Порекло становништва > Црна Гора
Бихор
vidoje 013:
Академик проф. др Милисав Лутовац у студији "Бихор и Корита - Антропогеографска испитивања", описује Бихор детаљније на следећи начин: "Бихор је област у Горњем Полимљу с обе стране реке Лима. Његове географске границе према суседним областима доста су изразите. На североистоку је висика коритско-пештерска површ (1200 м.н.в) са које стране падају према долини Лима у облику одсека. Од рожајске области га дели планина Турјак (1300).На југозападној страни међи се врховима Бјеласице и њиховим повијарцима који се с једне стране спуштају према Тивранској Клисури на Лиму, а са друге према Равној ријеци. Од Љубовиђе и Комарна граница води низом коса до Куманичке клисуре испод Бјјелопољског поља. У самом кориту Лима Бихор граниче две клисуре. Тивранска, на југу и Куманичка на северу. Прва га одваја од Иванградске (Беранске) котлине, а друга од Бродаревског краја...
У попису кадилука из 1745. године Бихор се ставља између кадилука Нови Пазар, Пријепоље и Подимље (Будимље)... Међутим у оквиру области се издваја неколико предионих целина и крајева:Горњи Бихор у сливу ријеке Љешнице и Доњи Бихор од превоја Гњилица до Куманичке клисуре. Горњи бихор се посебно дели на жупу и планину, док се у Доњем Бихору издвајају предели:Фемијића Крш на левој страни Лима, Бјелопољско поље и Бистрица..."
Лутовац у посебном дијелу ове студије, детаљније описује села.
Горњи Бихор: Врбица (Доња Врбица и Горња Врбица), Трпези (са Јоховом водом), Лагаторе, Радманце, Вршево, Азане, Туцање, Орахово (са Барама), Петњица (Петњица, Јоховице и Лазе), Годочеље, Љешница, Добродоле, Понор, Бор, Савин Бор, Крушчица, Дашча Ријека, Јаворова, Муровац, Пороче и Калица.
Доњи Бихор: Крш Фемијића, Брзава, Бубање,Пријелоге, Рујишта, Заград, Штитаре, Црвљевине, Скакавац и Распоре, Биоча, Гојевиће, Пода, Срђевац, Лозна, Црниш, Трубина, Јагоче, Годуша, Годијево, Црнча, Радулиће, Краденик, Црхаљ и Врбе, Ивање, Јасен, Дубово, Костиће, Лахоло, Журене, Потоци, Брестовик, Пашића поље, Затон, Припчиће, Обров, Лознице, Ресник, Расово, Стројтеница, Његњево, Олује, Губавач, Бољанине, Змијинац, Растока, Бистрица, Горњи и Доњи Стубал, Костеница, Долац и Медише, Побретиће, Врх, Мојстир, Мокри луг, Пожегиња, Јабланово, Шоља, Радојева глава, Миројевиће, Влах, Жиљак, Ботуриће, Пресјечник,Пећарска, Ушановиће, Родијеља, Брчве, Биједиће, Подбреже, Сутиван, Поткрајци, Недакуси и Вољевац.
Тврђава Бихор се под тим именом, први пут помиње у једном од списа из дубровачких извора од 5.11 1450.г. када су неки "дубровачки трговци у њему оставили товар свиле..." Османлије (Турци) су заузели бихор 1455/56.године, истовремено када и Призрен. Тврђава и град Бихор се помињу са важним центрима из тог периода, што значи да је био значајно мјесто, односно једна од кључних тачака за даљи продор Османлија на запад.
Историјски трагови, говоре да је тврђава и средњевјековни град Бихор на изнад ушћа ријеке Љешнице у Лим, до пада под османлијску владавину био и једно од сједишта Вука Бранковића.
Бихор је имао и своју бихорску епархију српске православне цркве.
Кажу, с почетка османлијске владавине, Бихор је био и сједићте кадилука са нахијама: Комнин ( касније Беране), Зла Ријека (касније Андријевица), Комарница и Плав, односно Горње Полимље.
Назив подручја - Бихор потиче од једног од значјнијих средњевјековних утврђења и трговачких средишта званог Бихор, које се налазило на брду Градина (1056 м.н.в. ) изнад села Биоча и ушћа ријеке Љешнице у Лим, на самом ободу подручја Полица.
На порталу Порекла, често се помиње Бихор. Бихор је занимљив и за многа презимена у Шумадији, Косову и Метохији, Босни , Турској...
vidoje 013:
Има дискусија, које би можда админ требао да пребаци на тему Бихор и Бихорци, и да "растеретимо" неке друге теме. Док чекамо резултате тестирања, ево могућности за нова промишљања.
Ранко Бубања:
Мала допуна: села - Крш Фемића, Пријелози, Бубање, Рујишта, Штитари, Би(х)орићи, Црљевине се једним именом називају Мали Бихор, мада се тај назив код мјештана никада није одомаћио, иако је трвђава Бихор само преко пута - Лима. Људи ових села за себе никада неће рећи да су Бихорци. Можда то потиче и отуда што су ова села етнички чиста, православна.
vidoje 013:
--- Цитат: Ранко Бубања Новембар 14, 2016, 07:43:42 поподне ---Мала допуна: села - Крш Фемића, Пријелози, Бубање, Рујишта, Штитари, Би(х)орићи, Црљевине се једним именом називају Мали Бихор, мада се тај назив код мјештана никада није одомаћио, иако је трвђава Бихор само преко пута - Лима. Људи ових села за себе никада неће рећи да су Бихорци. Можда то потиче и отуда што су ова села етнички чиста, православна.
--- Крај цитата ---
Осјећања су једно, историјски и географски - тиме се водио и академик М. Лутовац и ова села улазе у подручје Бихора. До 1912.године и ова села су била у саставу Бихора. Ранко, шта да кажу они из Заграда, њих си заборавио. Заград је данас у саставу Горњих Села. И Заград је дио Малог Бихора... Колико има старинаца у селима које си побројао, а колико је доселило послије Прве и Друге Сеобе Срба са овог подручја?
Ранко Бубања:
--- Цитат: vidoje 013 Новембар 14, 2016, 08:00:34 поподне ---
Осјећања су једно, историјски и географски - тиме се водио и академик М. Лутовац и ова села улазе у подручје Бихора. До 1912.године и ова села су била у саставу Бихора. Ранко, шта да кажу они из Заграда, њих си заборавио. Заград је данас у саставу Горњих Села. И Заград је дио Малог Бихора... Колико има старинаца у селима које си побројао, а колико је доселило послије Прве и Друге Сеобе Срба са овог подручја?
--- Крај цитата ---
Да, заборавио сам Заград. Тачно је то што си написао за Лутовца, али је и тачно да се људи у овим селима никада не идентификују са Бихором, Бихор се данас углавном веже за Петњицу и околна села. Што се тиче стариначког становништва у овим сели их нема. Сви су досељни послије Прве и Друге сеобе (Шћекићи, Бубање, Фемићи, Ћоровићи, Дробњаци, Јанковићи, Недовићи, Михаиловићи, Петрићи, Кораћи, Бугарин, Томовићи, и др. да не набрајам)
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију