Форум - Порекло
Порекло становништва => Дијаспора => Тему започео: Amicus Децембар 23, 2017, 04:02:58 поподне
-
Јесте да су малобројни, али заслужују тему овом на форуму. ;D
Нађох својевремено текст из 1848. године о Србима у Америци, и тада су заиста били тамо малобројни, а чланак је писан 1847. године у Шибенику, а објављен следеће године у београдској Подунавци.
(http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1136/mid/1136-0037.jpg) (http://ubsm.bg.ac.rs/ID/1136/mid/1136-0038.jpg)
Укратко, ево шта каже чланак у статистичком делу:
У Нев-Орлеану до 300. душа, Вашингтону 100., Балтимору 20., Нев-Iорку 200., Бостону 100., Филаделфи 160., Шарлестону 30., Мобилю 120., у држави Флориди 200., Тексасу 250., Мексиканской 300., Луизвили 50., а остали по другимъ поманьимъ мѣестима, гди по два, гди по три, а гди по десет найвише расеяни. Ваобште сви се они трговиномъ и морепловствомъ забавляю, и сви у богатству, миру и задовольству живе.
То су углавном Срби из Хабзбуршке монархије, док за Сербијанце ништа не говорим, јер су ови за сада у маломе броју и за потребе отачества њиова, дакле из Србије су били само они дипломатским пословима послати.
Колико данас има Срба у Америци, тј. САД-у, прецизно се не зна, оних који се изјашњавају Србима према американским изворима, та бројка се врти близу двеста хиљада (199,080; 2012 American Community Survey (https://factfinder.census.gov/faces/tableservices/jsf/pages/productview.xhtml?pid=ACS_12_1YR_B04003&prodType=table)).
-
Јесу тада били малобројни али почетком 20. века је била права експанзија Срба са простора Аустроугарске. Нисам био свестан тога док нисам урадио статистичке прорачуне за село Кричке и утврдио да је у периоду 1907-1914. тамо отишло најмање 70 мушкараца, што је 10% становништва села, тачније сваки трећи радно способан мушкарац. Слично је било и по околним селима, па кад се све то сабере, изгледа баш масовно. Већина њих се ипак вратила кући.
-
На скоро 500 страница Srbi u Americi (https://books.google.rs/books?id=-6g1CwAAQBAJ&pg) , вјероватно познато читалачкој публици, новије (2013) публицистичко дјело Марка и Душана Лопушине, у којем се може уочити у првих осамдесетак доступних страница, забиљежено име првог званично регистрованог Србина досељеног на америчко тло 1815. године, Ђорђе Шагић поријеклом војвођанина ("Bilo je Srba na američkom kontinentu i pre Đorđa Šagića. Izvesni Jovan Mišković je davne 1740. stigao u Kaliforniju brodom i tu proveo punih pet godina. Potom je došao i Vule Jelić s porodicom, iz Boke Kotorske").
Налазимо ту записану и Шагићеву (George Fisher) изванредно занимљиву биографију, као почетке оснивања првих друштвених, културних, издавачких и других организација, наравно и почетке изградње првих цркава и манастира, спискове првих досељеника у одређене регије и градове Америке, и мени најзанимљивије, кратке описе "предања" о условима живота и рада кроз сјећања и приче многобројних наших исељеника.
Истраживање које нам је г. Зрно укратко презентовао о величини исељеничког вала са подручја дрнишке крајине (Петрово поље) с почетка XX. вијека више је него значајна. Онодобни демографски максимум тога пасивног крашког подручја без изгледних економских могућности за рад и развој потакао је "слободну радну снагу" далматинских Срба (и Хрвата) преко "велике баре" у Америку, ту је узео учешће и мој прадјед Шпиро 1907. године отпловивши из Трста до Њу Јорка са циљем да се домогне посла у пенсилванијским рудницима у којима су већ били досељени и радили већи број његових рођака, комшија и пријатеља. Радио је Шпиро Црнчевић тамо око четири године да би се, због повреде руке у некој рудничкој несрећи, вратио 1911. године назад у свој родни крај у Далмацији.
-
http://www.politika.rs/sr/clanak/392423/Oni-su-stvarali-istoriju-SAD
(http://www.politika.rs/upload/Article/Image/2017_11/017-Serbian-Bomber-1943-SNF---Copy.jpg)
-
Можда је овај снимак постављан и раније, али мислим да треба да буде и на овој теми. Занимљив видео запис о Колу српских сестара из Минесоте. Историја Срба у Минесоти је посебно значајна за крајишке Србе који су се тамо исељавали почетком 20. вијека. Мој прадеда Стојан је био међу њима.
Прилог о српским сестрама почиње од 8:00
https://www.youtube.com/v/-8hIheuVMZU
Српски дом у St Paul Minnesota
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/95/Serbian_Home.jpg/1920px-Serbian_Home.jpg)
https://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_Home
-
Врло је битна и организација Српска Народна Одбрана. http://www.snd-us.com/
Оснивач је био Михајло Пупин. Радили су и на прикупљању добровољаца у Првом светском рату.
-
Занимљиво је да Срби у Минесоти и 1925. године праве исте надгробне споменике какве су правили у отаџбини. Ово је споменик Илије Бабића из села Поткалиње, Босанска Крупа на гробљу у Колерејну, Минесота.
(https://s13.postimg.org/iu0o9wjif/coleraine_spomenik.png)
-
Wolfe, не знам да ли знаш за овог Херцеговца из Калифорније?
http://www.oakparkhillschapel.com/notices/Andrei-Simic
Јуче је био некролог у Политици али нема у интернет издању.
Андреј Симић је предавао антропологију на USC у Лос Анђелесу, где сам га и упознао једном приликом. На вратима канцеларије стајао је постер Шешеља 'Стоп Хашкој Тиранији', мислим да је била 2010. година. А Симић пресрећан што му је дошао неко из Србије...
Диван човек, иначе типичан амерички либерал из 50-тих и раних 60-тих. Одма' ми је рекао да никада не одговара на позиве америчке амбасаде кад је у Београду и да намерно држи Шешеља на вратима. Био је специјалиста за визуелну антропологију, тако да је већину фотки у послератним америчким етнолошким делима из Југославије усликао он...чини ми се и за National Geographic. Отац му је био предратни конзул Југославије у Сан Франциску, а сећам се да ми је рекао и да му је мајка од Јаничића из Грахова. Не знам само за ово презиме, Симић код Херцеговаца...Покушавам да се сетим да ли ми је рекао да му се мајка можда била преудала?
пс
видим да је сахрана била у цркви у Мораги код Сан Франциска. Не знам да ли знаш за ову цркву? Кад си правио онај списак на теми Храмови/Статистика СПЦ изоставио си Морагу, тј. написао си Свете Тројице за Окланд, а требало би Свете Тројице за Морагу а Светог Ђорђа за Окланд.
-
Сетих се да ми је Симић помињао Житомислиће...Сад проверим и видим ово сведочанство из његове књиге, стр. 114-115.
1961. године као антрополог посетио је Житомислиће а деда-ујак му је рекао да не иде преко Неретве код Муслимана и Хрвата и показао му је где је сакрио оружје у кули поред куће. То све упркос љубазним и наизглед пријатељским ћаскањем локалних Срба, Хрвата и Муслимана у кафани на железничкој станици.
https://books.google.rs/books?id=EEBkON-ySQUC&pg=PA115&lpg=PA115&dq=andrej+simic+hercegovina&source=bl&ots=JRbrpNgnbh&sig=NTjjAFn4Iuh1AU5_5DEQluQIqfU&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
-
Документарни филм о најстаријој српској цркви у Сједињеним Државама
https://www.youtube.com/v/MmDpsLqSTqY&feature=share
-
Џејк Алек, илити Алекса Мандушић, из Призрена, један од хероја Првог с.р., пјешадинац, каплар. Побили му читав вод, он улетио сам у њемачки ров, побио Нијемце бајонетом, кад је поломио бајонет, тукао их кундаком, петорицу побио, 15 заробио.
Скоро је идентична и прича Луја Ћукеле, из Сплита или Шибеника, који је изгледа био католик, па својатају и Срби и Хрвати. Ето задатка за генеалоге.
