /и/ и /є/. Из тога су коначно настали икавица, (и)йєкавица и єкавица, сви наравно йєднаковрѣдно прєдстављєни кроз букву ѣ. Надам сє, да ми нико ту горє спомєнуту изрєку замѣрава.

[Ⰹⱐⰸ ⰽⱁⱀⰻ ⰱⱑ ⱄⰾⱁⰲⱁ]

Хрватскє словѣнскє рѣчи и србскє туђицє

Дѣлим занимљив чланак о србском ѥзычном смѣру што силнѣѥ "internacionalizacije" србског ѥзыка, то значи бєзбройных дѣлатных одлуках против могућых словѣнскых слов и за изкључиво латинскє/ английскє/ нѣмєчскє/ французскє/ мађарскє/ турскє итд. слова.

Очєвидно сє у србскых свєучилиштѣх сматра, да просѣчном говорнику србског ѥзыка нѣѥ потрєбан никакав избор измєђу словѣнског и инозємног слова, нєго ѥ само ѥдан начин говорєња исправан,- а то ѥ нєсловѣнскы мѣшаны србскы. Додатна словѣнска слова у србском ѥзыку бы была »нєподношљива архаизациꙗ«, то напримѣр мєђу многыми другыми и знамєниты србскы ѥзичар Иван Клайн своѥврємєно никада нѣѥ био уморан понављати.

И ако овай чланак тврди да ѥ хрватскы ѥзычны развой прожєт с чистунством, добро ѥ имати свѣст о том, да Хрвати за вєликы брой спомєнутых славєнизама такођє употрєбљаваю туђє слово,- па у хрватскых словникѣх сє чєсто можє порєд словѣнског слова прочитати и инозємско.

примѣри из хрватскых словников: 

• рєдарствєник + policajac
• лѣкарна + apoteka
• умировљєник + penzioner
• пєрилица рубља + vešmašina
• складатєљ + kompozitor
• глазба + muzika
• просвѣд + protest

србскы словникы

• policajac (нѣм. Polizist)
• apoteka (грч.- нѣм. Apotheke)
• penzioner (лат. pensio → нѣм. Pension  → срб. )
• mašina за прањє рубља + vešmašina (нѣм. Waschmaschine)
• kompozitor (лат. componere → нѣм. komponieren)
• muzika (лат. musica)
• protest (лат. protestare → нѣм. Protest → срб.)

Завршно питањє: ко показива вышє свойств ѥзычнє крайности и ѥдностраности? Ко даѥ свомє народу истинити избор, а ко намєћє искључиво ѥдан начин говорєња? Срби или Хрвати?

Ово ѥ спомєнути чланак:
https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/

[/size]Надам сє да ћє та образложєња принаймањє нєколико људам прєокрєнити ѥзични став ка волѣњу (preferiranju) вышє изравнотєжєног, мањє протисловѣнског начина ѥзикоградњє.[/color]

[ДушанВучко]

Хрватскє словѣнскє рѣчи и србскє туђицє

Дѣлим занимљив чланак о србском ѥзычном смѣру што силнѣѥ "internacionalizacije" србског ѥзыка, то значи бєзбройных дѣлатных одлуках против могућых словѣнскых слов и за изкључиво латинскє/ английскє/ нѣмєчскє/ французскє/ мађарскє/ турскє итд. слова.

Очєвидно сє у србскых свєучилиштѣх сматра, да просѣчном говорнику србског ѥзыка нѣѥ потрєбан никакав избор измєђу словѣнског и инозємног слова, нєго ѥ само ѥдан начин говорєња исправан,- а то ѥ нєсловѣнскы мѣшаны србскы. Додатна словѣнска слова у србском ѥзыку бы была »нєподношљива архаизациꙗ«, то напримѣр мєђу многыми другыми и знамєниты србскы ѥзичар Иван Клайн своѥврємєно никада нѣѥ био уморан понављати.

И ако овай чланак тврди да ѥ хрватскы ѥзычны развой прожєт с чистунством, добро ѥ имати свѣст о том, да Хрвати за вєликы брой спомєнутых славєнизама такођє употрєбљаваю туђє слово,- па у хрватскых словникѣх сє чєсто можє порєд словѣнског слова прочитати и инозємско.

