Аутор Тема: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки  (Прочитано 31015 пута)

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #20 послато: Април 02, 2017, 05:07:31 поподне »
Погледах мало по мрежи како се на других словенских йезицих назива наш йезик, и уопште како се прави присвойни придѣв од нашега имена, и ево што нађох:


словеначки
Srbščina, srbski jezik

пољски
serbski język

словачки
SrbčinaSrbsko, srbský jazyk
 
чешки
Srbština, srbský jazyk

горњолужичкосербски
južnoserbska rěč

доњолужичкосербски
Serbiska rěc

руски йезик
Сербский язык

бѣлоруски
Сербская мова

украйински
Сербська мова

бугарски
Сръбски език

македонски
српскиот јазик

Као што видимо, сви други словенски йезици (осим македонскога) не мѣњайу основу (корѣн) серб/срб никаквими сумњивими правили, него се према нашему имену односе с поштовањем, остављайући га у изворном и правилном облику, не кварећи га и не изврћући (можда су сви они "неписмени"? ;D). За македонски йезик и нѣйе никакво чудо што користи основу "срп", њихов правопис йе направљен послѣ 1945, по угледу на срПски бечки правопис.

Данас су Срби йедини европски народ коме собствени правопис и собствена йезикословна свеучилиштна врхушка забрањуйе оно што йе свим другим народомъ неспорно, да свой йезик називайу свойим именом.
Тако Срби морайу свой йезик називати СРПским (а не србским), односно именом српа, пољоприврѣднога оруђа. Ако питате наше вайне йезикословце зашто йе оваква глупост обавезна, неки ћейу запѣнити доказуйући да йе тако "правилно", а други ћейу само слѣгнути рамени и рећи "Тако йе одлучио (зна се већ ко)". Сви доиста знамо ко йе кривац за овакву невиђену глупост, койу вас пристоян свѣт не признайе и койой се смѣйе. То йе одлука човѣка са трима разредима основне школе, човѣка йедва полуписмена (чак и у тадашње врѣме писменост захтѣваше много више од пукога читања и писања), човѣка не знайућега падеже, човѣка сматравшега да се у Крушевцу говори не србским, него бугарским йезиком, човѣка одрекавшега се православља и прихватившега гркокатоличанство и римскога папу за свойега врховнога вѣрскога вођу.

Већи кривци за овакво срамно стање од нашега гркокатолика су управо наши йезикословци, немайући храбрости рећи да два и два нѣсу пет него четири. Исти они койи дѣцу по школах и свеучилиштих уче да срПски йезик има седам падежа, док при том користе само шест (а у множини само четири). Не знам како их само нѣйе стид и срам да не тако лажу.

При том исти ти "йезикословци" лицемѣрно забрањуйу употрѣбу истога правила у многих других рѣчих, те не може бити "ШвеТСка", "прѣТСѣдник" (а камо ли "ШвеЦка" "прѣЦѣдник", или "ХрваЦка"), не може бити "воЋство" него мора "воЂство", не могу бити "ВашинКТон, ДБилиси, ШтуДГарт, Мел ГиПСон" него мора "ВашинГТон, ТБилиси, ШтуТГарт, Мел ГиБСон". Правило двоструких мѣрил на дѣлу.

Срам ве било, йезикословци.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #21 послато: Април 03, 2017, 11:59:03 поподне »
У праву си Невски, све си у праву!



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #22 послато: Април 04, 2017, 08:44:13 пре подне »
Већи кривци за овакво срамно стање од нашега гркокатолика су управо наши йезикословци, немайући храбрости рећи да два и два нѣсу пет него четири.

Не смеју, јербо - оде фотеља!
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #23 послато: Април 04, 2017, 09:40:34 пре подне »


Невски је потпуно у праву. Сви смо криви што се грешке већ деценијама не исправљају.

Срам не било.
Тако је говорила моја прабаба Марта.

mladjo

  • Гост
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #24 послато: Април 04, 2017, 09:49:43 пре подне »
Погледах мало по мрежи како се на других словенских йезицих назива наш йезик, и уопште како се прави присвойни придѣв од нашега имена, и ево што нађох:


словеначки
Srbščina, srbski jezik

пољски
serbski język

словачки
SrbčinaSrbsko, srbský jazyk
 
чешки
Srbština, srbský jazyk

горњолужичкосербски
južnoserbska rěč

доњолужичкосербски
Serbiska rěc

руски йезик
Сербский язык

бѣлоруски
Сербская мова

украйински
Сербська мова

бугарски
Сръбски език

македонски
српскиот јазик

Као што видимо, сви други словенски йезици (осим македонскога) не мѣњайу основу (корѣн) серб/срб никаквими сумњивими правили, него се према нашему имену односе с поштовањем, остављайући га у изворном и правилном облику, не кварећи га и не изврћући (можда су сви они "неписмени"? ;D). За македонски йезик и нѣйе никакво чудо што користи основу "срп", њихов правопис йе направљен послѣ 1945, по угледу на срПски бечки правопис.

Данас су Срби йедини европски народ коме собствени правопис и собствена йезикословна свеучилиштна врхушка забрањуйе оно што йе свим другим народомъ неспорно, да свой йезик називайу свойим именом.
Тако Срби морайу свой йезик називати СРПским (а не србским), односно именом српа, пољоприврѣднога оруђа. Ако питате наше вайне йезикословце зашто йе оваква глупост обавезна, неки ћейу запѣнити доказуйући да йе тако "правилно", а други ћейу само слѣгнути рамени и рећи "Тако йе одлучио (зна се већ ко)". Сви доиста знамо ко йе кривац за овакву невиђену глупост, койу вас пристоян свѣт не признайе и койой се смѣйе. То йе одлука човѣка са трима разредима основне школе, човѣка йедва полуписмена (чак и у тадашње врѣме писменост захтѣваше много више од пукога читања и писања), човѣка не знайућега падеже, човѣка сматравшега да се у Крушевцу говори не србским, него бугарским йезиком, човѣка одрекавшега се православља и прихватившега гркокатоличанство и римскога папу за свойега врховнога вѣрскога вођу.

Већи кривци за овакво срамно стање од нашега гркокатолика су управо наши йезикословци, немайући храбрости рећи да два и два нѣсу пет него четири. Исти они койи дѣцу по школах и свеучилиштих уче да срПски йезик има седам падежа, док при том користе само шест (а у множини само четири). Не знам како их само нѣйе стид и срам да не тако лажу.

При том исти ти "йезикословци" лицемѣрно забрањуйу употрѣбу истога правила у многих других рѣчих, те не може бити "ШвеТСка", "прѣТСѣдник" (а камо ли "ШвеЦка" "прѣЦѣдник", или "ХрваЦка"), не може бити "воЋство" него мора "воЂство", не могу бити "ВашинКТон, ДБилиси, ШтуДГарт, Мел ГиПСон" него мора "ВашинГТон, ТБилиси, ШтуТГарт, Мел ГиБСон". Правило двоструких мѣрил на дѣлу.

Срам ве било, йезикословци.


И на крају, убише и Хамлета...to be, or not to be.
« Последња измена: Април 04, 2017, 11:29:46 пре подне млађо »

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #25 послато: Април 04, 2017, 09:50:14 поподне »
Хвала свой четворици за подржку. Много ми значи видѣти да не пишем у празно.

Има йош нешто страшно, а то йе употрѣба облика СРП чак и тамо гдѣ нема никаквога наставка иза њега.
Први йе примѣр ознака нашега йезика на рачунарском радном саставу "Windows". За наш йезик йе ознака "СРП", а не очекивано "СРБ". Йедначење по звучности ни са чим. Или титовски, "И без йедначења по звучности - йедначење по звучности".
А убѣђен сам да Микрософт овдѣ нѣйе ово увео на свойу руку, него да йе се био посавѣтовао са неким од наших йезичких "стручњака".

А друго су примѣри попут имен мѣста "Срп Црња" на путевах. Опет иживљавање неписмених над нашим именом.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #26 послато: Април 04, 2017, 11:14:05 поподне »
Делим то мишљење. Претпостављам, код свију који користе ћирилицу на рачунару, у доњем десном углу екрана стоји СРП, а било би логично бар ту да је СРБ. Али с обзиром да је СРБ у сваком смислу, осим у пар изворних случајева, крајње табуирано, не чуди што га се нигде даље не употребљава.



Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #27 послато: Август 07, 2017, 05:28:56 поподне »
ПРИБЛИЖAН ФОНЕТСКИ ОБЛИК ПРИДЕВA „СРПСКИ” НA ФРЕСКAМA
Познато је да су писари и фрескописци при писању и преписивању често писали онако како су навикли, тј. онако како чују у говору народа. Тако су се стварале редакције старословенског језика које представљају смешу књижевног старословенског и народног језика. Сваки народ је имао понеку црту која га је издвајала, а српска редакција старословенског језика се у науци назива српскословенским језиком. Следеће фреске на којима су представљени српски владари су из цркве Богородице Љевишке у Призрену (1306-1307), Грачанице (1321.) и цркве Светог Aхилеја у Aриљу (фрескопис завршен 1296.). Дакле, ради се о крају XIII и почетку XIV века. У ова три случаја видимо да је фрескописац записао „српским”, а не „србским”, што не треба да чуди с обзиром на то да се у народном језику и дан-данас тако изговара. Наравно, постоје многи други примери где се пише и облик са „б”. Ово прилажемо само као сведочанство о томе како је још у средњем веку народни језик и говор и те како имао утицаја на писање, што ће се касније одразити на стварање претежно фонетског правописа у српском језику.

https://www.facebook.com/SerbianAlphabet/posts/1614411958591240
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #28 послато: Август 08, 2017, 06:37:56 поподне »
ПРИБЛИЖAН ФОНЕТСКИ ОБЛИК ПРИДЕВA „СРПСКИ” НA ФРЕСКAМA
Познато је да су писари и фрескописци при писању и преписивању често писали онако како су навикли, тј. онако како чују у говору народа. Тако су се стварале редакције старословенског језика које представљају смешу књижевног старословенског и народног језика. Сваки народ је имао понеку црту која га је издвајала, а српска редакција старословенског језика се у науци назива српскословенским језиком. Следеће фреске на којима су представљени српски владари су из цркве Богородице Љевишке у Призрену (1306-1307), Грачанице (1321.) и цркве Светог Aхилеја у Aриљу (фрескопис завршен 1296.). Дакле, ради се о крају XIII и почетку XIV века. У ова три случаја видимо да је фрескописац записао „српским”, а не „србским”, што не треба да чуди с обзиром на то да се у народном језику и дан-данас тако изговара. Наравно, постоје многи други примери где се пише и облик са „б”. Ово прилажемо само као сведочанство о томе како је још у средњем веку народни језик и говор и те како имао утицаја на писање, што ће се касније одразити на стварање претежно фонетског правописа у српском језику.

https://www.facebook.com/SerbianAlphabet/posts/1614411958591240

То што йе и тада било људий пишућих неправилно ништа не значи. Оно што йе неправилно и даље остайе неправилно. Све док се не промѣни име народа те од "Срба" народно име постане "Српи", а држава "Српия".
И данас многи људи говоре "оћу" мѣсто "хоћу" (вѣроватно већина народа), па йе то и даље не само неправилно, него и непрописно. И у мойем селу се и дан данас народски говори "Сѣдим у кућу", или "На ливаду сам", па йе то ипак неправилно.

Толико пута виђах да су људи некада писали "браЦки, госпоЦки, (х)рваЦки" (онако како се обично изговара), а понеки и дан данас тако пишу, али йе то неправилно, а и непрописно. Тако йе некада био писао и наш велики "научник" Стефановић-Караџић, па йе ипак морао одустати од тога. Хрватомъ се нѣйе била допала гркокатоликова спрдња с њиховим именом. То йе само йедан од примѣров гдѣ не важи извикано правило "Пиши као што говориш, читай као што йе написано", койе у званичном правопису тршићко-бечке школе нема општу примѣну. У неких случайих йе обавезно, у других йе непожељно.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #29 послато: Август 08, 2017, 06:50:02 поподне »
Ускоро слиједи тема "Деклинација именица у прасловенском језику". У инат баби Јегди и тршићкој граматици. :D

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #30 послато: Август 08, 2017, 06:58:15 поподне »
Ускоро слиједи тема "Деклинација именица у прасловенском језику". У инат баби Јегди и тршићкој граматици. :D

Шта овим мишљаше рећи, Одисейу???
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #31 послато: Август 08, 2017, 07:05:47 поподне »
Шта овим мишљаше рећи, Одисейу???

Кажем да отварам нову тему у којој ћу детаљно приказати све деклинацијске типове у прасловенском језику, како би народ видио каква је некад била морфологија нашег језика, прије ове фамозне Вукове "реформе" која нас је удаљила од других словенских народа и увалила нам турцизме и балканизме.
Већ сам написао скоро све, мислим да ћу ноћас довршити то, па отварам нову тему.

