Аутор Тема: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана  (Прочитано 26470 пута)

Ван мреже papabubadiop

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #80 послато: Новембар 05, 2018, 09:59:41 пре подне »
Poštovani,
da li bi neko mogao da mi kaže nešto više ili da me uputi na literaturu u kojoj bih mogao da saznam nešto o doseljavanju Srba u selo Čavoš?

To  je današnje selo Grăniceri u Rumuniji, odmah pored našeg sela Jaša Tomić - nekada Modoš.

Koliko znam, trebalo bi da su Srbi, među kojima i moji preci porodica Markov, došli u Čavoš po razvojačenju Pomoriške vojne granice, ali ne znam detalje, da li odmah po razvojačenju ili posredno preko budućeg kikindskog distrikta.

Dakle, voleo bih da saznam iz kojih mesta i kada su Srbi došli u Čavoš, iz kojeg su se kasnije raselili pre svega u Samoš, ali i u druga mesta.
Hvala unapred!

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #81 послато: Новембар 24, 2018, 04:14:20 поподне »
Пар сличица са јучерашњег обележавања 170 година од Српско-Мађарског рата и стварања Српског Војводства у Народном Музеју у Панчеву.







Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #82 послато: Новембар 24, 2018, 07:31:16 поподне »
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1511&m=2#page/1/mode/2up

Бој Срба са Маџарима 1848/9 издата у Београду 1850.године.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #83 послато: Децембар 04, 2018, 04:58:22 поподне »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #84 послато: Фебруар 11, 2019, 10:02:01 поподне »

« Последња измена: Фебруар 11, 2019, 10:03:44 поподне Азот »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #85 послато: Април 28, 2019, 01:14:25 пре подне »
Poštovani,
da li bi neko mogao da mi kaže nešto više ili da me uputi na literaturu u kojoj bih mogao da saznam nešto o doseljavanju Srba u selo Čavoš?

To  je današnje selo Grăniceri u Rumuniji, odmah pored našeg sela Jaša Tomić - nekada Modoš.

Koliko znam, trebalo bi da su Srbi, među kojima i moji preci porodica Markov, došli u Čavoš po razvojačenju Pomoriške vojne granice, ali ne znam detalje, da li odmah po razvojačenju ili posredno preko budućeg kikindskog distrikta.

Dakle, voleo bih da saznam iz kojih mesta i kada su Srbi došli u Čavoš, iz kojeg su se kasnije raselili pre svega u Samoš, ali i u druga mesta.
Hvala unapred!

Срби у Банату од Јована Ердељановића- само у форми чланка где су наведени родови из Чавоша по протоколу из прве 2 деценије 19.века и током прве две деценије 20.века. Оно.што се зна јесте да је само 34 дома забележено.током прве две деценије 19.века али без породице Марков што говори у прилог томе да се порпдица иселила у Сечањ или раније или да се у Чавошу презивала друкчије у одноау на данашње презиме Марков. Од породица које субзабележене у најстаријим Домовним Протоколима Чавоша следеће породице славе Аранђеловдан : Петровићи,Испас, Бокшанов из Пардања.
Мој савет истражи матичне књиге Самоша у архиву и погледај има ли матичних књига или Домовних Протокола у цркви у Самошу !


https://www.poreklo.rs/2012/09/30/poreklo-prezimena-selo-modoš-danas-jaša-tomić-gornji-banat/

« Последња измена: Април 28, 2019, 01:17:50 пре подне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #87 послато: Август 31, 2019, 11:40:39 пре подне »




Из старог Панчевца




Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #88 послато: Октобар 27, 2019, 01:09:08 поподне »
Међу иконама има и таквих које су од светаца појединих сеоских фамилија, и то веома старих, које су вероватно  донели још кад су се доселили (на пример Дракулића: Стефан Дечански, веома стара, а више ње друга, новија, из 1865). Све су то врло старе иконе,
на дебелим дрвеним даскама или таблама, очевидно из давнашњих време-на. Дакле, биће да су донесене из старе постојбине, као домаће иконе.
Ово је белешка Јована Ердељановића из књиге Срби у Банату везана за банатско насеље Ченту. Говори о старини икона у кућама Банаћана. Ово није први пут да сам чуо да постоје породице које у својим кућама имају врло старе иконе.
Тако рецимо, иако још нисам имао прилику да видим, једна моја презимењакиња тврди да у нашој старој кући у Црепаји постоји икона Светог Николе-наше крсне славе, која је стара око 200 година.
Лично, најстарије иконе у Срба имао сам прилику да видим у манастиру Каленић. Тамо се у њиховом архиву држе иконе Светог Георгија и Аранђела Михаила старе око 170 година (из периода око 1850.године)

Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1382
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #89 послато: Октобар 27, 2019, 01:44:56 поподне »
Наша породична икона Св. Георгија, донета је са Баније када је мој деда 1920. колонизирао у Банат, стара је ту између 150 и 180 година (зависно да ли се разлика међу прецима рачуна 25 или 30 година - ја сам четврти у родослову, а имам и сина и унука који је шести). Знам смо да ју је купио мој прадеда Ђура. Још увек је у оригиналном раму. И Цвијић је говорио да приликом сеоба, Срби са собом носе и иконе патрона њихове породице.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #90 послато: Јануар 22, 2020, 10:41:05 поподне »
Дефтер Чанадског санџака 1567/79 за време Мехмед Паше Соколовића , Србина у служби Порте.Од Баната има разних места- Надлак, Базјаш, Чанад, Беодра, Ботош, Тараш, Зрењанин, Елемир, Кикинда, Чента, Пардањ, Модош, Башаид, Орловат, Кумане, Сечањ итд.
Одакле смо долазили у Банат то може да се само нагађа. Кажу да је сеоба Србаља било још од Маричке битке из простора браће Дејановић, чак од Солуна и делова Шоплука па до Маћедоније, Космета, Поморавља под Мрњавчевићима, Јакшићима, Бранковићима , из Црне Горе, Херцеговине под Црнојевићима итд.. Знам само да су на овим просторима Срби доминирали још 120 година пре Велике Сеоба Срба, која важи за фабрикацију лажи да смо тада са Космета населили Банат, Срем, Бачку, Барању и Славонију а истерали доброћудне тисућељетње становнике Мађаре. Ови пописи говоре у прилог нечему другом и то заједно са причом о старини српских манастира на овим просторима северно од Дунава.
Намеравам да у екселл табели издвојим сва банатска насеља и попишем све људе који се налазе у овом дефтеру. Иначе овако нешто постоји и за Срем, Бачку, Славонију и Барању. Кад би свако направио овако нешто за свој крај коначно би доказали да теорија о пражњењу Космета и насељавању Војводине баш не пије воду. Наравно питање је шта је са овим Србима староседеоцима, где су њихови потомци данас. Верујем да је део изгинуо од ратова (Ракоцијев устанак 1702, Аустријско Турски ратови (1685-1699, 1735, 1788-1791), болести (куга, туберкулоза, маларија) , део се вероватно иселио за Русију и Украјину данашњу у којој је формирао Славеносербију и Новосербију, део је упао у национални корпус Румуна и Мађара , део се иселио јужније ка Банату (око Кикинде, Зрењанина претешно Срби Поморишја а Срби из околине Темишвара јужније око Панчева), а најмањи део је остао на тим просторима на којима је био много пре 1690.године
Издвојио сам сажет, поприлично штур и непотпун попис места уз Србе који су у њима забележени, само да се види колико је ово благо и како су занимљиви ови подаци. Субјективни утисак ми је да доминирају имена Јован, Петар, Марко, Димитрије/Дмитар, Никола, Тодор,Ђурађ, Пава, Михаил али има доста старијих и ретких имена типа Лацко, Лукач, Пејак, Вучина, Вукман, Вујић, Вучић, Грујан, Малко, Павко, Пава, Ђурађ, Јака Рајак, Брајан, Рака, Аладин, Бодин Дмитрашин, Бодић итд.

Ево неких примера из пописа Чанадског санџака (делимичан препис за 1567.годину- за поједина насеља ! )

У Ботошу 1576 Никола Орић са синовима Петком и Јаком, Лукач Петроковић и Лукач Павле у Зрењанину 1567 Пухиња Богутовић Орловат 1567 Грујан Радић, Стојан Бучић, Малко Богутовић, Ђура Биљић,Козма Дурман, Дмитар Донкић, Јован и Ђура Вучић Дака Докић 1579, Чента 1567 Павко Вуковић, Поп Богдан са синовима Лукачом и Михалом, Марко Калуђеровић ,Јакша Калуђеровић, Лазар Шајновић, Вујић Илић, Радисав Поповић , Пардањ 1567 Јован Боговић, Јован Пејатовић Сечањ 1567 Рајак Михал са Богданом и Живком, Пеја Радосав, Радоје Радић, Милован Радочић, Станко Бранковић, Радоје Костадин, Петар Вујин, Петар Вујевић, 1567 Модош Рака Поповић Никола Борић Рајко Дајчић Вуја Варга Живко Кожухар Димитар Бралић Паво Братонић Васил Марић, Лацко Кричић Петар Сибинић  Николић Миладин, Вук Пејић Аладин Ђурић Лука Рашић Ђурађ Видовић Петар Берић Која Ђурић Башаид 1567 Лазар Сибинић, Бодић Ђурам, Вук Ђурковић, Тодор Ђуројевић, Стојан Дмитрашин, Лукач Пејић, Степан Пејич, Вучина Брајан, Ђурађ Сирковић Тодор Брајан са синовима Микулом Михаил Радаковић Вујић Дошљак Цветко Раданчевић Ђурко Бодинић, Кумане 1567 Дамјан Видић Никола Билић Михал Лачић Тараш 1567 Ђурађ Ралина Пава Поповић Вукман Божидар Тодор Јанић Јован Рајић Ђурађ Бранић Пава Лалић Михал Маточић Јован Ђуран Субота Судић Тодор Боркић


https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_15/?pg=90&layout=s&fbclid=IwAR127kIDTbtNN0HJhDtT3wfBZueaN-Ijrm2nQ1OOnHeqMRaKxkZIQrcy4YM


https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_08/?pg=156&layout=s&fbclid=IwAR0zestKSH4ETdmBwVLmK0rzan_Twa0h8WJmjmvXJGPJ0mwKu4UrXQ9_NHg

Попис Темишварског санџака јужно од Чанадског-тачније не попис становништва већ насеља. Нажалост превод и попис становништва се још чека, али овде имамо информмацију о називима места као и насељености.

Оно што сам открио јесте да су многа насеља знатно старија од званичних података наших локалних историчара.
Тако Црепаја у јужном Банату одакле сам, се први пут помиње у Пећком катастигу 1660.године - а у попису Темишварског санџака видимо да је постојала још 1579.године !
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #91 послато: Јануар 22, 2020, 11:27:55 поподне »
Да, уврежено је мишљење вероватно код већине народа о српском присуству у Банату и на простору некадашње Угарске, које се везује искључиво за 1690ту (а у складу са тим и заблуда како су Мађари "староседеоци", а остали "дођоши, само због тога што је ту била угарска власт).
« Последња измена: Јануар 22, 2020, 11:29:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #92 послато: Јануар 22, 2020, 11:47:37 поподне »
Ово је мапа са мађарским топонимима (који су изведени од имена мађарских племена) у Угарској, где се види да је најмање тих топонима било у Банату, Ердељу и  Словачкој (осим њеног јужног дела, где су и данас Мађари већина)...без обзира што се ти топоними везују искључиво за имена мађарских племена, може да се можда и на том мањем узорку мађарских топонима, види где је у Угарској било веће, а где мање присуство Мађара:
The appearance of Hungarian tribal names in settlement names, according to Sándor Török (Banat is located in the southeastern region of the Carpathian Basin)

https://en.wikipedia.org/wiki/Banat_in_the_Middle_Ages
...па може да се претпостави да су Мађари у Банату били мањина?
« Последња измена: Јануар 22, 2020, 11:54:36 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #93 послато: Фебруар 15, 2020, 07:33:14 поподне »
Село Опово је обрађено кроз неколико књига- најзначајнија је од Срете Пецињачког као и од Мајерса-католичког свештеника који је писао како о Србима Опова тако и о католицима -углавном Чесима, Словацима, Немцима који се данас углавном изјашњавају као Хрвати.

Ипак најбољи увид у становништво и његово порекло постиже се кроз црквене матичне књиге.

