Власи

[kocovic]

Као припадник "Влаха", желео сам послати узорак ДНК на тестирање.
Радознао сам на резултате анализе и желим допринети допуни базе података о "Власима".
Сматрамо себе Цинцарима, пореклом са југа Србије, предела данашње Албаније, Црне Горе, Македоније и јужне Србије.
Претраге које мој отац још вршио, указују на кратак повратак у само Пропкупље, где смо имали неку родбину и прихватили су чукунбабу.
Због комшијских размирица, напустили су село поред Неготина и провели неколико година у Прокупљу.
Након замене плаца у селу, тај комшија се тамо преселио тако да су имали мир и вратили се назад у Мокрање.
Неки помињу неког предака, "Црногорац" тобџија код хајдук Вељка. Моје мишљење је да се ради о родбини Царанешти, досељени из Влашке а не о мојој породици.
Царанешти, Царани су сељаци на румунском, је чест надимак у овим крајевима.
Моји су Стокицои, мада и ту нас неки мењају са Стокицешти, друга породица.
Администрација Обреновића нас је преименовала у ЈОВАНОВИЋ, јер је било незгодно само додавање суфикса -ић или -вић на Стокицои.
Мада тих куриозних презимена има доста, Фрунзавердић, Зелени лист, Чобакановић од оригиналног Чобакан, дрвена мотка на којој се носио на раменима чабар за вино.
Има пуно тога.
Имамо родбину у пограничним деловима Бугарске, Тимок, село Ракитница, који су исто романофони као ми.
Село се некада звало Миланово, у част Милана Обреновића.
Као кућни пријатељ мојима, Милан Обреновић је долазио каруцама из Зајечара, у пратњи 2 жандара на коњима, у село па продужио за Видин, где су Обреновићи имали велике поседе винограда, подрума и пристаништа на Дунаву.
Руком писана дозвола Милана Обреновића, вероватно ћата писао, се налази у старим породичним документима. Одобрава се мојима производња и продаја вина у Београду, где су моји имали цео кварт око Иванковачке улице, на почетку Цвијићеве.
Конфискацијом после 1945. је сестри мог деде, Вануци, додељен двособан стан у том комплексу где се налазио подрума за вино и кафана за точење.
Турски пописи из архиве у Видину, указују на наше порекло у овом селу у 16.веку.
По Ius Wallachorum, био је један предак неожењен и тиме у обавези плаћања пореза.
Коњаници из Видина га нису затекли кући па је послат извештај за Константинопољ о томе.
Турски пописи Видинског Санџака још се сортирају и преводе, махом на бугарски, делом енглески.
Сад сам радознао шта каже ДНК анализа о свему написаном.
Надам се мало опширнијем опису резултата тестирања, могућ је допринос бази података о кретању јужне струје "Влаха" са простора Тракије, Воскопола...
Сачекајмо, ипак, резултате.

Добро дошли на форум!

Моје је порекло из југозападне Македоније (колико сам могао да разумем резултати су ми слични са Цинцарима), па уколико вас интересује можемо да упоредимо резултате када добијете. Да ли сте већ наручили тест преко неке ДНК компаније?

[сɣнце]

Jaroslav ŠTIKA: Valaši a Valašsko. O původu Valachů, valašské kolonizaci, vzniku a historii moravského Valašska a také o karpatských salaších
Jaroslav Štika práci rozdělil do čtyř kapitol. svůj výklad začíná historiografií bádání a výčtem názorů na původ moravských Valachů. Postupně se dostává na širší platformu etnických procesů na Balkáně a k etnogenezi Valachů, Vlachů a dnešního rumunského etnika. Ve způsobu hospodaření romanizovaných Valachů (Vlachů) hrála důležitou roli transhumance, přesun stád za pastvou, jednak za jarní pastvou do hor a naopak za zimní do nižších poloh s mírným klimatem.

[Zor]

 Гледао сам дефтере тог подручја. Мегленовласи ако су у задњих 100 година били малобројни, прије 500 г. су били још малобројнији, на ивици изумирања. 

 Од села у којима су живјели или живе Мегленовласи једино које се јавља у најранијем досад објављеном попису тог подручја, из 1530. је Серменин. Исто и у попису 1568. 1530. то је било врло мало село са само 9 кућа. Попис из 1568. кој ије опширни доноси имена, и јасно указује по именима на то да је та популација другачија од окружења. Сва ова села која су у вези са Мегленорумунима су морала настати много касније, у 17., 18. в.

 Њихова лична имена су изненађење, нетипична за то подруче, у више наврата Ђин, Деда, нисам сигуран око "Макреш, Пранги".

 Име села Серменин је занимљиво, можда сугерише на Сермезијанце, већ на Косову је био један катун влаха Сремљана. Овдје и није дошло до словенске метатезе, па може бити старо.

