Лома:
Исток или југоисток прасловенске територије као исходиште полапских Срба, од којих са своје стране потичу балкански, већ je доста близу места на којем се још у II веку јавља једно племе сазвучног имена: Serboi код Птолемеја.
Лома без икакових доказа узима, да полабски Срби потичу са истока прасловенске територије. За то "узимање" нема ма којих конкретних основа, а понајвише археологијских.
Сазвучност не може бити основа или доказ, но само указ на одређен смијер, који показује гдје "копати".
Када би сазвучност служила тврдим ослонцем за тезе, славному Деретићу бисмо морали за право дати, када находи Србе и у Атлантиди.
Лома:
Птолемеј наводи и племена Оринеји („Orinaĩoi"), Вали („Ouáloi") и Sérboi.
Узима се да последња два племена, Вале и Сербе, помиње и нешто ранији Плиније (писао око 73—79. н.е.), у исквареном облику Hali, Sernis, који се на основу Птолемеја поправља у Vali, Serbi.
Необјашњено је ни што служи основом за то, да се каснији препис Уали, Серби
узме правилним, а Хали, Серни исквареним, при чем је посљедњи не само старији него и у тзв. Јерменској Географији Мојсија Хоренскому у Сарматији се међу 53 племенима спомињу баш племена
Хели и
Хсрани поред Ширвани, који не могу не подсјећати на грчко
Hali и
Serni поред Serbani. Ово наводи на помисао, да се код Птолемејевих Уали и Серби ради о писарској омашци.
Сарматия (Азиатская) отделяется от своей половины (Европейской) восточными оконечностями Рипейских гор, рекою Танавис, Меотийским морем, и простирается вдоль Кавказских гор у Грузии и Албании до Каспийского моря.
В Сарматии находятся горы Гиппийские (—Ιππικ), Кераунские ( — Κεραύνια) и другие, и многие реки, в числе которых Этиль с 70 рукавами, на берегах которого укрепился народ барсилы.
Следующие народы живут в Сарматии: хазары, буши (var. булхи), баслики (барсилы), апшеги, апхазы, царственные сарматы, иппофаги, нахчаматьяны, фтирофаги, сюрикаци, митрикаци, амазоны, аланы, хебуры (var. хебары), кудеты, скюми, аргаветы, марголы, такоци (var. такры), аргозы, дачаны, пинчи, двалы, гунны, воспуры (var. апулы), цанары, у которых проходы Аланский и Цекан, туши, хуши, кусты, антропофаги, цхаваты, гудамакары, дуичики, дидоци (var. дигои, вернее — дидои), леки, катапастианы, агутаканы, хенуты (var. хенуки), шилы (var. шибы), тчигбы (тчиги), хелы, каспы, пyxи, ширваны, хсраны, таваспары, хечматаки, ижамахи, пасхи, пусхи, пиконаки, баканы, маскуты, у самого Каспийского моря, куда доходят отроги Кавказа и где воздвигнута Дербендская стена, громадная твердыня в море. Севернее живут гунны, у которых город Варачан и другие города. Царь Севера называется Хаган. Он владыка хазар. Царица же, жена Хагана, происходит из рода Барсилов.
Лома:
Ca географског и историјског становишта, имајући у виду непрестане миграције номадских племена из евроазијских степа у западном смеру, није нимало невероватно да су се Птолемејеви (и Плинијеви) Серби током првог миленија наше ере преселили из Поволжја или Приазовља најпре у лево поречје Дњепра, одакле je потом део њих продро на запад све до Лабе.
Није невероватно = постоји шанса, да је тако; допустиво је; али оно не значи, да јест тако, осим ако не постоје докази или бар указања, да јест било тако.
Уобће казати "Плинијеви Срби" је сасвим заблудно, будући да он пише "Серни", које находи потврду и у "Хсрани" Јерменске Хронике. Не желим Лому винити за "штелање" али не могу не критиковати за неосновано "узимање" Птолемеја за правилно, а Плинија за искварено.
Лома:
Ова претпоставка има једну веома крупну импликацију. Простор на који Птолемеј и Плиније смештају Сербе у то доба није словенски већ скитско-сарматски, у језичком погледу ирански. Ако су потоњи источнословенски и полапски Срби потомци ових Серба, то би значило да су они пореклом једно несловенско, највероватније иранско племе, које се затим населило међу Словене и потом језички пословенило.
Ако су ... то би значило ... ;
пошто је доказано да нису, то значи, да нису ....
Има разлога зашто Лома бира ријечи, које подебљах.
_______________________________
Ја знам, да ти, Никола, си јасно написао "поријекло етнонима", а не "поријекло Срба", но за обични људ, који може не обраћати пажњу на потанкости у ријечима, морам дати јасан став.
Ништа није доказано и има основа и даље тражити порекло српског, али и хрватског етнонима, у несловенским језицима, нарочито у оним из иранског језичког круга.
По мом мишљењу, Ломина теза и даље најбоље објашњава порекло српског етнонима. На другој, "прословенској" страни је да дају убедљивије доказе да његово објашњење није довољно добро, тј. да га оборе.
Нарочито на основу чега?
Да ли на основу неких посебних иранизама, који се налазе искључиво у србском
или посебних хаплоскупина које одликују иранске народе
или можда на основу археоложских података о додирима Срба и Ирона?
Уз све дужно поштовање рада проф. др. Ломе, ја неке од његових теза сматрам пренаглима, нпр.
Лома:
Није, коначно, искључено да племена „Сербан" и „Креватас" на подручју Кавказа која помиње Порфирогенит у свом другом спису „О церемонијама" представљају огранке предсловенских Срба и Хрвата који пред хунском најездом нису попут другог дела својих саплеменика избегли на северозапад, у Подњепровље, већ су се из прицрноморских степа повукли према Кавказу као и њима суседни и вероватно сродни Алани, потомци Сармата и преци данашњих Осета.
Ја сам већ указао на то, да су Сарбан и Креватас заправо Ширван и Карабах. Није ми разумљиво, да акедемик попут Ломе може не уочити онај вишак (-ан) у Сарбан који у сваком случају смета, да би се ова везивала за етноним *сьрб.