Михајло Пејић из Пенсилваније, познатији под америчким именом Mitchel Paige, је био марински пуковник и херој битке на Гвадалканалу, а по њему је направљена и оригинална фигура маринца у серији играчака G.I. Joe. Сваки род војске је имао свога модела, а наш Мичел је био модел за маринца. На Гвадалканалу је са 4 пушкомитраљеза задржао читаву јапанску регименту, пошто му је изгинуо вод, до доласка испомоћи.
Нестварне приче, али то стоји у америчким војним записима.
Ђорђе Вујновић из Питсбурга, био је организатор Операције Халијард, у којој је у сарадњи са генералом Михаиловићем спашено око 500 савезничких пилота оборених над Србијом. Радио је за Уред за стратешке услуге, претечу ЦИА-е.
Ленс Шијан из Висконсина је био један од највећих америчких хероја вијетнамског рата, пилот, оборен, бјежао по џунгли данима, заробили га Вијетнамци, мучили га јер је био старјешина, тако изломљен успио да побјегне, да би га опет убрзо ухватили. Умро у заробљеништву.
Имао сам прилику да упознам Буча Верића (Варајић из Никшића), пилота из Висконсина, који је био двапут оборен над Вијетнамом. Кад те оборе једном, не мораш више летјети, али он је, каже, хтио да иде опет, јер га је оборила ПВО, а не ловци, што му је ударало на понос. За Џона Мекејна каже да је ''пичка'' (цитирам), јер је пустио да га Чарли зароби, док се Буч гонио са њима по џунгли док га нису извукли.
Mиле Војводић из Стубенвила у Охају, генерал ваздухопловства, је за ЦИА-у летио прве извиђачке летове изнад Вијетнама.
То су само неки од најзначајнијих Срба у Америци, и то само у сфери војске.
Иначе, тај Стубенвил из којег је Војводић се налази недалеко од угашеног рударског градића Минго Џанкшн, прослављеног у филму ''Ловац на јелене''. Иако ту Де Ниро, Вокен и екипа играју Русине са средине 20. вијека, на самом почетку вијека је 2/3 становништва било српско.
Сличан је случај са градићем Тумстон, којег је прославио Вајат Ерп и обрачун код О.К. Корала. У том оквирном периоду можда и већина становника Тумстона су били српски рудари.
Галвестон у Тексасу, кад га је разорио ураган 1900. године, је имао велики број Срба. Био сам у цркви која је само неколико мјесеци млађа од оне у Џексону гдје ови пуцају о Божићу.
Једна од најзанимљивијих ствари везаних за америчке Србе старијих усељеничких генерација је фонетска транскрипција имена. Пошто Срби преткомунистичких генерација нису писали презимена латиницом, него ћирилицом, у транскрипцији на енглеску латиницу немају проблем ошишаности или ћелавости, те пошасти српског језика. Са ћириличног Ћ не може се прећи на ћелаво "C", као што данас латинични Срби раде, него се звуковним шалтањем природно дође до "TCH" или "CH", што је правилно.
-
Колико сам схватио данас на РТС2, овај документарац би требало ускоро да се почне приказивати на државној телевизији:
http://srpskatelevizija.com/2017/12/18/dokumentarni-film-o-srpskoj-emigraciji-u-severnu-ameriku/
https://www.youtube.com/v/zrUcTHr8DDI
-
Срби на Аљасци:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D1%86%D0%B8
-
Срби на Аљасци:
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D0%BD%D0%B0_%D0%90%D1%99%D0%B0%D1%81%D1%86%D0%B8
Чланови Српског друштва у граду Џуно на Аљасци, 1928. године
(https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d2/Members_of_Serbian_Society_of_Juneau.jpg)
-
http://www.koreni.net/broj55/lobiranje.htm
-
Одлични текстови и прилози, само да још допру да Српских потомака у Америци.
Врло значајна популација за ДНК истраживање јер због геноцида на нашим просторима постои могућност да су само неке гране сачуване у Америци преко исељеника из перида пре геноцида. Сада је само питање како тамо реализовати истраживање...
