У предањима Мрњавчића се спомиње да су дошли или из села Бардањи или из суседног Брштана где су привремено боравили на путу из Скадра. Оба села већ пар векова припадају Климентима, али судећи по дефтерима првобитно су била у саставу Куча.
На топографској карти 1:25000 из 1972. ова села су означена као Бардај и Рштани.
Да, знам за Бардај који би морао бити тадашње Бардање. Видио сам код неких да сматрају да је Рштан ово село "Стани" из дефтера 1485.
Мораћемо да сачекамо генетску потврду за претпоставку о пореклу Жижића од Бањовића коју сам изнео у том тексту. Иначе, ни ја не верујем у то предање о пореклу из Бања Луке, само не треба искључити могућност да су ипак досељени у Куче крајем 15. века. Када је у питању појављивање појединих села и њихово нестајање на наредним дефтерима, мислим да постоји могућност да једноставно нису пописана из различитих разлога - рецимо пописивач није хтео да залази у село где влада нека болест, или је у току била нека побуна и слично.
Није лако превиђати код западног R1b, али могао би бити DF103/FGC4183 којој припада Спахић.
Могуће да нису уписана због неких разлога, али то је морало бити врло ријетко. У неким дефтерима неких села нема јер су се налазила у јурисдикцији другог санџака иако су у средини првог.
Драго ми је што си кренуо да детаљније проучаваш Куче, твоје анализе су ми увек биле занимљиве. Само настави
Хвала.
Скорија историја је релативно добро позната, а ови дефтери су баш од користи за период од прије 400-500 год. Може се добром анализом дознати нешто што на први поглед и не изгледа очито.
Разгледао сам село Панталеш, и од антропонимије, од имена која очекујем да су српска има их 68, албанских 73, прва су чешћа у првом дијелу пописа села друга у другом. Плус нисам рачунао разна календарска гдје би требало направити дубљу анализу код којих су популација била више у обичају. Али дефинитивно се чини да је ово село које би се могло везати за изворне Старокуче било по именима измјешано. Овај други вал досељавања у Куче су очито предводили албанофони Кучи, међу њима преци Бонкећа, сами Бонкећи биљеже раст у 12 година са 11 на 29 кућа. Обзиром и на снажни словенски елемент у Пантаљешу, те да су Кучи већ племе 1455. Старокучи концентрисани у овом селу су вјероватно били носиоци племена 1455. и вјероватно добрано словенизовани. Ја сам једном баш радио неку анализу управо имена из Панталеша, о односима: српско/албанско име сина/оца да видим да ли је у једној генерацији постојала тенденција преласка на други језик.
Опет, без ових "спорних" имена:
отац српско име - син албанско име 7
отац албанско име - син српско име 11
отац српско име - син српско име 19
отац албанско име - син албанско име 31
Већина су давали имена својствена једној групи, посебно је то изражено код албанских имена. Ако комбинујемо видјећемо да су очеви са албанским именима дали 74 % албанских имена, а ови са српским 73 % српских имена, проценат је исти иако је у овом узорку број албанских имена већи јер су српска била више у пару са календарским/спорним. Међутим очеви са српским именима су ипак дали 27 % албанских имена синовима, и то је много већи проценат него код ових села са изразитом словенском антропонимијом као Стани и Радон гдје бисмо могли очекивати многе R-M458. Тако да се чини да нису иста популација, тј. ово би требало да су Старокучи/Мрњавчићи E-Z16661 који су углавном словенизовани. И они би требали бити ранији или први вал који је у првој половини 15. вијека населио Куче. (не рачунајући оног Петра Куча из катуна Леша Туза 1330 г.)