Хрватско-усташки злочинци

[drajver]

Ових дана поново сам наишао на познати текст који већ десетак година кружи Интернетом, а у коме се преноси извесно писмо италијанског генерала Александра Лузана Мусолинију, где се он згражава над усташким злочином у Пребиловцима 941. године:

https://ssr.org.rs/izuzetno-potresno-pismo-italijanskog-generala-o-ustaskim-zlocinima-upuceno-musoliniju/

Да ли се неко можда бавио веродостојношћу овог писма? Поучен искуством са разним фалсификатима који круже интернетом заиста ме занима да ли је ово писмо икада постојало или је у питању кривотворина?

Свакако да се ради о измишљеном писму. Нажалост, људи који шире овакве полуистине, нису уопште свјесни да тиме омаловажавају те исте српске жртве. Овакве фалсиификате је веома лако открити и тада се може десити да и оно што је заиста страшно у вези свих тих злочина буде стављено у други план а да прича о фалсификату буде једино о чему ће се говорити.

Када се разоткрије путања линка који си горе поставио дође се до Вечерњих Новости као извора, а у истим тим Новостима се наводи да тај извештај уопште није састављен у вези злочина у Пребиловцима већ у вези злочина на Купресу. Извор за податке у Новостима је избјегли Србин са Купреса Жикица Ђорђевић који "Beležeći stradanje porodice Spremo, čiji je potomak po majci Ljubici Žikica Žika Đorđević, kopajući po dokumentima koji dokazuju ovaj užasan zločin ustaša, došao je i do pisma italijanskog generala Aleksandra Luzana. Ovaj oficir, u proleće 1941. godine izveštava Musolinija, lično, o užasnom zločinu nad srpskim življem u Kupresu."
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html%3A410385-Ispovest-Depesa-generala-Luzana

У тексту се помиње страдање учитељице Стане Арнаутовић. Учитељица Стана Арнаут је заиста страдала у Пребиловцима.
https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-20-10-38-42

Пласирањем као истине горе поменутог неистинитог писма са мјестима измијешаним у складу са потребама, са погрешно пренесеним презименом учитељице, доводи се до ситуације да неко може рећи, све је то измишљено, та Стана Арнаут није ни постојала ни страдала. То су суштинске посљедице ове удбашке играрије.

У фусноти рада Prebilovci – implikacije za istraživanja genocida nad Srbima u NDH
нађох и сљедећи податак:
"Nakon analize teksta i savetovanja sa kolegama iz Banjaluke i Beograda, ukazao sam novinarki francuske novinske agencije da je „pismo generala Alesandro Luzana“ plod fikcije Vuka Draškovića, stvoreno za potrebe romana Molitva (V. Drašković, Molitva, Knj. 2, Nova knjiga, Beograd, 1986, str. 42–51). Dakle, nije u pitanju istorijski izvor (autentičan dokument) već jedna od legitimnih i uobičajenih formi literarnog pripovedanja za potrebe romana, zasnovanog na istorijskim događajima."

https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-06-11-05-5/2015-07-18-13-25-57

[Ojler]

Свакако да се ради о измишљеном писму. Нажалост, људи који шире овакве полуистине, нису уопште свјесни да тиме омаловажавају те исте српске жртве. Овакве фалсиификате је веома лако открити и тада се може десити да и оно што је заиста страшно у вези свих тих злочина буде стављено у други план а да прича о фалсификату буде једино о чему ће се говорити.

Када се разоткрије путања линка који си горе поставио дође се до Вечерњих Новости као извора, а у истим тим Новостима се наводи да тај извештај уопште није састављен у вези злочина у Пребиловцима већ у вези злочина на Купресу. Извор за податке у Новостима је избјегли Србин са Купреса Жикица Ђорђевић који "Beležeći stradanje porodice Spremo, čiji je potomak po majci Ljubici Žikica Žika Đorđević, kopajući po dokumentima koji dokazuju ovaj užasan zločin ustaša, došao je i do pisma italijanskog generala Aleksandra Luzana. Ovaj oficir, u proleće 1941. godine izveštava Musolinija, lično, o užasnom zločinu nad srpskim življem u Kupresu."
https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html%3A410385-Ispovest-Depesa-generala-Luzana

У тексту се помиње страдање учитељице Стане Арнаутовић. Учитељица Стана Арнаут је заиста страдала у Пребиловцима.
https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-20-10-38-42

Пласирањем као истине горе поменутог неистинитог писма са измишљеним италијанским генералом, са мјестима измијешаним у складу са потребама, са погрешно пренесеним презименом учитељице, доводи се до ситуације да неко може рећи, све је то измишљено, та Стана Арнаут није ни постојала ни страдала. То су суштинске посљедице ове удбашке играрије.