-
Талси миграције 1880-1938 и јесу били углавном од Срба ван централне Србије. О томе је и писала Српска црква у Америци тог времена. Било је и миграције пре овог периода али мање и то је тешко пратити, осим у неколико примера. Да, већина Срба је дошло у то време из Аустро-Угарске територије. То је било лакше урадити због приступа бродовима а било је и много више мотивације за одлазак. Ту слику нам је Мостарски великан дочарава у песми Хљеба. Ту песму Алексе Шантичеве прате и његове речи: „Nećeš menjati veru, nego ćemo zajedno menjati Mostar“
Ми често у оваквим случајевима мислимо само на наше људе из Хрватске и БиХ. Тако занемаримо Србе северно од Саве и Дунава. Тамо их је већ била пуно средином 15ог века, као што је већ напоменуо наш Amicus а мислим и Делија. На другој конверзацији форума ја сам научио од нашег Војислава Ананића да од 1437 Срби су били већина у Срему и Банату. Које су хапоглупе тамо које више нису јужно од Дунава и Саве?
Емиграције Срба из Македоније су исто биле присутне у Северну Америку у овом периоду, мада је тај емиграциони талас био изржен касније. Податак је био да 1920 године једна четвртина породица Америке није причало Енглески код куће. Значи ради се о много ширем таласу Евроpe и Блиске Азијске (из територије Русије, Армени, Јевреји ...) емиграције.
-
https://www.youtube.com/v/MJ6_H9-1mhI
-
Јуче сам сасвим случајно пронашао имигрантски картон мог прадеде Стојана на Family Search, иако сам претходних година много пута безуспјешно покушавао. Знао сам да је боравио у Америци почетком 20. вијека и у документима сам пронашао доста Јерковића из његовог краја, али не и њега. Свакако је разлог био и у чињеници да прадеда у Америци није остао, а сад по картону видим да у Америку није ушао преко Ellis islanda већ преко Балтимора (досад сам углавном претраживао Ellis island). Преко тог улаза у Балтимору су углавном до 1890. године улазили Ирци и Нијемци,а након 1890. године доминантни су постали усељеници из Источне Европе. Занимљиво да су имигрантске пунктове држале приватне компаније, а само масовно усељавање је завршено било негдје до почетка Првог свјетског рата.
Као што се може видјети из картона, Стојан Јерковић је имао 25 година када је 02.октобра 1903. године ушао у Америку, био је неписмен, радник. Као раса уписано му је Србин, као националност Босна. У вези овакавих уписа има доста коментара по форумима да су се Срби из Крајине уписивали као Хрвати, Босанци, видио сам и Херцеговце. Рецимо други Јерковић истог рода из сусједног села је уписан као Хрват. Али мислим да се ту прије свега радило о одлуци уписивача, који је вјероватно био странац, и које све те нације на нашим просторима трпао у исти кош или је по аналогији уписивао.
(https://i.postimg.cc/GmfzWRY1/record-image.jpg)
Стојаново село је уписано као Suhaji-Gorugi што је у ствари Горња Суваја. По оригинално уписаном имену тешко бих то пронашао. Пише такође да дотад није боравио у Америци и да је пут платио сам. Био се упутио код пријатеља под именом "Vina Savits" ма шта то значило (нисам успио да дешифрујем) у Питсбург, Пенсилванију на адресу, како сам дешифровао Solway street 30. Та улица и данас постоји у Питсбургу.
Даље пише, ако добро читам, да није осуђиван и депортован, да има код себе 10 долара, и да је платио неку таксу. Допутовао је бродом Main који је саобраћао на линији Bremerhaven- Baltimore
https://en.wikipedia.org/wiki/SS_Main_(1900) (https://en.wikipedia.org/wiki/SS_Main_(1900))
Из неких прича присутних у породици, претпостављам да се Стојан након овог првог одласка вратио у Крајину, а да је затим поново ишао у Америку. Други пут се вратио из Америке, јер му је жена умрла на порођају рађајући мог деду, тј. морао се вратити због мале дјеце. Не знам вријеме тог његовог другог одласка и повратка. Оженио се касније и други пут и имао је још једног сина. Из Америке је наводно донио новца, од којег је купљена земља, тако да је наша задруга пред Други свјетски рат била међу богатијим у селу. Други свјетски рат је то све уништио. Стојан је, ко већ стар човјек, убијен у зиму 1943. године, у неком збјегу у Грмечу током нацистичке операције Weiss, најстарији син му је претходно погинуо на Козари, а најмлађи као партизан такође у рату. Од Стојанових синова остао је жив само мој деда.
