Порекло становништва > Црна Гора

Сердари

(1/4) > >>

Radul:
Како се прије у Црној Гори добијало сердарство? Ко је могао бити сердар? Гдје се може наћи нешто о овој титули?

Nebo:
Сердар је турцизам, са основом сер-, персијског порекла, који означава главара. Неки аутори и етноним С(е)рби изводе из ове основе (али, не бих о томе, да ме не оптуже за ширење деретићевизма  ) На ову основу додају се други наставци. Тако војна звања сераскер, сархат (имамо и презиме Сератлић у ЦГ). Сердар би био заштитник поданика. Код Турака је обично употребљаван за заповеднике пограничних области.
Код Црногораца, ово звање / титула се појављује у 17. веку. Први је сердарску титулу понео поп Станиша Радоњић од његушких Радоњића. У 18. веку, забиљежена су двојица сердара, на Његушима – Саво Петровић и Вуко Станишин Радоњић. Радоњићи касније постају гувернадури Црне Горе. Према „Хрватској енциклопедији“ сердарство у ЦГ носили су појединци из братстава Петровића (Његуши), Вукотића (Озринићи), Ђурашковића (Цеклин), Мартиновића (Цетиње), Перовића (Цуце), Пламенаца (Црмница), Дрекаловића (Кучи), Мијушковића (Пјешивци), Бошковића (Бјелопавлићи), Божовића (Пипери), Дуловића (Морача), Меденица (Морача), Влаховића (Ровца) и Лакетића (мислим да су они из Мораче).
Било је и других познатих сердара: Јоле Пилетић, Вуле Аџић, итд.
У писму црногорских и брдских главара из 1796, којим честитају руском цару Павлу ступање на престо, између осталих помињу се и сердари: Раде Маркићевић из Спича, Лазар Мандић из Комана, Андрија Вукасовић из Грахова, Мина Бошковић из Катунске нахије, Николај Лазаревић из Климената, Станко Зотовић из Хота.
У једној одлуци црногорског сената из 1830. године, потписник је и сердар Марко из љешанског братства Ускоковића.
Последњи црногорски сердари, закључно са 1916-ом, када је пропала Краљевина ЦГ, били су Јанко Вукотић, Јоко Јовићевић, Раде Пламенац, Илија Беговић, Миро Гаговић и Машан Божовић.
Сердарство у ЦГ није било ни војно ни управно, већ више почасно звање. Отуд није било искључено да се титуле удвоје, нпр. исто лице могло је бити сердар и војвода, или сердар са неким високим војним чином (нпр. бригадир). Сердарство су делили господари ЦГ, према сопственом нахођењу, односно, према заслугама. Утолико, није било ни наследно, за разлику од војводског или кнежевског звања. Изузетак су Радоњићи и Вукотићи, код којих је сердарска титула наслеђивана у оквиру братства. Премда, било је и других братстава где је више знаменитих братственика носило сердарску титулу.

Nebo:
Сердарства је било и у другим србским крајевима.

У Србији је то била титула управне власти. О томе на:
file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/58IMZ9AG/Srpska%20lokalna%20samouprava.pdf

У Старом Влаху било је сердара у 18. и почетком 19. века.

У ужичкој нахији (Рујно, златиборски крај) , био је чувени сердар Јован Мићић. О његовом животу укратко на:

file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/15ZQG953/rujanskiserdarjovanmicicivucicevabuna1842.pdf

Занимљиво је да му је Тарабић, у време кад је Мићић био на врхунцу моћи, прорекао да ће умрети од глади. Касније се тако и догодило.

Nebo:
Што се извора тиче, лично не знам да постоји нека књига која се бави посебно сердарством. Ако неко од форумаша зна за неку такву, нек напише. И ја бих волео да прочитам нешто шире о овоме.

Селаковић:

--- Цитат: Nebo  Април 12, 2016, 10:38:05 поподне ---
У ужичкој нахији (Рујно, златиборски крај) , био је чувени сердар Јован Мићић. О његовом животу укратко на:

file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/15ZQG953/rujanskiserdarjovanmicicivucicevabuna1842.pdf

Занимљиво је да му је Тарабић, у време кад је Мићић био на врхунцу моћи, прорекао да ће умрети од глади. Касније се тако и догодило.

--- Крај цитата ---

Мајка сердара Јована Мићића (који је био итекакав моћник, док није завршио у затвору), била је рођена сестра Радована - Рака Селаковића, једног од најстарије двојице браће Селаковића који су дошли у Кремна (моја фамилија). По тој линији, Раков син Јован био је кмет кремански пуних 50 година.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна