Аутор Тема: Тестирање банијских родова  (Прочитано 4731 пута)

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Тестирање банијских родова
« послато: Мај 07, 2021, 10:38:31 поподне »
Почевши од септембра 2020. године, отпочели смо са планским тестирањем банијских родова, са жељом да профилишемо пре свега кнежевске, свештеничке и официрске родове, родове који су потврђени на подручју Баније крајем XVII века, као и родове са упечатљивим презименима и крсним славама. Неколико људи је финансијски подржало овај подухват, а основни план био је да припадници тражених родова сами обезбеде барем половину средстава за тестирање својих кандидата.

На овој теми биће објављивани резултати, као и позиви за тестирање родова од већег историјског значаја.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #1 послато: Мај 09, 2021, 12:37:10 поподне »
Муждека, Никољдан, Бузета, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Муждека је по свему судећи исти род са једним тестираним из необјављених истраживања (пре свега због специфичних вредности које деле, попут 10 на 391, 14 на 439 и 16 на 458), који је из околине Зенице а даљим пореклом из околине Босанске Крупе. Деле и исту крсну славу. Могуће је да Муждека и поменути тестирани припадају грани Z16893>A493, пре свега због вредности 10 на 391.

Надам се да ће о самим Муждекама и њиховом пореклу више рећи наш Петар.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #2 послато: Мај 09, 2021, 12:37:39 поподне »
Дробњак, Ђурђевдан, Горња Млинога, Петриња

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има прилично уобичајен хаплотип за грану FGC22045. Код ових Дробњака се очито, као и у случају Бањаца и Бањана из Лике, очувао спомен на раније место порекла кроз презиме.

Више о Дробњацима ће рећи надам се Петар Демић.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #3 послато: Мај 09, 2021, 12:38:05 поподне »
Милић, Никољдан. Јавница, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају 16 на 458 и 10 на 391. Иако имају пар разлика на 23 упоредива маркера, мислим да је Милићу због исте славе и специфичних вредности најближи Вујатовић из села Велики Градац код Глине. Због вредности 10 на 391, могуће је да обојица припадају грани Z16893>A493.

О Милићима из Јавнице ће написати више Петар Демић.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #4 послато: Мај 09, 2021, 12:38:29 поподне »
Боројевић, Јовањдан, Боројевићи, Костајница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају вредност 11 на YGATAH4 и вредност 12 на 549.

Од ових Боројевића је Светозар Боројевић, фелдмаршал аустроугарске војске:



Више о овом роду ће написати Петар.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #5 послато: Мај 10, 2021, 12:07:58 пре подне »
Муждека, Никољдан, Бузета, Глина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Муждека је по свему судећи исти род са једним тестираним из необјављених истраживања (пре свега због специфичних вредности које деле, попут 10 на 391, 14 на 439 и 16 на 458), који је из околине Зенице а даљим пореклом из околине Босанске Крупе. Деле и исту крсну славу. Могуће је да Муждека и поменути тестирани припадају грани Z16893>A493, пре свега због вредности 10 на 391.

Надам се да ће о самим Муждекама и њиховом пореклу више рећи наш Петар.

Муждеке су потврђене на подручју Бузете током друге половине XVIII века. Ово је највећи банијски свештенички род, који је давао свештенике од половине XVIII века. Најпознатији представник овог рода је епископ тимочки Методије Муждека, који је, као ректор Призренске богословије, током 1961. године био један од кандидата за митрополита црногорско-приморског. Муждеке немају сачувано предање о старијем пореклу, али је занимљиво то што на Зборишту (Сува међа) постоји топоним Муждекина њива.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #6 послато: Мај 10, 2021, 12:21:43 пре подне »
Дробњак, Ђурђевдан, Горња Млинога, Петриња

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има прилично уобичајен хаплотип за грану FGC22045. Код ових Дробњака се очито, као и у случају Бањаца и Бањана из Лике, очувао спомен на раније место порекла кроз презиме.

Више о Дробњацима ће рећи надам се Петар Демић.