Како год, драго ми је да сам успио пронаћи ову имигрантску картицу, јер Стојаново тијело никад није пронађено и сахрањено, па је ова картица неки симболички траг који је остао од њега.
-
Јуче сам сасвим случајно пронашао имигрантски картон мог прадеде Стојана на Family Search, иако сам претходних година много пута безуспјешно покушавао. Знао сам да је боравио у Америци почетком 20. вијека и у документима сам пронашао доста Јерковића из његовог краја, али не и њега. Свакако је разлог био и у чињеници да прадеда у Америци није остао, а сад по картону видим да у Америку није ушао преко Ellis islanda већ преко Балтимора (досад сам углавном претраживао Ellis island). Преко тог улаза у Балтимору су углавном до 1890. године улазили Ирци и Нијемци,а након 1890. године доминантни су постали усељеници из Источне Европе. Занимљиво да су имигрантске пунктове држале приватне компаније, а само масовно усељавање је завршено било негдје до почетка Првог свјетског рата.
Као што се може видјети из картона, Стојан Јерковић је имао 25 година када је 02.октобра 1903. године ушао у Америку, био је неписмен, радник. Као раса уписано му је Србин, као националност Босна. У вези овакавих уписа има доста коментара по форумима да су се Срби из Крајине уписивали као Хрвати, Босанци, видио сам и Херцеговце. Рецимо други Јерковић истог рода из сусједног села је уписан као Хрват. Али мислим да се ту прије свега радило о одлуци уписивача, који је вјероватно био странац, и које све те нације на нашим просторима трпао у исти кош или је по аналогији уписивао.
(https://i.postimg.cc/GmfzWRY1/record-image.jpg)
Стојаново село је уписано као Suhaji-Gorugi што је у ствари Горња Суваја. По оригинално уписаном имену тешко бих то пронашао. Пише такође да дотад није боравио у Америци и да је пут платио сам. Био се упутио код пријатеља под именом "Vina Savits" ма шта то значило (нисам успио да дешифрујем) у Питсбург, Пенсилванију на адресу, како сам дешифровао Solway street 30. Та улица и данас постоји у Питсбургу.
Даље пише, ако добро читам, да није осуђиван и депортован, да има код себе 10 долара, и да је платио неку таксу. Допутовао је бродом Main који је саобраћао на линији Bremerhaven- Baltimore
https://en.wikipedia.org/wiki/SS_Main_(1900) (https://en.wikipedia.org/wiki/SS_Main_(1900))
Из неких прича присутних у породици, претпостављам да се Стојан након овог првог одласка вратио у Крајину, а да је затим поново ишао у Америку. Други пут се вратио из Америке, јер му је жена умрла на порођају рађајући мог деду, тј. морао се вратити због мале дјеце. Не знам вријеме тог његовог другог одласка и повратка. Оженио се касније и други пут и имао је још једног сина. Из Америке је наводно донио новца, од којег је купљена земља, тако да је наша задруга пред Други свјетски рат била међу богатијим у селу. Други свјетски рат је то све уништио. Стојан је, ко већ стар човјек, убијен у зиму 1943. године, у неком збјегу у Грмечу током нацистичке операције Weiss, најстарији син му је претходно погинуо на Козари, а најмлађи као партизан такође у рату. Од Стојанових синова остао је жив само мој деда.
Како год, драго ми је да сам успио пронаћи ову имигрантску картицу, јер Стојаново тијело никад није пронађено и сахрањено, па је ова картица неки симболички траг који је остао од њега.
Честитам на открићу! Оно је уједно и добар знак за оне који досад нису успели пронаћи слична документа, управо из разлога што су имена често погрешно уписивана или се најчешће трагало преко базе Елис Ајленда. Било би занимљиво истражити и ово име Vina Savits. На прву лопту асоцијација је на име и презиме Иван Савић. Међутим, међу крајишким Србима име Иван није било присутно или бар ја не знам за такав случај (за разлику од Црне Горе и Херцеговине). Такође, могло би бити неко име у аугментативу, што је, опет, више одлика крајишких надимака. Наши преци који су ишли у Америку углавном су наводили имена земљака или блиских рођака који су претходно тамо стигли. Ваљало би видети која слична презимена постоје у Горњој Суваји и околним селима.
