Др Бранко Перуничић, „Алексинац и околина“, СО Алексинац, Београд 1978
У књизи се помињу следећи
Ристићи (под бројевима из ове форумске теме): 213. Ристићи, с. Суботинац, Алексинац, 326. Ристићи, с. Девча, о. Мерошина, 480. Ристићи, с. Ћићина, Алексинац, 481. Ристићи, с. Кошеви, Крушевац, 482. Ристићи, с. Трупале, Ниш, 483. Ристићи, с. Мађаре, Прешево (?).
Ово су подаци о Ристићима:
Припадници Књажеве гарде у Алексинцу 1837. добошар Јеленко Ристић,363, редов Младен Ристић (стр. 364), а 1839. гвардијан Бошко Ристић. Те 1839. г. помиње се абаџија Митар Ристић из Трстеника (стр. 539).
1842. начелник окружја алексиначког Јован М. Здравковић, 22 „ајдука“ предаје на ислеђивање и то 14 „ајдука“ начелствима у Србији, а 8 „ајдука“ турској власти, тј. мухафису нишком, а међу њима и Тасу Ристића (стр. 679).
1857. помиње се Ћира Илић, „полицај вароши“ Алексинац (стр. 910).
18.1.1859. Књазу Милошу се жале на турске зулумћаре „Заинел паше, Ћаја бега и Коџа башије нишевачког“ по три представника нахија нишевачке, прокупачке и лесковачке, а један од представника лесковачке нахије био је Атанас Ристић (стр. 953).
8. 10. 1859. Као начелник полицијског одељења у Београду помиње се „Јов.(ан) Ристић“ (стр. 965), који се помиње 16.9.1862. у Цариграду као „Капућехаја србски при Отоманској порти“ (стр. 1024).
То је „онај Јован Ристић“ кога је прикачио теми НиколаВук.23.11.1862. у Београду се помиње као „министар унутрашњи дела“ Н.(Никола) Христић (стр. 1026). О Николи Христићу видети на:
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%9BУ књизи је дат и потпуни „Попис житеља и њихове имовине у вароши Алексинцу 1863. године: (1026 стр.)/.../“Илија Ристић, слуга баштовански, 40 г.“ (1031)/.../ „Димитрије Ристић, бакалин, 28 г.“ (1034)/.../ „Ивко Ристић, кочијаш, 42., жена Дена 35 г., кћи Јованка, 10 г.“ (1044)/.../ „Крста Ристић, слуга тишлерски, 23 г.“(1050)/.../“Ђорђе Ристић, меанџија, 48 г., брат Димча, 42 г.“(1056)/.../“Милош Ристић, надничар, 43 г., жена Каравиљка, 40 г., синови: Стеван 12 г., Младен 8 г.“(1077)/.../“Недељко Ристић, рабаџија, 36 г., кћи Илијанка, 4 г.“ (1092)/.../“Коста Ристић, слуга меанџијски, 22 г.“(1102)/.../“Недељко Ристић, слуга меански, 38 г., жена Стана 26 г., кћери Јелена 9 г, Стевана 8 г.“(1103)/.../ „Лазар Ристић, рабаџија, 45 г., жена Дивна 40 г., син Ђорђе 16 г.,кћи Ката 20 г.,...“од пре 1 године дошао из Турске“ (1106), /.../ „Петар Ристић, надничар, 60 г., жена Јаглика 60 г., син Станко 30 г., кћери: Станка 21 г., Ката 16 г., Ћирија 13 г., Марија 9 г., унука Драгиња 1 г., сна Јелена 23 г.“ (1109)/.../,
1.5.1877. из Алексинца се у Турску враћа 78 лица, по добијању амнестије од турске власти, међу њима Милош Ристић из с.Трупале, Цветко Ристић из с. Мађаре, Стојан Ристић из с. Велепоље и Крста Ристић из „Пиротско“, по саопштењу „Начелника округа алексиначког“ Стев(ана) Лукића (стр. 1213).
У „Наставно особље основних школа округа алексиначког 1884“ (стр. 1339).... у Алексинцу Љубомир Ристић, Никола Ристић у школи у Суботинцу“, а 1909. наставник гимнастике и војног вежбања у Алексиначкој гимназији, Радивоје Ристић (140 стр. и 1680 стр.)