Аутор Тема: Градови на старим картама  (Прочитано 24824 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #80 послато: Мај 15, 2017, 06:33:40 поподне »
Шта мислиш да ли има шансе, да iе Qumia = Румиiа са утврђеним Старим Баром?

Не може Румија, јер је град више Котора, а 15 миља од самог Котора (вероватно, толико неким кривудавим путем, а не ваздушне линије).



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #81 послато: Мај 16, 2017, 01:40:48 поподне »
Изгуглах на овоме сајту http://www.albanianhistory.net/1154_Idrisi/index.html , препис садржаја 21. и 22. стране књиге R. Elsie: Early Albania, a Reader of Historical Texts, 11th - 17th Centuries, Wiesbaden 2003, Balkanologische Veroffentlichungen Osteuropa-Institut .. Berlin, немогуће дугог линка (https://books.google.rs/books?id=_sHmTRCEe7kC&pg=PA21&lpg=PA21&dq=ragusa+antibra&source=bl&ots=C4X0tcHzUC&sig=LVQP6OFkt3Wt-p63qq3Nu3_nSEg&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false), ограничена али занимљива садржаја (има и Ана Комнина Норманска инвазија Албаније 1081), сличну интерпретацију (QAMIU) неубицираног цвјетајућег града Qâmyû окружена планинама и уским прилазом са сјевера ? Прилажем тај дио текста Muhammed al-Idrisi The Book of Roger 1154 :

"This mountain range stretches firstly to near Antibra (Bar), a fair town built on a hillside 3 miles from the sea, as is the mountain; secondly to Qadara (Kotor), a place situated 3 miles from the mountains at the edge of one of the mountain ranges; and thirdly to the town of Ragusa (Dubrovnik), which is also situated at the edge of the mountains.
Across from the town of Kotor, of which we have spoken, and beyond the mountains at a distance of 15 miles is Qâmyû (1), a flourishing town situated near a range of mountains which surrounds it in the form of a kâf (2) such that one can only reach it from one side."

Прво што ми паде на памет је географска слика Косова и Метохије, некако ме подсјети на равницу окружену планинама, али није на удаљености 15 миља од Котора ... ?

Свака част Amicus-e - првокласан прилог! Прави ребус, као Рубикова коцка :) Брависсимо!!!!

Тако је загонетно да нисам мога мирно спавати ноћас  ;)
Можда је kamir толико очигледан да га ми не можемо препознати као главни град Рашке ?
Поновно ишчитавајући текст на оном линку шта сам га дао http://www.albanianhistory.net/1154_Idrisi/index.html , упаде ми у око Идрисијева реченица о дужини планинског ланца над источном обалом Јадранског мора, који он називље al-Tamûra (Tomor), а који се протеже од Драча до Задра 40 миља ? "This chain then stretches from the Durrës road 40 miles up to Jâdhra (Zadar)." Не може Идрисијева миља бити римска (1.479,5 м - односно 2.000 корака) ђе би онда удаљеност од Драча до Задра износила тек 59,2 км.
Погледао сам и напомене за Qâmyû (1) и form of a kâf (2) , гдје стоји (1) Unidentified. и (2) 22nd letter of the Arabic alphabet.
Зашто би Идриси описао планине око kamir наглашавајући да су облика 22 слова kâf (כ) дајући тако снажан симболички значај локацији на којој се град налази. Претрагом на мрежи по том питању може се заиста свашта наћи а за све је заједничко основно значење kâf : круна, длан руке, самоспознаја путем снаге воље и вјере (национални идентитет ?).
Посматрајући географски тај простор може се закључити да је у питању долина окружена планинама са сјеверним излазом/улазом, логично је да туда мора протицати ријека у том смјеру, односно град би морао бити у простору неке ријечне долине. Гледајући тако Дерокову карту (1934.г.) српских земаља времена св. Саве, три ријечне долине Таре, Лима и Ибра улазе у наведени критериј одгонетања, гдје би мој фаворит била долина Лима.
На Дероковој карти понад Милешеве убиљежен је град Црна Стена који је опет недалеко од данашње С(т)јенице гдје Дероко ставља Достаник? (Destinikon (Greek: Δεστινίκον), rendered in Serbian as Dostinik (Serbian Cyrillic: Достиник) or Dostinika (Достиника), was one of eight inhabited cities (καστρα/kastra) of "baptized Serbia" (the hinterland of the Serbian Principality), mentioned in De Administrando Imperio (950s, abbr. DAI).)
QAMIU, KAMIU, kamir, Qâmyû, у основи имају камен што је примјетио Сол, али има и Δεστινίκον Дестиникон у облику стијена (стина икавски).
Грчки префикс Δε и арапски/нормански ? суфикс iu, ir, yu би било можда интересантно поредити.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #82 послато: Мај 16, 2017, 03:21:42 поподне »
Тако је загонетно да нисам мога мирно спавати ноћас  ;)
Можда је kamir толико очигледан да га ми не можемо препознати као главни град Рашке ?
Поновно ишчитавајући текст на оном линку шта сам га дао http://www.albanianhistory.net/1154_Idrisi/index.html , упаде ми у око Идрисијева реченица о дужини планинског ланца над источном обалом Јадранског мора, који он називље al-Tamûra (Tomor), а који се протеже од Драча до Задра 40 миља ? "This chain then stretches from the Durrës road 40 miles up to Jâdhra (Zadar)." Не може Идрисијева миља бити римска (1.479,5 м - односно 2.000 корака) ђе би онда удаљеност од Драча до Задра износила тек 59,2 км.
Погледао сам и напомене за Qâmyû (1) и form of a kâf (2) , гдје стоји (1) Unidentified. и (2) 22nd letter of the Arabic alphabet.
Зашто би Идриси описао планине око kamir наглашавајући да су облика 22 слова kâf (כ) дајући тако снажан симболички значај локацији на којој се град налази. Претрагом на мрежи по том питању може се заиста свашта наћи а за све је заједничко основно значење kâf : круна, длан руке, самоспознаја путем снаге воље и вјере (национални идентитет ?).
Посматрајући географски тај простор може се закључити да је у питању долина окружена планинама са сјеверним излазом/улазом, логично је да туда мора протицати ријека у том смјеру, односно град би морао бити у простору неке ријечне долине. Гледајући тако Дерокову карту (1934.г.) српских земаља времена св. Саве, три ријечне долине Таре, Лима и Ибра улазе у наведени критериј одгонетања, гдје би мој фаворит била долина Лима.
На Дероковој карти понад Милешеве убиљежен је град Црна Стена који је опет недалеко од данашње С(т)јенице гдје Дероко ставља Достаник? (Destinikon (Greek: Δεστινίκον), rendered in Serbian as Dostinik (Serbian Cyrillic: Достиник) or Dostinika (Достиника), was one of eight inhabited cities (καστρα/kastra) of "baptized Serbia" (the hinterland of the Serbian Principality), mentioned in De Administrando Imperio (950s, abbr. DAI).)
QAMIU, KAMIU, kamir, Qâmyû, у основи имају камен што је примјетио Сол, али има и Δεστινίκον Дестиникон у облику стијена (стина икавски).
Грчки префикс Δε и арапски/нормански ? суфикс iu, ir, yu би било можда интересантно поредити.

Шта да ти кажем, Црнчевићу, ни ја нисам много боље спавао, и до у ситне сате думах о чему би могло бити реч. ;D

Пре свега, што се тиче миље, то је битна ствар коју си запазио, и око које се у првим мах и ја премишљах, која је? Иапк, на крају оцених да је највероватније римска. Оно што би ишло томе у прилог јесу и друга мерења раздаљина, нпр. од Бара до планина (3 миље, а на карти око 4,5 km), од Котора до планина (опет 3 миље, а на карти ~4,5 km), то је све миља пута ~1,5 km.

А поменути Јадар, кога је аутор препознао као Задар, заправо би могао бити Скадар... раздаљина је 40 миља, а то је око 60 km... планинским ободом од Драча до Скадра има скоро па тачно 60 километара.

Што се тиче слова kâf, то је арапско слово које отприлике изгледа као српско "С" у огледалу, којим он само алудира на облик планина које опасују овај град.

Тако да, овај тајанствени град који тражимо, треба тражити у радијусу који смо раније пројектовали. ;)

На крају, ево још две карте Боке Которске (карта 1, карта 2), на којима се види и залеђе, па можда опет неко нешто уочи.

p. s.
Не могу да не приметим:

Што смо Сол и ја пре годину и по дана дискутовали. :)



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #83 послато: Мај 16, 2017, 04:18:50 поподне »
Момци, шта мислите о могућности, да iе Идризи користио у картографији ал Фаграниiеву - арабску миљу = 1995м?. За Коломба и друге морепловце кобно беше нетачно превођење арабских мерица тi. миља у латинско/римске. Разлика iе скоро 500м

https://en.wikipedia.org/wiki/Arabic_mile
https://en.wikipedia.org/wiki/Ahmad_ibn_Muhammad_ibn_Kathir_al-Farghani
« Последња измена: Мај 16, 2017, 04:20:41 поподне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #84 послато: Мај 16, 2017, 04:41:54 поподне »
Момци, шта мислите о могућности, да iе Идризи користио у картографији ал Фаграниiеву - арабску миљу = 1995м?. За Коломба и друге морепловце кобно беше нетачно превођење арабских мерица тi. миља у латинско/римске. Разлика iе скоро 500м

https://en.wikipedia.org/wiki/Arabic_mile
https://en.wikipedia.org/wiki/Ahmad_ibn_Muhammad_ibn_Kathir_al-Farghani

По мерењима, рекао бих да је баш у питању римска миља, арапска у овом случају пребацује познате раздаљине, па од Котора шест километара пребаци раздаљину скроз на другу страну планине. Мислим, да и ако се није сигурно, да је најбољи начин отворити Google Earth, узети метар, и мерити раздаљине између познатих и убифицираних тачака.




Ван мреже Be like Bill

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 842
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #85 послато: Мај 16, 2017, 05:20:29 поподне »
По мерењима, рекао бих да је баш у питању римска миља, арапска у овом случају пребацује познате раздаљине, па од Котора шест километара пребаци раздаљину скроз на другу страну планине. Мислим, да и ако се није сигурно, да је најбољи начин отворити Google Earth, узети метар, и мерити раздаљине између познатих и убифицираних тачака.

Meni, partibrejkeru, ovo najviše vuče na Duklju. Ona je u vreme pravljenja karte najprosperitetniji grad u tom delu a nigde je nema

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #86 послато: Мај 16, 2017, 05:45:57 поподне »
Meni, partibrejkeru, ovo najviše vuče na Duklju. Ona je u vreme pravljenja karte najprosperitetniji grad u tom delu a nigde je nema

Али она је исувише далеко од Котора, а и није грађена планинама тако, како је Идриси описао и нацртао на карти.



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #87 послато: Мај 16, 2017, 09:25:46 поподне »
На овој реконструкцији Идрисијеве карте тај град је убициран као kamir.

Амико, имаш ли мало ширу Идризијеву мапу? Мислим да је један од битних детаља на мапи река која извире из планине која окружује загонетни град и тече према југоистоку.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #88 послато: Мај 16, 2017, 09:59:05 поподне »
Амико, имаш ли мало ширу Идризијеву мапу? Мислим да је један од битних детаља на мапи река која извире из планине која окружује загонетни град и тече према југоистоку.

То сам у једном моменту помислио и ја, али не видим да нам то помаже?



Вероватно је у питању Вардар, јер се улива у Егејско море, а извире негде на северо-западу БЈРМ.



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #89 послато: Мај 17, 2017, 01:09:14 поподне »
Амико, имаш ли мало ширу Идризијеву мапу? Мислим да је један од битних детаља на мапи река која извире из планине која окружује загонетни град и тече према југоистоку.
То сам у једном моменту помислио и ја, али не видим да нам то помаже?
Вероватно је у питању Вардар, јер се улива у Егејско море, а извире негде на северо-западу БЈРМ.

Вардар извире под Шар планином, тако да нам шира слика показује да Идризијев миљомјер не ваља ич  :o
(In Antiquity, the mountains were known as Scardus, Scodrus, or Scordus (το Σκάρδον ὂρος in Polybius and Ptolemy).[1] Sometimes the range is called Carska planina ("Tsar's mountain"), as a reference to the capitals (Prizren and Skopje), courts (Nerodimlje, Pauni, Svrčin, etc.) and monasteries (Monastery of the Holy Archangels) of the Serbian Empire located in the region.[2])
Претодно донешена симболика kâf као круне могла би кореспондирати са оронимом Carska planina ("Tsar's mountain") ?

Како сад убицирати kamir као Призрен, обзиром на ранија разматрања основе КАМ (ст(иј)ена)?
Јопет на wikipedia eng  >:( стоји најопширнија етимологија свих наших појмова које на брзину понекад тражим (The Roman[3] town of Theranda in Ptolemy's Geography is mentioned in the 2nd century AD. In the 5th century, it is mentioned as being restored in Dardania with the name of Petrizên by Procopius of Caesarea in De aedificiis (Book IV, Chapter 4).[4] Sometimes it is mentioned even in relation to the Justiniana Prima.[citation needed] It is thought that its modern name comes from old Serbian Призрѣнь (Prizren), from при-зрѣти (pri-zreti), indicating fortress which could be seen from afar[5] (compare with Czech Přízřenice or mount Ozren), and it may also derive from Petrizen mentioned by Procopius.[6])
Чини ми се да је у основи Прокопијевог Petrizen грчко πέτρα - камен, што би ову Идризијеву слагалицу могло ријешити и везати са kamir ?

Двије три реченице ниже на овој википедијиној страни о Призрену стоји овако написано (In 1072, the Bulgarian and Serb nobility of Macedonia rose up against the Byzantines, and crowned Serbian ruler Constantine Bodin, a descendant of the Serbian Vojislavljević dynasty, as Emperor of Bulgaria in Prizren. The revolt was suppressed by 1073.[9] The area was raided by Serbian ruler Vukan in the 1090s.[10]). Бодинови сицилијански Нормани у Призрену су морали заиста имати утисак о цвјетајућем краљевском граду окруженог царским планинама ...

Назив Јадранског мора код Идризија halig al banadika привукао ми је мало пажње (чуј, не идем се више купати на Јадран него на Банадику  ;D) гдје сам покушавао преводити оба појма комбинујући све присутне језике на медитерану и скандинавији (Венецијански залив је очигледан превод а историјски се тако дуго и звало Јадранско море) обзиром на оно halig. Само на шведскем сам добио превод halig - саћаст, налик пећини/кавернозан односно придјев који доста добро описује залив/море препуно острвља и канала дуж источне обале.
Препоручам прочитати пету страницу научног рада (znanstvenog članka) Козличић, Фаричић, Углешић (https://www.academia.edu/5706172/GEOGRAFSKA_OSNOVA_NAVIGACIJE_VELEBITSKIM_KANALOM_PREMA_SENJSKOM_PELJARU_IZ_1639._GODINE_GEOGRAPHICAL_BASIS_OF_NAVIGATION_ALONG_THE_VELEBIT_CHANNEL_ACCORDING_TO_1639_SENJSKI_PELJAR),
гдје можемо запазити помало критике Идризија али и признање његовом картографском раду у част норманског краља Сицилије Rogera II.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #90 послато: Мај 17, 2017, 01:52:33 поподне »
Вардар извире под Шар планином, тако да нам шира слика показује да Идризијев миљомјер не ваља ич  :o

Мислим, Црнчевићу, да требамо правити разлику између картографског и путописног код Идрисија, те да веће поверење дајемо другому. Карта је, кад се погледа из шире перспективе, још и одлична, с обзиром да говоримо о 1154. години, али наравно да не може сама бити неко ваљано мерило.

А с друге стране имамо његов путопис, који је детаљан, и из кога се види да се Идриси трудио, да пре свега ту остави што прецизније податке.

(In Antiquity, the mountains were known as Scardus, Scodrus, or Scordus (το Σκάρδον ὂρος in Polybius and Ptolemy).[1] Sometimes the range is called Carska planina ("Tsar's mountain"), as a reference to the capitals (Prizren and Skopje), courts (Nerodimlje, Pauni, Svrčin, etc.) and monasteries (Monastery of the Holy Archangels) of the Serbian Empire located in the region.[2])
Претодно донешена симболика kâf као круне могла би кореспондирати са оронимом Carska planina ("Tsar's mountain")?

kâf је у овом случају дат само као поређење изгледа венца брда која окружују kamir.

Како сад убицирати kamir као Призрен, обзиром на ранија разматрања основе КАМ (ст(иј)ена)?
Јопет на wikipedia eng  >:( стоји најопширнија етимологија свих наших појмова које на брзину понекад тражим (The Roman[3] town of Theranda in Ptolemy's Geography is mentioned in the 2nd century AD. In the 5th century, it is mentioned as being restored in Dardania with the name of Petrizên by Procopius of Caesarea in De aedificiis (Book IV, Chapter 4).[4] Sometimes it is mentioned even in relation to the Justiniana Prima.[citation needed] It is thought that its modern name comes from old Serbian Призрѣнь (Prizren), from при-зрѣти (pri-zreti), indicating fortress which could be seen from afar[5] (compare with Czech Přízřenice or mount Ozren), and it may also derive from Petrizen mentioned by Procopius.[6])
Чини ми се да је у основи Прокопијевог Petrizen грчко πέτρα - камен, што би ову Идризијеву слагалицу могло ријешити и везати са kamir?