Њиховим прегледом-чак на прво око наишао сам на многа стара презимена тадашњег становиштва. Овакву ситуацију нисам видео ни прегледом матица Црепаје нити Долова-вероватно јер матице Опова почињу 20 година пре матица ова два села (матице Опова почињу 1768.године, Црепаје тек 1790.године а Долова 1792).
Овде ћу издвојити породице и њихова стара презимена која сам открио
 Презиме 1. Панчевачки- стара презимена Максимов, Панчевац, Животин и Поповић- 2.Смедеревачки било је уписивано као Смедеревац и као Макленов, 3.Курјачки као Курјаков и Курјаковић, 4. Лочки као Лочанин, 5.Татин као Татомиров, 6.Ченђански као Ченђанин, 7.Стаин као Стаић, Станишин и Увалин, 8.Максимов као Страинин, Страинић и Угринов (са могућношћу и презимена Деспотов јер се у књизи умрлих из 1773.године јавља Страин Деспотов), 9. један део породице Поповић/Попов као Цвејини, 10. Воденичар као Воденичаров и Арсенијеви, 11.Косовачки су били Косовци/Капларови/ Антонијеви, 12.Плавшићи су били Шемпркат/Шемпркатини/ови, 13. Чаругџије су били Чаругџићи, 14. Сабови су били Живанови/Живојинови, 15. Јабучанин су били Стокини/Поповићи , 16. Недељкови су били Недељковићи, Субашини/Субови (од Недељка Субова), 17.њихови презимењаци али не и рођаци Недељкови са старијим презименом Касапинов, Живојинов, Живанов (од Живојина Касапина), 18. Цвејини су били Поповићи/Попови такође, 19. Илини су били бележени као Страин (Дмитар Страин и супруга Сара а као кумови је био наведен Стока Недељков.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #94 послато: Април 11, 2020, 01:15:20 поподне »
У прилогу је попис цивила Панчева (не милитара-војника) из 1764.године који је наш етнолог и историчар Душан Поповић преписао и објавио у књизи Срби у Банату у 18.веку, додуше са одређеним грешкама јер је у неким случајевима лоше превео презимена.
На истом попису јавља се мој директни предак а 8.колено Максим Животин (око 1735-1784)



Имам још један попис из 1765.године, међутим не знам шта представља тај попис јер нису пописани сви Срби из претходног пописа 1764.године. Молио бих некога ко познаје немачки да помогне и да преведе узглавље на последње две слике које ћу поставити. Хвала унапред !


« Последња измена: Април 11, 2020, 01:17:15 поподне Делија »
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже argajl

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #95 послато: Април 13, 2020, 06:04:23 поподне »

На првој слици пише
Kay[serlich...] König[lich...]         Царски и краљевски
Temeswarer Banat(s)                  Темишварски Банат
deutschen graniz an                    Немачка граница
siedlungs operations                    операције поравнања (гугл превод не знам јел тачан)
Cassa Extra...                             (вероватно латински, не знам шта би значило)


Von 16 bis Ult[imo] May 1765      мислим до 16. до краја маја 1765.


Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #96 послато: Април 16, 2020, 06:41:43 поподне »
На првој слици пише
Kay[serlich...] König[lich...]         Царски и краљевски
Temeswarer Banat(s)                  Темишварски Банат
deutschen graniz an                    Немачка граница
siedlungs operations                    операције поравнања (гугл превод не знам јел тачан)
Cassa Extra...                             (вероватно латински, не знам шта би значило)


Von 16 bis Ult[imo] May 1765      мислим до 16. до краја маја 1765.



Сад сам ја куцкао ово што си ти лепо видео..ово што си превео као операција поравњања је у ствари операција насељавања. Е сад ово Cassa Extract .  A да ли разбираш којим случајем заглавље на другој слици која се односи на овај попис из 1765.године? Верујем да се прве две слике и попис из 1764.године односе на де факто стање популације у Панчеву, док је овај попис из 1765.године можда попис Србаља што се нису изјаснили за живот у војној граници па су из Панчева премештени у друга насеља ван границе. Таква је била судбина и избор мојих предака. С тим да је село Опово у које су прешли постало граница око 1770.године. ;D А два претка од којих је један директни (Михаило аскурђел и брат му Аврам) су се борили у Кочиној Крајини као граничари против Турака, аскурђел био израњаван и лечио се по војним болницама...
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #97 послато: Септембар 03, 2020, 09:27:48 поподне »

Ван мреже Азот

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 396
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #98 послато: Септембар 04, 2020, 02:28:45 поподне »


