Кричи J2b-M205>Y22066

[Miloš Stojković]

Зна ли неко у којој области Грчке се најчешће јавља презиме Kehriotis? Да ли постоји неки сајт за претрагу по презименима?

Тестирани Kehriotis M205 је са FTDNA, али није оставио локацију. Судећи по имену (John) и мејл адреси, реч је о оснивачу компаније: JMK Investments
http://www.jmkinvestments.com/about-us.html

John Kehriotis


Alex Kehriotis, син (мајка вероватно није Гркиња)

Možda ovaj link može da pomogne:http://www.ottomanhistorypodcast.com/2015/07/ottomanism-with-greek-face-vangelis.html
Reč je o poznatom profesoru Vangelisu Kehriotisu (mislim da se tako izgovara). Po svemu sudeći čovek je bio maloazijsko-grčkog porekla, tačnije trebalo bi da je bio kapadokijskog porekla ako se u ovom pisaniju i on može prepoznati.

[Небојша]

Možda ovaj link može da pomogne:http://www.ottomanhistorypodcast.com/2015/07/ottomanism-with-greek-face-vangelis.html
Reč je o poznatom profesoru Vangelisu Kehriotisu (mislim da se tako izgovara). Po svemu sudeći čovek je bio maloazijsko-grčkog porekla, tačnije trebalo bi da je bio kapadokijskog porekla ako se u ovom pisaniju i on može prepoznati.

Да, Вангелис је очигледно пореклом из тих крајева, али пре из западне Анадолије (Смирна/Измир), него из Кападокије. Питање је да ли постоји веза са тестираним.
https://ejournals.epublishing.ekt.gr/index.php/deltiokms/article/viewFile/2391/2157.pdf

Видех да се презиме јавља на истоку Тесалије и на Егејским острвима, дакле опет истично, као и код већине грчких М205.

[Miloš Stojković]

Да, Вангелис је очигледно пореклом из тих крајева, али пре из западне Анадолије (Смирна/Измир), него из Кападокије. Питање је да ли постоји веза са тестираним.
https://ejournals.epublishing.ekt.gr/index.php/deltiokms/article/viewFile/2391/2157.pdf

Видех да се презиме јавља на истоку Тесалије и на Егејским острвима, дакле опет истично, као и код већине грчких М205.

Smirna je trgovački grad - vrlo nezahvalan za utvrđivanje porekla. Ne odbacujem mogućnost da je porodica odatle, ali ne bih isključivao Istočnu Anadoliju nikako. Što se tiče ostrva i Tesalije, to je još nezahvalnije naročito posle egzodusa maloazijskih Grka nakon ratova 20-ih godina 20.-og veka. A što se tiče generalno kapadokijskih Grka, oni su jako interesantni budući da predstavljaju veoma interesantnu miksturu naroda Centralne i Istočne Anadolije sa primesama doseljenika iz južnih krajeva (https://en.wikipedia.org/wiki/Leucosyri).

[Предраг56]

Зна ли неко у којој области Грчке се најчешће јавља презиме Kehriotis? Да ли постоји неки сајт за претрагу по презименима?

Тестирани Kehriotis M205 је са FTDNA, али није оставио локацију. Судећи по имену (John) и мејл адреси, реч је о оснивачу компаније: JMK Investments
http://www.jmkinvestments.com/about-us.html

John Kehriotis


Alex Kehriotis, син (мајка вероватно није Гркиња)

Κεχριώτης
https://goo.gl/images/MnoLPP
To je κεχρί
Juzna Grcka se sretne to ime....Atina, Evia mozda i u Skopelos...

(Ово је послала пријатељица моје супруге за коју сам ја погрешно разумео да је лингвиста. Заправо је историчар-археолог!) 

Колико сам схватио у корену презимена Κεχριώτης (тако се пише на грчком)  је κεχρί! Изгледа опет нека пољопривредна култура (неко жито)!

https://goo.gl/images/MnoLPP

[Милош]

Κεχριώτης
Изгледа опет нека пољопривредна култура (неко жито)!

https://goo.gl/images/MnoLPP

Пpoco

[Предраг56]

Пpoco

Опет дођемо на исто! Ово сам писао почетком маја 2017.године!

Κριθία (Критиа)-Κριθ -κριθαριού kritharioú (jечам жито или зрно) и  Κεχριώτης (Кехриотис) - κεχρ (просо)!!!

 

Вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је  сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна.

Заиста имамо у Грчкој такво место.

http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia

Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.

kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно 
κόκκους κριθαριού

Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98

Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι, Ени Ќој)[2] — село во Општина Лагадина во Солунски округ, Егејска Македонија, денес во областа Централна Македонија, Грција.


