95. Чолаковић, Лазарева Субота, Бијељина
Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Бијелића-Матаружана који славе Лазареву Суботу. Нема потпуних поклапања у оквиру овог рода, а најмање разлика на маркерима (две разлике, на маркерима DYS390 и DYS635) има са једним нејавним резултатом из околине Нове Вароши. Следећи најближи му је Ракић из Батковића код Бијељине са којим се разликује на три маркера (DYS390, DYS439 и DYS635), али је ова веза због географске близине значајнија. Препорука је да тестирани уради неки од дубинских тестова (WGS или Big Y) како би се утврдила нижа подграна овог рода. Род Бијелића-Матаружана је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине".
Тестирани је навео да им је старије презиме било Лаковић, а да по предању потичу од Дрекаловића из Куча, што је генетички тест оборио јер Дрекаловићи припадају другој хаплогрупи. Велибор Лазић је проследио следеће податке о Чолаковићима:
"На жалост не постоји етнографска литература која се бави самом Бијељином. На тај начин смо ускраћени за конкретније податке о тестираним Семберцима који немају, или не знају за неку везу са околним селима. Породица Чолаковић је једна од таквих, јер немају предање о поријеклу из неког од околних села. Одређени извори њихово поријекло везују за источну Херцеговину, без конкретније одреднице. Тестирани није могао да ми да податак о крсној слави, јер је она, да тако кажем, изгубљена у комунизму, али домовни протоколи храма Светог Ђорђа из 1890-их потврђују да је крсна слава Чолаковића Лазаревдан. Чолаковићи се јављају већ у попису из 1850/51, гдје се помиње Мићо Перић, син Петра, са синовима Јованом - Јоцом и Петром - Пером. Премда је Мићо стар 50ак година у вријеме пописа код њега није уписано занимање, али је наведено да је његов старији син Јован кројач. Ово донекле упућује и на поријекло самог презимена. Наиме, ово је можда и једина кућа у Бијељини, па и шире, у којој занатлија није сам домаћин, него неко од млађих укућана. То би могло упућивати на одређени недостатак (мада су тјелесни недостаци уписивани у напомени) код Миће (чолак - без руке, сакат у руку), па можда управо отуд долази Јованово и Петрово презиме. У поменутом попису домаћинство будућих Чолаковића налази се у махали Галац, на тадашњем југоистоку града. Већ у катастарском попису из 1873/75. године имамо два домаћинства Чолаковића. Млађи Перо је остао у Галцу, док је Јован - Јоцо Чолаковић прешао у Јањицу, у то вријеме центар збивања и привредне активности што се тиче српске заједнице у Бијељини. У том се попису први пут помиње и презиме Чолаковић, као такво. Браћа Чолаковићи су већ тада међу најбогатијим људима у Бијељини и власници су бројних некретнина у неколико градских махала. Тестирани Чолаковић долази из гране Јоце Чолаковића, док је из гране Пере Чолаковића потекао Родољуб Чолаковић истакнути политичар. Данас се ова породица углавном помиње по њему, мада он и није баш типичан представник предратних Чолаковића. Довољно је рећи само то да је његов отац био хаџија, велики прегалац и борац за интересе СПЦ у Бијељини, те да је и њему обезбиједио практично најбоље доступно школовање, покушавајући да га усмјери у правцу чувања и ширења породичног иметка, али се, ето, десио неки преокрет. Родољуб Чолаковић је своје куће у Бијељини (Ул. Галац) и Београду (Ул. Теодора Драјзера) зајвештао као легате."
