http://www.foleja.net/index.php?PHPSESSID=anh71g176p5vmtn6kcu82b2br1&action=recentИако ме "здраво" мрзело (као сваког лалу) да преводим (шта ћу кад не знам енглески) овај мали трактат г. Деме или Хазирија (не знам јел он Дема или Хазири) који је Николавук пренео о његовом виђењу порекла припадника Ј2б М 205, некако сам се наканио.
Још ме више мрзело да одговарам....
Али ето, кишно јутро, па шта ћу...
Размишљајући о свом идентитету, затим идентитету припадника J2-M205, а шире гледано о идентитету било ког појединца, Хазири полази само од мушких предака пренебегавајући порекло по свим женским линијама које су довеле до његовог данашњег постојања као јединке (мушког пола) на овом свету.
Па се тако зауставио код Византије, 10-века и неког НН мушког претка који је тада дошао из Палестине, "претрчао" период од 600-800 година и дошао до последњих 200 година (19 и 20 век) за који налази да су ови појединци, ваљда са све својим породицама (ако су их имали), као Власи или власи (како је коме драго) словенизирани, а велика већина србизована, па тако славе и крсну славу, а то су му све "објаснили" у Хрватској.
Добро.
Има право човек на своје виђење свог националног идентитета и идентитета припадника J2-M205, а шире гледано и идентитета било ког појединца.
А ја му морам "касти" (рећи, казати) да сам ја оно што су били моји родитељи (отац и мати), били су Срби, деде и бабе, били су Срби, прадеде и прабабе, били су Срби, чукундеде и чукунбабе, били су Срби, и тако једно седам колена. Мој матерњи језик је српски.
После седмог - деветог колена шта су били моји преци (по свим мушким и свим женским линијама) не знам. Лично мислим (волео бих) да су били Срби (немам култ мушког претка и немам намеру да их мање вреднујем ако нису баш сви били Срби), а да ли су их "тамо неки" (Угри на пример који су генетски нејвећма словени) звали Власи или власи (у који лонац су гурали све и свакога) баш ме брига, будући да је прошло много времена од тада па се и потомци њихови могу међу собом већ узимати (ни закон, а ни црква не брани).
И са њима могу да се идентификујем. Сањам пок. оца и мајку,баку по мајци, тетку. Остали ми, хвала Богу, у сан не долазе.
Ког ме народа ране боле том народу и припадам.
Е сад, ако су сви моји преци били Власи или власи мора да су били доста језички образовани па су знали и "влашки" и српски језик, и ко зна још које све језике.
Зашто нису отишли у Влашку да живе не знам, а и не занима ме.
Моји преци (очеви и мајчини) су живели три века у непосредној близини Румуна и не знам да им је неко бранио да се изјашњавају као Румуни (напротив и очеви и мајчини су одвајали од уста да се сазидају српске цркве у северном Банату).
Г. Хазири, у мом виђењу ствари ви сте данас врло вероватно, ако не и више од тога - свакако Албанац из Албаније или са Косова и Метохије (ако су вам то били и отац и мати, деда и баба, прадеда и прабаба, чукундеда и чукунбаба и ако вам је матерњи језик албански). Тог вашег мушког претка (који мени може бити некакав "разводњени рођак" по мушкој линији) је однео "арбанашки талас".
Јурчевића и Чирка је однео "хрватски талас". Људи су већ генерацијама Хрвати.
А видите, слава и хвала Богу, мог мушког претка, и мушке претке преко 100 тестираних појединаца са простора бивше Југославије је однео "српски талас". Не мари што је је тај талас дошао преко првославне вере и Византије.
Мени је мило да је српски талас јер су Срби за мене честит народ који се увек борио храбро и на страни праведника, не скривајући се иза јачих и силнијих, тако да нема чега да се стиди. Не волим потуљеност ни код појединаца, нити код народа. Ја се и не бавим другим народима, бавим се својим народом.
Па сам "ондак" здраво јако поносан што је тог мог мушког претка "покупио" тај српски талас.
Могло се десити да тог мог мушког претка "покупи" и албански талас па да сада морам са "великом лупом" или свећом да тражим рођаке по васцелом свету, па и по Балкану, и по Србији, а можда и по Влашкој, чак бих можда морао да идем и дубље у прошлост, у 9 век, и још дубље, и да се запутим можда са торбом на леђима чак по Палестини да их тражим. Али да се тако десило, ја бих и то прихватио у миру Божијем. Мада, у то случају сигурно не бих био оно што сам сада.
Ја, какав сам, и те рођаке бих поштовао.Да их обилазим сигурно не бих имао времена. И овдашње слабо обилазим. А да ли би они мене признали за рођака и поштовали - друго је питање.
Тако да поштовани г. Хазири можете ме слободно сматрати и за акађанина, вавилонца, асирца, феничанина, картагињанина, палестинца, римљанина, византинца, старовлаха и влаха, и за свог рођака и за нерођака, вама на вољу.
Један мој блиски рођак по очевој линији по имену Милош (има књига у којој се то помиње) је чак ишао у хаџилук у Свету земљу (почетком 20 века) као православни хришћанин.И вратио се у своју отаџбину Србију (где су му кости оца, деде, прадеде...). Стварно не знам што није остао у светој земљи (Палестини), кад му један од "мали милион предака" (тако се каже) у који век пре или после Христа рођен можда баш у Палестини.
П.С
Нису мушкарци амебе па да се саморазмножавају и производе (остављају иза себе) бескрајан низ идентичних мушких потомака и потомчића и тако до у вечност или до краја света који се тако идентични онда удружују у братство, род, па направе и нацију идентичних појединаца мушког рода - тзв. амебића.
Ко је ову причу са хаплогрупама тако схватио може да се тешко ментално и душевно разболи.