Дробњаци су потврђени на подручју Млиноге током друге половине XVIII века. Реч је о кнежевском роду, који се налазио на челу Млиношке кнежије од краја XVII века (кнез Комљен Дробњак) и који је вероватно предводио насељавање ширег подручја Млиноге.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #7 послато: Мај 10, 2021, 12:26:36 пре подне »
Милић, Никољдан. Јавница, Двор

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају 16 на 458 и 10 на 391. Иако имају пар разлика на 23 упоредива маркера, мислим да је Милићу због исте славе и специфичних вредности најближи Вујатовић из села Велики Градац код Глине. Због вредности 10 на 391, могуће је да обојица припадају грани Z16893>A493.

О Милићима из Јавнице ће написати више Петар Демић.

Милићи су потврђени на подручју Јавнице током друге половине XVIII века. Занимљиво је то што Милићи постоје и на подручју Великог Градца и што тамо такође прослављају Никољдан.
« Последња измена: Мај 10, 2021, 12:28:45 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #8 послато: Мај 10, 2021, 12:35:39 пре подне »
Боројевић, Јовањдан, Боројевићи, Костајница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на пројекту, а од специфичних вредности се издвајају вредност 11 на YGATAH4 и вредност 12 на 549.

Од ових Боројевића је Светозар Боројевић, фелдмаршал аустроугарске војске:



Више о овом роду ће написати Петар.

Боројевићи су потврђени на подручју Боројевића током друге половине XVIII века. Овај род налазио се на челу Комоговинске кнежије од краја XVII века (кнез Јанко Боројевић) и као такав, уживао је највећи углед међу банијским Србима, пошто се на том подручју налазио једини банијски православни манастир - Комоговина. Овај род дао је и велики број свештеника и официра, од којих је најпознатији фелдмаршал Светозар Боројевић од Бојне.

Текст о Боројевићима из књиге Војина С. Дабића о Банској крајини


Породични грб Боројевића од Бојне (https://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/hu_mnl_ol_a057_71_0534/)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #9 послато: Мај 10, 2021, 04:38:55 поподне »
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Има прилично модалан хаплотип осим повишене вредности 22 на маркеру DYS635. На тој вредности се разликује од претходно тестираног Кличковића са истом славом из Трепче код Вргинмоста (који има модалну вредност 21), као и на DYS570 где Кличковић из Дугог Села има модалну вредност 18, а Кличковић из Трепче повишених 19.

О пореклу Кличковића нам нешто више може рећи Петар. Ја бих, с обзиром на резултат, издвојио један занимљив коментар са нашег портала:

"Mislim da Kličkovići potiču iz sela Banjani, okolina Nikšića. Prvo su se doselili na Grmeč. Odatle su neki otišli na Kordun, a neki u Liku i postali Kričkovići. Ima ih i u Bosanskoj Krupi. Svi Kličkovići bi trebalo da slave Đurđevdan."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kli%C4%8Dkovi%C4%87/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #10 послато: Мај 10, 2021, 07:46:49 поподне »
Кличковић, Ђурђевдан, Дуго Село Ласињско, Вргинмост

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Има прилично модалан хаплотип осим повишене вредности 22 на маркеру DYS635. На тој вредности се разликује од претходно тестираног Кличковића са истом славом из Трепче код Вргинмоста (који има модалну вредност 21), као и на DYS570 где Кличковић из Дугог Села има модалну вредност 18, а Кличковић из Трепче повишених 19.

О пореклу Кличковића нам нешто више може рећи Петар. Ја бих, с обзиром на резултат, издвојио један занимљив коментар са нашег портала:

"Mislim da Kličkovići potiču iz sela Banjani, okolina Nikšića. Prvo su se doselili na Grmeč. Odatle su neki otišli na Kordun, a neki u Liku i postali Kričkovići. Ima ih i u Bosanskoj Krupi. Svi Kličkovići bi trebalo da slave Đurđevdan."

https://www.poreklo.rs/2012/03/07/kli%C4%8Dkovi%C4%87/

Кличковићи су потврђени на подручју Дугог Села током друге половине XVIII века.