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #32 послато: Август 08, 2017, 07:15:06 поподне »
Кажем да отварам нову тему у којој ћу детаљно приказати све деклинацијске типове у прасловенском језику, како би народ видио каква је некад била морфологија нашег језика, прије ове фамозне Вукове "реформе" која нас је удаљила од других словенских народа и увалила нам турцизме и балканизме.
Већ сам написао скоро све, мислим да ћу ноћас довршити то, па отварам нову тему.

Ааа, то ли йе. Свака част, Одисейу.
Мислим да се ту трѣба дати и осврт на падеже коришћене у србском йезику (односно у његових нарѣчйих) у врѣме Копитара и Стефановић-Караџића, а данас забрањене. При том мислим првенствено на мѣстни множине, датељни множине (Турком, воловом, кравам, гавраном), творитељни множине, (са женами, йош жив међу Србима из Лике и Далмацийе), али и на данас умирући зватељни падеж (зато што йе "сељачки").
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #33 послато: Август 08, 2017, 07:43:56 поподне »
И у мойем селу се и дан данас народски говори "Сѣдим у кућу", или "На ливаду сам", па йе то ипак неправилно.

Не бих рекао да је то неправилно, него је то одлика зетско-рашког дијалекта. Као што пише Окука у "Српским дијалектима":

"Ukinuta je distinkcija u upotrebi akuzativa i lokativa u korist akuzativa uz glagole mirovanja i kretanja te s prijedlozima na i u (živim па Cetinje, idem na Cetinje, živim u Zagrač, Ležim u krevet, oná ik operete u slanu voda itd.)."

Наравно, то се разликује од стандардизованог књижевног језика који је заснован на новоштокавским дијалектима (источнохерцеговачко-крајишком и шумадијско-војвођанском), али то не значи да је неправилно, већ је у питању дијалектизам.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #34 послато: Август 08, 2017, 10:42:19 поподне »
Заиста, у важећем правопису има само неколико изузетака од једначења по звучности и сажимања сугласника (па самим тим и изузетака од правила пиши као што говориш...): дс (пример: председник, а не прецедник), тс (Хрватска, а не Хрвацка) и  дш.  (подшишати а не потшишати). Може ли неко од лингвиста да нам објасни зашто су баш ове комбинације сугласника изузеци?
http://kakosepise.com/rec/podsisati-ili-potsisati/
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #35 послато: Август 12, 2017, 10:37:35 поподне »
Наслов йе правилно написан. Народ о койем се говори су Срби а не Српи.

Мислим да Форум Порекло није адекватно место за измишљање кованица и покушавање њиховог промовисања, зато што оно што постижемо на тај начин је, са том намером или ненамерно, ширење заблуда.

Срби нису неки мистериозни и релативно слабо познати страни народ због којег би требало да постоје дилеме око тога како би њихов етноним требало словити на нашем језику, као што су то рецимо Астеци (за које се може пронаћи прилично често да се зову и Ацтеци).

Присвојни придев срско није правилно написан. У том случају, долази до гласовне промене која се у српској граматици назива једначење сугласника по звучности. по којем глас б прелази у глас п, исто као што се српски не пише врабци, већ врапци.

Уколико постоје неке дилеме око овога, предлажем да се погледа Правопис српског језика који издаје Матица српска (а не србска):



Ако постоје некакве даље несигурности поводом тога како би требало да гласи присвојни придев изведен из нашег етнонима, предлажем да се посети сајт Вокабулар где се могу детаљније проверити разлози због чега се оваква употреба сматра неписменим. Моја намера није била док ово куцам икода да вређам или прозивам, али то заиста испада тако. И не само што тако испада, већ је из још једног аспекта проблематично, јер на неки начин извргава руглу Србију, српски народ и његов језик. Оваквом употребом, на првом месту, штетимо репутацији Српства, јер дајемо изговор оним странцима, у првом реду суседима, да нам се смеју због оваквих ствари, које нису ту као последица некаквог научног разматрања или стандардизације, већ - по мом мишљењу, да се оградим - из готово ирационалних побуда. Друго, на овај начин наносимо штету имиџу Форума Порекло и пројекта Порекло као целине, зато што ће неминовно значајан број потенцијалних корисника форума бити одбијен од њега због оваквих наслова тема, а свакако утиче врло неповољно на ниво озбиљности форума.

