Порекло становништва > БиХ - Република Српска
Породица Јекичић - порекло
Милан Ј.:
Јекичић, Ђурђевдан, Вршани Бијељина Ј2b-M241>Z631
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.9250;wap2
Само по себи презиме Јекичић је ријетко и према Загорки Вавић Грос у дијелу Презимена чувари нашег језика представља матроним, и ништа не би било спорно у томе да мој дјед Млађен (1925) није пренијео предање на мог оца Србољуба (1962) о нашем претку „Јекици“ (мушко) по коме смо наводно добили презиме. То предање се поклапа са предањима оца и дједа Ристе Тешића (1958) по коме су постојала три брата Тешо, Јекица и Мићо од којих су касније настали Тешићи, Јекичићи и Мићићи чији потомци и данас постоје. Чисто да напоменем да нико од нас живих потомака Јекичића нема никакве предрасуде нити било шта против да нам је порекло презимена матронимско него нам је стало да покушамо наћи доказе који би нам дали јаснију слику о пореклу презимена, а не би ни да изоставимо претка Јекицу ако је постојао.
Према Јусуфу Нуркићу у књизи Становништво кадилука Бијељина према попису становништва османске управе из 1851. године, за село Вршане се између осталог наводе и моји преци:
Кућа 3.
1. Мичић Јован. син Миће; средњег раста жутих бркова; рођен 1801. године има 50 година.
2. Његов син Мићо, син Јована; средњег раста и жутих бркова рођен 1826. године има 25 година.
3. Његов син Тома; син Јована; средњег раста и свијетлих бркова; рођен 1831. године има 20 година.
4. Његов унук Ђорђа, син Миће; рођен 1843 године; има 8 година.
Кућа 4.
1. Мичић ...? , син Миће; средњег раста и жутих бркова; рођен 1816 године има 35 година.
2. Његов син Јосип, рођен 1845. године има 6 година.
3. Његов син Јован, рођен 1851. године.
Кућа 5.
1. Ковачевић Ђорђа, син Миће средњег раста и смеђих бркова; рођен 1792. године има 59 година.
2. Његов син Милан, син Ђорђе; средњег раста и црнкастих бркова; рођен 1826 године; има 25 година.
3. Његов син Василије, син Ђорђе; рођен 1841. године; има 10 година
4. Његов син Михајло, син Ђорђе рођен 1843. године; има 8 година.
Кућа 6.
1. Мичић Тешо, син Миће; средњег раста и жутих бркова рођен 1816. године; има 35 година
2. Његов син Лазар, син Теше; рођен 1837 године; има 14 година.
3. Његов син Ђорђа, син Теше; рођен 1843. године; има 8 година.
Питања која се намећу на основу овог пописа су:
1. Зашто се једно мој предак Ђорђа презива Ковачевић, док остали „млађа брађа“ су Мичићи по оцу Мићи?
2. Да ли је можда Ковачевић старо презиме по коме се Мићо презивао?
3. Да ли је Ковачевић јер је пописивач хтио да нагласи његово ковачко занимање? (Ово наводим јер постоји предање од покојне баке да је дјед Михајло син Ђорђа Ковачевиђа имао сав ковачки алат који је после смрти Михајла узео као мираз један од његових зетова а Михајло се током живота није никад бавио ковачким занатом)
4. Ако су од Теше (Кућа 6) настали Тешићи од Миће (Кућа 3) настали Мићићи зашто од Ковачевић Ђорђа настају Јекичићи?
Милан Ј.:
Увидом у Домовник 2 (Домовник 1 и Домовник 3 су нестали) парохије Вршани који је вођен од 1880 до 1913 се Јекичићи наводе у засеоку Нови гдје смо и данас. Ово пресељење из центра села кроз који пролази главни пут (Бијељина-Брчко) у засеок Нови тада шумовити и забачени дио села поред потока Лукавац и недалеко од ушћа са ријеком Савом је вјероватно последица бурних догађаја о којима ћу у касније наставку. Према горе наведеном Домовнику 2 се наводе двије породице Јекичић:
Нови
бр 6. Мијајило Јекичић 1837-1905
Јока 1. жена његова 1845 - 1883
Стајка 1 шћер његова 1875 –
Живана 2. жена Мијајлова 1868
Јован 1 син њихов 1888 -
Јованка 1. шћер 1890 -1893
Василија 2. шћер 1893 -
Анђелија 3. шћер 1895 -
Србољуб 2. син 1899 –
Милан 3. син 1903 –
Милица 4. шћер 1903 –
....
бр 7. Василије Јекичић 1834 –
Милица жена његова 1842-
Станија 1. шћер њихова 1877 - 1881
Спасенија 2.шћер 1879-
Цвијетин 1. син 1882 – 1892
Никола 2. син 1885 -
...
Према предању која сам и сам упамтио од дједова из мог краја: Михајло је отишао „некуд“ и вратио се тек након више година. Када се вратио у село Нови дошао је са стадом разне стоке и гоничима. Стадо је било велико толико да је почетак био у Новом а крај у Вршанима (око 3,5 Км). Након чега стоку продаје и све претвара у дукате те добија надимак Сеферовић по сеферину дукату. А потом после смрти прве жене, на наговор родбине по други пут жени са доста млађом дјевојком Живаном и са њом добија потомке. Ово предање дијелом потврђују и подаци из горе наведеног Домовника 2.
Према књизи Становништво кадилука Бијељина према попису становништва османске управе из 1851.[/i] године, Ђорђе Ковачевић поред Михајла и Василија, има најстаријег сина Милана, за кога смо чули тек након објаве ове књиге. И ако се кроз генерације до данас ово име понавља о Милану није постојало никакво предање. (Моје име је такође Милан).
Тек након објаве на сајту Порекла о пореклу презимена Јекичић између осталог наводи извјесни Миљан и:
Презиме Јекичић присутно је у Мачви, у селу Криваја.
Јекичићи (2 к., Ђурђевдан). Из Босне. Живка црквењака ђед убио тамо Турчина у воденици. Дошао Турчин пре и већ почео био да меље, а Миљан се позавађао са Турчином, узео „заустављач” (дрво што зауставља воду у јазу) и њиме Турчина по глави. И одмах отишао кући, покупио жену Николију и децу Тривуна (Триву) и Ранка, па преко леда на Сави преко, и онда у Шабац отуда. Јавио се началнику, а тај иди у Кривају код Марића. Дошао Марићу кмету, а тај га распоредио на имање Тривуна Љиге. Није било куће, па једне зиме ноћивали и становали у каци. Миљан читаве грмове изваљивао за зимовање. Био јак да је два човека са две руке око себе по трипут обносио.
ИЗВОР: Војислав С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина – Антропогеографска испитивања; из теренских бележница грађу приредила Миљана Радовановић, Нови Сад, 1994, стр. 254 се антропогеографским испитивањима 1947,1948 и 1949 године Шабачка Посавина и Поцерина Војислава С. Радовановића
Према забиљешкама г. Радовановића и хронолошком анализом догађаја постоји основана претпоставка да је Миљан дјед Живка црквењака управо Милан Јекичић син Ђорђа (Ковачевића према дефтеру из 1851) и брат Василија и Мијајила Јекичића.
Ово сазнање такође даје објашњење зашто су се Василије и Мијајло преселили из центра Вршана у забачени засеок Нови уз Саву:
1. верзија Услед убиства турчина у воденици Милан бијежи са породицом преко Саве у Кривају а Његова млађа браћа Василије и Мијајло одлазе у неком Другом правцу из страха од освете османлија. Врађају се тек након више година али на скровитију локацију.
2. верзија да су Василије и Мијајло су већ били одсутни када се догодило убиство и тек по повратку сазнају за то и одлучују да се за рад сугурности преселе у Нови.
3. верзија да су разлози пресељења сукоби са осталим синовима Миће (мање могуће).
Јасно је да су Јекичићи већ у том периоду имали јасно дефинисано презиме јер га је Миљан/Милан својим бијегом „донијео“ са собом у Кривају (Шабац). Ово одбацује могућност да је презиме из новијег периода и наводи ме на сумњу о вјеродостојности података датих османском пописивачу 1851. године. Без обзира на све немам никаво логично објашњење нити доказ којим бих ово могао да потврдим осим предања. Након овог се јављају питања:
Који би били логични разлози да се умјесто Мићић , Ђорђе презива Ковачевић, а недуго затим његови синови Милан, Василије и Мијалјо изхашњавају као Јекичић? (3 презимена у 30 година)
Да ли је могуће да су свјесно скривали своје изворно презиме давали лажне податке?
Да ли постоји могућност грешке пописивача прилико давања родбинских односа со обзиром да у попису има великих генерацијских разлика а који су исто родбинско кољено? (Ђорђе је доста старији од остале браће, Тешо и ...? исто годиште ...)
Да ли потоји могућност грешке током превода са османског/арапског има ли неко искуства са тим?
Да ли се у било којим изворима историјским помиње Јекица да је мушког рода?
Поред свих питања остаје мистерија имена носиоца породице куђе заведене под бројем 4. Јер за поменутог не постоји превод имена и не знам због чега.
