Хаплогрупа G2a-L497 - историјска реконструкција

[Atlantische]

Да, принцип кружног кретања је да сваки стрелац када дође у позицију одмах испаљује стрелу, затим онај иза њега, па онај иза итд. тиме стварајући непрекидну "кишу" стрела и правећи непријатељу грдне проблеме. Када их пешадија појури, они се само мало више одмакну и наставе "решетање", а такође су због кретања били тежа мета за непријатељске стрелце.  Услед тога су их замрзели Римљани који су у време рата са њима били ослоњени на своју супериорну пешадију, али су након победе ту тактику само прекопирали, као и гомилу других тактика које су преузели од покорених народа. Једини одговор на ово је лака и брза коњица која је могла да их разјури.

Ко би рекао да је брдска популација попут древних Кантабријаца користила типичне степске тактике са стрелцима на коњима. 

[НиколаВук]

Ко би рекао да је брдска популација попут древних Кантабријаца користила типичне степске тактике са стрелцима на коњима. 

Да, то јесте занимљиво, мада мислим да су у питању били мањи планински коњи. Мада су и степски народи имали оне невелике коњиће са којима су правили евроазијске империје. 

[Atlantische]

Следећи регион у Европи са високим процентом L497 (више од 5%) јесте Оверња, која се налази у јужном делу централне Француске.

Оверња је име галског порекла (Гали су били келтско племе из старог века) из времена када је галски краљ Версенжеторикс (Vercingétorix) предводио борбу против Римљана. Познато историјско место у региону је простор где се водила битка код Герговије, када су Римљани под вођством Јулија Цезара 52. године п. н. е. поразили Гале.

И овде је реч о једном планинском пределу, који припада такозваном ''Централном масиву'', са највишом тачком од 1.886 метара надморске висине.
Традиционални дијалект у овом региону је Окситански, који припада гало-романској породици италских језика.

Што се тиче историје и генетике, и у овом планинском региону се бележи јак утицај пре-индоевропске генетике (прецизније хаплогрупе G2a L497), чији су припадници потом након много година изолације полако трпели асимилизацију од стране индоевропских освајача (у овом случају Келта, прецизније галског племена Арвернија), са којима су се стопили и живели као слободно племе све до 52 године п.н.е.
Тада на сцену ступа римска окупација, која је  уследила након пораза од стране Римљана предвођених Јулијем Цезаром у опсади Алезије, иако су претходно Гали победили Римљане у бици код Герговије 52 године п.н.е, што није било довољно да се заустави продор римске војске.
Битка код Герговије се одиграла у средишњем делу ове висоравни.


Данас је у Oверњи, као и у шпанској Кантабрији и Алпима уз висок проценат G2a L497 доминантно присутна и хаплогрупа R1b U152, што је добар показатељ да су ове две хаплогрупе имале доминантан генетски утицај у келтској популацији централне и западне Европе. 

Извор: Eupedia


Извор: Y-chromosomal DNA analysis in French male lineages https://www.researchgate.net/publication/260010192_Y-chromosomal_DNA_analysis_in_French_male_lineages


Типичан пејзаж у Оверњи.


Галски поглавица Верцингеторикс је био поглавица галског племена Арвернија, пореклом из арвернијског града Герговије.
Након победе над Цезаром код Герговије, Верцингеторикс је поражен и заробљен код Алезије. Цезар је Верцингеторикса држао пет година у затвору - да сачека његов, Цезаров велики тријумф - после чега је јавно погубљен је у Риму.

[Небојша]

Тада на сцену ступа римска окупација, која је  уследила након пораза од стране Римљана предвођених Јулијем Цезаром у опсади Алезије, иако су претходно Гали победили Римљане у бици код Герговије 52 године п.н.е, што није било довољно да се заустави продор римске војске.

Галски поглавица Верцингеторикс је био поглавица галског племена Арвернија, пореклом из арвернијског града Герговије.
Након победе над Цезаром код Герговије, Верцингеторикс је поражен и заробљен код Алезије. Цезар је Верцингеторикса држао пет година у затвору - да сачека његов, Цезаров велики тријумф - после чега је јавно погубљен је у Риму.