У фусноти рада Prebilovci – implikacije za istraživanja genocida nad Srbima u NDH
нађох и сљедећи податак:
"Nakon analize teksta i savetovanja sa kolegama iz Banjaluke i Beograda, ukazao sam novinarki francuske novinske agencije da je „pismo generala Alesandro Luzana“ plod fikcije Vuka Draškovića, stvoreno za potrebe romana Molitva (V. Drašković, Molitva, Knj. 2, Nova knjiga, Beograd, 1986, str. 42–51). Dakle, nije u pitanju istorijski izvor (autentičan dokument) već jedna od legitimnih i uobičajenih formi literarnog pripovedanja za potrebe romana, zasnovanog na istorijskim događajima."

https://prebilovci.net/index.php/lat/2015-07-06-11-05-5/2015-07-18-13-25-57

Слажем се у потпуности са закључцима. Као да није довољна страхота усташких злодела у Пребиловцима већ неко мора да измишља ствари и тиме ризикује да неко сутра на основу утврђене лажи релативизује и страдање српског народа. Уствари, имам утисак да неко у том циљу и креира овакве ствари.

Било ми је ово одмах сумњиво јер колико знам Пребиловчани су масовно побијени у Шурманцима, а не у самом селу, иако је и у селу било појединачних злочина.

Мало сам и ја данас поподне гуглао и истраживао. Иако је писмо фалсификат, мислим да генерал Але(к)сандро Лузано ипак није измишљен, јер се његово име може наћи у више историјских књига, од којих су неке штампане пре више од 60 година. Изгледа да га је Државна комисија Југославије прогласила ратним злочинцем, о чему се податак може пронаћи и овде:

https://profilbaru.com/article/Central_Registry_of_War_Criminals_and_Security_Suspects_from_the_Kingdom_of_Italy#cite_note-126

[drajver]

Прави извјештај генерала Лусана о стању у Херцеговини заиста постоји и није ништа мање страшан бар када описује злочине усташа. Кључно је питање коме је у интересу да у медије пушта литерарни урадак Вука Драшковића умјесто аутентичног извјештаја.




https://iis.unsa.ba/wp-content/uploads/2019/09/19-Prilozi-%C4%8Clanak-Rade-Petrovi%C4%87.pdf

[Ojler]

Прави извјештај генерала Лусана о стању у Херцеговини заиста постоји и није ништа мање страшан бар када описује злочине усташа. Кључно је питање коме је у интересу да у медије пушта литерарни урадак Вука Драшковића умјесто аутентичног извјештаја.

У случају већине наших новинара и осталих интернет прегалаца мислим да је главни разлог у квалитету приступа послу, као и у празноглавости и лаковерности. Но питање је који је разлог да пласира такву лаж имао онај први што је тако нешто смислио. После је ишло само од себе: она прва група шупљеглавих само копира и дистрибуира овакву посластицу, као створену за таблоиде.

[drajver]

У случају већине наших новинара и осталих интернет прегалаца мислим да је главни разлог у квалитету приступа послу, као и у празноглавости и лаковерности. Но питање је који је разлог да пласира такву лаж имао онај први што је тако нешто смислио. После је ишло само од себе: она прва група шупљеглавих само копира и дистрибуира овакву посластицу, као створену за таблоиде.

Знамо сви добро гдје иницијално настају предлошци за таблоиде. Не падају баш такве идеје са неба.

[Malesevic]

Знамо сви добро гдје иницијално настају предлошци за таблоиде. Не падају баш такве идеје са неба.

Мало тога се у Србији дешава случајно и углавном је све, из каквог год разлога, добро оркестрирано.

Посебно социјалне мреже, пре свега фејсбук, почео је одлично да служи одређеним структурама за ширење разних прича, небитно да ли се то односи на "спољне или унутрашње непријатеље."

Фино што је постављен овај оригинални извештај, који је Вуку (манитоме?) послужио као подлога за стварање извештаја за књигу, што је у књижевности наравно потпуно легитимно и чак шта више неопходно.

[kocovic]

У случају већине наших новинара и осталих интернет прегалаца мислим да је главни разлог у квалитету приступа послу, као и у празноглавости и лаковерности. Но питање је који је разлог да пласира такву лаж имао онај први што је тако нешто смислио. После је ишло само од себе: она прва група шупљеглавих само копира и дистрибуира овакву посластицу, као створену за таблоиде.