Имамо место под истим називом и у Турској.
https://en.wikipedia.org/wiki/Krithia

Krithia (Greek: Κριθία; Turkish: Alçıtepe) is a small village on a commanding high plateau in the Eceabat District of Çanakkale Province, Turkey, about 4 miles from Cape Helles, the tip of the Thracian Chersonesos, now Gallipoli Peninsula.
Krithia was named after the grain "krithos", which in Greek means "barley"; a nearby cape was also called Krithea (Κριθέα) in Byzantine times, now Akbaş Burnu.

[Милош]

Moждa je вeћ пoмињaнo, aли ja нaлeтex нa jeдaн тeкcт, пa peкox дa пoдeлим.

Pиcтo Koвиjaнић у "Пoмeни цpнoгopcкиx плeмeнa у кoтopcким cпoмeницимa (XIV-XVI виjeк), књигa II, Tитoгpaд 1974, нa cтpaни 181. кaжe дa cу ce Kpичи из пpeдeлa Дpoбњaкa paceлили у oблacт Пoтapja, гдe и дaнac пocтoje бpojни тoпoними, кojи cвeдoчe o oвoм cтapoм пopoмaњeнoм илиpcкoм плeмeну, oгpaнку Maтapугa.

Ja ниcaм имao oву књигу у pукaмa, вeћ caм oвaj пacуc нaшao кoд В. Кoњeвићa у "Xepaк Вpaнeш-poдoнaчeлник плeмeнa Вpaнeши", пa мe зaнимa oдaклe oвaквo тумaчeњe Koвиjaнићa и нa ocнoву чeгa бaзиpa oвo cвoje виђeњe?

Опет дођемо на исто! Ово сам писао почетком маја 2017.године!

Κριθία (Критиа)-Κριθ -κριθαριού kritharioú (jечам жито или зрно) и  Κεχριώτης (Кехриотис) - κεχρ (просо)!!!

 

Вратио сам сe на рад Горданe Томовић о Кричанима. У свом раду она наводи да се оба назива, Кричан и Крције, односе се на исто становништво, а судећи по правилима фонетике настали су готово у исто време, различитим преузимањем имена у словенској средини. На то указује и пример промене имена Кричани у грчкој, по свој прилици изворној средини да је  сводном повељом из 1348. године цар Душан је доделио манастиру Хиландару село Кричани у околини Солуна, да је данас то село Критија, на турском Јени Кјој, северо источно од Солуна.

Заиста имамо у Грчкој такво место.

http://buk.gr/el/poli-perioxi/krithia

Κριθιά (Τοπική Κοινότητα Κριθίας (Κριθέας) - Δημοτική Ενότητα ΑΣΣΗΡΟΥ), ανήκει στον δήμο ΛΑΓΚΑΔΑ της Περιφερειακής Ενότητας ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗΣ που βρίσκεται στην Περιφέρεια Κεντρικής Μακεδονίας, σύμφωνα με τη διοικητική διαίρεση της Ελλάδας όπως διαμορφώθηκε με το πρόγραμμα “Καλλικράτης”.

kókkous kritharioú значи jечам жито или зрно 
κόκκους κριθαριού

Шта кажу Македонци
https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B8_%D0%8C%D0%BE%D1%98

Ени Ќој или Ново Село (грчки: Κριθιά, Критија, до 1927 Γενή Κιόι, Ени Ќој)[2] — село во Општина Лагадина во Солунски округ, Егејска Македонија, денес во областа Централна Македонија, Грција.


Имамо место под истим називом и у Турској.
https://en.wikipedia.org/wiki/Krithia

Krithia (Greek: Κριθία; Turkish: Alçıtepe) is a small village on a commanding high plateau in the Eceabat District of Çanakkale Province, Turkey, about 4 miles from Cape Helles, the tip of the Thracian Chersonesos, now Gallipoli Peninsula.
Krithia was named after the grain "krithos", which in Greek means "barley"; a nearby cape was also called Krithea (Κριθέα) in Byzantine times, now Akbaş Burnu.

Пpeдpaжe, oдличнo тумaчeњe!

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Управо ми је стигло проширење са 67 на 111 маркера.
Послао сам резултате Небојши, пошто је задужен за J хаплогрупу.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Кричи (111 маркера)

Тренутно ови Кричи имају 111 тестираних маркера:
1. Батоћанин (Лопаш, општина Трстеник, Србија)
2. Демић (Горњи Класнић, општина Глина, Хрватска)
3. Лакић (Горњи Карајзовци, општина Босанска Градишка, Босна и Херцеговина)
4. Милутиновић (Јабланица, општина Крушевац, Србија)
5. Новаковић (Кршље, општина Босански Нови, Босна и Херцеговина)
6. Стојановић (Врачев Гај, општина Бела Црква, Србија)
7. Тинтор (Смоковић, општина Задар, Хрватска)


Упоредио сам њихове резултате помоћу "Невски" калкулатора и добио да су вјероватно имали заједничког претка прије некe 42 генерације (1260 година). Помоћу истог калкулатора одрадио сам и структуру, а распон се креће између 750 и 1350 година.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Помињали смо човјека који се прије неког времена појавио међу поклапањима нас Крича:

J2 пројекту (FTDNA) приступио је извесни S. Cullen, 111 маркера. Тестирани је по свему судећи усвојен, или постоји нека чудна породична прича, а рођен је у Сент Луису (Мисури).