Занимљиво је то што постоји неколико црквених записа, углавном са краја XVIII века, у којима се на подручју суседног Стипана помињу Кричковићи. Међутим, прешао сам детаљно крајишку документацију из друге половине XVIII века (период од 1772. до 1786. године) и на том подручју помињу се само Кличковићи (тај облик презимена потврђен је и половином XVIII века).

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #11 послато: Мај 11, 2021, 07:18:42 пре подне »
Остојић, Митровдан, Остојићи, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближe поклапање (21/23) има са једним необјављеним резултатом из Батуса код Косова Поља, са којим дели повишену вредност DYS576=18.

Остојићи су на подручју општине Двор живели у неколико насеља, а најбројнији су били у селу које се зове по овом братству. Више података је доступно у следећем прилогу:
https://www.poreklo.rs/2017/08/18/poreklo-prezimena-selo-zirovac-dvor/
« Последња измена: Мај 11, 2021, 10:39:57 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #12 послато: Мај 11, 2021, 07:19:22 пре подне »
Мраовић, Никољдан, Бовић, Вргинмост, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Најближа поклапања (21/23) има са Поповићем из Грмушана код Двора на Уни, са којим дели и славу, и Петијевићем из засеока Лазаревићи у Мокринама.

Мраовићи су старо братство из Бовића из ког је било више кнезова и свештеника.

Краћи прилог о Мраовићима из Атлагићеве књиге о српском племству из Хрватске:


Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #13 послато: Мај 11, 2021, 07:20:31 пре подне »
Драгаш, Митровдан, Доња Млинога, Петриња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=14 и DYS635=23. Најближа поклапања на 21 од 23 маркера има са хаплотиповима Остојића из Остојића код Двора (са којим дели вредност маркера DYS635=23) и једним тестираним из Буљарице код Будве (са којим дели вредност маркера DYS458=14). Како и Остојићи славе Митровдан, а из исте су области, може се очекивати да су истог порекла као и Драгаши.

Драгаши су према Петровом прилогу о Доњој Млиноги били најбројније братство у том селу:
https://www.poreklo.rs/2017/11/17/poreklo-prezimena-selo-mlinoga-petrinja/
« Последња измена: Мај 11, 2021, 10:40:22 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #14 послато: Мај 11, 2021, 08:04:11 пре подне »
Остојић, Митровдан, Остојићи, Двор, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Најближe поклапање (21/23) има са једним необјављеним резултатом из Батуса код Косова Поља, са којим дели повишену вредност DYS576=18.

Остојићи су на подручју општине Двор живели у неколико насеља, а најбројнији су били у селу које се зове по овом братству. Више података је доступно у следећем прилогу:
https://www.poreklo.rs/2017/08/18/poreklo-prezimena-selo-zirovac-dvor/

Остојићи су потврђени на подручју Жировца током друге половине XVIII века. Овај род препознатљив је пре свега по свештеничкој служби, која се може пратити од друге половине XVIII века и рукоположења попа Петра Остојића. Свештеничка служба преносила се у оквиру овог рода све до друге половине XX века и смрти попа Младена Остојића. Од свештеника из рода Остојића, посебно су остали упамћени поп Самуило Остојић и поп Алекса Остојић, рођена браћа и једни од ближих сарадника Петра Мркоњића (краљ Петар I Карађорђевић) приликом његовог четовања по Сувој међи у доба Босанског устанка (1875-1878). Жировачки Остојићи имају сачувано предање о досељавању из Босне.


« Последња измена: Мај 11, 2021, 10:40:42 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #15 послато: Мај 11, 2021, 08:16:34 пре подне »
Мраовић, Никољдан, Бовић, Вргинмост, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Најближа поклапања (21/23) има са Поповићем из Грмушана код Двора на Уни, са којим дели и славу, и Петијевићем из засеока Лазаревићи у Мокринама.

Мраовићи су старо братство из Бовића из ког је било више кнезова и свештеника.

