3. Вукадин, Аћимовдан, Доњи Боговићи, Горажде, J2b-M205>Y22059
Вукадини су, према предању, пореклом из околине Никшића (Страшевина), а старије презиме гласило је Лаловић. Ово је онај модални, илити J-Y22063 хаплотип. Ако изузмемо мутацију 10 на маркеру DYS643, Вукадин има велики број блиских поклапања (-1). По природи ствари, као и други потенцијални J-Y22063, највише на подручју Крајине, Источне Херцеговине и Јужне Србије. На простору Горњег Подриња постоји висока концентрација хаплогрупе J2b-M205>Y22059 (+10%).
Овај резултат је занимљив из више разлога, па кренимо редом:
- Предање о пореклу од неких Лаловића је вероватно тачно, будући да идентично предање о пореклу поседују и Митрићи J2b-M205 (Ђурђевдан) из околине Сарајева, који имају поклање 22/23 са Вукадинима.
- Предање о пореклу из околине Никшића је такође 99% тачно, с обзиром да тамо имамо тестиране Божовиће J2b-M205 (Лучиндан) из Милочана, који имају потпуно поклапање са Вукадинима, рачунајући ту и ретку мутацију DYS643=10. Ови Божовићи из Милочана негују предање о пореклу из Пипера, али је оно ДНК анализама оборено. Лаловића је са друге стране, осим у Страшевини, било управо у Милочанима.
- На крају, осим Вукадина, ову ретку славу славе још неки припадници J2b-Y22059 (иста подграна). Реч је о једној породици из Мачве, пореклом из Источне Босне, затим једној породици из околине Невесиња (пореклом из Риђана), као и Кирјаковићу из Брчког са 23andMe.
Узевши у обзир све ове информације, намеће се питање да ли је део херцеговачких J2b-M205>Y22059 (Y22063) могао бити у некој вези са старим братством Угреновића(?). Познато је данас да су Угреновићи доминантно припадници хаплогрупе E-V13. Међутим, ретка слава Св. Јоаким и Ана, помињање Никшића, Риђана, као и Лаловића, можда баца ново светло на порекло једног дела J-Y22059.
Божовић, Св. Лука, Милочани, Никшић, хаплогрупа J2b-M205>Y22066
Тестирани поседује модални M205 хаплотип. Има поклапање са Ројевићем из Озринића крај Никшића, који му је и географски најближи. Близу стоје и Годијељи из Дробњака, као и Станисављевић из Чортановаца, који слави исту славу.
Према предању, Божовићи воде порекло из Пипера.
Веома важне информације о пореклу ових Божовића из Милочана, али и за решавања дилеме око Угреновића и J2b-M205, налазимо код Радивоја М. Тадића (Горње Поље код Никшића).
Предање Божовића о пореклу из Пипера вероватно представља неку новију конструкцију, а оборено је и генетичким резултатима. Тамошњи Божовићи припадају другој хаплогрупи, а славе и другу крсну славу.
Предање које преноси Радивоје Тадић, иако сеже у далеку прошлост, делује доста уверљивије. По њему су Божовићи староседеоци у околини Никшића, а даљим пореклом из Паштровића (14. век). Стара слава
Часне Вериге, нова Лучиндан (Часне Вериге преслава). С обзиром да су досељени на
територију бана Угрена, као и да су у Милочанима
затекли једну кућу Лаловића, не чуде предања појединих J2b-M205, али ни крсна слава Аћимовдан присутна код херцеговачке струје J2b-Y22059.
Ово не мења у принципу ону причу о подели на J-Y22063, која је присутна јужно од Таре и у Приморју, и J-Y155375 која се махом јавља у Затарју (када је реч о Црној Гори). С обзиром на предања Годијеља (Црмница), Божовића (Паштровићи), као и потврђене припаднике J2b-M205>Y22059 (вероватно J-Y22063) у Шкаљарима и околини Котора, као и код Албанаца из околине Скадра, није исључено да је постојала и та "приморска струја". Веза би изгледала овако: Приморје - околина Никшића - Источна Херцеговина, па даље по српским земљама.