примѣри из хрватскых словников: 

• рєдарствєник + policajac
• лѣкарна + apoteka
• умировљєник + penzioner
• пєрилица рубља + vešmašina
• складатєљ + kompozitor
• глазба + muzika
• просвѣд + protest

србскы словникы

• policajac (нѣм. Polizist)
• apoteka (грч.- нѣм. Apotheke)
• penzioner (лат. pensio → нѣм. Pension  → срб. )
• mašina за прањє рубља + vešmašina (нѣм. Waschmaschine)
• kompozitor (лат. componere → нѣм. komponieren)
• muzika (лат. musica)
• protest (лат. protestare → нѣм. Protest → срб.)

Завршно питањє: ко показива вышє свойств ѥзычнє крайности и ѥдностраности? Ко даѥ свомє народу истинити избор, а ко намєћє искључиво ѥдан начин говорєња? Срби или Хрвати?

Ово ѥ спомєнути чланак:
https://www.pismenica.rs/srpski-jezik/ko-je-u-pravu-hrvatske-slovenske-reci-ili-srpske-tudjice/

[/size]Надам сє да ћє та образложєња принаймањє нєколико људам прєокрєнити ѥзични став ка волѣњу (preferiranju) вышє изравнотєжєног, мањє протисловѣнског начина ѥзикоградњє.[/color]

Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс

[vojislav.ananic]

Овде је контекст битан. Имамо Хрвате који су били део Аустроугарске (где нису само они "чистунци" у смислу називања неких професија, него и Чеси и Словаци). И они кажу лекарна, а зато Руси кажу као и ми апотека итд. Зависи од периода када је почео да се користи неки израз, у којој државној творевини, много је комплексније него што си то изнео. По мени, мања је грешка користити страни израз уколико се само иституциализовање неких функција десило скорије, па су сами појмови преузети од странаца, него правити карикатуру у "чистунству", па имати "тазе" појмове који су склепани из неких постојећих појмова (у неки појмовни мутант).
Туђице су део сваког језика, а Хрвати већ имају изразе које си навео, који проистичу из народног језика, али они својим новотарским чистунством кваре свој биланс

4. Српско исмевање хрватског пуризма
Српски лингвисти не само да нису склони пуризму, него су и спремни да хрватске пуристичке склоности исмевају. Тако нпр. српски публициста Слободан Јарчевић нашао се побуђеним да у књизи Хрватска језичка беспућа (2007) исмева „хрватски” језик. По његовом мишљењу, „хрватски” језик је извештачен и неприродан. Његов покушај да „хрватски” језик извргне руглу вероватно има вањезичке мотиве. Без обзира на то колико је његов покушај успешан или не, тек остаје утисак да Срба превиђају чињеницу да код Хрвата постоји много већа свест о значају чувања чистоте језика.
О склоности Срба да ниподаштавају пуристичке склоности код Хрвата сведочи и њихов обичај да на рачун хрватског пуризма причају вицеве. „Како Хрвати кажу кравата? – Окловратни допупак!” „Како Хрвати кажу петао?” – „Зороклик!” „Како Хрвати кажу кокошка? – Зрнозоб?” Како Хрвати кажу олук? – Околокућно водопишало!” Склоност Срба ка овој врсти исмевања сведочи о њиховој склоности ка антипуризму – помањкању свести о потреби чувања језика од туђица. Заправо, српски хумор те врсте неће наудити Хрватима. Они немају склоност да домаће речи (кравата, петао, кокошка, олук) замењују другим, рогобатнијим, већ само стране речи домаћим. Срби имају склоност да ту разлику не увиђају.
Хрвати свој пуризам доживљавају као језичко прочишћавање и оплемењивање, а Срби као извитоперавање и унакарађивање. Заправо, хрватски пуризам није само лингвистички феномен, него и политички. Он је, дакле, социолингвистички.
5. „Разликовни рјечници”
Хрватска културна јавност опседнута је пуризмом. Неке „круговалне постаје” чак имају емисије у којима еминентни лингвисти слушаоцима дају пуристичке савете: указују које су речи „хрватске”, а које туђице. Наравно, посебна опсесија су им „србизми”.
Да би пучанству помогли да руликује „два” језика, хрватски језикословци су се побринули па створили „разликовне рјечнике”. Ти речници – тобоже – указују на разлике између српског и хрватског језика. Заправо, све што они показују јесу релативне фреквенцијске разлике у употреби одређених речи. Они више доказују да је штокавски језик један, мада у стандарду не и јединствен, него што то оповргавају.
Заправо, „разликовни рјечници”, као и пуристичка просвећивања јавности, значајнији су као социолошки него као лингвистички феномени. Они указују на јаку националистичку свест код Хрвата.