Краћи прилог о Мраовићима из Атлагићеве књиге о српском племству из Хрватске:



Мраовићи су потврђени на подручју Бовића током друге половине XVIII века. Старији облик презимена овог рода био је „Мравовић“, али се крајем XVIII и почетком XIX века усталио облик „Мраовић“. Овај род налазио се на челу Бовићке кнежије током прве половине XVII века (почевши од кнеза Радосава Мраовића) и задржао је тај статус у неколико генерација. Мраовићи су познати пре свега као кнежевски и официрски род, али су дали и неколико свештеника.

Текст о Мраовићима из књиге Војина С. Дабића о Банској крајини


Грб капетана Јована Мраовића из 1806. године (https://archives.hungaricana.hu/en/libriregii/hu_mnl_ol_a057_61_0491/)
« Последња измена: Мај 11, 2021, 08:27:29 пре подне Петар М. Демић »

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #16 послато: Мај 11, 2021, 08:24:13 пре подне »
Драгаш, Митровдан, Доња Млинога, Петриња, E-V13>Z5018>S2979>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=14 и DYS635=23. Најближа поклапања на 21 од 23 маркера има са хаплотиповима Остојића из Остојића код Двора (са којим дели вредност маркера DYS635=23) и једним тестираним из Буљарице код Будве (са којим дели вредност маркера DYS458=14). Како и Остојићи славе Митровдан, а из исте су области, може се очекивати да су истог порекла као и Драгаши.

Драгаши су према Петровом прилогу о Доњој Млиноги били најбројније братство у том селу:
https://www.poreklo.rs/2017/11/17/poreklo-prezimena-selo-mlinoga-petrinja/

Драгаши су потврђени на подручју Млиноге током друге половине XVIII века. У једном документу писаном крајем априла 1697. године, као заточеник загребачког бискупа помиње се Станивук Драгашевић из Млиноге. Овај документ треба посматрати у контексту сукоба око надлежности над ослобођеним крајевима између Купе и Уне, током кога су се хрватски бан и хрватски сталежи сукобљавали са Вараждинским генералатом и Ратним већем у Грацу. У сваком случају, Драгаши спадају међу родове који су били присутни на подручју Баније још крајем XVII века.
« Последња измена: Мај 11, 2021, 10:41:19 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #17 послато: Мај 11, 2021, 10:32:12 пре подне »
Мраовић, Никољдан, Бовић, Вргинмост, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Најближа поклапања (21/23) има са Поповићем из Грмушана код Двора на Уни, са којим дели и славу, и Петијевићем из засеока Лазаревићи у Мокринама.

Мраовићи су старо братство из Бовића из ког је било више кнезова и свештеника.

Краћи прилог о Мраовићима из Атлагићеве књиге о српском племству из Хрватске:



На 23andMe постоји и резултат неког Мраовића из Бовића крај Вргинмоста, хаплогрупа R1a-M512.

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 300
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #18 послато: Мај 11, 2021, 10:49:21 пре подне »
На 23andMe постоји и резултат неког Мраовића из Бовића крај Вргинмоста, хаплогрупа R1a-M512.

Реч је о великом роду и самим тим је извесно да су се појединци из других родова прибијали уз њих. Наш кандидат припада огранку Мраовића - Кнежевића и има прилично поуздан родослов, тако да би требало да је изворна хаплогрупа Мраовића E-V13>Y30991.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Тестирање банијских родова
« Одговор #19 послато: Мај 11, 2021, 12:53:39 поподне »
Мраовић, Никољдан, Бовић, Вргинмост, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991

Најближа поклапања (21/23) има са Поповићем из Грмушана код Двора на Уни, са којим дели и славу, и Петијевићем из засеока Лазаревићи у Мокринама.

 Поповић, и слични као Црљић би требало да су E-BY4465. Обзиром на 481 могли би припадати грани E-Y48420 и бити сродни Лакићу. Петијевић не припада овој грани и не може се ни рећи којој припада. Хаплотипови са 458=18/19/20 + H4=12 су E-BY4465 скоро увијек посебно на Балкану.