Озбиљно истраживачко новинарство не постоји у "мејнстрим" медијима код нас. Зато читалац мора да истражује податке о новинару/агенцији која је објавила вест па после тога да вага јел' вест истинита, пренапумпана или апсолутна лаж.

[Ojler]

Мало тога се у Србији дешава случајно и углавном је све, из каквог год разлога, добро оркестрирано.

Посебно социјалне мреже, пре свега фејсбук, почео је одлично да служи одређеним структурама за ширење разних прича, небитно да ли се то односи на "спољне или унутрашње непријатеље."

Фино што је постављен овај оригинални извештај, који је Вуку (манитоме?) послужио као подлога за стварање извештаја за књигу, што је у књижевности наравно потпуно легитимно и чак шта више неопходно.

Један наш посећени информативни портал који се буса у груди својим српством и при том има слоган "Више од петнаест година освјетљавамо пут до истине, правду чинимо ближом" је пре десетак дана поново пренео ово лажно писмо. Иако сам им ових дана послао пристојан коментар са свим доказима да се ради о литерарној фикцији, те упутио на прави извештај Алесандра Лузане који је поделио drajver, мој коментар су обрисали али су лажну вест оставили. Наравно, испод "вести" су десетине гневних коментара људи који верују да је писмо истинито. То је начин како се данас формира јавно мњење и креира историја и у свим другим случајевима, не само у овом.

[Malesevic]

То је оно што је Коцовић горе навео да не постоји више озбиљно истраживачко новинарство. И то не само у Србији, него скоро па генерално. Све је постало фото+видео, клик бајт, итд. Ови портали су буквално фејсбук објаве под именом неких наводних новина...

Рецимо мени је некидан запало за око она фејсбук објава која се последњих година шири међу виртуалним Србљем о Флорентинском сабору, Србима који су одбили да пошаљу представнике, руском цару који је погубио руског патријарха, нередима у Константинопољу и сл. И нисам то никада хтео нешто да коментаришем, јер једноставно ме кошта времена и живаца, док нисам некидан видео да је то објавио и један вероучитељ који учи децу. И онда сам једноставно морао да укажем на конкретне математичко-историјске проблеме те измишљотине. Овај вероучитељ ипак није обрисао само мој коментар, него комплет објаву па рачунам да ми је то као нека мала победа...

Поставља се једно врло једноставно питање: Да ли трпети те псеудоновинарске и виртуалне историјске измишљотине или пак одреаговати и културно  указати на неистинитост, ако сви знамо да истинитост не интересуеј скоро никог и да је на такве ствари одговарати сизифо посао. Одосмо ван теме... Извињавам се.

[Тимар]

То је оно што је Коцовић горе навео да не постоји више озбиљно истраживачко новинарство. И то не само у Србији, него скоро па генерално. Све је постало фото+видео, клик бајт, итд. Ови портали су буквално фејсбук објаве под именом неких наводних новина...

Рецимо мени је некидан запало за око она фејсбук објава која се последњих година шири међу виртуалним Србљем о Флорентинском сабору, Србима који су одбили да пошаљу представнике, руском цару који је погубио руског патријарха, нередима у Константинопољу и сл. И нисам то никада хтео нешто да коментаришем, јер једноставно ме кошта времена и живаца, док нисам некидан видео да је то објавио и један вероучитељ који учи децу. И онда сам једноставно морао да укажем на конкретне математичко-историјске проблеме те измишљотине. Овај вероучитељ ипак није обрисао само мој коментар, него комплет објаву па рачунам да ми је то као нека мала победа...

Поставља се једно врло једноставно питање: Да ли трпети те псеудоновинарске и виртуалне историјске измишљотине или пак одреаговати и културно  указати на неистинитост, ако сви знамо да истинитост не интересуеј скоро никог и да је на такве ствари одговарати сизифо посао. Одосмо ван теме... Извињавам се.

Данас је ово стварност која је зачета у ткз колијевци демокрације давних 60-тих година прошлог вијека, увезена десетак година касније и на наше балканске просторе. Зато сам ја своју новинарску диплому објесио о клин само три године послије свечаног пријема, давне 1986. године. На жалост, није ово зло завладало само у новинарству. Оно је ушло у све поре струке и науке. Када ће се овоме стати у крају, мало ко то данас зна.
Али, да и ја не искачем из колосјека ове теме, толико.