-
Синиша,
Хвала пуно на информацији. Мој прадеда је такође био у Америци и ја сам се мучио са претрагом са Елис Ајленда. Сад сам погледао на Балтимор и има неколико рекорда са листом путника који су можда његови али су нечитки. Како се зове овај имигрантски картон , нисам успео да нађем ову форму. Ако можеш стави линк, молим те.
-
Честитам на открићу! Оно је уједно и добар знак за оне који досад нису успели пронаћи слична документа, управо из разлога што су имена често погрешно уписивана или се најчешће трагало преко базе Елис Ајленда. Било би занимљиво истражити и ово име Vina Savits. На прву лопту асоцијација је на име и презиме Иван Савић. Међутим, међу крајишким Србима име Иван није било присутно или бар ја не знам за такав случај (за разлику од Црне Горе и Херцеговине). Такође, могло би бити неко име у аугментативу, што је, опет, више одлика крајишких надимака. Наши преци који су ишли у Америку углавном су наводили имена земљака или блиских рођака који су претходно тамо стигли. Ваљало би видети која слична презимена постоје у Горњој Суваји и околним селима.
Нисма баш оптимиста да ћу успјети дешифровати ово име. Савић као презиме није постојало у нашем крају, а ни име Иван. Можда би се све заједно могло читати као презиме, али ни ту ми не падају на памет позната презимена. Странац је записивао оно што му је речено, питање је како је он то разумио, а како записао.
-
Синиша,
Хвала пуно на информацији. Мој прадеда је такође био у Америци и ја сам се мучио са претрагом са Елис Ајленда. Сад сам погледао на Балтимор и има неколико рекорда са листом путника који су можда његови али су нечитки. Како се зове овај имигрантски картон , нисам успео да нађем ову форму. Ако можеш стави линк, молим те.
Виде, чини ми се да постоје двије балтиморске колекције. ово је линк на документ гдје сам нашао ове податек о прадеди. не знам додуше како је то све груписано. Најбоље ипак да идеш на опцију претраге на Family Search и да испоробаш све опције изговора имена и презимена. Мораш бити улогован.
https://www.familysearch.org/ark:/61903/1:1:CM7L-DMZM
-
Да није нека Винка Савић?
-
Налетех малочас случајно на једну страницу за коју досад нисам знао да постоји, а на којој су пописани истакнути амерички Срби (међу њима има и неких за које никад не бих помислио да имају српско порекло, али је углавном без објашњења по ком основу): http://robert.susnjer.com/Prominent-American-Serbians/Prominent-American-Serbians.html
-
Налетех малочас случајно на једну страницу за коју досад нисам знао да постоји, а на којој су пописани истакнути амерички Срби (међу њима има и неких за које никад не бих помислио да имају српско порекло, али је углавном без објашњења по ком основу): http://robert.susnjer.com/Prominent-American-Serbians/Prominent-American-Serbians.html
Ево, читам списак. Свашта видех до сада (стигао до Л), преовлађују спортисти.
Али, Бела Лугоши... :o
-
И Дражен Петровић...
-
И Дражен Петровић...
Дражен јесте Србин тј. дете из мешовитог брака али генерално је ова листа "набацана" тј. не разликује оне Србе који су заиста "амерички Срби" и наше спортисте нпр. који су били 2-3 године током каријере у САД.
-
Ленс Шијан из Висконсина је био један од највећих америчких хероја вијетнамског рата, пилот, оборен, бјежао по џунгли данима, заробили га Вијетнамци, мучили га јер је био старјешина, тако изломљен успио да побјегне, да би га опет убрзо ухватили. Умро у заробљеништву.