Маркица је највероватније из периода Банатске републике
 Више о томе налази се на овим линку, јесте писано на румунском, али у аутоматско превођење лепо функционише, па се може више прочитати
( текст испод)
https://istoriabanatului.wordpress.com/2012/11/15/mircea-rusnac-republica-banateana-31-octombrie-1918-21-februarie-1919-clarificarea-unui-concept/ 

Након завршетка Првог светског рата и слома Аустро-Угарске монархије, државе наследнице започеле су жестоке дипломатске конфронтације на Париској мировној конференцији 1919-1920 за поделу и прерасподелу њених територија. У случају Баната, румунско-српски дипломатски спорови били су посебно интензивни, не ретко је постојала чак и опасност да прерасту у оружане сукобе, иако су обе државе биле део табора победника.

Под тим условима, било је и предлога за одржавање Баната у његовом територијалном интегритету, предлога који, међутим, на крају неће добити случај. Већ у октобру 1918. године у Темишвару је проглашена аутономна Банатска република потчињена мађарској влади. Нешто касније, априла 1920. године, банатски Шваби затражили су од Мировне конференције успостављање независног Баната подељеног на кантоне по швајцарском моделу, у којем би различите етничке групе имале предност. Оба ова предлога, који су долазили од народа који се сматрају пораженима у Првом светском рату, одбили су победници. Али овде, после једног века, архиве се отварају и почињу да показују да је међу силама победницама било сличних идеја за очување територијалне структуре Баната, чак и ако на крају нису спроведене у дело.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Срби у Банату : од средњег века до данашњих дана
« Одговор #99 послато: Фебруар 22, 2021, 07:15:04 поподне »
Да мало активирамо тему, а и да дам свој дипринос за град у ком су моји преци први пут забележени.још.давне 1764.године, а где живимо већ 100+ година у континуитету после лутања по јужнобанатским граничарским селима.

У питању су пописи/преписи презимена православаца из Протокола црквених , Преображенске и Успенске цркве током 18.века (1787-1800.године).
Не би да буде да сваки Циго свога коња фали, али мислим да ће ово бити доста занимљиво и.за људе који нису Пречани-Милитари, јер на пописима осим Срба има Цинцара, Влаха, посрбљених Немаца, можда и посрбљених Француза, потомка Саса-Кулиза. Да не причам да презимена Срба указују на најразноврсније могуће порекло из разних српских етничких подручја.
По теорији др Јована Ердељановића Панчево је насељено Србима из неколико слојева :
1.веома мали број староседеоца од пре Сеоба под Чарбојевићем (сматрао је да су носиоци презимена извдена од турцизама -Туфегџија, Кујунџија остатак Срва који је у Банату и Панчеву живео још од владавине Мехмеда Паше Соколовића 1567.године)
2.Сматрао је да Првом Сеобом под Чарбојевићем 1690.године Срби нису директно долазили у Панчево јер је оно у то време.било под Турцима
3.Под Шакабентом 1739/40 је највише насељено
4.Има трагова и насељавања током/после Кочине Крајине 1788-1791.године
5.Због не малог броја Цинцара сматрао је да су Цинцари из Јањине, Албаније , Маћедоније могли да дођу и са Србима насељеним по тим крајевима
6.Сматрао је да део народа из Ердеља није био румунског порекла већ српског који је тњ крајеве надељавао још у 15/16 веку
7.Сматрао је да су Срби , забележени у 18.веку на државним и црквеним пописима Панчева, под презименима ов, ев, ин различитог порекла од оних на ић . Први су били вероватно део Моравско-Вардарске струје , а други Рашко-Шумадијске.

Још један српски етнолог и историчар др Душан Поповић сматрао је да је Панчево обновљено 1720-1722 године сеобом Срба из Темишвара и околине , да би потом била куга 1722.године, уз пожар 1737.године (потврдио сведок тог времена градоначелник Панчева Надбантић)потпуно уништио становништво Панчева, а они који су преживели отишли су у крајеве око града и даље од њега. Сматрао је да је Панчево обновљено инадељено у Другој Сеоби Срба под Шакабентом 1739/40 године из Београда и околине највише. Ако погледамо пописе свештеника у Панчеву после Сеобе под Шакабентом , видећемо да се помињу свештеници из Београда, Гроцке, Параћина, Креџбинца (село поред Параћина), Ковина и један из самог града Панчева. Знамо да је народ ишао и пратио свештенике из свиг места приликом сеоба.
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*