[drajver]

Један детаљ из писма Николадина Косановића шурјаку Николи Тесли, од 02. децембра 1891. године

"Код нас журналистика са свим изишла из форме, а особито хрватска. Грозно псује нас Србе. Вели нам да смо "влашки накот", "свињска пасмина", "морална трулеж" и враг зна како нас још не крсти. То се већ тешко и сносити даде. Управо могло би до крви доћи, тако је Хрватство ослијепило. Ми се бранимо, али не онако безобразно, како нас они нападају."

[ДушанВучко]

Један детаљ из писма Николадина Косановића шурјаку Николи Тесли, од 02. децембра 1891. године

"Код нас журналистика са свим изишла из форме, а особито хрватска. Грозно псује нас Србе. Вели нам да смо "влашки накот", "свињска пасмина", "морална трулеж" и враг зна како нас још не крсти. То се већ тешко и сносити даде. Управо могло би до крви доћи, тако је Хрватство ослијепило. Ми се бранимо, али не онако безобразно, како нас они нападају."

Овде видимо да је још тада у штампи било Србофобије код Хрвата. Анимозитети су постојали током векова сигурно, али пошто су медији "седма сила", а то је тада била штампа, видимо да је још у другој половини 19. века постојала антисрпска пропаганда (а ови наводи су чист расизам) у хрватској штампи у Аустроугарској. Нисам знао да је тога још тада било у смислу јавне пропаганде (очигледно да ти појмови имају дужу генезу од саме НДХ и да је то што је било касније, било само континуитет нечега што је већ постојало).
Вероватно су ти погрдни појмови још старији (у смислу да су усмено износили на тај начин анимозитет), али у штампи то већ има много већу тежину и представља узношење тога на један виши, званичан ниво

[ДушанВучко]

Увек сам се питао, како је могуће да се деси таква једна ерупција злочина у НДХ само због периода у Краљевини Југославији (пошто су они потенцирали тај период као неку њихову "тамницу" и "Великосрпску хегемонију", па је ово после, по њима , био одговор на тај период, наводно). Међутим, логично да је за тако нешто је потребно много дуже таложење непријатељског (и расистичког става), а ово писмо Тесли из 1891. то потврђује.
То ослобађање мржње (системско, на државном нивоу) 41-45, не може да буде резултат 23 године у заједничкој држави (где су једини имали националну бановину), него има много дужу генезу.

[drajver]

Увек сам се питао, како је могуће да се деси таква једна ерупција злочина у НДХ само због периода у Краљевини Југославији (пошто су они потенцирали тај период као неку њихову "тамницу" и "Великосрпску хегемонију", па је ово после, по њима , био одговор на тај период, наводно). Међутим, логично да је за тако нешто је потребно много дуже таложење непријатељског (и расистичког става), а ово писмо Тесли из 1891. то потврђује.
То ослобађање мржње (системско, на државном нивоу) 41-45, не може да буде резултат 23 године у заједничкој држави (где су једини имали националну бановину), него има много дужу генезу.

Прије буђења национализама у 19. вијеку, то је била прије свега вјерска мржња, генерисана највећим дијелом из римокатоличке цркве. Као таква, она је присутна у 17. и 18. вијеку, поготово у периоду католичке обнове. И мислим да јој је ту управо и коријен. Старчевићеви и Франкови праваши су само преузели оно што је деценијама и вијековима већ било узгајано, а усташе су на крају спровеле у дјело.

Чуди заправо понашање Срба пројугословенске оријентације, који су 1918. године одлучили правити заједничку државу са народом који је о Србима на овакав начин размишљао. Син аутора горњих редова Николадина Косановића, који је те 1891. године, веома добро разумијевао са које стране вјетар пуше био је Теслин сестрић Сава Косановић, који за разлику од свог оца 50 година раније, током 1940-тих вршио притисак на самог Теслу да не пошаље свој антихрватски текст у амерички Србобран, јер то може штетити општејугословенској ствари.

[Мића]

.

Чуди заправо понашање Срба пројугословенске оријентације, који су 1918. године одлучили правити заједничку државу са народом који је о Србима на овакав начин размишљао. Син аутора горњих редова Николадина Косановића, који је те 1891. године, веома добро разумијевао са које стране вјетар пуше био је Теслин сестрић Сава Косановић, који за разлику од свог оца 50 година раније, током 1940-тих вршио притисак на самог Теслу да не пошаље свој антихрватски текст у амерички Србобран, јер то може штетити општејугословенској ствари.

Је ли сачуван и зна ли се нешто више о том Теслином антихрватском тексту?