Можда си већ гледао, али ево одличног документарца на ту тему (Битка код Алезије)
<a href="https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4</a>

[Atlantische]

Можда си већ гледао, али ево одличног документарца на ту тему (Битка код Алезије)
<a href="https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/wqFLBo9czE4</a>

Мислим да је био приказиван једно време на Хисторију, са преводом на српски, али свакако се вреди подсетити, поготово што ме сада келтска тематика још више занима.
Што се тиче битке код Алесије, додао бих и овај сјајни видео клип, који објашњава тактичко позиционирање сукобљених страна као и сам ток битке. Иначе, сам канал је иначе пун одличних видео о биткама из антике, што је верујем Ј2b M205 братији занимљиво.
<a href="https://www.youtube.com/v/SU1Ej9Yqt68" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/SU1Ej9Yqt68</a>

[Atlantische]

На FTDNA G-L497 пројекту сам сврстан у ову групицу.
Иако је у Хјустону тест одрађен на само 12 маркера, администратор је имао у увид моје остале маркере са табеле СДНКП па ме је зато ту убацио.


Црвено поклапање 12/12
Наранџасто 12/11
Већина поклапања су L42>YSC33+

[Be like Bill]

Na radio Besedi, radiju Eparhije bačke svojevremeno je išao ciklus emisija Pravoslavni na Balkanu u kojoj su se obrađivali poreklo i istorija pravoslavnih naroda na našim prostorima. U njima je posebno bilo reči o Tračanima, Ilirima i Pelazgima uz odličnu balkansku etnomuziku, zanimljivu priču i mnogo informacija.

Tri epizode su bile posvećene Keltima od kojih je zadnja govorila o Keltima na Balkanu

http://beseda.rs/pravoslavni037/

U 11.25 minuti autor emisije Dragan Stojanjelović govoreći o Keltima na našim prostorima pominje arheološke nalaze koji su dosta slični onima pronađenim na prostorima današnje Češke i Slovače i pretpostavlja da su među ostalim keltskim plemenima ovaj prostor naselili i pleme Boja

U 39.25 minutu spominju u jednom vrlo zanimljivom kontekstu ulogu jelena u posmretnim verovanjima u Istočnoj Srbiji među današnjim Vlasima. Po jednim etnolozima, verovanje u jelena kao prenosioca duša u svet mrtvih je na ove prostore došlo sa Keltima a po drugima ( u ovom slučaju poziva se na Srejovića i njegovo delo "Jelen u našim narodnim običajima") u pitanju je starobalkanski običaj koji je među vlasima ostao do današnjih dana. Spominjanje jelena i ženski zbor koji peva pesmu o njemu podsetio me na slike sa stećaka u Istočnoj Hercegovini

U 18.43 imate dobru narodnu pesmu iz grčke Trakije, a u 23.45 cincarsku pesmu o neposlušnom sinu. Tu je negde i naša Izvorinka Milošević. Uživajte.

[vojinenad]

Na radio Besedi, radiju Eparhije bačke svojevremeno je išao ciklus emisija Pravoslavni na Balkanu u kojoj su se obrađivali poreklo i istorija pravoslavnih naroda na našim prostorima. U njima je posebno bilo reči o Tračanima, Ilirima i Pelazgima uz odličnu balkansku etnomuziku, zanimljivu priču i mnogo informacija.

Tri epizode su bile posvećene Keltima od kojih je zadnja govorila o Keltima na Balkanu

http://beseda.rs/pravoslavni037/

U 11.25 minuti autor emisije Dragan Stojanjelović govoreći o Keltima na našim prostorima pominje arheološke nalaze koji su dosta slični onima pronađenim na prostorima današnje Češke i Slovače i pretpostavlja da su među ostalim keltskim plemenima ovaj prostor naselili i pleme Boja

U 39.25 minutu spominju u jednom vrlo zanimljivom kontekstu ulogu jelena u posmretnim verovanjima u Istočnoj Srbiji među današnjim Vlasima. Po jednim etnolozima, verovanje u jelena kao prenosioca duša u svet mrtvih je na ove prostore došlo sa Keltima a po drugima ( u ovom slučaju poziva se na Srejovića i njegovo delo "Jelen u našim narodnim običajima") u pitanju je starobalkanski običaj koji je među vlasima ostao do današnjih dana. Spominjanje jelena i ženski zbor koji peva pesmu o njemu podsetio me na slike sa stećaka u Istočnoj Hercegovini

U 18.43 imate dobru narodnu pesmu iz grčke Trakije, a u 23.45 cincarsku pesmu o neposlušnom sinu. Tu je negde i naša Izvorinka Milošević. Uživajte.