[vojislav.ananic]

Хрватски језички пуризам и српски парадокси
      
Владислав Ђорђевић   
среда, 04. фебруар 2015.

Односи Срби и Хрвата пуни су парадокса. Један од њих јесте и тај да су кајкавски Хрвати 30-их година XIX века за свој књижевни језик узели штокавски, тј. српски језик, и да отада имају склоност да га чисте од туђица, док сами Срби ту склоност немају.
1. Хрватски пуризам
Непосредна последица језичке реформе Вука Стеф. Караџића јесте та да су из српског књижевног језика избачени многи славенизми и русизми, а убачени многи турцизми. Али рупа која је остала након избацивања славенизам и русизама била је толика да су је поствуковци морали надоместити интернационализмима. Хрвати никада нису прошли ту трауму, па су негативне последице Вукове језичке реформе избегли.
Хрвати имају склоност да избегавају турцизме. Они нпр. не кажу „ћебе” попут Срба, него „дека”. Претпостављајући германизам у односу на турцизам, они јасно показују ком цивилизацијском кругу желе да припадају.
Хрвати избегавају и директне грецизме. Стога је разумљиво што не кажу „хиљаду” него „тисућу”. Срби се не устручавају од овог грецизма, иако би и они могли са исто толико права да користе словенску реч „тисућу”.
Хрвати избегавају и интернационализме. На први поглед то изгледа чудно, јер су интернационализми често латинизми, а Хрвати су римокатолици. Но, неотпорност Срба на интернационализме последица је много чинилаца, а првенствено Вукове реформе.
Тако ће Срби без устезања користити интернационализме, а Хрвати славенизме. Ево неколико примера: авион (зракоплов), адвокат (одвјетник), апостроф (изоставник), апотека (љекарна), артиљерија (топништво), библиотека (књижница), веш машина (перилица рубља), вокал (самогласник), географија (земљопис), голман (вратар), дигитрон (рачунар), директор (равнатељ), дисциплина (стега), едукација (одгој), економија (господарство), експеримент (покус), ефекат (учинак), ефикасност (учинковитост), офсајд (залеђе), инструкција (напутак), историја (повијест), касарна (војарна), компјутер (рачунало), композитор (складатељ), композиција (складба), консонант (сугласник), корнер (кут), лексикон (рјечник), лингвистика (језикословље), манастир (самостан), материја (твар), машина (строј), миленијум (тусућљеће), монах (редовник), морал (ћудоређе), музика (глазба), одвијач (шрафцигер), опозиција (опорба), официр (часник), парадајз (рајчица), парламент (сабор), пасош (путовница), пензионер (умировљеник), пензија (мировина), перон (колодвор), пијаца (тржница), полицајац (редарственик), портпарол (гласноговорник), пропаганда (промиџба), протест (просвјед), регија (жупанија), секретар (тајник), сексуалност (сполност), секта (сљедба), селектор (изборник), терминологија (називље), хиљаду (тисућу), универзитет (свеучилиште), фабрика (творница), фактор (чимбеник), филозофија (мудрословље), фирма (твртка), фискултура (тјеловежба), фрижидер (хладњак), фронт (бојиште), фамилија (обитељ), фудбал (ногомет), функционер (дужносник), школа (училиште) итд.
Сви горенаведни примери (а има их још) указују на то да се Срби не либе интернационализама, а Хрвати их по правилу замењују славенизмима. Једноставно речено, Хрвати су пуристи, а Срби то нису.
Најочитији пример хрватског пуризма представљају називи месеца. Док Срби користе интернационализме (јануар…), Хрвати користе славенизме (сијечањ…). Хрватски лингвисти својом склоношћу ка пуризму – коју спроводе често дословним превођењем страних речи (калкирањем) – фактички раде на чишћењу српског језика.
2. Српски интернационалисти и хрватски пуристи
Сваки хрватски интелектуалац који иоле држи до себе имаће пуристичке склоности. Наведимо неколико примера.
Српски лексикограф Милан Вујаклија деловао у времену када је употреба страних речи код Срба постала нормална појава. Стога је он без устезања своју књигу назвао: „Лексикон страних речи и израза” (много издања). Са друге стране, хрватски лексикограф Братољуб Клаић поступио је пуристички; насловио је књигу исте тематике: „Рјечник страних ријечи” (много издања). Ко ту више чува српски језик? Срби или Хрвати? Овде се не ради о појединчном случају; ради се о општој појави.
Хрватски католички свештеник и педагог Живан Безић нашао се побуђеним да у књизи „Развојни пут младих” (1989) одржи мало етимолошко предавање: „У нашој књижевности и новинарству, па чак и стручном тиску, често се може наићи на ријеч ’пубертетлија’ као назив за момчића, дјевојку у раздољу од 12. до 16. године. Одмах морам рећи да је тај израз сасвим туђ хрватском уху и духу нашег језика. То је неукусан хибрид, језички бастард, лексичка наказа. Скалупљен је од двије неспојиве туђице: латинског коријена ’пубертет’ и турског наставка ’лија’ Ужасно ружно звучи попут својих рођака: факултетлија, филмаџија, камионџија, судија и сл. Стога му не смијемо дозволити приступ у наш језик” (стр. 136). Безићево размишљање одлично илуструје општу склоност хрватских интелектуалаца ка пуризму.
Нажалост српски писци обично не чују оно што им говоре хрватске колеге. Српска списатељица и педагошкиња Драгана Кожовић „Пубертет не мора да створи хаос у кући” (1999) без устезања употребљава управо тај „језички бастард” (стр. 42, 76). Хрвати су – парадоксално – најревноснији чистачи српског језика од туђица!
3. Жупници и пароси, жупаније и регије
Стефан Немања, отац Светог Саве, носио је титулу великог жупана. Дакле, он је био господар велике жупе или жупаније. А како Хрвати данас називају области деловања свештеника? Жупама! Ми Срби их називамо парохијама, што је грецизам.
А како Хрвати називају делове своје државе? Жупанијама! Када ми помишљамо на административну поделу државе, говоримо о регионализацији – подели на регионе, што је интернационализам.
И ко онда више следи ћирилометодијевску и светосимеуновску традицију? Ми или Хрвати?