Овде бих још само додао да - можда грешим, нека се не узме ово поређење као нешто што мора бити дефинитивно, али мени се тако чини - мене ово доста подсећа на одређене неонацистичке конотације. Једино место где сам видео да неко овако пише, и то доследно, а не као последицу некаквог лапсуса у куцању, јесте на форуму беле расне супрематије Stormfront (за који сам сазнао, на моју велику несрећу, захваљујући Google претраживачу). Наравно, можда ја грешим овде и негде нисам у току, али мени је то прва помисао била када сам ову тему видео, а верујем да је и многим другима који су долазили на Форум Порекла.

Не може. Осим ако покретач теме не жели тако. Ако толико боде очи може се гледати у неке друге теме.

ОК, верујем да је могуће да сам испао превише груб.

Као што сам у тексту изнад појаснио, први утисак који ми је тема оставила јесте - Стормфронт.

Но, моја намера није била никога да прозивам да је неписмен или да зезам, већ да укажем због чега је овај наслов проблематичан. Јесам употребио те речи, да боде очи, али не сматрам да је проблематичан само за мене, већ да је проблематичан уопштено, објективно говорећи, те да би најбоље било постићи договор са отварачем теме да променимо њен наслов.

Јер заиста, ако не постоје правила, да ли то значи да ћу ја српски народ моћи звати у будућности зрдским, народ Зрдима и земљу Здријом?
Па ја мислим да би се свако супротставио када би видео тему "О здрству Македонаца" или тако нешто.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #36 послато: Август 12, 2017, 10:56:31 поподне »
Заиста је лепо од тебе, Некриче, што указујеш на све мањкавости именице "Србство" и придева "србски", као и што си упоран у просветљивању нас неколицине овде који, иначе, немамо појма о правопису нашег (да не кажем - србског) језика, али, што се мене тиче - не мораш се више трудити.

Не знам зашто ми се не обратиш директно, већ користиш заобилазну флоскулу "да би најбоље било постићи договор са отварачем теме да променимо њен наслов". Немамо шта да промениМО. Ако уредништво Порекла сматра да наслов теме није у реду, има начине да то реши. Покретач теме сам не намерава ништа у њој да промени.

До сад се нико није бунио против оваквог писања именица и придева изведених од назива нашег народа, па не верујем да назив ове теме изазива неку штету за Порекло.

Поређења са Стормфронтом и некакве "неонацистичке конотације" су, рекао бих, производ неких твојих умишљаја, и никакве везе са стварношћу немају... Кажем "умишљаја", јер и даље убеђујем себе да си нешто умислио, а не да је у питању нека задња намера.

Иначе (што би рекли омладинци BTW), јел ово "Некрич" негација од "Крич"? То ми личи на неке који идентит граде на негацији туђег идентитета... Или значи нешто друго?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #37 послато: Август 12, 2017, 11:02:29 поподне »
А кад још једном ишчитах овај критички осврт на неправилну употребу присвојног придева, итд, све више ми боде очи овај детаљ:

"мене ово доста подсећа на одређене неонацистичке конотације".

Ја сам присталице слободе говора, али све има своје границе. С обзиром да сам покретач ове теме, сматрам да је цитат упућен на мој рачун. Па, како сам ја субјетиван, молим остале надлежне да размотре да ли треба предузети неке мере против форумаша који овако етикетира другог форумаша, притом - без икаквог основа или објашњења какве везе неправилна употреба присвојног придева изведеног од етнонима Срби има са неонацизмом.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Александар Невски

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 1135
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #38 послато: Август 13, 2017, 05:38:49 пре подне »
Мислим да Форум Порекло није адекватно место за измишљање кованица и покушавање њиховог промовисања, зато што оно што постижемо на тај начин је, са том намером или ненамерно, ширење заблуда.

Срби нису неки мистериозни и релативно слабо познати страни народ због којег би требало да постоје дилеме око тога како би њихов етноним требало словити на нашем језику, као што су то рецимо Астеци (за које се може пронаћи прилично често да се зову и Ацтеци).

Присвојни придев срско није правилно написан. У том случају, долази до гласовне промене која се у српској граматици назива једначење сугласника по звучности. по којем глас б прелази у глас п, исто као што се српски не пише врабци, већ врапци.

