Маџгаљи су стари род који је у вријеме Немањићке државе живио на простору који је насељавало старо и прво словенско (српско) становништво Лужани, на простору гдје данас живе племена Пипери и Бјелопавлићи.
Слава Св Ђорђе- Ђурђевдан ☦️( Св.Великомученик Георгије- 6.Мај)
Морачки Поменик ( књига приложника Манастира Морача вођена од 14-17 в.,укоричен 1645 год.) помиње Мезгегале ( Маџгаље)
” Ово су Мезегали : Радивоје, Счепан, Живко, Стојан ,Дамјан, Милета и Петар .☦️
У Пољској се презиме помиње 1745 год у облику Madzgalla,Madzgala,Mадзгала ( на ћирилици)
Словачка 1820 год.- Маџгал ( MADZGAL)
1764 – Maczgal
Док је најчешће у Шлезији у неколико облика
од 1631 год ..
На основу трагова помињања и ДНК анализе презиме Маџгаљ је вјероватно донешено из прапостојбине приликом досељавања неког од Словенских ( Српских) племена која су живјела на територији насељеној словенским племенима Шлезана,Лужичких Срба, Љутића,Бодрића…а као доказ за овакве тврдње поред Хаплогрупе Р1А З-280 карактеристичне за Источне Словене јесте и тај што се данас презиме јавља као изворно Шлеско (Шлезија)покрајина која обухвата територију Пољске,Словачке и Чешке као МADZGAL, MADZGAŁA, MADŹGALLA , док неколико породица има и у Источној Њемачкој ( и знају да су поријеклом из Пољске-Словени)
На основу ДНК анализе два узорка презимена Маџгаљ утврђено је да Маџгаљи припадају R1A ( Z-280 Y 2902) хаплогрупи односно утврђено је словенско поријекло тзв. Волго-Карпатска група. Оно што овоме даје посебну димензију јесте да се презиме Маџгаљ јавља и код других словенских народа у Пољској, Шлезији, Чешкој, Словачкој готово у истом облику као и у Украјини и Русији, али о томе у другом дијелу текста.
Као родови са којима је утврђено заједничко поријекло најближи су им Новаковићи род Мрка (у Пиперима), Маројевићи из Жупе Никшићке који су поријеклом из Лијеве Ријеке и Томашевићи из Пријепоља (који имају предање о племићком поријеклу из времена Немањића).
Сви ови родови су били нека нижа властела у вријеме Немањића у крајевима гдје су живјели Лужани и крајевима с друге стране Комова у Доброј Ријеци ( касније Злоречици).
Њихова пропаст долази са турским освајањима и помјерањем становништва када у ову област досељавају племена са југа и истока Пипери, Васојевићи,Кучи и Братоножићи. Временом ће ови дошљаци потпуно истиснути старосједиоце, па ће тако и Маџгаљи ,падом Зете, уточиште потражити у Брдима на свом катуну Меџгаљ/Маџгал покрај Црне планине, близу Веруше и Лијеве Ријеке, на Кучким планинама. Име катуна (планине) указује да су у близини живјели Маџгаљи.
Наиме Др Јован Ердељановић у својој књизи “Племе Кучи, Пипери и Братоножићи” наводи да су на Меџгаљу од старине катуне имали стари Пипери ( тј.Лужани ).
Чак се и сама Лијева Ријека, касније средиште Васојевића 1485. год. у турском дефтеру помиње као дио Пиперске територије, а према Милошу Остојићу “Васојевићи у свијету ономастике” тај предио је био насељен првобитно Србима Лужанима од којих, по њему, потичу и Маројевићи ( Дабетићи).
Код Лијеве Ријеке је занимљив и топоним Црначки до, јер упућује на Црнце ( Мрке ). А Милош Остојић тврди и да је Лијева ријека (а самим тим и Катун Меџгаљ) била ” Јагњило” Црнаца и Мрка, који су заправо – Лужани❗( Маџгаљи и Мрке, као и Маројевићи исти род на основу ДНК анализе R1A Z-280).
Са своје планине Маџгаљи су одселили у данашњи Бјелопољски и Мојковачки крај (некадашње старе жупе Љубовиђа и Брсково), гдје највећим дијелом и данас живе.
Маџгаљи данас живе у неколико села Вранешке долине: Писана Јела, Соколац, Муслићи, Бијели поток, Томашево, као и у Мајсторовини ( Равна Ријека), Подбишће, а некада су живјели и у Ободу, Гостиловини ( Прошћење), Штитарици и Пољима.
Један мали исламизирани дио је живио у Затону и Недакусима ( Б.Поље) и у попису из 1913. год. помињу се три носиоца домаћинстава исламске вјере.
Маџгаљи као посебан огранак живе и као старосједиоци на Романији у Републици Српској (Соколац и Пале), гдје су досељени 1901. год. из села Берег (Босна), а били их је и у Соколовићима.
Према Књигама Др.Миленка Филиповића “Гласинац” Антрополошка испитивања САНУ 1950. и Новака Мандића Студа ” Земља звана Гацко” Маџгаљи су поријеклом Лазаревићи из Метохије (Гацко) у Херцеговини, а тако се зову по неком ” тамошњем” брду.(Ови Лазаревићи су даљим поријеклом из Грбља, а досељени су након разуре Грбља од Млечана после 1433. год.).
Од Маџгаља данас води поријекло и још пар братстава као Пејовићи из Подбишћа ( Мојковац), Јакшићи из Милошевог дола, Гвозд (Пријепоље), Маџгаљевићи (Србија, Трнов Лаз) и једна кућа Бојовића ( Крагујевац).
Братство Пејчиновић из Кокошића, Штаваљ на Пештеру, има породични надимак “Маџгаљ” и живе у засеоку Маџгаљи.
Поред засеока Маџгаљи у селу Кокошићи, Штаваљ на Пештеру ( Србија) постоје и топоними Маџгаљице (Горња села, Главаце код Берана), катун / планина Меџгаљ код Веруше, Лијева Ријека, село Мезгаље, Мезгале у Шекулару.
Међу Маџгаљима било је врсних учитеља, професора, доктора, инжињера, љекара, спортиста, глумаца, књижевника, правника, економиста, руководилаца, посланика, официра, кметова села и вођа буна против Турака у своме крају, хајдука, носилаца Обилића медаља за јунаштво и високих ратних ордена као и међународних признања.
Као посебан податак ваља издвојити да је само у периоду од 1870 – 1905. год. 8 Маџгаља убијено од Турака, да је у Балканским и Првом Свјетском рату учествовало 24 Маџгаља, а страдало 12, док је у Другом св.рату учествовало 55, а страдало чак 18 Маџгаља