Иако све ово етимолошки врло лепо повезао, ми и даље имамо проблем што Призрен не упада у речених 15 миља. Миље смо проверавали. Ја сам мерио на том потезу неколико раздаљина и све од свих су се уклопиле у римску миљу. Дакле, у овом случају, или треба оборити римску миљу, као мерило које је користио Идриси, или треба доказати да Идриси није располагао ваљаним подацима о раздаљини између неких места.

Двије три реченице ниже на овој википедијиној страни о Призрену стоји овако написано (In 1072, the Bulgarian and Serb nobility of Macedonia rose up against the Byzantines, and crowned Serbian ruler Constantine Bodin, a descendant of the Serbian Vojislavljević dynasty, as Emperor of Bulgaria in Prizren. The revolt was suppressed by 1073.[9] The area was raided by Serbian ruler Vukan in the 1090s.[10]). Бодинови сицилијански Нормани у Призрену су морали заиста имати утисак о цвјетајућем краљевском граду окруженог царским планинама...

Да, помињу се Нормани код Призрена, и то није спорно, али ми смо ову причу започели на темељима концентрације I1 P109 и N1a P189.2 у дубоком залеђу Котора, и мистериозног града кога је Идриси регистровао у том или најближе том простору 1154. године, и не само регистровао, он ту даје и кратак опис града, што оставља утисак да га је и лично видео, и мишљења сам да је заиста тако и било.

Назив Јадранског мора код Идризија halig al banadika привукао ми је мало пажње (чуј, не идем се више купати на Јадран него на Банадику  ;D) гдје сам покушавао преводити оба појма комбинујући све присутне језике на медитерану и скандинавији (Венецијански залив је очигледан превод а историјски се тако дуго и звало Јадранско море) обзиром на оно halig. Само на шведскем сам добио превод halig - саћаст, налик пећини/кавернозан односно придјев који доста добро описује залив/море препуно острвља и канала дуж источне обале.
Препоручам прочитати пету страницу научног рада (znanstvenog članka) Козличић, Фаричић, Углешић (https://www.academia.edu/5706172/GEOGRAFSKA_OSNOVA_NAVIGACIJE_VELEBITSKIM_KANALOM_PREMA_SENJSKOM_PELJARU_IZ_1639._GODINE_GEOGRAPHICAL_BASIS_OF_NAVIGATION_ALONG_THE_VELEBIT_CHANNEL_ACCORDING_TO_1639_SENJSKI_PELJAR),
гдје можемо запазити помало критике Идризија али и признање његовом картографском раду у част норманског краља Сицилије Rogera II.

Ово јесте занимљиво, уосталом, као и цела твоја опсервација. Заиста, питање је откуда тај назив? Мада, с обзиром на искривљеност и већине других назива, вероватно и иза тога стоји неко разумљиво објашњење. ;)



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #91 послато: Мај 17, 2017, 05:08:10 поподне »
Можда није згорег погледати ни Птоломејевe (живео у II веку) картe (1482, 1574).

Зна ли неко на шта се односи први део овог назива Comeni · Doclea, и да ли је то уопште све један назив, или само тако изгледа на приложеној карти (на другој га нема)?

« Последња измена: Мај 17, 2017, 05:16:33 поподне Amicus »



Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #92 послато: Мај 19, 2017, 12:23:55 пре подне »
Да ли зна неко постоји ли и данас ове место Cesuni, лоцирано негде у пределу Љешанске нахије?



Бејах нашао и једну ћириличку карту, али загубих је негде... а сећам се да је и тамо стајало ов Кесуни.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1310
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #93 послато: Мај 19, 2017, 12:38:05 пре подне »
Да ли зна неко постоји ли и данас ове место Cesuni, лоцирано негде у пределу Љешанске нахије?



Бејах нашао и једну ћириличку карту, али загубих је негде... а сећам се да је и тамо стајало ов Кесуни.

Свака част Amicus-e! Ово iе сензационално откриће!
« Последња измена: Мај 19, 2017, 12:40:30 пре подне Сол »
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Дробњак

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1208
  • I1 P109
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #94 послато: Мај 19, 2017, 01:01:33 пре подне »
Тежак задатак. Јесмо ли сигурни да је Љешанска нахија? Код ових старих карата никада није сигурно. Прво ми на памет пада село Кокоти, Горњи и Доњи, мада су они на прагу од Љешанске нахије али не припадају њој, него Зети. Видим да је место Кесуни у равници. То ће најпре бити неко од села ближе Морачи.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #95 послато: Мај 19, 2017, 01:10:27 пре подне »
Свака част Amicus-e! Ово iе сензационално откриће!

