Порекло становништва > Црна Гора

Пироћанац: лице и наличје Црне Горе

<< < (23/23)

Morski:
DušanVučko,

apsolutno se slažem sa tobom po pitanju Jovana Kantula, dinamična osoba koja je i više nego održala kontinuitet protivno turskim ulozicama koje su se bile narojile za njegovog vremena i podržavale Fanar.
Jefrem je u dva navrata bio Patrijarh ( bar su se tako poklopili izvori koje sam konsultovao ) i bio je suprotnost Kantula, bar karakterno.
A što se tiče etničke pripadnosti, nju sam naveo jer je to neko zatražio u postovima ( ova dvojica nisu jedini ).
Na drugoj strani crnogorski arhiepiskop je mogao biti samo "rođeni" Crnogorac a izvanjac. To je meni jedna bitna karakterna crta crnogorskog društva kroz istoriju.
Onda kada su se vladari počeli otuđivati od svoje Države, propali su i oni i Država sa njima.

Неродимац:
Не знам зашто људи имају потребу покушавати да докажу нешто што не постоји и што нема никаквог смисла уопште почињати тему а камо ли је претворити у расправу. СПЦ је једна од најстаријих живих институција у Европи од свог постојања 1199 и траја и даље уз успоне и падове, што је инормално она и даље живи и живеће још пуно. Када се расправља о неком историјском догађају морали би покушати да разумемо дух људи тога времена и тадашње околности. Ми данас колико год то неко хоће да оповргне или не жели да зна или то оповргава делује и постоји од свог оснивања само СПЦ. Игром различитих историјских околности "тадашња Црна Гора" није пала под Турке и имала неку самосталност. Та тадашња Црна Гора у границама које би требало да знамо какве су биле је увек истицала Српски карактер, како црквени великодостојници, свештенство, монаштво, тадашњи владари, племенске вође, целокупно становништво се изјашњавало као Српско. Када је формирана Црна Гора као држава која је као што сам поменуо игром историјских околности она је сматрала Стпском слободном државом која чека уједињење са осталим Српством. Ослобођењем Србије од Турака до уједињења није могло да дође јер је постојао Новопазарски санџак који је физички делио те две државе, али су све активности обе биле усмерене на уједињењу. Наравно у тадашњим околностима се сматрало да држава има и своју цркву (у православном свету) па се зато митрополит цркве у тадашњој Црној Гори у православном свету сматрао самосталним у смислу да није био под Цариградском патријаршијом која је знамо сви и сами радила све на уништавању СПЦ. Зна се по устројству цркве шта значи бити самосталан, па ми када би могли да се вратимо у 1838 рецимо годину и да одемо у Цетињски манастир и питате митрополита о овоме он вероватно не би ни знао шта сте га питали. Понављамо се као папагаји и ми овде на форуму а и у научној јавности и у књигама, новинама, и свој  тадашњој литератури имамо и можемо да прочитамо шта је тамо и како било што се цркве тиче. Границе данашње Црне Горе нису исте као границе те државе за време у којем се овде помиње самостална Црногорска црква. Ми у данашњој Црној Гори а гледано на то време смо имали Епархију Бококоторску, Епархију захимску, Епархију Далматинску, Епархију Рашку, итд итд и оне су деловале као Епархије СПЦ. Фа ли је могуће да неко данас хоће да докаже да је постојала Црногорска православна црква, да постојала је али у оквиру тадашње Црне Горе која је била Српска држава где су се њени митрополити изјашњавали као Срби. Ја разумем потребу данашњих Црногораца да желе као народ који није Српски да имају своју цркву али је не треба стварати на темељима туђе. Ви данас можете прогласити Црногорску православну цркву, и проглашена је, и ви можете градити храмове, вршити службу и све оно што би требало радити једна самостална црква али за то нема капацитета нити има смисла радити када имате цркву у свим селу коју су градили ваши преци, али ти преци нису градили цркву да би се ми данас отимали око ње да ли је она Српска, Црногорска, Далматинска, Косовска, Албанска не она је православна црква стим што административно и духовно припада Српској православној цркви јер су је исти и градили. О овој теми има и превише доказа, превише извора, превише логике да је глупо више о њој писати. Само за крај погледајте снимак устоличења митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру 1991 и усточичење митрополита Јоаникија прошле године и све ће вам бити јасно, које су се заставе тада вијориле а против које се боре сада ти исти који су их носили 91. Ово је трагедија једног народа и жалосно је што страдамо међусобно ради другог а ближе једни од других немамо. Просто да човек заплаче над овим што смо успели сами себи, наравно уз помоћ других да направимо.

Буздован:
Волео бих да одговорим на овај последњи коментар, али пригодна тема је закључана.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна