Пре неког времена у једном ТВ прилогу о селу Власово у Топлици (код Прокупља), видех двојицу мештана са презименом Бабић. С обзиром да су именима Милија и Вукашин, помислих да су можда потомци црногорских колониста „крсташа“ са краја 19. века.
Међутим, након што сам мало потражио о овом роду у литератури, испоставило се да нису из ЦГ. Њихове сеобе по западном Балкану су занимљиве.
У Власово је дошао Продан Бабић из Равне Горе код Брезове (Општина Ивањица) са „својом задругом“. Он је 1893. године продао имање у Равној Гори свом рођаку Мијаилу. У Продановој задрузи били су Петар, Љубисав, Јово, Лука, Паун, Миљко, Коста и Арсо, сви Бабићи, док се један од „задругара“, стриц Проданов - Милован Бабић, трговац, одселио у село Корбово код Неготина. У Власову су се Бабићи разделили.
Попис становништва Моравичког среза из 1863. године даје нам податке о претходном покољењу ових Бабића. Тамо је пописан Анђелко Бабић и његова задруга у којој су синови Томо (42 године), Филип (30), Остоја (25) и Милован (13), као и унуци Петар (5) и Паун (6 месеци). Остали који су се 1893. године иселили у Власово, по свој прилици нису били рођени у време пописивања Моравичана.
У Чибучком тефтеру Старовлашке нахије за 1834. годину у селу Равна Гора пописани су Павле и Неђељко Бабић.
Ових Бабића било је и у селу Ерчеге нешто јужније и они су се, такође, око 1878. године преселили најпре у село Горња Коњуша, где су се кратко задржали, а потом у Власово. После Првог светског рата селе се у Бело Поље (Лужане, код Подујева), а 1963. године купују имање у Дреновцу у Топлици. Неки су се преселили у Ратково у Бачкој после Другог рата.
У Милатовићима и Властељицама у Драгачеву постоји још један огранак овог рода. Ту се доселио њихов предак Марко Бабић из Равне Горе, према предању почетком 19. века („пред Карађорђев устанак“). У Чибучком тефтеру из 1822. године пописани су Марко Бабић у Милатовићима и Вучић Бабић у Властељицама.
Међутим, један податак из протокола умрлих цркве у Каони (суседно место Властељицама) баца ново светло на овај род. Ту је записано да је 1882. године умро Милија Бабић, који је тада имао 83 године, а који је рођен у “Шипову y Турској". Јужно од Шипова у западној Босни постоји село Бабићи.
Намеће се следећи закључак:
Милија Бабић (рођен 1799) из Шипова је дошао најпре у Равну Гору. Један од двојице пописаних 1822. године - Марко или Вучић, могао би бити Милијин отац. Сва тројица прелазе у Драгачево, а све указује да је с њима дошло још синова, браће или рођака, барем још двојица – Павле и Неђељко, они пописани 1834. године у Равној Гори. Анђелко пописан 1863. године би могао бити син од једног од ове двојице последњепоменутих.
С обзиром да за Милију рођеног 1799. године у црквеним књигама стоји да је рођен у Шипову, сеоба је била прилично брза. Око 1800. године четворица шиповских Бабића – Марко, Вучић, Павле и Неђељко долазе у Србију, у Равну Гору. Марко и Вучић (и Милија који је син од једног од њих) убрзо прелазе у Драгачево, а Павле и Неђељко остају у Равној Гори. Син једног од њих је Анђелко, а од другог су Бабићи из Ерчега. Касније већи део њих прелази у Власово и у даље сеобе.
Ови Бабићи славе Никољдан.