Милан Ј.:
Осврт на Јекичиће у Криваји (Шабац)
У разговору Олгом (рођ. Јекић) Богдановић унуком Живка црквењака из Криваје (Шабац) добио сам информацију да је Живковом оцу било име Ранко што потврђује предање о бијегу Миљана/Милана из Босне у Кривају након убиства турчина. Олга нема никаква сазнања да су се некад презивали Јекичић. Олга наводи да је чула да су у Криваји био и Триво Јекичићи али не и да су у родбинској вези са њеним Јекићима. Остаје непознато је кад и у ком периоду је дошло до „скраћивања“ презимена на Јекић јер је по свим чињеницама Живко био свјестан изворног презимена Јекичић а не Јекић те га је јасно и навео током испитивања г. Радовановића. Прегледом пописа презимена за мијесто Криваја записаних руком г. Радовановића не налазим Јекиће чиме одбацујем сумњу да су можда у питању две фамилије са сличним презименом
У Попису војних и цивилних губитака Краљевине Србије у људству у Првом светском рату објављеном у на сајту Министарства одбране Републике Србије налазим име погинулог војника:
ЈЕКИЧИЋ ЦВЕТИН ЖИВКО РОЂ. 11.06.1892 ПОГ. 1914 3. ЧЕТА 4.БАТАЉОН 17. ПУК, 1. ПОЗИВ
Локација документа који потврђује његову погибију је заведена под бојем: П03а-204-3-10 .
Узимајући у обзир да је 17. пук био у саставу Дринске дивизије учествовао је у свим биткама, оба Балканска рата, Колубарској, Церској,Сувоборској у Великом рату и да је Цветин погинуо 1914. године јасно ме наводи на то би он могао бити из Криваје. Цветинов отац има име Живко као и црквењак Живко али узимајући у обзир да је Живко црквењак имао сина Мирка (Олгиног оца) рођ. 1930. г. мала је вјероватноћа да се ради о истом човјеку. Ово отвара додатна питања о Јекичићима у Криваји и колико заправо чланова је некад постојало с обзиром да их више са тим презименом нема у криваји.
Разлози за промјену или скраћивање презимена Јекичић на Јекић могу бити разни, од банални попут грешке током уписа у матичне књиге до свесног скривања зарад сигурности или користи током бурних времена 20 вијека. Одговори можда леже у Међуопштинском историјском архиву Шабца и Цркве Преображења Господњег у Криваји које нажалост не могу у скорије вријеме посјетити због посла (пон-пет).
Свако ко има било какву информацију, сугестију или критику радо прихватаом.
Ако неко има своје запажање или претоставку такође желим чути.
Ако постоји неки документ, књига, архив у ком бих могао наћи неки одговор или додатну информацију била би ми од велике користи.
Ако je у погрешном правцу отишло ово моје истраживање такође нека ме неко упозори. :-D
Унапријед се захваљујем :)
ВелиборЛазић13:
Поздрав Милане,
Преводилац Нуркић је Кемал, а не Јусуф.
С обзиром на то да се сад већ дуже од три године бавим писаним изворима за Семберију из 19. вијека, покушаћу изнијети нека своја запажања у вези са Вашим дилемама.
Најприје, Ковачевић је вјероватно старо презиме Ваших предака. Носи га само Ваш директни предак, јер је најстарији од Мићиних синова. Таквих примјера у Семберији сам пронашао безброј. Извјесно је неко од предака био ковач, али нико од пописаних, јер би то било изричито наведено у попису (занимања су пописивана).
Презиме Јекичић вјероватно ипак јесте патронимско. Иако постоји примјер презимена Вакичић, за које је и овај исти попис потврдио да потиче од надимка за име Василије, бојим се да то овдје није случај. Теоретски, Јекица као надимак за мушкарца могло је настати од имена Јефто/Јевто или неког сличног, али у овом попису нема не само тог имена, него ни једног које почиње на ј, а презиме Јекичић ће носити већ овдје пописани Михајло/Мијајило и Василије. Једино логично објашњење је да је Јека/Јекица заправо супруга Ђорђа Ковачевића, која је, по свему судећи, рано остала без мужа, тако да се Ваша грана, за разлику од остале двије (Тешићи и Мићићи) не презива Ђорђевић или Ђорђић, по мушком претку, него Јекичић по женском претку који припада истој генерацији. Другачије објашњење - да је Ђорђе носио надимак Јекица, не дјелује ми увјерљиво, а нека друга која би била у складу са оним са чим сам се сусретао до сада, не видим. Наравно, увијек може бити изузетака.
Што се тиче мачванске гране - Милан стварно може бити Миљан (попис је писан арапским писмом, дакле не треба свако читање наших имена и презимена схватати као једино могуће), а чињеница је да је много породица из Семберије, које налазимо у овом попису, завршило у Мачви, добар дио након устанка 1876, али неке и у појединачним миграцијама.
ВелиборЛазић13:
Грешком написах "Презиме Јекичић вјероватно ипак јесте патронимско" умјесто матронимско. Вјерујем да је поента ипак јасна из наставка текста.
Навигација
[0] Индекс порука
[#] Следећа страна
Иди на пуну верзију