Гледао сам данас неки краћи видео о Ленсу Сајџану(по српски Лазару Петру Шијану), једном од неколицине америчких Срба који су носиоци америчког највишег војног одликовања Медаље части. О каквом се одликовању ради најбоље говори сљедећи цитат: "Због њеног статуса медаља части је под посебном заштитом САД. Сви припадници оружаних снага, укључујући и председника САД, као врховног заповедника, дужни су да салутирају носиоцу Медаље части. На пример, генерал је дужан да салутира у ставу мирно обичном нареднику који је носилац медаље."
Установљена је и награда америчкe Air Force под називом Lance Sijan.
https://www.youtube.com/v/NL0lKMv-Bn0
Гледам тако ове снимке и мислим се коју је жртву Шијан дао за америчку државу, а није знао да ће тај исти његов Air Force неких 40 година касније изручити бомбе на главу његових сународника. Слушам његову сестру на сљедећем снимку која каже (од 2:55): "Ленс је био веома, веома поносан на своје српско поријекло. Шијани, како се правилно изговара на српском, су невјероватно моћна, храбра група." Треба погледати њено лице док то изговара.
https://www.youtube.com/v/_zzFc00rH9c
Потрудих се мало да видим одакле је заправо Шијан, и није ми требало пуно да пронађем линију његових предака по очевој линији. У Америку је 1910. године из Купирова у Лици, као осамнестогодишњак, дошао Шијанов деда Петар. По деди је Ленс Шијан носио друго име Петар. Ленсов отац Силвестар родио се у Милвокију, Висконсин 1919. године. У документима се могло наћи и име Ленсовог прадеде у Купирову, који се звао Мојсије.
Значи, Ленс Шијан, по свему судећи I2-Y4882>A1328>Y177643>FT386055>FTB47503
-
Хвала драјверу за ову информацију. Проследићу исту Врањешевићу и Милановићу.
-
Од вечерас на РТС 2 почиње емитовање друге сезоне серијала Теслин народ, сваког понедељка у 20.00
https://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/266/najnovije/4599919/nove-epizode-dokumentarnog-serijala-teslin-narod-premijerno-na-rts.html
-
Mиле Војводић из Стубенвила у Охају, генерал ваздухопловства, је за ЦИА-у летио прве извиђачке летове изнад Вијетнама.
То су само неки од најзначајнијих Срба у Америци, и то само у сфери војске.
Иначе, тај Стубенвил из којег је Војводић се налази недалеко од угашеног рударског градића Минго Џанкшн, прослављеног у филму ''Ловац на јелене''. Иако ту Де Ниро, Вокен и екипа играју Русине са средине 20. вијека, на самом почетку вијека је 2/3 становништва било српско.
Steubenville (correct spelling) is where I was born and raised. The population there overall has declined but there are still Serbians there. My great grandfather immigrated there (with many others) in the early 1900's to work in the mills.
-
https://www.poreklo.rs/2022/01/07/bogdanovici-u-rumi-i-rasejanju/
About Peter Bogdanovich and his Family.
Autor: Ratko Rackovic
-
We attended Serb Fest in Kernersville, North Carolina this past weekend. It was a wonderful time of music, food and fellowship. It is a nice community. Kernersville was mostly farmland but it is becoming a suburb to a larger neighboring city.
(http://[url=https://postimg.cc/SJ3rwLtT][img]https://i.postimg.cc/SJ3rwLtT/SRB-fest.jpg)[/url]
(https://i.postimg.cc/jLLcg3vn/SRB-fest-1.jpg) (https://postimg.cc/jLLcg3vn)
(https://i.postimg.cc/WqtGytmc/SRB-fest3.jpg) (https://postimg.cc/WqtGytmc)
(https://i.postimg.cc/kDjwyPNd/SRB-fest5.jpg) (https://postimg.cc/kDjwyPNd)
(https://i.postimg.cc/c61XYLnm/SRb-fest7.jpg) (https://postimg.cc/c61XYLnm)
(https://i.postimg.cc/WFN6M5h3/SRBfest-2.jpg) (https://postimg.cc/WFN6M5h3)
(https://i.postimg.cc/RWtR93kM/SRBfest4.jpg) (https://postimg.cc/RWtR93kM)
(https://i.postimg.cc/CZV4Kh0b/SRbfest6.jpg) (https://postimg.cc/CZV4Kh0b)
[/img]