 У Моглену се помињу Власи још у 12 в., јесу ли махом асимилирани од тад а ови што су остали су имали неког додира са арбанашким групама у међувремену. Има и имена као Шахин, Карајани, можда има везе са Печенезима који су тамо насељени (мада они су насељени око Моглена, а Мегленовлах није то подручје у ужем смислу).
 Као да се 1568. види умножавање па тај Шахин има 4 сина.

 Занимљиво код ових влаха Смедерева у 15 в. врло је шесто име било Шаин/Шајин, и нпр. Каран. Била је нека теза о том имену као грчком али слабо има основа, од таквих Карана је нпр. и Карановић презиме у Крајини, и сигурно има даљи коријен у власима Смедерева.

 Једини генетски резултат из некох њиховог села који ми пада на памет, предак у 19. в. у њиховом селу
https://www.yfull.com/tree/E-Y138115/

 Има на мање маркера, но на 2 спорија немодална, потпуно поклапање са Цинцарима/Аромунима из Дукасија у Албанији и Штипа, то им је у студији о Аромунима најчећи V13 хаплотип. Може то бити веза са овим албаноидним траговима, ове гране нема код Албанаца иначе.

[Zor]

Гледао сам дефтере тог подручја. Мегленовласи ако су у задњих 100 година били малобројни, прије 500 г. су били још малобројнији, на ивици изумирања. 

 Од села у којима су живјели или живе Мегленовласи једино које се јавља у најранијем досад објављеном попису тог подручја, из 1530. је Серменин. Исто и у попису 1568. 1530. то је било врло мало село са само 9 кућа. Попис из 1568. кој ије опширни доноси имена, и јасно указује по именима на то да је та популација другачија од окружења. Сва ова села која су у вези са Мегленорумунима су морала настати много касније, у 17., 18. в.

 Ипак било је и других мегленовлашких насеобина још тад. Хума, Купа, Конско. Само су адиминистративно били разуђени. 1530. име овог села је Сермин.

 Уочио сам бројне паралеле старих влашких група из Србије са Македонијом и Грчком Македонијом, Тесалијом.

 Мислим да се ствари крећу у смјеру тога да су сви Власи потомци Сермезијанаца, те да нису настали на централном Балкану. И генетска слика линија које се могу повезивати са прото-румунским указује на врло "хаотичан" распоред, тј. да су поријеклом од свукуд, као што су и Сермезијанци били из разних крајева. Врло могуће да су у пакету тада дошли и Арбанаси.

 Током тих 60 г. боравка у Срему, Сермезијанци су били поштеђени даљих упада у уништења римских градова који су се дешавали, и то је аргумент који иде у прилог Сермезијанцима. А и тај период је изградио неки "идентитет".

 Лингвистички, рачуна се да су се аромунски и румунски одвојили у 10 в., а на подручју Тесалије и Македоније се налазе оба језика, док сјеверније постоји само румунски. Мегленорумунски је ближи румунском него аромунском. Дакле већа је разноврсност јужније. И код Преспе се јављају први пут у изворима у 10 в.

 Доста влашких трагова на централном Балкану уаказује на везе са румунским, тј. на позније сеобе. А и ти трагови су врло упитни, у смислу неких популација, много су јачи трагови на југу.

[Zor]

 Такођер занимљиво како су многи лаици и професионалци брзоплето насјели на илузију Влаха као домицилних Словена. Гледајући лична имена код многих влашких група види се да та имена везе немају са (изворним) Србима већ су имена типична за бугарско-македонски ареал. То јасно указује да су такве групе мигранти. Оно што је занимљиво је код којих и каквих генетика су најизраженија, то још не знам.

[Cole]

Стварно не знам далеко поријекло. Али конотације вуку и ка номадима, има и везе са Власима. једна од грана ту близу је и
https://www.yfull.com/tree/I-Y125026/

 YF081494 је из села Врсјенице, у којем је било војнука. У селу I-BY184790 је Србин из Крушевца и Бешењи (печенег) из Мађарске.

 Ова грана потиче од Дако-Келта, E-Z17107, E-BY4465 је Балканска, па и прото-албанска , вјероватно и прото-румунска.

Здраво Зор,

Тек сам сад налетео на твој пост. Овде у ствари пишеш о мени С времена на време уђем на форум и претражим моју грану или село мог оца (Врсјенице).
За теорију војнука и Дако-Келте први пут чујем. Имаш неке додатне информације или линкове где могу да читам о овоме?

Једино што поуздано знам (има извора у званичној литератури) је да смо пореклом из села Годијево у Бихору и да смо негде средином 19. века дошли на Пештер. Ово се исто подудара са нашим предањима. Има и тема о нашој хаплогрупи на форуму: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5777

Велики поздрав