Иначе је веома близак неким појединцима из рода Крича. На пример, са Наранчићем из Лике 5 разлика на 67 маркера, са Демићем са Баније и Радовићем из Источног Сарајева 6 разлика на 67 маркера, 7 разлика са Новаковићем (Бос. Крајина), Чирком (Ливно) и Милутиновићем (Јабланица).

У Сент Луису је било пуно исељеника из Хрватске и БиХ, па је вероватно и Кулен одатле. Штета што вероватно никада нећемо сазати право презиме.

Када сам добио обавјештење о новом поклапању, писао сам Бернију Кулену (администратору пројекта рода Кулена), који ми је одмах рекао да се J хаплогрупа код њих не појављује и да вјерује да је ријеч о некоме ко је усвојен. Писао сам и тестираном човјеку.

Након пар дана ми је одговорила и супруга тестираног.
Тестирани не зна ко му је биолошки отац. Мисле да је тај човјек боравио у Америци 1952. или 1953. године, али нису сигурни ни да ли је тестирани зачет у Мисурију (вјерују да је ово највјероватнија опција), Ајови или Висконсину.

Оно што је јасно, човјек се по вриједностима маркера потпуно уклапа у крички род и нема сумње да му је биолошки отац неко са нашим простора. Кричи који су тестирали 111 маркера удаљени су од њега 28-37 генерација.

Исти човјек (Стивен Френсис Кулен) имам свега 10 разлика на 111 маркера са мојим Демићима.
Према "Невски" калкулатору вјероватно смо имали заједничког претка прије неких 17 генерација (510 година).

[vojinenad]

Помињали смо човјека који се прије неког времена појавио међу поклапањима нас Крича:
Исти човјек (Стивен Френсис Кулен) имам свега 10 разлика на 111 маркера са мојим Демићима.
Према "Невски" калкулатору вјероватно смо имали заједничког претка прије неких 17 генерација (510 година).

Ово ''Кулен'' можда указује управо на порекло са ових простора.

[Милош]

Кричи (111 маркера)

Тренутно ови Кричи имају 111 тестираних маркера:
1. Батоћанин (Лопаш, општина Трстеник, Србија)
2. Демић (Горњи Класнић, општина Глина, Хрватска)
3. Лакић (Горњи Карајзовци, општина Босанска Градишка, Босна и Херцеговина)
4. Милутиновић (Јабланица, општина Крушевац, Србија)
5. Новаковић (Кршље, општина Босански Нови, Босна и Херцеговина)
6. Стојановић (Врачев Гај, општина Бела Црква, Србија)
7. Тинтор (Смоковић, општина Задар, Хрватска)


Упоредио сам њихове резултате помоћу "Невски" калкулатора и добио да су вјероватно имали заједничког претка прије некe 42 генерације (1260 година). Помоћу истог калкулатора одрадио сам и структуру, а распон се креће између 750 и 1350 година.
@

Oдличнo!

Билo би зaнимљивo кaд би имaли и нeкoгa из jугoиcтoчнe Cpбиje ca 111 мapкepa. Билo би cвe дoбpo пoкpивeнo. И дaљe ce кpeћe ту oкo paнoг cpeдњeг вeкa.

[Βασιλεία Ῥωμαίων]

Oдличнo!

Билo би зaнимљивo кaд би имaли и нeкoгa из jугoиcтoчнe Cpбиje ca 111 мapкepa. Билo би cвe дoбpo пoкpивeнo. И дaљe ce кpeћe ту oкo paнoг cpeдњeг вeкa.

Покушавали смо више пута наговорити Бугарина Биљанског из околине Смољана да прошири тест на 111 маркера (тренутно има 67 маркера), али без успјеха.

[Miloš Stojković]

Oдличнo!

Билo би зaнимљивo кaд би имaли и нeкoгa из jугoиcтoчнe Cpбиje ca 111 мapкepa. Билo би cвe дoбpo пoкpивeнo. И дaљe ce кpeћe ту oкo paнoг cpeдњeг вeкa.

Kolika bi bila cena toga i kakva je procedura?

[Милош]

Kolika bi bila cena toga i kakva je procedura?

