Tatjana Katić - Opširni popis prizrenskog sandžaka iz 1571. godine

[boban]

http://www.mediafire.com/?kb5lbah4q486q9c

[Аксић]

Мене радује што имам садa два пописа о село Севце. Село Севце је пописано као Селце у попису из 1455. - Област Бранковића, као и у попису Призренског Санџака из 1571. Ја сам пореклом из Севца и моји су стари живели тамо до око 1770 - 1780.
Ове године у априлу месецу био сам посетио село Севце и снимио сам га. Штета је што ми се изпразнио дигитални апрат и нисам успео да снимим целу локацију, где су моји стари живели у Горњој Мали.

Село Севце је овланог дугуљастог облика Доња Мала почиње са леве стране и иде се уз брдо до Горње. На сликама се не види цело село. Од самог улаза у село од Д. Мале до самог завршетка Г. Мале има према мојој процени близу 1,5 километара, а можда и више. 


ја

[Аксић]

У десном углу у Г. Мали је локација звана Џекине штале на тој локацији су моји стари живели у колиби. 


Доле у левом углу је локација Џекине штале

[Аксић]

Висок Крст од око 6 м. изнад Горње Мале на Брду

[Аксић]

Види се Брезовица - хотел Нарцис, доле је Севце

[Окир СРБ]

Прелијеп крај, Шарко. Достојан дивљења!

[Небојша]

Прелијеп крај, Шарко. Достојан дивљења!

Слажем се!

[Синиша Јерковић]

Види се Брезовица - хотел Нарцис, доле је Севце

У љето 1998. пењао сам се на један од врхова Шаре. Не знам тачно име локације на којој смо били, али се сјећам да смо прошли Брезовицу и Штрпце и да смо се пењали све до ледничког језера под самим врхом. Одатле је пуцао поглед на читаво Косово, и на врхове Шаре у Македонији. Иако је био крај јуна, почетак јула, језеро је било до пола залеђено, а десетине потока се са врха планине сливало у њега. Около је било неколико ледника и био је прави гушт доћи из температуре од преко 30 степени (колико је тад било на Косову) и ваљати се у снијегу исти дан.
Био је то један од љепших призора које сам могао видјети у животу. Не знам како је сад тамо, да ли се може тако безбједно пењати до врхова, али бих препоручио сваком Србину да оде и да види то, слободно могу рећи, чудо земље Србије.

[Аксић]

Прелијеп крај, Шарко. Достојан дивљења!

Хвала Петре и Небојшa!

[Аксић]

У љето 1998. пењао сам се на један од врхова Шаре. Не знам тачно име локације на којој смо били, али се сјећам да смо прошли Брезовицу и Штрпце и да смо се пењали све до ледничког језера под самим врхом. Одатле је пуцао поглед на читаво Косово, и на врхове Шаре у Македонији. Иако је био крај јуна, почетак јула, језеро је било до пола залеђено, а десетине потока се са врха планине сливало у њега. Около је било неколико ледника и био је прави гушт доћи из температуре од преко 30 степени (колико је тад било на Косову) и ваљати се у снијегу исти дан.
Био је то један од љепших призора које сам могао видјети у животу. Не знам како је сад тамо, да ли се може тако безбједно пењати до врхова, али бих препоручио сваком Србину да оде и да види то, слободно могу рећи, чудо земље Србије.

Ја никада нисам се пењао на Шарске врхове. Био сам на Брезовици у трећем разреду основне школе, имали смо екскурзијски дан, то је било 1996. Ви сте се највероватније пењали јужно од Брезовице, и сами кажете да сте испрошли Штрпце и Брезовицу. То су врхови који воде ка Средачкој Жупи.

Ја волим да кажем да сам бирао своје порекло, не бих га могао боље изабрати, захваљујући мојим претцима, ја водим порекло са прелепе и мени највољеније Шаре.

[Синиша Јерковић]

Ја никада нисам се пењао на Шарске врхове. Био сам на Брезовици у трећем разреду основне школе, имали смо екскурзијски дан, то је било 1996. Ви сте се највероватније пењали јужно од Брезовице, и сами кажете да сте испрошли Штрпце и Брезовицу. То су врхови који воде ка Средачкој Жупи.

Ја волим да кажем да сам бирао своје порекло, не бих га могао боље изабрати, захваљујући мојим претцима, ја водим порекло са прелепе и мени највољеније Шаре.

Баш сам гледао које би то могло бити мјесто гдје смо били и нашао сам на Гугл Земљи...Ради се о Јажиначком језеру и околним врховима, на самој македонској граници...

[Тимар]

Ја никада нисам се пењао на Шарске врхове. Био сам на Брезовици у трећем разреду основне школе, имали смо екскурзијски дан, то је било 1996. Ви сте се највероватније пењали јужно од Брезовице, и сами кажете да сте испрошли Штрпце и Брезовицу. То су врхови који воде ка Средачкој Жупи.

Ја волим да кажем да сам бирао своје порекло, не бих га могао боље изабрати, захваљујући мојим претцима, ја водим порекло са прелепе и мени највољеније Шаре.

Ја сам у новембру 1979 године, као војник, провео десет дана на Поповој Шапки, на Шар планини. То су  незаборавни дани, што  ме кроз сјећања враћају у прохујалу младост. Само је ту најљепша Шопску салату, дивна музика и видио женску љепоту која као да надиграва природну, што је поклони Шар планини, и опјева Боро Спужић Квака.

[Аксић]

Ја сам у новембру 1979 године, као војник, провео десет дана на Поповој Шапки, на Шар планини. То су  незаборавни дани, што  ме кроз сјећања враћају у прохујалу младост. Само је ту најљепша Шопску салату, дивна музика и видио женску љепоту која као да надиграва природну, што је поклони Шар планини, и опјева Боро Спужић Квака.

Близу којег села се налази Попова Шапка? Да није у атару села Доње Битиње? Где сте служили војни рок, ако није тајна?     

[Тимар]

Близу којег села се налази Попова Шапка? Да није у атару села Доње Битиње? Где сте служили војни рок, ако није тајна?     

Попова Шапка, на надморској висини 1845 м.  налази се  с/з од Тетова, гдје сам служио први дио војног рока. Тада сам упознао многа околна мјеста, али временом, многе називе сам већ заборавио. 

[Аксић]

Попова Шапка, на надморској висини 1845 м.  налази се  с/з од Тетова, гдје сам служио први дио војног рока. Тада сам упознао многа околна мјеста, али временом, многе називе сам већ заборавио.

Аха добро. Него да ли си уочио разлике народа на том подручју? Какве су утиске на тебе оставили Шиптари?

[Тимар]

Аха добро. Него да ли си уочио разлике народа на том подручју? Какве су утиске на тебе оставили Шиптари?

Како да не. Али то је дуга прича, тада невјероватна, а сада за већину којих се то не тиче, неинтересантна.
У Тетову као и касније у Титовом Велесу (тако име је тада носио) Шиптари као војници или цивили, испољавали су непослушност и агресивност (Тито још жив) према војницима ЈНА. У марту 1980 године упознао сам Србина, домаћина, чија је кућа поред саме касарне у Тетову, који ми је тек у нашем трећем сусрету испричао причу о комшијама Шиптарима, у коју тада вјеровао нисам, али  ми се касније јављала као опомена, и никада је заборавио нисам. "Они нас мрзе и мрзиће нас и други, све док ми незамрзимо њих. Али, прије ћемо ми замрзизи сами себе".  Да, чича је био у праву.