Знам за ону Теслину реченицу "једнако се поносим својим српским родом и хрватском домовином" за коју видим да 2022. Раде Шербеџија узима као истиниту, а Миодраг Линта тврди да је неистинита. Знаш ли нешто више о томе?

[drajver]

Је ли сачуван и зна ли се нешто више о том Теслином антихрватском тексту?

Колико је мени познато тај текст никад није објављен нити је сачуван, али се о његовој садржини може закључити из писама које је Сава Косановић упутио Тесли, одвраћајући га од намјере да га објави. 

Изгледа да је Тесла планирао да пише чланак за Србобран већ у јуну 1941. године, јер Никола Трбојевић, други Теслин сестрић, овако пише Тесли 16. јуна 1941.
„Чудим се вашем чланку који планирате за Србобран. С тиме сте много закаснили, јер наше јадне Југославије више нема. Наша Лика и Далмација сада потпадају под Италију. То је најбоље сада ћутити и трпити.“

Треба имати у виду да је преко Косановића, који је био службеник Краљевине Југославије, Тесла тих задњих година примао новчану помоћ. У својим телеграмима Тесла често захваљује Косановићу, али и Влатку Мачеку на овој помоћи.  Косановић је свој политички програм слоге Србе и Хрвата у уједињеној Југославији кроз писма увијек промовисао Тесли тако да и Тесла, убијеђен да су ствари између Срба и Хрвата ријешене кроз споразум Цветковић-Мачек, те 1939-1940, говори о братској слози, заједничкој одбрани Југославије, за коју опет Тесла својим патентима покушава наћи најефикаснији систем одбране од спољних непријатеља. Сва његова писма из тог предратног периода су у том духу. Ипак у телеграму из 1939. године, Тесла пише Косановићу: „Још ће проћи много времена док се све изглади између Срба и Хрвата. Велики и радосни догађај је да смо чврсто уједињени против непријатеља.“

Међутим ствари се мијењају са почетком рата и пристизањем у Америку првих вијести о усташким злочинима. Идеалистичко-опортунистичка верзија догађаја Саве Косановића и Владе Краљевине Југославије о односу Срба и Хрвата, губи упориште међу америчким Србима. Изгледа да је и Тесла добио те информације. Отуд и планирани чланак у америчком Србобрану. Међутим, очигледно је да Тесла не улази у отворену полемику са Косановићем, и даље му у писмима пише углавном о свом здрављу и проналасцима. Треба имати у виду да је Тесла тада старац у собичку хотела Њујоркер и да се Косановић и избјегличка Влада скрбе о њему. Чланак за Србобран очигледно планира мимо знања Косановића.

Тих неколико задњих писама-телеграма Косановића са Теслом су као игра глувих телефона. Косановић Тесли пише да га екстремни Срби у Америци злоупотребљавају, а Тесла се у одговорима уопште не обазире на ту тему већ пише о проналасцима којима ће Југославија бити одбрањена и тражи да му се пошаље још новца. Са тим писмима се уопште и сва Теслина преписка завршава, познато је да је умро убрзо након тога.

Поставићу у наредном посту та кључна писма Косановића, кроз која се види и шта је Тесла планирао да напише у Србобрану.

[drajver]

Писмо Саве Косановића Николи Тесли од 20. новембра 1941. године

"Поштовани и драги Ујаче,

Пишем Вам јако узбуђен. Рекосте ми на телефон да сте читали што сам ја казао. Ако је то оно што износи "Србобран" – онда сте, наравно, сасвим криву слику морали добити. Оно што "Србобран" износи најпростија је клевета неинтелигентних и несавјесних људи. А Ви сте у животу имали да искусите многи пут – уврједу и обједу. Молим Вас зато најљепше, прочитајте овај мој интервју, што сам га дао у Питсбургу.

Ово како сад пише "Србобран" противно је не само Краљу Петру и влади Симовићевој чији сам члан, него апсолутним интересима Југославије, Рузвелтовој политици у Русији. Тобожњи докуменат који је објављен ужасно је тенденциозан и намјера му је била да оправдава Недића у Београду, који тобож брани Србе из Хрватске – док у исто вријеме, по налогу Хитлера, стријеља Србијанце. У данашњем "Timesu" има стваран деманти оних страховитих цифара, набацаних без осјећаја и срца за оне, који пате.