[сɣнце]

Српски лингвисти не само да нису склони пуризму, него су и спремни да хрватске пуристичке склоности исмевају. По његовом мишљењу, „хрватски” језик је извештачен и неприродан. Његов покушај да „хрватски” језик извргне руглу вероватно има вањезичке мотиве.

Без обзира на то колико је његов покушај успешан или не, тек остаје утисак да Срба превиђају чињеницу да код Хрвата постоји много већа свест о значају чувања чистоте језика.

Склоност Срба ка овој врсти исмевања сведочи о њиховој склоности ка антипуризму – помањкању свести о потреби чувања језика од туђица.

Хрвати свој пуризам доживљавају као језичко прочишћавање и оплемењивање, а Срби као извитоперавање и унакарађивање. Заправо, хрватски пуризам није само лингвистички феномен, него и политички. Он је, дакле, социолингвистички.

Свако зашто има своје зато. У Средњем Вијеку су и Хрвати и Срби пали у положај културнога угњетења и социјалне прилике су их натјерале користити се ријечима свога господара.
Загорје и Словенци су прихватали њемачки утицај, Приморци венетачки а Срби и Босна грчки и турачки.
Док је србска књижност замрла, хрватска је настављала горјети тихим пламеном што у Загребу што у Задру и колико толико хранити мисао заступања за свој језик наспрам грчкога, латинскога и њемачкога; не  заборавити да су Кирила и Методија у помоћ позвали Морављани управо јер су Њемци угњетали словијенски језик у Панонији.

Тај плам родољубља хрватска интелигенција покушала је зажећи и повратити и међу својим и међу србским народом. Нажалост србска интелигенција била је псеудоинтелигентна и састојала се од новопосталих сељака који су од данас на сутра постали варошани и било им је нужно истаћи своје варошанство у односу на село. Тај процес веома лијепо је пеиказан у филму "Зоне Замфирско" када каже "тате, тате, съг је оскудација" а тате и маме га одобриво помазе.

У сљедећем добу хрватске и србске тенденције интелигенције су се поквариле и добиле разне врсте емоционалнога bias-a.
А жупљани су остали како су и били и у Сплиту и у Нишу и у Сарајеву.
И до данас ћакујалу и мераче.

Но има хвала богу и нашијех вукојебина у којима се је сачувала стара ријеч и у којима се сачувао дух изражавања који се не стиди и створит нову ријеч када се мора.

Зна ли ко што су пуздро и пркно?

[Ojler]

...

Зна ли ко што су пуздро и пркно?

Једино значење за реч пркно које ја знам је ово:  https://vukajlija.com/prkno