У дигиталној нађох помене презимена/надимка Кезун у Петници (из Пипера, око 1870. године); породични надимак у Ртарима у Доњем Драгачеву (из Нове Вароши, у првој половини ХIХ века). Идентично је са надимком Кезун који налазимо у Вуковом Рјечнику 1818. године.

Кезуновић: презиме у Орјој Луци и Даниловграду у Црној Гори; савремено у Београду и Сарајеву.

Тако каже Велимир Михаиловић (Српски презименик, Нови Сад, 2002, стр. 522), а то би могло бити у вези са овим местом које нађосмо, вероватно је било насељено тим Кезунима?

Тежак задатак. Јесмо ли сигурни да је Љешанска нахија? Код ових старих карата никада није сигурно. Прво ми на памет пада село Кокоти, Горњи и Доњи, мада су они на прагу од Љешанске нахије али не припадају њој, него Зети. Видим да је место Кесуни у равници. То ће најпре бити неко од села ближе Морачи.

Наравно да нисмо, али зато и написах "негде у пределу", видећемо, неко ће вероватно знати о чему се ради. ;)

Узгред, ако Кос наврати, он је сигурно чуо за лично име Кезун у његовом крају? :)



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #96 послато: Мај 19, 2017, 01:43:40 пре подне »
Можда није згорег погледати ни Птоломејевe (живео у II веку) картe (1482, 1574).

Зна ли неко на шта се односи први део овог назива Comeni · Doclea, и да ли је то уопште све један назив, или само тако изгледа на приложеној карти (на другој га нема)?



Видим испод doclea, risana, Daursij, bulua, што читам градове Дукља, Рисан и Будва, док је Daursij народ (popoli) , тако пише у La Geografia di Clavdio Tolomeo alessandrino, già tradotta di greco in .. (https://books.google.rs/books?id=5B96HpCoEToC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false) , da M. Giero. Rvscelli , MDLXXIIII. , на оловком пагинираној страни 019 (Daursij  popoli  124).
Уочљиво је да су називи градова означени малим почетним словом а народ/становништво великим почетним словом. Тако би Comeni били народ који живи између ријеке naxbon fl'. и града doclea.
Код Птоломеја пише (comenij  popoli  124) на непагираној страници између 017. и 018. Tavola de nomi ... , да ли то значи да су Кумани живјели у Птоломејево доба у Дукљи ?  ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #97 послато: Мај 19, 2017, 12:43:27 поподне »
Видим испод doclea, risana, Daursij, bulua, што читам градове Дукља, Рисан и Будва, док је Daursij народ (popoli) , тако пише у La Geografia di Clavdio Tolomeo alessandrino, già tradotta di greco in .. (https://books.google.rs/books?id=5B96HpCoEToC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false) , da M. Giero. Rvscelli , MDLXXIIII. , на оловком пагинираној страни 019 (Daursij  popoli  124).
Уочљиво је да су називи градова означени малим почетним словом а народ/становништво великим почетним словом. Тако би Comeni били народ који живи између ријеке naxbon fl'. и града doclea.
Код Птоломеја пише (comenij  popoli  124) на непагираној страници између 017. и 018. Tavola de nomi ... , да ли то значи да су Кумани живјели у Птоломејево доба у Дукљи ?  ;)

Занимљиво посматрање, Црнчевићу!

Ако су то уопште Кумани? - Ипак говоримо о 2. веку, дакле неких осам векова пре куманских сеоба на Балкан, и то пре свега у његове северно-западне крајеве (Румунија, Молдавија).

Не видим их ни међу илирским племенима.

Занимљиво у сваком случају! ;)



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #98 послато: Мај 19, 2017, 03:05:40 поподне »

Кезуновић: презиме у Орјој Луци и Даниловграду у Црној Гори; савремено у Београду и Сарајеву.


Кезуновићи из Бјелопавлића су историјски гледано прилично младо братство, огранаг су бјелопавлићких Бошковића. Али, лично име Кезун је сигурно старије.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10023
  • I2a S17250 A1328
Одг: Градови на старим картама
« Одговор #99 послато: Мај 19, 2017, 03:10:09 поподне »
Кезуновићи из Бјелопавлића су историјски гледано прилично младо братство,

Потичу од Новака Кезунова који је живео крајем 18. и почетком 19. века, дакле презиме се усталило тек у првој половини 19. века.
"Наша мука ваља за причешћа"