Није истина и не може бити истина да су Павелић и Хрвати исто. Кад би тако било не би се Југославија никад створила. Издајица има свуда, има их и међу Србима., али се не смије генерализирати. Зашто је Павелић стријељао и многе најбоље међу Хрватима? Мачеков живот је у сталној опасности, али га не убијају само зато јер се боје још веће реакције. Али без обзира на све, Српство мора да буде носилац Уједињења цијелог Балкана.

Она шака полуинтелигентних људи око "Србобрана" насјела је једној подвали са стране. Грехота је да несвјесно служе Хитлеру. Али кад су могли ломити копља за Стојадиновића у часу кад је убијао Чехословачку, ишао Хитлеру и Мусолинију, иницирао још пред пет година катастрофу —— е онда, богами, дужност би им била да помажу владу у напору за спасавање, владу иза које стоји збиља сав народ и Срби, и Хрвати, и Словенци, а то је ова наша влада.

Ваше име најпоштованије је име што га имамо – воле Вас једнако и Срби, и Хрвати, и Словенци, и овђе у емиграцији, и у земљи. Ваше име несмије се злоупотребити. То сам желио.

Поштује Вас
Ваш нећак
Сава H. Косановић"

Писмо Саве Косановића Николи Тесли од 02. априла 1942

"Драги Ујаче,

Најљепше Вас молим пошаљите овај телеграм.

Лоши људи y Питсбургу злоупотребљују Ваше име, па су Вас заједно са владиком и Симом Врлинићем објавили као почасног предсједника Срп. Нар. обране, која је себи поставила за циљ борбу против Југославије, против Хрвата, против владе у Лондону, а да Вам и не спомињам како o мени говоре.

Владика и Врлинић сами су одмах одбили да се приме овога. Тим би незгодније било да и Ви то не учините.

Поштује Вас и поздравља
Ваш нећак
Сава Н. Косановић"

[Мића]

Хвала на одговору, Драјверу.

[drajver]

Знам за ону Теслину реченицу "једнако се поносим својим српским родом и хрватском домовином" за коју видим да 2022. Раде Шербеџија узима као истиниту, а Миодраг Линта тврди да је неистинита. Знаш ли нешто више о томе?

Та реченица је наводно из неког телеграма Теслиног упућеног Мачеку крајем 1930-тих. Гледајући осталу Теслину преписку из тог периода, уопште ме не би зачудило да је Тесла то написао. Интегрално југословенство, слога Срба и Хрвата је била званична државна идеологија. Код Тесле у том периоду вјероватно још појачана активношћу Саве Косановића и својеврсним ослањањем Тесле у позним годинама живота на њега.

Читајући оно што је у преписци са Теслом писао Сава Косановић потпуно ми је јасно како се по Србе у Југославији морало све трагично завршити. Као што видимо, претходна генерација Срба је ствари сагледавала реално. Навео сам ону реченицу из писма Косановићевог оца из 1891. године. Баш кроз преписку Тесле са његовом родбином видимо ту генезу помјерања српске елите у Хрватској од Српства ка Југословенству.

Нпр. Тесла у писму ујаку из 1894. године пише: "По успјеху судим да сам тим мојим чланком више користио Српству него радом на пољу електрицитета."

Родбина му углавном одговара са:
"Дај Боже да би га дочекивао у потпуном здрављу много и много година на славу цијелог Српства, а на корист цијелом роду људском." сестрић Љубиша Косановић
"да уздураш у свом раду на дику и понос Српству а напосе своме роду." брат од ујака Милош Мандић
"јер сав се род, не само он, него и све српство поноси с Тобом и Твојом великом умјећом" ујак Тома Мандић

Све се ово промијенило са стварањем прво српско-хрватске колације, а затим и Југославије. Вође Срба у Хрватској су у највећем дијелу сматрале да ће заједничко име Југославија, тј. одрицање од српског имена, задовољити Хрвате и да ће са стварањем Југославије и положај Срба у Хрватској бити ријешен, тј. да ће и вук бити сит и овце на броју. Није се десило ни једно ни друго.

Већина ових породица које се помињу у Теслиној преписци са родбином, а то је махом била свештеничка, војна и чиновничка елита тамошњих Срба, биће прва на удару 1941. године и многи ће бити побијени у Јадовну, Госпићу, Јасеновцу. За многе од њих најстрашнији начин да виде цијену својих заблуда.

[Nebo]

Теслин сестрић Сава Косановић, који за разлику од свог оца 50 година раније, током 1940-тих вршио притисак на самог Теслу да не пошаље свој антихрватски текст у амерички Србобран, јер то може штетити општејугословенској ствари.

Комуњара, шта више рећи...