Има још неких детаља који се одмах на први поглед могу уочити и код Влаха и код народа келтског порекла (Шкоти, Велшани), а то су гајде, изузетно чупаве шубаре и гуњеви, чак сам негде давно читао о томе да многи топоними у Велсу подударају се са називима који се могу наћи у областима источне Србије и Балкана уопште.

[Atlantische]

Пошто је данас након објављивања већ чувеног рада о древној ДНК који је дословно речено ''запалио'' интернет форуме установљено да је један од узорака из неолитске Трипољске културе одређен као G2a2b2a1a1b1a1a1 односно G2a-P303>L497>L42 (испрва се мислило да се ради о L43 (предачкој грани L42) али када се копира текст из Ексела и пејстује у Ворд добије се ово):
G2a2b2a1a1b1a1a1:L42:16660759C->A, датиран на 3619-2936 пне. Ред би био прокоментарисати ово сазнање и можда покренути неку нову теорију о пореклу и миграцијама овог СНП-а који је најдоминантнији међу нашим припадницима G2а-L497. Остала 3 G2a узорка из исте културе су G2a-P303 x2 (потенцијални L497!), један је G-15 (не може се ни претпоставка извући) и један узорак који припада Е хаплогрупи.
Овај резултат свакако помера старост саме G-L42 ка горе.
The Genomic History Of Southeastern Europe


Најпре нешто о Трипољској култури и месту одакле је узорак добијен.

Ова култура траје релативно дуго. Од 3700/3600-2800. године п. н. е. по калибрираним датумима од 4800-3500. године п. н. е.

Реконструкција колибе

Носиоци ове културе су били мирољубиви, развијали су уметност (што се доказује украшавањем керамике канеловањем или осликавањем). Жена је била важан фактор за миран начин живота и развој керамике. Сматра се да је ова култура тзв. лат. magna mater, односно да се јавља матријархат. Оружје је ретко. Насупрот овој култури изнат Понта и Каспијског мора, током овог периода појављују се културе сточара, који граде мала насеља са полуукопаним кућама, имају брзе коње, изражено су патријархалне заједнице, ратнички расположене (попут Јамнаја-културе). Керамика ових заједнца је груба, уметност је подређена ратнику или вођи (јављају се скиптари). Заједнички назив ових култура је Кукутени-Трипоље, која је истовремена са културом Караново VI - Гумелница.

Током неолита у Европи можемо приметити дуготрајно насељавање што је документовано културним слојем од 7 до 10 метара. У овом периоду јављају се велика насеља и почиње да се развија седалачки начин живота и земљорадња.


Локација пећине Вертеба одакле су покупљени узорци.

Пећина

Растрострињање Кукутени-Трипољске културе.

[Atlantische]

Кога занима, научни рад о пећини Ветреба објављен прошле године.
The Verteba Cave: A Subterranean Sanctuary of the Cucuteni-Trypillia Culture in Western Ukraine

[...]

Berger et al. (2013) Tyrol - G haplotypes from YHRD.org supplementary table 2

https://docs.google.com/spreadsheets/d/1i5DqB5hf3d2yk1liplBEQzrjHIzHa9uTzAuNJWA_2e4/edit#gid=2012521093

Не знам да ли је објављивана табела, колико видим нема је на теми.

[Atlantische]

Заступљеност хаплогрупе G у Италији (извор Reconstructing the genetic history of Italians: new insights from a male (Y-chromosome) perspective):

Хвала на табели Бане.

Видех да је изашао рад али не стигох претходних дана да се више позабавим њиме.

Нарочито ми је интересантна мапа разноврсности, где је највећа разноврсност G-L497 лоцирана на северозападу Немачке.