Кaдa je пoпуcт, oндa je цeнa 280 € ca cвe пoштapинoм. Tpeбaлo би дa будe нeкoг пoпуcтa ceптeмбpa мeceцa. Нapучуje ce jeднocтaвнo, бpиc ce узимa и шaљe нaзaд joш jeднocтaвниje, jeдинo штo ce дужe чeкa; oд дaнa нapучивaњa дo oбjaвљивaњa peзултaтa двa мeceцa. Плaћa ce кapтицoм.

https://www.familytreedna.com/products/y-dna

[Небојша]

С обзиром да по анонимним истраживањима неки региони нису обрађени, покушао сам да направим мапу M205 на основу свих доступних резултата (анонимне збирке + FTDNA). Мало је незгодно укомбиновати те резултате, али на крају се може направити квалитетнија мапа.



Оне статистике по језичким зонама могу бити јако корисне приликом израда сличних мапа заступљености. Иако још увек нисмо обрадили Шоплук на већем узорку, као ни Војводину, оставио сам +5% J2b1 тамо (за Војводину је сигурно). Податке можемо мењати временом, тако да је свака сугестија добродошла.

Иначе ова мапа треба да представља неко тренутно стање. Дакле већи део Срба из Хрватске у Србији, итд. Проценти у најсветлијим областима износе 0-1%, а у најтамнијим +5%. У областима/земљама које су остале неозначене на карти (сиво) нисам пронашао J-M205, ни на FTDNA, ни у анонимним истраживањима.

[Небојша]

Симпатичан опис једне ноћи на Дурмитору (Вражје језеро):

http://www.putokaz.me/izvjestaji-sa-akcija/668-prvo-srastanje-vrazje-jezero-durmitor

"Hladno je, duva na momente. Gledam na termometar, ima 7̊ C. Pred zoru će biti još hladnije. Ali ne mari. Neka je toplo onima u gradu, što ostaše u svojim ugrijanim krevetima.

Nama ne mora, neposrednije je ovako. Nama ne treba, bolje se pamti. Fotografišem okolo, Srđa čak svira gitaru, pjevamo. Povremeno se sjetim da situacija i nije baš uobičajena, smijem se od zadovoljstva. Već je kasno, idemo na spavanje. U tim trenucima, dok fotografišem šatore osvijetljene lampama, pored jezera, u tom neviđbogu, pored jezera koje se čak imenuje vražjim, osjećam zadovoljstvo, stapanje sa prirodom, sa noći, sa hladnoćom. Odjednom čujem vragove i utopljenike, čujem žene plemena Kriča koje zovu svoje umrle ratnike. Za mene, ovo je noć otkrovenja, nestvarna i uzbudljiva."

Све ово зачињено је прелепим фотографијама тога краја













Аутор: Жељко Шћепановић ("Најбољи извештаји из природе")

[Дробњак]

Симпатичан опис једне ноћи на Дурмитору (Вражје језеро):

http://www.putokaz.me/izvjestaji-sa-akcija/668-prvo-srastanje-vrazje-jezero-durmitor

"Hladno je, duva na momente. Gledam na termometar, ima 7̊ C. Pred zoru će biti još hladnije. Ali ne mari. Neka je toplo onima u gradu, što ostaše u svojim ugrijanim krevetima.

Nama ne mora, neposrednije je ovako. Nama ne treba, bolje se pamti. Fotografišem okolo, Srđa čak svira gitaru, pjevamo. Povremeno se sjetim da situacija i nije baš uobičajena, smijem se od zadovoljstva. Već je kasno, idemo na spavanje. U tim trenucima, dok fotografišem šatore osvijetljene lampama, pored jezera, u tom neviđbogu, pored jezera koje se čak imenuje vražjim, osjećam zadovoljstvo, stapanje sa prirodom, sa noći, sa hladnoćom. Odjednom čujem vragove i utopljenike, čujem žene plemena Kriča koje zovu svoje umrle ratnike. Za mene, ovo je noć otkrovenja, nestvarna i uzbudljiva."

Све ово зачињено је прелепим фотографијама тога краја













Аутор: Жељко Шћепановић ("Најбољи извештаји из природе")

Предобре фотке. Ја сам на 5 км-а од језера. Одшетам ових дана до тамо. Најлепше је кад је прохладан и ветровит дан јер нема никог. Кад су топли дани, све врви од купача, турбо-фолка, роштиља и другог хаоса, па није неки угођај, сем за купање.

[Dragoljub76]

Samo da ukažem da je u toku najjeftinije doći do Big Y, cijena je 395 dolara. Ja sam uplatio prije dva dana i čim dođu rezultati šaljem post. Pozdrav.

[Бобан Чамџић]

Небојша
Да ли је до сада неко од Ћировића пореклом из Мораче урадио ДНК тест?
Покушавам да убедим једног од Ћировића пљеваљских да уради ДНК тест 14.септембра.Повезивање Ћировића старинаца у Морачи са Кричима је врло могућа.