Уколико постоје неке дилеме око овога, предлажем да се погледа Правопис српског језика који издаје Матица српска (а не србска):



Ако постоје некакве даље несигурности поводом тога како би требало да гласи присвојни придев изведен из нашег етнонима, предлажем да се посети сајт Вокабулар где се могу детаљније проверити разлози због чега се оваква употреба сматра неписменим. Моја намера није била док ово куцам икода да вређам или прозивам, али то заиста испада тако. И не само што тако испада, већ је из још једног аспекта проблематично, јер на неки начин извргава руглу Србију, српски народ и његов језик. Оваквом употребом, на првом месту, штетимо репутацији Српства, јер дајемо изговор оним странцима, у првом реду суседима, да нам се смеју због оваквих ствари, које нису ту као последица некаквог научног разматрања или стандардизације, већ - по мом мишљењу, да се оградим - из готово ирационалних побуда. Друго, на овај начин наносимо штету имиџу Форума Порекло и пројекта Порекло као целине, зато што ће неминовно значајан број потенцијалних корисника форума бити одбијен од њега због оваквих наслова тема, а свакако утиче врло неповољно на ниво озбиљности форума.

Овде бих још само додао да - можда грешим, нека се не узме ово поређење као нешто што мора бити дефинитивно, али мени се тако чини - мене ово доста подсећа на одређене неонацистичке конотације. Једино место где сам видео да неко овако пише, и то доследно, а не као последицу некаквог лапсуса у куцању, јесте на форуму беле расне супрематије Stormfront (за који сам сазнао, на моју велику несрећу, захваљујући Google претраживачу). Наравно, можда ја грешим овде и негде нисам у току, али мени је то прва помисао била када сам ову тему видео, а верујем да је и многим другима који су долазили на Форум Порекла.

ОК, верујем да је могуће да сам испао превише груб.

Као што сам у тексту изнад појаснио, први утисак који ми је тема оставила јесте - Стормфронт.

Но, моја намера није била никога да прозивам да је неписмен или да зезам, већ да укажем због чега је овај наслов проблематичан. Јесам употребио те речи, да боде очи, али не сматрам да је проблематичан само за мене, већ да је проблематичан уопштено, објективно говорећи, те да би најбоље било постићи договор са отварачем теме да променимо њен наслов.

Јер заиста, ако не постоје правила, да ли то значи да ћу ја српски народ моћи звати у будућности зрдским, народ Зрдима и земљу Здријом?
Па ја мислим да би се свако супротставио када би видео тему "О здрству Македонаца" или тако нешто.

Мани не твойих и Вукових правил, койе ви тршићисти користите врло пробирљиво, по койих ми немамо право свой йезик називати свойим именом. Можеш се позивати колико год хоћеш на Вука и на прописе њиме састављене, и на његове слѣпе слѣдбенике, я сматрам свойим неотуђивим правом називати свой йезик истим именом койим називам и свой народ (а вѣруйем и йош понеко на овом разговаралишти). Некриче, никаквими глупими разлоги ме нећеш убѣдити да пропис койи за друге не важи мора важити само за Србе те да ми морамо користити понижавайући назив срПски за свой йезик.
Када исто правило койе ни намећеш будеш примѣњивао на прѣзиме "Гибсон", или на имена градова "Вашингтон", "Тбилиси", "Штутгарт", или на именице "Шведска", или "вођство" онда се яви. До тада, размисли мало о свойем и о лицемѣрйи оних чийих се правил слѣпо придржаваш.

Због покушайев Некрича нацизмом прогласити наше неотуђиво право називати свой йезик свойим именом, молим надлежне прѣдузети нешто. Некриче, мораћеш нацистими прогласити и све остале Словене, йер сви они од реда користе присвойни придѣв "с(е)рбски" (осим оних койим йе тршићски неписмењак наметнуо суманута правила). По теби су Словенци и Чеси луди, а Вук са трима разредима паметан. Како да не.
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Некрич

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 25
Одг: Србски или српски, Гибсон или Гипсон, хрватски или хрвацки
« Одговор #39 послато: Август 13, 2017, 04:56:40 поподне »
Имам за све једно питање: Можете ли ми навести један једини пример где се једна реч тако ни из каквих морфолошких или других линвистичких разлога изоловано издваја и примењује изузетак, тако из политичких разлога, изричито за њу (значи, без икаквог системског правила или групе речи са којима би по иоле икаквом моделу правило било дељено)? Дакле најидеалније би било пронаћи у нашем или неком од наших блиских језика (рецимо, јужнословенских), али уопштено питам, да ли неко може пронаћи и навести макар једно слично правописно одступање код иједног јединог писаног језика који је стандардизован данас на земаљској кугли?

Захваљујем се унапред ономе ко успе пронаћи слични пример.
« Последња измена: Август 13, 2017, 05:01:54 поподне Некрич »