Илири су живели на Балкану још од преисториских времена, али је већина научника сложна да ни они нису прастановници. Има података антрополошких, језичних и преисториских који упућују на један још дубљи слој.
Када су индоевропски, данас се верује нордиски, ксантодолихокефалски Илири (као и Трачани и Грци) дошли на Балкан, они су ту затекли неко старо становништво које је било само једна карика у великом преиндоевропском ланцу око Средоземног Мора. Тај слој називају једни Алародима, други Пелазгима, Старохетитима, Арменидима и још разним другим називима који нас овде не интересују.
То становништво било је црномањасто, онижег раста, брахикефално и створило је већ сразмерно високу културу у доба када се широки индоевропски етнички покривач почео помицати на југ.
Интересантни налази у Винчи спадају у тај стари културни круг. При томе помицању стари медитерански алародиски ланац народа покидан је и прекривен новим етничким слојевима, али су остали до у историско време, а делимично и до данас, изоловани и један од другог врло удаљени остаци и фрагменти:
Баски у Пиренејима, Етрушчани у Италији, Пелазги на Балкану, кавкаска аутохтона племена, Хетити у крви данашњих Јермена у предњој Азији, „Хамити" у Египту, Кабили и Туарег-племена у Африци. Овамо су можда спадали и Лигури, као и стари Сумери који су дали постоље вавилонско-асирској култури.
(Владимир Дворниковић, Карактерологија Југословена)
Ако је ово тачно, Илири су били Р1б вероватно. На Балкану су се помешали са староседеоцима Е, Ј и Г. Видимо да су и Илири динаризовани на Балкану, што говори о великој старини брахикефалије (Динараца) на овим просторима.
"Модерни" Илири, које Словени затичу на Балкану, вероватно представљају микс Р1б, Ј2, Е и Г групе.